Лошињ
| Географија | |
|---|---|
| Површина | 74,36 km2 |
| Обала | 112,7 km |
| Висина | 588 m |
| Највиши врх | Телеврин |
| Администрација | |
ХРВ | |
| Демографија | |
| Становништво | 8134 |
| Густина ст. | 109,39 стан./km2 |
Лошињ је острво у Хрватској, у спољњем делу Кварнерског залива. Површина острва износи 74,6 km². Највиши врх је Осорчица (588 m). Острво је углавном изграђено од кречњака и флиша. Знатна површина острва је под шумом и пашњацима. На њему се може наћи, у сточарству позната врста овце каракул, цењена по крзну. Највећа острвска насеља су Мали Лошињ са 4170 и Вели Лошињ са 860 становника.
Историја
[уреди | уреди извор]
У античко доба острво Лошињ се налазило у саставу римске провинције Далмације. Након пада Западног римског царства, Лошињ је крајем 5. века потпао под власт Острогота, а затим је око 535. године дошао под власт Византијског царства. У време аварских и словенских провала у Далмацију почетком 7. века, острво Лошињ је остало под царском влашћу, а потом је ушло у састав византијске теме Далмације, сачувавши задуго свој романски карактер.[1][2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ферлуга 1957.
- ^ Станковић 2000, стр. 67-85.
Литература
[уреди | уреди извор]- Станковић, Влада (2000). „Идејна начела Константина Порфирогенита и далматински Романи”. Зборник радова Византолошког института. 38 (1999-2000): 67—85.
- Ферлуга, Јадран (1957). Византијска управа у Далмацији. Београд: Научно дело.