Макарије Оптински

С Википедије, слободне енциклопедије
рођ. Михаил Николајевич Иванов
Лични подаци
Пуно имеЈеросхимонах Макарије
Друга именаМакарије Оптински
Датум рођења20. новембар (3. децембар) 1788
Место рођењаШчепјатин, Дмитровски округ, Орловска област,
Датум смрти7 (20. септембар 1860)
РелигијаПравославље

Јеросхимонах Макарије (рођ. Михаил Николајевич Иванов; 20. новембар (3. децембар) 1788 - 7 (20. септембар 1860) - светитељ Руске православне цркве, пречасни оптински старац[1].

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен у селу Шчепјатин, Дмитровски округ, Орловска област (сада село у Брашовском округу Брјанске области) у племићкој породици. Био је најстарији у породици, где су поред њега била три брата: Алексеј, Павел, Петар и сестра Варвара. Мајка, Јелисавета Алексејевна, умрла је 1797. године.

У Карачеву, где је живела сестра његовог оца, Николај Михајлович, добио је школско образовање, али је већ у четрнаестој години био приморан да ступи у службу рачуновође у благајни округа Лгов; три године касније добио је место шефа бројачке експедиције у Курску у трезору. Године 1806, након смрти свог оца, пензионисан је и отишао на наследно имање у Орловској губернији.

Године 1810. Михаил је отишао на ходочашће у скит Плошчанскаја Богородица, који се налазио 40 миља од имања, и одлучио да ту остане – 16. новембра 1810. године Михаил је примљен у манастир и 24. децембра исте године пострижен у монашки чин.

7. марта 1815. године пострижен је у велику схиму са именом Макарије, у част светог Макарија Великог. Исте године, старији Атанасије (Захаров), ученик Пајсија (Величковског), преселио се у Плошчанску пустињу, у коме је нашао духовног ментора.

Године 1834. преселио се у Оптинску пустињу.

Његов духовни ментор у Оптини био је Оптински монах Леонид (у схими Лав). Захваљујући старцу Макарију, сачувани су рукописи и преводи светог Пајсија Величковског. Велику помоћ у томе су му пружила духовна деца - руски философ и писац И. В. Кирејевски и његова супруга Наталија Петровна. Под утицајем монаха Макарија, настала је читава школа издавача и преводилаца духовне књижевности. По исповест и благослов светог Макарија у Оптинсу су долазили славни књижњвници А. К. Толстој и А. С. Хомјаков, Н. В. Гогољ и А. Н. Муравјов.

Седам година су преподобни старци Лав и Макарије водили духовни живот братије и много хиљада људи[2].

Две године пре смрти, свети Макарије је прихватио велику схиму. Све до смрти монах је примао духовну децу и ходочаснике, поучавајући их и благосиљајући их[3].

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Преподобные Оптинские старцы”. www.optina.ru (на језику: руски). Приступљено 2023-07-25. 
  2. ^ Zedergol'm, Konstantin K. (2013). Perepiska Konstantina Zedergolʹma so starcem Makariem Optinskim: 1857 - 1859. Michail N. Ivanov, Georgij Veniaminovič Bežanidze. Moskva: Izdat. PSTGU. ISBN 978-5-7429-0717-6. 
  3. ^ „Sveti MAKARIJE Optinski – Svetosavlje”. svetosavlje.org. Приступљено 2023-07-25.