Корисник:Vujkovica brdo/Габо Ђара

Габо Ђара је роман српског и аустралијског писца и антрополога Сретена Божића. Писан је у форми бајке. Објављен је под његовим књижевним именом Б. Вонгар а припада тзв. нуклеарном циклусу. Српски превод имена романа са домородачког језика је Зелени мрав. Прво издање овог романа на енглеском језику је приредила издавачка кућа Dodd, Mead and Co. 1987. године а превод на српски језик и његово публиковање издавачка кућа Јасен 2012. године. Превод на српски језик је прегледао и одобрио аутор.

Садржај

У прологу књиге, Божић каже да су догађаји у књизи измишљени. Затим додаје:

Међутим, по абориџинској митологији, Габо Ђара, огромни зелени мрав и духовни предак тамошњих племена, створио је природу Земље Западног Арнхема и учврстио облик људског живота. Повукао се у Сневање, духовни свет, уз пророчанство да ће се, ако његово свето тотемско место буде узнемирено, поново подићи, чудовиштан, да изгони упадаче. На тој племенској земљи бели човек је пронашао наслаге уранијума, за које се сматра да су међу најбогатијим на овој Земљи.

Овај пролог. који се провлачи кроз целу књигу, је домородачки вјерују и нада да ће стваралац природе и живота победити оне који их уништавају.

У Уводу, Божић пише о Гулвирију, домороцу који је са њим делио затворску ћелију, који је тврдио за себе да је у сродству са дрвећем. Божић је патио од пролива. Гулвири је тврдио да дрвеће поседује дал, тј. чаролију за лечење пролива. У свом призивању чаролије, Гулвири је цртао на бетону затворске ћелије дрвеће, опонашајући гуљење и дробљење коре дрвета, што би Божић требало да жваће. Тражио је дрво које је у братству са Божићем јер је мислио да дрво које не лечи Божића вероватно није у сродству са њим.

Током ноћи више пута сам чуо како шапуће стару племенску песму којом је хвалио поједине биљке зарад слатког нектара, доброг урода и дубоке хладовине током врелих сунчаних дана. Молио их је да ме прихвате као свог рођака коже. "Јадничак болесни, биће он добар према вама." Мора да је дрвеће одговорило на његове молбе јер, кад сам се следећег јутра пробудио, осетио сам да сам исцељен.

Главна личност овог дела је Габо Ђара, аустралијски зелени мрав који је антрополог-наратор магије постојања и стварања света домородаца Земље Западног Арнхема. Габо Ђара је живи мрав који се неким чудом нашао у огромној сали неке белачке зграде (Скупштини), која је у исто време судница и берза. Он се скрива и избегава сваки додир са људима у тој сали, али истовремено проучава њихово понашање, опхођење и размишљања.

Габо Ђара је безвременско биће које из Аустралије лети у Цирих сакривен у одећи банкарског службеника. Улази у трезор неке банке где прави своје гнездо од доларских новчаница. Открива у истој просторији где је трезор златне полуге са натписом Наманама што је име његове аустралијске домовине. Ухваћен и стављен у стаклену посуду је враћен у Аустралију где га подвргавају мучењу покушавајући да од њега извуку информације о племенским људима. Среће ћоравог генерала који руководи нуклеарним пробама и ракетним нападима и чија је опсесија да нуклеарним бомбама уништи пола света. Габо Ђару прате безвременски духови аустралијских домородаца, Варан, дух динго пса, и Марнгит, дух племенског врача исцелитеља. У критичном тренутку луде опсесије генерала појављује се Варан, скаче и ископа једино око генералу. Светла се у тој згради мучења и експеримената гасе а Варан ослобађа Габо Ђару.

Габо Ђара је озрачен преко сваке мере а још увек жив, што чуди белце, и чије се телесне димензије повећавају. Предан је људима који се баве физичком уништавању домородаца путем тровања извора воде, делењем ћебади заражене великим богињама, радијацијом и мецима. Покушавају да му утврде пол и нађу срце па га сецирају на хируршком столу. Пре него што би га убили на тај начин, појављује се Маргнит, диже олују која руши електричне водове, квари струјни агрегат у операционој сали која потања у мрак. Варан прегриза конопце којим је Габо Ђара био везан а Маргнит затвара и зацељује хируршке резове на телу Габо Ђаре и изводи га из операционе сале.

По А. Петровићу (у Антропологији привида, поговору издања ове књиге на српском језику), Божићева књига има два вида. Један је антропологија технологије, а други антропологија магије.

Антропологија магије је домородачко поимање настанка и постојања света, схватања живота на Земљи зависности човека од природе и њених ресурса. У свету домородаца душа је основни појам живота. Живот човека не престаје физичком смрћу човека, он се наставља преласком душе умррлог у дрво, пса динга, или другог човека. На тај начин су дингои и дрвеће човекови рођаци. Копље и бацач копља се праве од сувог дрвета, ватра се ложи тако да се не спале листови еукалиптуса, динго пас се не тера из људског склоништа кад се пас покушава да се заштити од сунца током дана. Гвоздено дрво упозорава пса динга да су бели људи поставили гвожђа испод њега којим желе да ухвате динга. Душа болесног или рањеног човека напушта тело ако је бол неиздржив.

Антропологија технологије је антропологија белог човека. Огромне машине ждеру стене Земље Западног Арнхема, белци спаљују биљни свет, истребљују домороце и затиру њихову културу. Бели човек је опседнут поробљавањем других народа и уништењем природе у коме је вредност планине мерена количином уранијума којим се може отопити сав снег на Земљи или уништењем целог континента и свега живог на њему. Планина припада Круни, енглеској краљици, коју опет истражују њени поданици (Сер Комадина, Еремит) по закону белаца. Налазишта уранијума се продају на берзи сваком оном ко плаћа фунтама стерлинга у злату или валути конветибилној у злато. Мистер Долари је глава личност Скупштине, звезда берзе на којој акције налазишта уранијума вртоглаво расту.

Домороци виде машине које ждеру стене и беле људе као исту врсту бића која су међусобно укрштена. Опсесија белаца поробљавањем домородаца и уништења њихове земље се види само као огромна катастрофа али и схавтање да је живот неуништив. Домородачка мото-песма је пророчанство пропасти света белаца

У Наманами,
Земљи Габо Ђаре,
Чудовиште гута стене.
Што брже једе,
Брже ће умрети.

Књига је илустрована традиционалним цртежима биљака и животиња који су дело Јумајне Бурарване из Арнхемске Земље.

Осврти на књигу

У свом интервјуу који је Божић дао Р. Вилбанксу (R. Willbanks) на питање

У Вашем најновијем роману, Габо Ђара, Ви пишете: "Племенски човек више не постоји а свет белога човека је потонуо у хаос ... ово ствара потребу за маштом". Шта бисте могли рећи о роману и његовој машти?

одговара:

Габо Ђара је о свету који настаје после рударских активности и бацања бомби. То је период радиоактовног загађења. Габо Ђара је производ радијације која се је проширила на цели свет.

По Вилбанксу, Габо Ђара, огромни зелени мрав, је комична фигура која шири радијацију светом, доручкује са Краљицон, иде у посету америчком председнику и аустралијском парламенту у Канбери. За све људе са којима Габо Ђара ступа у контакт, Божић каже да су у неком смислу зли. Сви су они дректно или у неком пасивном смислу криви за нуклеарну катастрофу која је задесила аустралијске домороце.

У контексту Божићеве Нуклеарне трилогије (Валг [1983], Каран [1985], и Габо Ђара [1987]) Двајер (J. Dwyer) види трагедију аустралијских домородаца као универзалну трагедију целога света. Сва три романа су скуп неуморних напора чији је циљ да се демистификује то што се је догодило: откриће уранијума, ужаси ископавања уранијумове руде и нуклеарних тестова, истребљење домородаца радијацијом и медицинским експериментима и разарање и уништење природног хабитата домородаца који је за њих извор живота и њиховог народног идентитета.

А. Петровић, у поговору ове књиге, каже да модерни читалац ово дело може најлакше да схвати као бајку. За Божића каже да је у Горњој Трешњевици одрастао на бајкама. Књига је изнутра слична Андерсеновом "Царевом новом оделу", причи о невидљивом ткању које је заробило свет опсеном. Свет белаца, гоњен енергијом украденом од Земље, стално разара живот пресвлачећи цара у нове одоре. Мрав Габо Ђара је Андерсеново дете које узвикује: "Цар је го".

Литература

Б. Вонгар: Габо Ђара, превела Венита Ђурић, приредио Александар Петровић Издавачка кућа Јасен, Београд 2012.