Лошињ

Лошињ

Лошињ
Географија
Површина	74,36 km2
Обала	112,7 km
Висина	588 m
Највиши врх	Телеврин
Администрација
ХРВ
Демографија
Становништво	8134
Густина ст.	109,39 стан./km2

Лошињ је острво у Хрватској, у спољњем делу Кварнерског залива. Површина острва износи 74,6 km². Највиши врх је Осорчица (588 m). Острво је углавном изграђено од кречњака и флиша. Знатна површина острва је под шумом и пашњацима. На њему се може наћи, у сточарству позната врста овце каракул, цењена по крзну. Највећа острвска насеља су Мали Лошињ са 4170 и Вели Лошињ са 860 становника.

Историја

Залив на Лошињу

У античко доба острво Лошињ се налазило у саставу римске провинције Далмације. Након пада Западног римског царства, Лошињ је крајем 5. века потпао под власт Острогота, а затим је око 535. године дошао под власт Византијског царства. У време аварских и словенских провала у Далмацију почетком 7. века, острво Лошињ је остало под царском влашћу, а потом је ушло у састав византијске теме Далмације, сачувавши задуго свој романски карактер.

Види још

• Списак острва у Хрватској
• Млетачка Далмација

Литература

• Станковић, Влада (2000). „Идејна начела Константина Порфирогенита и далматински Романи”. Зборник радова Византолошког института. 38 (1999-2000): 67—85. 
• Ферлуга, Јадран (1957). Византијска управа у Далмацији. Београд: Научно дело.