Лимбург (Холандија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лимбург
Limburg
Застава Лимбурга
Застава
Грб Лимбурга
Грб
Положај Лимбурга
Држава  Холандија
Админ. центар Мастрихт
Највећи град Мастрихт
Површина 2.153 km2
Становништво 2011.
 — број ст. 1.123.478
 — густина ст. 521,82 ст./km2
 — ISO 3166-2 NL-LI
Број општина 40
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Лимбург (холандски: Limburg) је најјужнија од дванаест провинција Холандије. Лимбург се на североистоку граничи са Хелдерландом а на северозападу са Северним Брабантом. На западу и југу се граничи са белгијском провинцијом Лимубург а на југу такође са белгијском провинцијом Лијеж или Лајк (фр. Liège, хол. Luik) а на истоку са Немачком. Главни и највећи град провинције је Мастрихт, а други по величини је Венло. Често га називају холандским Лимбургом када је потребно да се направи разлика између ове и истоимене белгијске провинције.

Лимбург је углавном равничарска провинција, док је на југу брежуљкаста. Најважнија река је река Мас која протиче са југа на север.

Историја[уреди]

Име Лимбург потиче од имена утврђеног града Лимбург у Арденима, који се налази у данашњој белгијској провинцији Лијеж. Холандски Лимбург углавном није припадао средњовековном војводству Лимбург. Лимбург је био јединствена провинција Уједињеног Краљевства Низоземске са центром у Мастрихту. Када се Белгија издвојила 1830, поставило се питање коме ће припасти ова провинција. Уговором из Лондона 1839. провинција је подељена на западни део (белгијска провинција Лимбург) и источни део (холандска провиција Лимбург).

Религија[уреди]

Лимбург је католички још од Римског доба, а бискуп је редом заседао у Тонгерену, Мастрихту, Лијежу и Рурмонду. Ова бискупија је имала надлежност над највећим делом Лимбурга.

Привреда[уреди]

Поред воћарства, пољопривреде, хемијске индустрије и туризма и производња пива је изузетно честа делатност у Лимбургу. Привреда провинције се налази на 113,1% просека ЕУ.

Језик и култура[уреди]

Лимбург се одликује својственим идентитетом којег између осталог чини и лимбуршки језик. Холандске власти су га још 1997. године признале као регионални језик. Од културних појединости ту су још и многи црквени хорови, фанфаре, концертни бендови, стрељачка удружења (хол. schutterijen) и кулинарски специјалитети као што је Лимбуршки тарт (хол. Limburgse vlaai).

Религија[уреди]

Према попису из 2005. године, католици су чинили 78% становништва, ирелигиозни 15%, протестанти 2% и припадници осталих религија (ислам, будизам и друге) 5%. Ово је једна од религиознијих покрајина у Холандији.

Спољашње везе[уреди]