Луелин ап Грифид

С Википедије, слободне енциклопедије
Велс након споразума у Монтгомерију (1267). Луелинови наследни поседи означени су зелено, освојени поседи љубичасто, а поседи његових вазала плаво. Енглески краљевски поседи означени су жуто, а поседи крајинских барона - наранџасто.

Луелин ап Грифид (вел. Llywelyn ap Gruffudd) или Луелин Последњи (вел. Llywelyn Ein Llyw Olaf) био је Принц од Велса (1258–1282) и последњи независни владар Велшана.[1][2]

Историја[уреди | уреди извор]

Рођен као наследник велшког краљевства Гвинет и унук Луелина Великог, Луелин ап Грифид (1246–1282) искористио је унутрашње неприлике у Енглеској и прогласио се 1258. принцом од Велса. Уговором у Монтгомерију 1267. енглески краљ Хенри III (1216–1272) је потврдио ту титулу Луелину. Но, независност Велса није била дугог века: енглески краљ Едвард I је 1282. напао и до 1284. покорио читав Велс, а Луелин Последњи погинуо је у боју.[1][2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Гажевић, Никола (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војна енциклопедија (књига 10). стр. 423. 
  2. ^ а б „Кратка историја Велса” (PDF). 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Луелин_ап_Грифид&oldid=26921160”