Корисник:Zvonko~srwiki/Горње Страњани кроз историју

Горње Страњани кроз историју

Прва држава Рашка пре доласка Стевана Немање била је подељена на жупаније. Стеван Немања је рођен у Рибници – Подгорица. Био је католик а око четрнесте године примио је православље у Цркви св. Петра код Новог Пазара. Нешто касније је успео да уједини жупаније и створи државу Рашку, а он постао први велики жупан. Ова жупанија је формирана у долини Таре, Пиве, Лима и Западне Мораве са седиштем у Расу. Страњани су припадале овој првој српској државној творевини. У време Стевана Немање и његових потомака подигнуто је више манастира на подручју Рашке и Косова и Метохије као што су: Грачаница, Студеница, Милешева, Давидовица, Морача и други. Постоји веровање да је у време Немањића у нашем крају живела и царица Милица и њен брат Твртко. После Косовске битке 1389. год. овим подручјем су управљали Бранковићи јер је једна Миличина ћерка била удата за Вука Браноковића. Др Петар Влаховић у својој књизи Бродарево и његова околина каже: Из тог периода помињу се Комарани, које је и до данас задржало своје име Комаран. У Комарану је била кућа Прибила Кућинића (властелин Вука Бранковића). Бродарево је у другој половини XV века пало под турску власт, а од 1463. год. оно је у саставу Босанског санџака. Од 1477. год. припало је нахији Љубовиђи (од XVII века нахија Вранеш), кадилуку пријепољском у вилаету Милешево. Страњани са околином припало је Сјеничкој кази, Новопазарском санџаку. То је трајало до 1912.год. када је овај део ослобођен о Турака. У XV веку Бродарево са околином, па самим тим и Страњани, припадало је Бранковићима. Дмитар, жупан, син кнеза Вукана унук Стевана Немање, сазидао је цркву у близини Бродарева, недалеко од села Горње Страњани. Црква је добила име Давидовица по монаху Давиду чије је световно име Дмитар. Недалеко од Давидовице, на каравнском путу од Дубровника преко Бродарева у правцу Новог Пазара и Пећи, подугнут је манастир Мили. Недалеко од овог манастира на том караванском путу има зараван која се назива Ханиште што говори да је ту био хан-одмориште за караванџије. Честе промене граница утицале су на промене области – жупа. Тако је жупа Љубовиђа припала Босанском санџаку, а подручје преко Лима припали је Новопазарском санџаку, као и манастир Давидовица и Мили. Кроз дужи временски период Страњани су обухватале као школско посручје села од Сопотнице до Дубочице и од Лима – Гробница до Јадовника. Прва школа у Горњим Страњанима према летопису школе отворена је 1886. год., а према архивској грађи школске 1899/1900 године. Прва школа је била у згради Васа Новосела, а први учитељ Владе Пурић родом из Радијевића, који у Страњанима ради од 1899/1900 до 1901/1902 године, а 1902/1903 године одлази за учитеља у Штаваљ. На његово место у Страњани долази Данило Колаковић. Турци су забранили рад школе у Васовој кући (на својој земљи). Србима су дозволили да праве школску зграду на својој – српској парцели што су они прихватили и почели 1902, а завршили 1903 године изградњу зграде наТрмчића имању. У тој згради су биле и школа и црква. У цркви је априла месеца 1904. год. за попа рукоположен Владе Пурић. Учитељ је био данило Колаковић. Први Страњанац који је завршио курс за учитеља у Ужицу, 1940. године, био је Ратомир Трмчић, али као учитељ није радио јер је погинуо у партизанима 1942. године. Први учитељ Страњанац са три разреда учитељске школе, Миодраг Новосел радио је 1945/46 школске године у Страњанима. Од тада до данас Страњани су дале доста наставног кадра. Први црквено-школки одбор су чинили: Васо Новосел – председник, Игњат Трмчић, Димитрије Гарабиновић и Петар Вранић. У даљем периоду Владимир Новосел је око 40 година био председник школског одбора. Остали чланови су бивали: Саво Мандић, Рагиб Суљевић, Малиша Пушица, Вукола Славић, Рајко Алађуз, Тодор Сарић, Милош Мандић и други који су својим прегалачким радом заједно са грађанима и просветним радницима одржавали ову школу читав век. Као што је било учитеља Страњанаца који су радили као учитељи у Страњанима, тако је било свештеника Страњанаца или свештеника који су дошли и овде остали да живе и службују у Страњанској парохији. Међу првим обновитељима Страњанске парохије био је Марко Поповић који се доселио из Дробњака. Касније је службовао Марков син Вукола. Вуколин син Милисав је завршио Богословију у Призрену, али није служио у Страњанској парохији. Потомци Марка Поповића живе у Г. Страњанима. Поп Владе Пурић је најдуже службовао у Страњанској парохији и живео у Страњанима 20 година, а 22 године у Бродареву. Његов син Бране рођен је у Страњанима 1908. године. Завршио је Богословију у Призрену, а службовао у Бродаревској и Пријепољској парохији. У страњанској парохији службовали су и Атнтоније Поповић из Пећарске и Милан Ракоњац из Мрчковине. Страњани су у једном временском периоду имале седиште општине Страњани, жандармерију и задругу. Страњанска парохија је обухватала шире подручје: манастире Давидовицу и Мили и сва села са тог подручја. Према попису попа Влада Пурића од 1912. године, Страњанској парохији припала су и насеља са леве стране Лима: део општине Барске – Гостун и Заступ, затим Слатина, Комаран и остала села на овом подручју, као и Бродарево где се касније преноси седиште парохије из Страњана. Подручје катастарске горњострањанске општине дели се на подпланиски и планински део.

Планинска област

утрине пашњаци ливаде Стијене Клисура Путеви Помолкорита Јазавчева јама Кршева Корита Пландишта Брдо Колибишта

Катрануша Чадори Омарић Дугачка долина Омари Дубока долина Поврчеста Масна пољана Бродаревско поље Метаљка Котлина Доња корита Млаква Адемове долине Присоја Руда Стрикуша Новоселско поље Милушино поље Бакуша Симићуша Изба Сиљев крш Бошковина Јањино поље Орлов крш Смрдан

Подпланинска места Чпаја (Шпаја) Двориште Шанац Прло Стрменац Пољачице Замјери Љељен Бобовац Мандића коса Крушевље Поповћа колибе Вјетровуша Љетине Торине Бровице Пропадовина велика ливада Пукла стијана Гарабиновићи Закова ливада Црна стијана Дубоки поток Дрвљаник Лијешћа Кујова главица Рњеч Клековац Жути пут Точило Вранића окућница Вранића гумно Вранића башта Вранића раван Осредак Подстјене Ђевоља пећина Стијене Аџиков бријег Симића долина Врело Клијен Потоци Рупе Ракита Рашће (гробље) Окућница Крижевац Бријег Широки пут Клеке Зејачке колибе Клисура Крст Исодклека Равне Цијепац Посклад Јаслар Међа

Извори и воде у Страњанима Каменица – Пукла стијена Извор и чесма у Рњечу Вода Клековац Гарабинско врело Гарабинска чесма Извори у Потоцима Вранића корита код колиба Воде код Новоселских колиба Врело код клијена Врело на Равнама Бобовац Чесма код Поповића колиба Чесма код Мандића колиба Чесма у Пирном долу

Потоци и воденице Гарабиновића поток Вранића поток – воденица Замјери и Зејачка воденица Новоселски поток – Новоселска воденица на Равнама која је радила са уставом – бенцом. Воденица је била Ставана Новосела. Мандића поток – изграђена воденица, али због недовољне количине воде никада није прорадила. Чпајанско потик – две воденице.

Поридице у Горњим Страњанима презимена доселили из: година слава Вранићи Гарабиновићи Зејаци Мандићи Новосели Поповићи Словићи Трмчићи Чпајаци Сарићи Томићи Барице Колашин, Гојаци, Добриловина

Морача Дробњаци Копривна

Томић Васиљ се призетио код Симића. Касније се одселио у Крушевац где његова поридица и данас живи. Томићи имају викендицу у Страњанима.

Приврада у Горњим Страњанима Становништво Горњих Страњани бави се земњорадњом и сточарством. Људи сеју житарице – пшеницу, јечам, кукуруз, раж, овас, хељду и крупник итд. Од поврћа у Страњанима успева: пасуљ, буранија, лук, купус, парадајиз, краставац, зелена салата, спанаћ, шаргарепа, першун, цвекла. Од воћа се гаји: јабуке, ситне трешње, крушке јеребасме – водењаче, туршије које још називају страњанке, дивље крушке које се користе за производњу ракије, шљиве ранке и пожешке, а има и по неки орах. Страњанци су били одувек добри сточари, првенствено у гајењу оваца. Само су Новосели некада имали до 500 оваца. Због тога што нису могли обезбеђивати довољно хране у зимском периоду, временом се број грла стоке смањивао. Као теглећу снагу гајили су и коње. За личну потребу гајили су свиње и кокошке.

Досељавање Новосела у Горње Страњани Новосели су пореколом од Радовића из Доње Мораче – Радовића баре од предака Богића и Добрије. Радовићи су у доњу Морачу доселили из Хотског Хума. Немам намеру поново писати о Радовићима у Морачи, јер је о њима било речи у делу о Радовићима. На основу литературе долази се до сазнања да Радовићи из Доње Мораче, после убиства Асан – бега Мекића прелазе у Горњу Морачу заједно са Мином Радовићем. Морачани, а међу њима и Радовићи су касније учествовали у боју са Турцима на Суводолу код Сјенице под водством војводе Мине Радовића. У другој половини XVIII века из Мораче су се Радовићи населили у крајеве: Горње и Доње Барице, Жари, Поток, Шаховиће – данашње Томашево, Вранеш, Грончарево, Папе, Прошћење итд. Око 400 Морачана под вођом Мином Радовићем учествовали су у убиству Смаил-аге Ченгића на Млетичку, 1840. године. Након овог догађаја највероватније је дошло до сеобе многих породица у правцу Србије. Међу њима су биле и неке породице Радовића. У својој књизи Морача и Ровци на 163. страни, Раосављевић каже: Гледовићи у Косаници код Пљеваља тврде да су од Радовића, те да се њихов предак Милета, отац Гледов преселио са пет синова у село Страњани код Пријепоља под Јадовником. Од њих се овојио Гледов син Мићо и преселио у Косаницу код Минића, који га ожене својом одивом. Новосели у Страњанима су од Гледовића, а тако и Фуртуле у Санџаку. Милета Војиновић у књизи Пљеваљски крај на 138. страни тврди да су Гледовићи од Фурула из Страњани (преко Лима). Он каже да је Гледов син Мићо дошао 1878. године у најам код Новака Минића у Кошаре. Из оба казивања је заједничко да је Гледов син Мићо одселио из Страњани у Косаницу код Пљеваља и призетио се код Минића у Кошаре. Међутим, по казивањима наших старих који су доселиси из Црне Горе њихов најстарији предак који је доселио у Горње Страњани је Милован Радовић са синовима – Нешко, Лале, Милета и Јоко. Тако Гледо може бити син Милованов јер су Милетини потомци живели у Страњанима. Милетини синови су били Спасоје и Вук. Из Страњани је одселио од Новосела Гледо са сином Мићом у Косаницу – Кошаре где се Мићо призетио код Минића. Касније су се по Гледу презивали Гледовићи. Мићо је долазио у Страњани у посету рођацима Новоселима. Војиновић тврди да су Гледовићи од Фуртула из Страњани. Тачно је да се Новосели и Фуртуле рођакају и славе светог Архангела Михаила, али Фуртуле никада нису живели у Страњанима и не живе ближе од 50 км – у Вишњеви – Сјеничке баре. И Новосели и Фуртуле тврде да су од Радовића из Мораче. Да не остане неразјашњено да Гледо може бити пети Милованов син. За Нешка се тврди да је са шест чланова породице приликом поласка за Србију, погинуо на Јадовнику. Да ли је можда неко прешао у Србију незна се. У Страњанима су наставили да живе потомци Милете, Лала и Јока Новосела. Радовићи су донели неке предмете из Мораче – буре за ракију, преслицу, саџак и др. који се и данас чувају. Новосели су у Горње Страњани доселили са простора Стожера, Барица, Каљића Лијеске, Вранеша уз помоћ ага, међу којима су Кајабегови из Бијелог Поља који су имали своја имања у Страњанима. Према по попису становништва 1912. године, може се видети да су Кајабеговићи имали своје чипчије – Косту Аничића у Грончареву, Радослава Словића и Милоша Живковића из Копривне, Јовка Сарића из Шћепанице, Милана Лазовића и Бошка Новосела из Мрчковине (Бошко је Лалов син из Страњани – призетио се код Вуковића), Уроша Лазовића, Миладина Филиповића и Млађена Милинковића из Точилова и Миладина Миликића из Милаковића. Аге Васа и Јеврема Новосела су Јајабеговићи из Пријепоља према истом попису. Вероватно је у питању штампарска грешка, јер су сви Новосели у Страњаним потомци Милована Новосела, а не постоје подаци о агама Јајабеговићима у Пријепољу. Дакле, могућа је штампарска грешка – уместо Кајабеговића написано је Јајабеговића. Аге су чипчијама давале све по четвртину или трећину. Врло ретко су аге склапале уговор са чипчијама јер су се плашиле да им чипчије тако не преузму земљу. Нису дозвољавали ни да чипчије граде своје кућо – већ да живе у оним које су добили од ага. Милован Новосел као родоначелонк уселио се у кућу у близини Крижевца где се сада налази зидина штале Слободана Новосела и штала Владимира Новосела. Када се фамилија бројно проширила и браћа се изделила – Милета, Лале и Нешко направили су нову кућу поред старе у коју су се сместили Милета и Лале са породицама. Јоко са породицом остаје да живи у старој кући у којој су до тада сви заједно живели. Имали су изворку воду изнад кућа мањег капацитета, зато су направили сантрач од дасака да је неби стока мутила. Вода касније понире и извире ниже у њиви сада Милорада Новосела. Кад је Јоков син Јаћим направио чардак изнад воде, ага се јако љутио. Сада су скоро све Новоселске куће изнад те воде. Имање које је ага дао Новоселима на коришћење простирало се од крушке – међе која се и сада налази у окућници, граница дање иде потоком до џаде, џадом до парцеле коју сада поседују Трајкови наследици (ту постоји крушка навијена ка имању Вранића). Затим се граница наставља преко трњака, избија на пут (Рупе) према Вранића колибама, одатле преко Аџикова бријега излази између садашњих Новоселских и Вранића колиба у правцу пећине. С друге стране иде путем од школе, Широким путем избија на Клеке – Јадовник. Обрадива земља у почетку је била од Међе до Ровина јер су ту извори вода, а други део према Аџикову бријегу, Новоселским колибама, Крсу и Клекама била је испаша и необрађено земљиште. Говорило се да је стока ишла чак до на Равне што је било мало гамилије па мало и стоке. Како се фамилија увећавала то су и потребе биле веће, па су се пашњаци и клеке крчиле и увећавало обрадиво земљиште. Браћа су се изделила па је Јоко добио, а затим наследили његови потомци, ливаду код куће – која је припала Анту, ливаду на Равнама наследио је Стефан, а Рупе је добио Васо. Јокове њиве припале су: на Равнама Анту и Стефану, а под клеке Васу, њиве код куће: испод врта Васу, окућница Анту, Стефану и Милети. Радован је добио њиву у окућници до Међе, Ракиту и њиву коју је касније поседовао Грујица Новосел, а сада потомци Дула Вранића. Милета добија Долину где му је кућа потомака и ливаду на Равнама. Како се која фамилија увећала тако је крчењем проширивала обрадиво имање – Милетини у правцу Клека и даље, Крс и око колиба приширују Стефан и Анто, а Васо испод склада. Пошто Радован није могао да обрађује добијену и искрчену земљу, ага му је одузима и продаје Симић Миладину (Раму) и тако она постаје Миладинова својина. Јевђен (Миладинов) Симић добија долину код Аџикова бријега и ту прави колибе. Ристо Симић добија део имања на Равнима, а Петар Ракиту. Део имања Петар уступа свом шураку попу Владу Пурићу који ту прави кућу и ту живи до 1922. године. Тај део имања купује Грујица Новосел, поседује га до одласка у Бродарево, а сада је у поседу потомака Дула Вранића. Током времена парцеле су мењале своје власнике те у неким деловима ова слика није идентична. Још и сада одолевају времену четири стабла стара преко 200 година. Међа (крушка) у окућници на имању Трајкових потомака, Јасларка – крушка и Гркаја – трешња на имању Владимирових потомака, врба на Равнама де су некада били музари на садашњем имању Илије Новосела. До пре десетак година трајало је Медник – крушка на имању Милорада Новосела. Поуздано се зна да се Јоко Новосел оженио ћерком Милете Чпајака – тада најбројније фамилије у Страњанима. Јокову жену Станку звали Милуша. Анто је на деоби добио Милушино поље на Јадовнику, Васо Бошковина на јадовнику, која се веже са Јањиним пољем – највећим пољем у Ужичком региону, а Стефан је добио ливада у Пропадовини која је сада у поседу Велибора и Миливоја (Радишиног сина) Новосела. Новосели су проширили своја имања и у Јадовнику – Новоселско поље чија је трава – суривук најтврђа у Јадовнику и шума у Рњечу. Говорило се да који косач може да коси у Новоселском пољу тај може косити у свакој ливади. Не подцењујћи друге, Новосели спадају у најбоље косаче, а међу њима као најбољи се помињу Нешко и Чедо. Сточарством на Јадовнику приви се почео бавити од Новосела Анто, вероватно док је још био у заједници са браћом. Саградио је дубару (колибу) за становнање и оборе за овце у Новоселском пољу где је било смрча. У једном делу Новослског поља постоје Вучје јаме што казује да су сточари имали великих тешкоћа у заштити својих стада од вукова. Касније се овчарством у Пољу бавио Антов брат Стефан. У Ћекуши овчарством се бавио Јеврем Новосел звани Шоро и син му Слободан. Ћекуша је добола име по пређашњем власнику Николи Лазовићу званом Ћеко из Милаковића од ког је купио Јеврем. Новосели од раније поседују шуме у Рњечу, Лијешћима, Котлини и Пољу. Ове шуме су измешане са ливадама па их називају ливадаркама. Временом су Новосели изградили катуне – колибе подно стијена – платија Јадовника. Новослеи присвајају планитије и пећину, а Вранићи стијене и Ђаволску пећину. Ливаде, пашњаци и шуме у Јадовнику су биле и јесу значајне за живот људи у Страњанима. Јадовник је лепа али и ћудљива планина, са честим временским непогодама. Масна пољана у Јадовнику граничи се са Новоселским пољем, Котлином, Омарићем и Колибиштима. Масна пољана је у три наврата била кобна за Новоселе: - 1910. годнине од грома у овој пољани гине Марија – жена Спасоја Новосела и још двоје чобана који су били чобани код Вранића. Марија је била родом од Кијановића из Камене Горе. - 1993. године у Котлини – близу Масне пољане од грома је погинуо Бранислав – Велиборов син, двадесетдвогодишњи студент машинског факултета. Враћао се са кошења са оцем и рођаком Милорадом. Миланка – жена Трајкова и Слободанка – ћерка Радомирова у Омарићу – код Масне пољане повређене су од удара грома. По јаком невремену уз велико пожртвовање рођака Новосела и комшија Вранића превежене су пријепољску болницу и спашене. Кумство Новосела и Гарабиновића - О томе како је дошло до кумства између Гарабиновића и Новосела постоје разне приче. Прихватио сам причу мога оца Владимира као највероватнију. Седамдесетих година XIX века путем кроз село ка Крижевцу наишао је један од дечака Гарабиновића. Поред пута су се налазиле трешње које су биле зреле. Тада је то било на имању Радована Новосела – Лалевог сина, а сада је то у поседу породице Трајка Новосела. Под трешњом је била урвина и камењар. Дечак се попео на трешњу. Приметио га је Милован – Лалев брат, опалио из кубуте, а дечак од страха (а не од метка) падне у урвину и погине. Дошло је до сукоба између Гарабиновића и Новосела, али се сакупе виђенији људи из села те их измире. Свака породица Новосела прихвати по једну породицу Гарабиновића за кумове. Од тада до данас Гарабинивићи кумују Новоселима на крштењима и венчањима.