Куполна пећ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Куполна пећ је шахтна пећ за топљење метала, најчешће ливеног гвожђа.

Слика 1. Шематски приказ једноставне куполне пећи.

По конструкцији и принципу рада, куполна пећ је слична високој пећи за редукцију руде железа али је знатно мања од ње.

Куполна пећ је у доњем делу напуњена коксом све до изнад дувница. У куполну пећ се шаржира сирово гвожђе, челични отпад, повратни материјал и евентуално пресована струготина. Поред тога континуирано се додаје кокс и топитељи као креч и шљунак који имају улогу да обезбеде настајање течне шљаке. За разлику од високе пећи, у куполној пећи није могућа редукција оксида гвожђа. Улога кокса је, поред обезбеђења енергије за топљење, и повишење садржаја угљеника у течном гвожђу (наугљеничење).

Течно гвожђе и шљака истичу код малих куполних пећи кроз одвојене отворе а код великих куполних пећи кроз један отвор и у сифону се међусобно одвајају на основу разлике у специфичној тежини. У новије време, све већи број мањих куполних пећи бива замењен индукционим пећима које производе мање гасова и шљаке и флексибилније су код промене састава гвожђа. Велике куполне пећи (које топе и до 100 тона течног гвожђа на сат) су и даље не само економичније од индукционих пећи, већ емитују и мање угљендиоксида јер се за производњу електричне енергије, укључујући и губитке приликом преноса у атмосферу, емитују много веће количине угљендиоксида.

Постоје различите варијанте куполне пећи са побољшаним особинама (безкоксна пећ, кисеонична куполна пећ, итд.) али због разних недостатака, највећи број није успео да освоји тржиште.