Креће се лађа француска

С Википедије, слободне енциклопедије
Песма „Изгнаници“, Бранислав Брана Милосављевић, Мач и лира, Београд 1930.

Креће се лађа Француска је позната песма, „тугованка“ са Солунског фронта, из периода првог светског рата. Спевана у Солунском пољу у логору нераспоређених официра у Микри 1917 који су се опорављали након Албанске голготе. Аутор текста песме, а вероватно и мелодије је пеш. пуковник Бранислав Милосављевић. Изворни наслов песме је „Изгнаници"[1]. Песму је први пут је објавио у збирци „Мач и лира“ из 1922. године [2]. У издању из 1930. у напомени истиче да „Ова песма данас свима позната пева се са измењеним текстом“.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Непосредно по окончању први свјетски рат , у Паризу је издата грамофонска плоча под називом La grande guerre (Велики Рат) . На овој плочи, поред српске химне Боже правде, налази се и снимак пјесме Креће се лађа Француска, коју су Французи назвали Chanson Serbe ( Srpske pjesme). Пјесму пјева и прати на гитари српски војник Живан Васић. На пропратном каталогу грамофонске плоче Велики рат , објављени су стихови Српске пјесме, који у преводу гласе:

"Брод диже сидро у луци Солунској.

Рањеници, исцрпљени, изгладњели, јадни јече.

Све више, узбуркано море одвлачи их собом

и свако се сјећа шанчева гдје су се храбро борили против Нијемаца.

Нека нам Бог свима помогне да постанемо браћа

и нека нам дозволи да се вратимо кућама,

ми и наши непријатељи Нијемци.

Свети Никола од мора, пошаљи нам мир.

Помози нам и ти да живимо као браћа!

Нека живи слобода! "[3]

Стихови Васићеве варијанте пјесме Креће се лађа Француска разликује се од оне коју су забиљежили Французи. Васић завршава пјесму стиховима:

"живјела братска слобода,

живјела братска Француска!"

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Б. Милосављевић – Бард Југославије, Мач и лира, друго допуњено издање, Брод на Сави 1922, стр. 128-129, Мач и лира, Београд 1930, стр. 72.
  2. ^ Мач и лира, друго допуњено издање, Брод на Сави 1922, стр. 128-129.
  3. ^ САВИЋ, Немања (2000). Пјесме моје отаџбине. Бања Лука: Глас Српске. стр. 41. ISBN 86-7119-195-8. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]