Извор странице Краљевина Бохемија

{{Other uses2|Бохемија}}
{{Redirect|Чешко краљевство|друге употребе|Чешко краљевство (вишезначна одредница)}}
{{Redirect 2|Краљевина Чешка|Краљевина Бохемска|друге употребе првог преусмерења|Чешка (вишезначна одредница)|друге употребе другог преусмерења|Бохемска (вишезначна одредница)}}
{{Кутијица за бивше покрајине
| Изворно_име                   = Königreich Böhmen
| Конвенционални_пун_назив      = Краљевина Бохемија
| Уобичајен_назив               = Бохемија
| Слика_застава                 = Flag of Bohemia.svg
| Слика_грб                     = Wappen Königreich Böhmen.png
| Име_генитив                   = Бохемије
| Слика_карта                   = Boehmen Donaumonarchie.png
| Текст_карта                   = 
| Текст_испод_карте             = Краљевина Бохемија на мапи Аустроугарске
| Континент                     = [[Европа]]
| Регија                        = [[средња Европа]]
| Земља                         = {{Застава|Свето римско царство}}, {{Застава|Хабзбуршка монархија}}
| Химна                         = 
| Површина                      = 51.948
| Становништво                  = 6.600.000
| Престоница                    = [[Праг]] 
| Званични_језици               = [[Немачки језик|немачки]]; говорни језик: [[Чешки језик|чешки]]
| Религија                      = [[католицизам]] 
| Валута                        = 
| Законодавна_власт             = 
| Тип_владавине                 = краљевина
| Титула_владара                = краљ      
| Година_почетак                = 1198.
| Година_крај                   = 1918.
| Статус                        = Бивша хабзбуршка крунска земља
| Догађај1                      = 
| Датум_догађај1                = 
| Догађај2                      = 
| Датум_догађај2                = 
| Догађај3                      = 
| Датум_догађај3                = 
| Догађај4                      = 
| Датум_догађај4                = 
| Догађај5                      = 
| Датум_догађај5                = 
| Догађај6                      = 
| Датум_догађај6                = 
| Догађај7                      = 
| Датум_догађај7                = 
| Застава_Претходник1           = 
| Претходник1                   = [[Војводство Бохемија|Кнежевина Бохемија]] 
| Застава_Следбеник1            = Flag of Czechoslovakia.svg
| Следбеник1                    = [[Чехословачка]]
| Портал                        = Историја
}}
'''Краљевина Бохемија''' ({{јез-нем|Königreich Böhmen}}, {{јез-лат|Regnum Bohemiae}}), позната и као '''Чешко краљевство''' ({{јез-чеш|České království}}), била је [[краљевина]] (од 1310. године у саставу [[Свето римско царство|Светог римског царства]] и [[Аустроугарска|Аустроугарске]]) на подручју данашње [[Чешка|Чешке]] и историјске покрајине [[Чешка (Бохемија)|Бохемије]].<ref>{{Cite web|url=http://www.almanachdegotha.org/id276.html|title=Краљевина Бохемија|language={{en}}|accessdate = 17. 12. 2013}}</ref>

== Историја ==
[[Датотека:Kingdom of Bohemia during the Hussite Wars.jpg|мини|лево|Земље чешке круне у 15. вијеку (Бохемија, Моравска и Шлезија)]]
Кнежевина Чешка је постојала још од насељавања [[Чеси|Чеха]] на просторе Бохемије. Краљевина Чешка је настала 1198. године. Њом су још увијек владали Чеси. 1310. године је припојена Светом римском царству. Од 1867. је у саставу Аустроугарске. Када се завршио [[Први светски рат|Први свјетски рат]], Краљевина Чешка је спојена са Словачком и настала је [[Чехословачка]].

=== Долазак Словена и настанак Чешке ===

Чешку су населили [[Словени]] у 6. вијеку. У периоду [[Рани средњи век|раног средњег века]], територија [[Чешка (Бохемија)|Чешке]] је била укључена у [[Великоморавска кнежевина|Велику Моравску]], а после њене пропасти као аутономна кнежевина под вођством династије [[Пшемисловићи|Пшемисловића]] се прикључила [[Источна Франачка|Источнофраначкој држави]]. Државу [[христијанизација|христијанизују]] немачки свештеници, династија Пшемисловића се утврђује као владарска династија, а као последица успешних ратова са [[Мађари]]ма, припојена је [[Моравска]]. У следећем периоду (''[[високи средњи век]]''), [[Чешка]] се консолидовала као јединствена држава у оквиру [[Свето римско царство|Светоримског царства немачке народности]], значајно унапредила своју [[Економија|економску]] и [[Војска|војну]] моћ и почела да утиче, како на суседне немачке кнежевине, тако и на суседе ван самог царства.

=== Доба каснијих Пшемисловића ===
[[Отакар II од Чешке|Отакар II Пшемисл]] (1197—1230) је био способан владар и окретан политичар који је успео да од немачког цара [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридриха II Хоенштауфена]] (1220—1250) добије [[грамата|повељу]] којим се потврђују границе Чешке, потврду [[краљ]]евске титуле, као и право да сам инвестира [[епископ]]е у својој држави. Том повељом је прецизно одређено под којим условима је чешки краљ обавезан да присуствује [[Царски Рајхстаг|царском Рајхстагу]] и колику војну или новчану помоћ [[Чешка]] дугује цару при крунисању. За време овог краља, у Чешкој је коначно потврђено право првородства у наслеђивању престола.

Пшемисла је наследио [[Вацлав I од Чешке|Вацлав I]] (1230—1253). За време његове владавине, Чешка је успешно ратовала са [[Аустријско војводство|Аустријским војводством]], а [[1241]]. године [[Монголи]] су опустошили Моравску. Такође, краљ је неколико година ратовао са својим сином кога је подржавало побуњено племство. За време Вацлав -{I}-, почело је опсежно насељавање Немаца у пограничним крајевима као и оснивање нових градова и [[рудник]]а (откривено је [[сребро]]) на територији целе земље. Ово ће бити основ за велики економски процват Чешке.

[[Датотека:Germans in western Austro-Hungaria.gif |626 × 427 п|мини|Области Чешке насељене [[Нијемци|Немцима]]]]

Отакар II Пшемисл (1253—1278) спада међу најмоћније владаре у чешкој историји. Поред Чешке, владао је [[Аустријско војводство|Аустријом]] (од [[1254]]), [[Штајерска (регија)|Штајерском]] ([[1259]]), [[Корушка|Корушком]] и [[Carniola|Крањском]] (од [[1269]]). Велика освајања и кандидатура за цара су изазвале немачке кнежеве, али и чешко племство да му се супротставе и краљ је изгубио и [[битка на Моравском пољу|битку и живот на Моравском пољу]].

[[Вацлав II од Чешке|Вацлав II Пшемисл]] (1278—1305) је покушао да кодификује [[чешко право]], али је тај покушај осујетило ојачало чешко племство. Донео је кодекс рударских закона, као правни основ цветајућем рударству у краљевству. Успео је да заузме [[Краков]] [[1291]]. године и да се крунише као [[списак владара Пољске|краљ Пољске]]. Такође, послао је свог сина у [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарску]], где је крунисан за краља [[1301]]. године.

[[Вацлав III од Чешке|Вацлав III Пшемисл]] (1305—1306) је био присиљен услед притиска немачког цара, [[папе]] и [[Анжујци|Анжујаца]] да се одрекне угарске круне. Покренуо је поход према [[Пољска|Пољској]] у циљу да сломи тамошњу побуну и учврсти своју власт, али је у току похода убијен од стране неког незадовољног племића. Са његовом смрћу, угашена је династија Пшемисловића.

=== Луксембурзи, период највеће чешке моћи ===
После неколико година борби, чешки престо је добио [[Јован Слепи|Јован Луксембуршки]] (1310—1346). Овај владар је постао идеал [[витез|витештва]], учествовао је у многим ратовима у [[Италија|Италији]], [[Француска|Француској]], [[Пруско војводство|Пруској]], [[Пољска|Пољској]] и [[Њемачка|Немачкој]]. Његови многобројни походи су финансијски исцрпли Чешку, а краљева незаинтересованост за управљање земљом је знатно повећала моћ племства, али и [[Анархија|анархију]] у земљи. Краљ је био савезник [[Тевтонски ред|Тевтонског реда]] и помагао [[крсташки ратови|крсташке походе]] против [[паганизам|паганске]] [[Литванија]], али је у савезу са [[Нијемци|Немцима]], нападао и Пољску. Мада није успео да спречи обнову Пољске краљевине под [[Владислав I Кратки|Владиславом Локјетеком]] (1320—1333), као последица чешких напада, један део [[Мазовско војводство (историјско)|Мазовије]] и већина [[Шлеска|шлеских]] војводстава је признала врховну власт Јована Луксемуршког. Краљ Јован је погинуо у [[Битка код Кресија|бици код Кресија]], а тврди се како је његов [[мото]] ''-{Ich dien}-'' (''Служим'') и три [[ној]]ева пера из [[грб]]а преузет од стране енглеског принца као нова девиза и грб [[Принц од Велса|принчева од Велса]]. Наследио га је [[Карло IV, цар Светог римског царства|Карло IV]].

Карло IV је успео да консолидује уздрману финансијску и војну моћ чешке монархије после владавине свог оца Јована Луксембуршког. Проводио је доста времена у краљевству и посветио много времена кодификацији чешког права, укидању приватних ратова племића, развоју [[Пољопривреда|пољопривреде]], [[Трговина|трговине]] и [[Занатство|занаства]]. Лично је водио походе против разбојничких дружина које су постале бројне под ранијом владавином. Куповином, склапањем бракова и војном силом проширио је Чешку припајањем задњег независног шлеског војводства, [[Доња Лужица|Доње Лужице]] ([[1367]]) и [[Бранденбург]]а ([[1373]]). Склопио је савез са краљевима [[Краљевина Мађарска|Угарске]] и [[Пољска|Пољске]]. Посебну пажњу је посветио улепшавању [[Праг]]а у којем је и основао [[Карлов универзитет у Прагу|први средњоевропски унирвезитет]].

Наследио га је [[Вацлав IV]] (1378—1419) који се више пута сукобио са црквом и племићима окупљеним у [[Господарска лига|Господарској лиги]]. Ти сукоби су доста умањили углед круне, али уз помоћ краљевских градова и нижег племства, краљ се одржао на престолу. Подржавао је рад [[Јан Хус|Јана Хуса]] на реформи цркве и реформисао је устројство прашког универзитета у корист Чеха. Није успео да спречи нарастање немира који су се после његове смрти израсли у [[Хуситски ратови|хуситске ратове]] (1420—1434).

[[Датотека:Země Koruny české.jpg |766 × 600 п|мини| Земље чешке круне]]

== Друштвени развој ==
Рани средњи век у Чешкој карактерише апсолутна власт [[војвода]] који су управљали земљом преко [[жупан]]а (comes, castellanus) увек припадницима војводине свите. Жупани су управљали повереним областима из замкова који су били седиште жупаније. Заповедали су посадом замка, свим војницима регрутованим на простору жупаније и били одговорни за прикупљање [[порез]]а, спровођење правде и одржавање реда. За своју службу, жупани су награђивани делом пореза који су прикупљали. Тек у 13 веку су уведени посебни краљевски службеници (vilici) који преузимају судска и полицијска овлашћења од жупана. У том периоду, почиње да се уздиже један слој слободних људи било служећи кнеза било стицањем богатства кроз рат. Из овог слоја, се издвојило племство.

[[Племство]] се у Чешкој рано поделило на више и ниже. [[Више племство]] (barones, domini) је углавном настало од припадника војводине свите (жупани и други краљевски службеници) док је [[ниже племство]] (rytiry, vladyky) настало од војника који су у војсци служили као коњаници. Посебна права и повластице је прво обезбедило кроз уступке војвода или кроз признате старе обичаје (правни обичаји) или устаљена схватања. Ова права су названа „право земље“ (ius terrae). „Право земље“ је признао војвода Конрад Отон, 1189. године. „Конрадовим статутима“ су призната одређена права слободних људи против злоупотреба краља или месних судова, проширили су наследна права на ћерке и браћу покојних племића и одредили су процедуру по којој је неки племић могао бити прогнат или имање конфисковано.

За разлику од раније периода, племство поред стицања слободних добара (алодијаума) почиње да претвара краљевске бенефицијуме (краљевски посед дат на привремено коришћење као награда за вршење неке службе) у наследна добра. Смањивањем фонда земљишта у краљевском поседу заједно са постизањем правних гаранција за племство, значајно умањује власт краља. У доба задњих Пшемисловића, више племство је коначно образовало посебан сталеж који има своје место у сабору и знатно утиче на спољну и унутрашњу политику Чешког краљевства.

[[Свештеник|Свештенство]] је у истом периоду добило статус привилегованог сталежа. Мада покушај да се чешка црква устроји према клинијевској реформи (ослобађање цркве од сваког мешања световњака) није успео, [[Црква]] је обезбедила до неке мере сопствену судску власт и попут вишег племства, преузела цивилну јурисдикцију над становницима својих поседа. Црквена земља је по закону и даље сматрана краљевим власништвом, само дата на управљање цркви.

[[Град]]ови доживљавају процват почев од краја 12 века. [[Нијемци|Немци]] су основали већину нових градова који су функционисали на основу својих закона које су спроводили градски званичници изабрани од стране грађана. [[Средњовековни градови|Краљевски градови]] су изузети од жупанске власти и јавних намета а поседовали су и право на сопствене оружане снаге као и потпуну унутрашњу самоуправу. Поред градова основаних путем даривања повластица од стране [[Краљ]]а, племство и црква су такође оснивали/признавали градове обично са мањим степеном аутономије (неке службенике је постављао господар, један део судске власти изузет из надлежности градских судија) као и обавезом плаћања неких намета. Мада су грађани били слободни и поседовали одређена права, све до [[хуситских ратова]] нису били признати за посебан сталеж. [[Праг]], [[Кутна Хора]] (највећи рудник) и [[Плзењ]] су се до 15 века истакли као најважнији и најбогатији градови Чешке (у Моравској су најнапреднији били [[Брно]] и [[Оломоуц]] а ови градови ће то Тридесетогодишњег рата бити такмаци за место престонице).

[[Сељаштво]], је чинило најбројнији део становништва. Нису поседовали земљу већ су је обрађивали под условима које је поставио феудални господар(обавеза давања дела пољопривредних и занатских производа, рад на господаревом непосредном имању, прављење замка итд). Немачки колонисти су уговорима добијали извесне повластице, углавном ослобођење од кулука и мање давање пољопривредних производа на одређени рок и право да им суде сопствене судије у складу са властитим законима. Ускоро су и многа чешка насеља изборила иста права. Услед економског развоја у 14 веку, многи феудалци су дозволили претварање натуралне ренте у новчану као и установљење правила да се одређен износ плаћа само у тачно одређена дана у години. У многим случајевима, феудалци су дозволи да се сељаци уз додану ренту ослободе ренте као и да откупљивање судске независности од господара.

Економски процват је изазвао и појаву захтева да сељаци добију земљу коју обрађују у својину. Такво право је својим сељацима доделио архиепископ Прага а тај пример су пратили и неки како црквени тако и световни поседници. Овакво гледиште је подржавао и [[Јан Хус]] а посебно радикални хусити-[[таборити]]. Али разорни хуситски ратови су уништили благостање 14 века и у даљем периоду је племство све више смањивало сељачка права.

== Географија ==
Краљевина Бохемија се налазила на подручју данашње западне Чешке Републике. Њена површина је заузимала око 52.000 km² Она је 1910. граничила са:
* признате државе:[[Немачко царство|Њемачким царством]] (са запада и сјевера),
* покрајине у Аустроугарској: [[Доња Аустрија|Доњом Аустријом]] (са југа), [[Горња Аустрија|Горњом Аустријом]] (са југоистока) и [[Маркгрофовија Моравија|Моравском Маркгрофијом]] (са истока)
 
== Демографија ==
=== Попис становништва из 1772. године ===
Према попису из [[1772]]. године, у Бохемији је живило 2.314.795 становника.<ref name="popisi">{{Cite web|url=http://www.deutsche-schutzgebiete.de/kuk_boehmen.htm|title=Краљевина Бохемија-Сједиште Праг|language={{de}}|accessdate = 16. 3. 2014}}</ref>

=== Попис становништва из 1857. године ===
Према попису из [[1857]]. године, у Бохемији је живило 4.705.527 становника.<ref name="popisi"/>

=== Попис становништва из 1880. године ===
Према попису из [[1880]]. године, у Бохемији је живило 5.560.819 становника.<ref name="popisi"/>

=== Попис становништва из 1890. године ===
Према попису из [[1890]]. године, у Бохемији је живило 5.843.094 становника.<ref name="popisi"/>

=== Попис становништва из 1900. године ===
Према попису из [[1900]]. године, у Бохемији је живило 6.318.697 становника. Густина становништва је 1910. године била 122 становника на km². Већина становника су били Чеси, али је било доста Нијемаца. Нијемци су насељени на пограничним дијеловима, а Чеси у осталим.<ref name="popisi"/>
{| class="wikitable"
|-
! Народ !! Број становника !! Проценат
|-
| [[Словени]] (највише [[Чеси]]) || 3.961.823 || 62,7%
|-
| [[Нијемци|Немци]] || 2.356.874 || 37,3%
|-
! Укупно !! 6.318.697 !! 100%
|}

=== Попис становништва из 1910. године ===
Према попису из [[1910]]. године, у Бохемији је живило 6.769.548 становника.<ref name="popisi"/>

{| class="wikitable"
|-
! Матерњи језик !! Становништво !! Проценат
|-
| [[Чешки језик|чешки]] || 4.171.200 || 63,2%
|-
| [[немачки језик|њемачки]] || 2.428.800 || 36,8%
|-
| '''Укупно''' || '''6.600.000''' || '''100%'''
|}

=== Процјена становништва из 1915. године ===
Према процјени из 1915. године у Бохемији је живило 6.712.944 становника.<ref name="popisi"/>

{| class="wikitable"
|-
! Народ !! Број становника !! Проценат
|-
| [[Чеси]] и [[Словаци]] || 4.241.918 || 63,19%
|-
| [[Немци|Нијемци]] || 2.467.724 || 36,76%
|-
| Остали* || 3302 || 0,05%
|-
! Укупно !! 6.712.944 !! 100%
|}

<small>* У ''остале'' се рачунају:Пољаци (1.541), Рутени (1.062), Словенци (292), Срби и Хрвати (190), Италијани (136), Мађари (48) и Румуни (33)</small>

== Административна подјела ==
{| class="wikitable"
|-
! Области-градови !! Области-градови !! Области-градови !! Области-градови
|-
| 1. Бехине || 5. [[Храдец Кралове]] || 9. Локет || 13. Прачењ код [[Писек]]а
|-
| 2. [[Млада Болеслав|Болеслав]] || 6. Клодзко || 10. [[Влтава]] || 14. [[Раковњик|Раковник]]
|-
| 3. [[Часлав (град)|Часлав]] || 7. Коуржим код [[Праг]]а || 11. [[Плзењ]] || 15. [[Слани]]
|-
| 4. [[Хрудим]] || 8. [[Литомјержице]] || 12. Подбрдско код [[Бероун]]а || 16. [[Жатец]]
|}

== Списак владара ==
Списак краљева који су владали Краљевином Чешком дуже од 10. година.
{| class="wikitable"
|-
! Редни Број !! Име владара !! Слика
|-
| 1. || [[Карло IV, цар Светог римског царства|Карло IV]] || [[Датотека:Karl IV. (HRR).jpg|70px|безоквира]]
|-
| 2. || [[Вацлав IV]] || [[Датотека:VaclavIV.jpg|70px|безоквира]]
|-
| 3. || [[Жигмунд Луксембуршки]] || [[Датотека:Pisanello 024b.jpg|70px|безоквира]]
|-
| 4. || [[Јиржи Подјебрадски]] || [[Датотека:Georg of Podebrady.jpg|70px|безоквира]]
|-
| 5. || [[Матија Корвин]] || [[Датотека:Matthias Corvinus.jpg|70px|безоквира]]
|-
| 6. || [[Владислав II Јагелонац Млађи|Владислав II Јагелонац (млађи)]] || [[Датотека:Vladislaus II of Bohemia and Hungary.jpg|70px|безоквира]]
|-
| 7. || [[Лајош II Јагелонац]] || [[Датотека:Hans Krell 001.jpg|70px|безоквира]]
|-
| 8. || [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I Хабзбуршки]] || [[Датотека:Hans Bocksberger der Aeltere 001.jpg|70px|безоквира]]
|-
| 9. || [[Максимилијан II, цар Светог римског царства|Максимилијан II]] || [[Датотека:Nicolas Neufchâtel 002.jpg|70px|безоквира]]
|-
| 10. || [[Рудолф II, цар Светог римског царства|Рудолф II]] || [[Датотека:Hans von Aachen 003.jpg|70px|безоквира]]   
|-
| 11. || [[Фердинанд III, цар Светог римског царства|Фердинанд III Хабзбуршки]] || [[Датотека:Jan van den Hoecke - Portrait of Emperor Ferdinand III.jpg|70px|безоквира]]
|-
| 12. || [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополд I Хабзбуршки]] || [[Датотека:Kaiser-Leopold1.jpg|70px|безоквира]] 
|-
| 13. || [[Карло VI, цар Светог римског царства|Карло VI]] || [[Датотека:Johann Gottfried Auerbach 002.JPG|70px|безоквира]]       
|-
| 14. || [[Јозеф II Хабзбуршки]] || [[Датотека:Joseph II.jpg|70px|безоквира]] 
|-
| 15. || [[Франц II, цар Светог римског царства|Франц II]] || [[Датотека:Francis II, Holy Roman Emperor by Friedrich von Amerling 003.jpg|70px|безоквира]]
|- 
| 16. || [[Фердинанд I од Аустрије]] || [[Датотека:Leopold Kupelwieser - Kaiser Ferdinand I.jpg|70px|безоквира]]
|-
| 17. || [[Франц Јозеф]] || [[Датотека:Franz Joseph 1865.jpg|70px|безоквира]]
|}

== Види још ==
* [[Историја Чешке|Чешка историја]]
* [[Хуситски ратови]]

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
{{Литература}}
* Френсис, Дворник. „Словени у европској историји и цивилизацији“.([[Београд]]: Clio, [[2001]])
* {{Cite book|ref= harv|title= A History of the Czech lands|last= Pánek|first= Jaroslav|authorlink= |last2=Oldřich|first2=Tůma|year=2009|publisher= [[Karolinum Press]] |location= Prague|isbn= 978-80-246-1645-2|language = |url= |display-authors=etal}}
* {{Cite book|ref= harv|title= 7. 4. 1348 – Ustavení Koruny království českého: český stát Karla IV. |trans-title=Founding of the Crown of Bohemian Kingdom: Czech State of Charles IV|last= Bobková|first= Lenka|authorlink= |year=2006|publisher= Havran|location= Praha|isbn=978-80-86515-61-8 |language = Czech|url= }}
* {{Cite book|ref= harv|title= The Czechs and the Lands of the Bohemian Crown|last= Agnew|first= Hugh LeCaine|authorlink= |year=2004|publisher= Hoover Institution Press|location= Stanford|isbn=978-0-8179-4492-6|language = |url=https://archive.org/details/czechslandsofboh00agne}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* -{[http://www.myczechrepublic.com/czech-history/king-charles-IV.html Czech History] {{Wayback|url=http://www.myczechrepublic.com/czech-history/king-charles-IV.html |date=20150402073527 }}}-
* -{[http://forum.burek.com/index.php/topic,122159.0.html Istorija Češke Republike]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20170912103515/http://www.czech.cz/en/czech-republic/history/all-about-czech-history/the-premyslid-dynasty?i=1 The premyslid dynasty]}-
* -{[http://www.worldstatesmen.org/Czech_Republic.html#Bohemia Kingdom of Bohemia at Worldstatesmen]}-

{{Хабзбуршке крунске области}}
{{Административна подела Аустроугарске}}
{{Подножје|Историја}}

[[Категорија:Аустријске крунске области]]
[[Категорија:Историја Чешке]]
[[Категорија:Бивше словенске државе]]