Извор странице Маларија

{{Инфокутија медицинско стање
| ијек = да
| име = Маларија
| слика = Malaria.jpg
| опис_слике = Ћелија паразита ''Plasmodium'' из пљувачке женског комарца како се креће по ћелији комарца
| field = [[Инфектологија|Инфективна болест]]
| симптоми = грозница, повраћање, главобоље<ref name="Cara2014"/>
| компликације = [[Епилептички напад|напади]], [[кома]],<ref name=Cara2014>{{cite journal|last=Caraballo|first=H.|last2=King|first2=K.|title=Emergency department management of mosquito-borne illness: malaria, dengue, and West Nile virus | journal = Emergency Medicine Practice | volume = 16 | issue = 5 | pages = 1–23; quiz 23–4 | date = 5. 2014 | pmid = 25207355 | s2cid = 23716674| url = http://www.ebmedicine.net/topics.php?paction=showTopic&topic_id=405 | url-status = live | archive-url = https://web.archive.org/web/20160801202316/http://www.ebmedicine.net/topics.php?paction=showTopic&topic_id=405 | archive-date=1. 8. 2016}}</ref> отказивање органа, [[анемија]], церебрална маларија<ref>{{cite news |publisher=Mayo Clinic |url=https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/malaria/symptoms-causes/syc-20351184 |title=Malaria |date=|accessdate=27. 2. 2024}}</ref>
| време_појаве = 10—15 дана након излагања<ref name=WHO2014>{{cite web |title=Malaria Fact sheet N°94 |url=https://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs094/en/ |work=who.int|publisher=[[World Health Organization]]|accessdate=27. 2. 2024|date=3. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140903002027/http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs094/en/ |archive-date=3. 9. 2014}}</ref>
| трајање =
| узрок = -{''Plasmodium''}- кога преносе [[комарац|комарци]]<ref name="Cara2014"/>
| ризик = 
| дијагноза = преглед крви, [[Тестови детекције маларијског антигена|тестови детекције антигена]]<ref name="Cara2014"/>
| слична_обољења =
| превенција = [[Мрежа за комарце|Мреже за комарце]], [[Repelant|репелант инсеката]], [[контрола комараца]], љекови<ref name="Cara2014"/>
| лечење =
| лекови = [[Антималаријски лекови|антималаријски љекови]]<ref name="WHO2014"/>
| фреквенција = 247 милиона (2021)<ref name="who2022">{{cite book |last1=WHO |url=https://www.who.int/teams/global-malaria-programme/reports/world-malaria-report-2022|title=World Malaria Report 2022|date=2022|publisher=World Health Organization|isbn=978-92-4-006489-8|location=Switzerland}}</ref>
| смртност = 619.000 (2021)<ref name="who2022"/>
}}
'''Маларија''' је заразна болест коју преносе комарци, а која погађа људе и друге [[Кичмењаци|кичмењаке]].<ref name="who.int.2022">{{Cite web |title=Vector-borne diseases |url=https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/vector-borne-diseases |accessdate=27. 2. 2024|website=who.int}}</ref><ref>{{cite journal|last=Dahalan|first=F. A.|last2=Churcher|first2=T. S.|last3=Windbichler|first3=N.|last4=Lawniczak|first4=M. K.|title = The male mosquito contribution towards malaria transmission: Mating influences the Anopheles female midgut transcriptome and increases female susceptibility to human malaria parasites | journal = PLOS Pathogens | volume = 15 | issue = 11 | pages = e1008063 | date = 11. 2019 | pmid = 31697788 | pmc = 6837289 | doi = 10.1371/journal.ppat.1008063 | doi-access = free }}</ref> Код људи изазива симптоме као што су [[грозница]], [[умор]], [[повраћање]] и [[главобоља]].<ref>{{cite journal|last=Basu|first=S.|last2=Sahi|first2=P. K.|title = Malaria: An Update | journal = Indian Journal of Pediatrics | volume = 84 | issue = 7 | pages = 521–528 | date = 7. 2017 | pmid = 28357581 | doi = 10.1007/s12098-017-2332-2 | s2cid = 11461451}}</ref> У тешким случајевима може да изазове [[Жутица|жутицу]], [[Епилептички напад|епилептичке нападе]], [[Кома|кому]], чак и смрт.<ref name=Cara2014/> Симптоми обично почињу 10 до 15 дана након уједа зараженог комарца -{''Anopheles''}-.<ref name="WHO2023">{{cite web |title=Fact sheet about malaria |url=https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/malaria |website=who.int |accessdate=27. 2. 2024}}</ref> Ако се не лијече правилно, људи могу да имају повратну заразу мјесецима касније.<ref name=WHO2014/> Код оних који су недавно преживјели инфекцију, поновна инфекција обично изазива блаже симптоме, а та дјелимична отпорност нестаје након неколико мјесеци или година ако особа није стално изложена маларији.<ref name=Cara2014/>

Маларију код људи изазивају [[Праживотиње|једноћелијски микроорганизми]] из групе -{''[[Plasmodium]]''}-.<ref name="WHO2023" /> Шири се искључиво убодом заражених женки комараца из рода -{''Anopheles''}-.<ref>{{cite journal|last=Walter|first=K.|last2=John|first2=C. C.|title = Malaria | journal = JAMA | volume = 327 | issue = 6 | pages = 597 | date = 2. 2022 | pmid = 35133414 | doi = 10.1001/jama.2021.21468 | s2cid = 246651569 | doi-access = free}}</ref> Убодом се уносе паразити из [[Пљувачка|пљувачке]] комарца у крв човјека, а затим [[Паразитизам|паразити]] путују до јетре гдје сазријевају и размножавају се.<ref name=Cara2014/> Пет врста из групе -{''Plasmodium''}- обично инфицира људе.<ref name="WHO2023"/> Три врсте које су повезане са тежим случајевима су -{''Plasmodium falciparum''}- (која је одговорна за велику већину смртних случајева од маларије), -{''Plasmodium vivax''}- и -{''Plasmodium knowlesi''}- (мајмунска маларија која се преноси на хиљаде људи годишње).<ref>{{Cite web |title=Fact sheet about malaria |url=https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/malaria |accessdate=27. 2. 2024|website=who.int}}</ref><ref>{{Cite web |last=World Health Organization |title=Global Technical Strategy for Malaria 2016-2030|url=https://www.who.int/docs/default-source/documents/global-technical-strategy-for-malaria-2016-2030.pdf |accessdate=27. 2. 2024|format=pdf}}</ref> -{''Plasmodium ovale''}- и -{''Plasmodium malariae''}- углавном изазивају блажи облик маларије.<ref name="WHO2023"/> Обично се дијагностикује [[Хистологија|микроскопским прегледом]] крви помоћу крвних мрља или брзим дијагностичким тестовима заснованим на антигенима.<ref name=Cara2014/> Методе које користе [[Реакција ланчане полимеризације|ланчану реакцију полимеризације]] за откривање [[Дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]] паразита су развијене, али се не користе широко у областима гдје је маларија уобичајена, због њихове цијене и сложености.<ref name="Nadjm 2012">{{cite journal|last=Nadjm|first=B.|last2=Behrens|first2=R. H.|title = Malaria: an update for physicians |url=https://archive.org/details/sim_infectious-disease-clinics-of-north-america_2012-06_26_2/page/243| journal = Infectious Disease Clinics of North America | volume = 26 | issue = 2 | pages = 243–259 | date = 6. 2012 | pmid = 22632637 | doi = 10.1016/j.idc.2012.03.010 }}</ref>

Ризик од болести може да се смањи спрјечавањем уједа употребом [[Mreža za komarce|мрежа против комараца]] и репелената или мјерама контроле комараца као што су прскање [[инсектицид]]а и одводњавање [[Stajaća voda|стајаће воде]].<ref name=Cara2014/> Неколико љекова се користи за спрјечавање маларије за путнике у областима гдје је болест уобичајена.<ref name=WHO2014/> Здравствени радници препоручују повремене дозе комбинованог лијека сулфадоксин/пириметамин за одојчад и мајке након првог тромјесечја трудноће у областима са високим стопама маларије.<ref name=WHO2014/> До 2023. године, [[Светска здравствена организација|Свјетска здравствена организација]] је одобрила двије вакцине против маларије.<ref name = WHO2023b>{{cite web |title=WHO recommends R21/Matrix-M vaccine for malaria prevention in updated advice on immunization|url=https://www.who.int/news/item/02-10-2023-who-recommends-r21-matrix-m-vaccine-for-malaria-prevention-in-updated-advice-on-immunization |accessdate=27. 2. 2024|date=2. 10. 2023}}</ref> Препоручени третман је комбинација антималаријских љекова који укључују [[артемисинин]].<ref name="Rawat-2021">{{cite journal|last=Rawat|first=A.|last2=Roy|first2=M.|last3=Jyoti|first3=A.|last4=Kaushik|first4=S.|last5=Verma|first5=K.|last6=Srivastava|first6=V. K.|title = Cysteine proteases: Battling pathogenic parasitic protozoans with omnipresent enzymes | journal = Microbiological Research | volume = 249 | pages = 126784 | date = 8. 2021 | pmid = 33989978 | doi = 10.1016/j.micres.2021.126784 | s2cid = 234597200 | doi-access = free }}</ref> Други лијек може да буде [[мефлоквин]], [[лумефантрин]] или сулфадоксин/пириметамин.<ref name=WHO2010>{{cite book |title=Guidelines for the treatment of malaria |url=https://archive.org/details/guidelinesfortre0000unse |date=2010|publisher=World Health Organization |location=Geneva |isbn=978-92-4-154792-5 |page=ix |edition=2}}</ref> Препоручује се да [[Kinin (lek)|кинин]], заједно са [[доксициклин]]ом, може да се користи ако артемисинин није доступан.<ref name=WHO2010/> Препоручује се такође да се у областима гдје је болест уобичајена, потврди зараза прије него што се започне са лијечењем због забринутости здравствених радника за повећањем [[Otpornost na lek|отпорности на љекове]].<ref name=WHO2014/> Паразити су временом развили отпорност на неколико љекова; -{''Plasmodium falciparum''}- је развио отпорност на [[хлороквин]] и проширио се на већину маларичних подручја, док су неке врсте паразита развили отпорност на артемисинин у неким дијеловима југоисточне Азије.<ref name=WHO2014/>

Болест је распрострањена у [[Тропи|тропским]] и [[Суптропска клима|суптропским]] регионима који постоје у широком појасу око [[екватор]]а.<ref>{{Cite book|last=Baiden|first=F.|last2=Malm|first2=K. L.|last3=Binka|first3=F.|url=https://oxfordmedicine.com/view/10.1093/med/9780198816805.001.0001/med-9780198816805-chapter-73 |title=Malaria |year=2021 |publisher=[[Oxford University Press]] |isbn=978-0-19-185838-3|doi=10.1093/med/9780198816805.001.0001/med-9780198816805-chapter-73}}</ref> То укључује већи дио [[Подсахарска Африка|подсахарске Африке]], [[Азија|Азије]] и [[Латинска Америка|Латинске Америке]].<ref name=WHO2014/> Током 2022. године, широм свијета је обољело око 249 милиона људи од маларије, а процијењено је да је умрло око 608.000, од којих су око 80 посто била дјеца стара пет година или мање.<ref>{{Cite web |title=World malaria report 2022 |url=https://www.who.int/publications-detail-redirect/9789240064898 |accessdate=27. 2. 2024|website=who.int}}</ref> Око 95% случајева заразе и смртних случајева догодило се у подсахарској Африци. Стопе болести су се смањиле од 2010. до 2014. године, али су порасле од 2015. до 2021. године.<ref name="who2022"/> Према подацима Уницефа, 2021. године је скоро сваког минута од маларије умрло дијете млађе од пет година,<ref name="UNICEF DATA">{{Cite web |title=Malaria in Africa |url=https://data.unicef.org/topic/child-health/malaria/ |accessdate=27. 2. 2024|website=Unicef Data}}</ref> а према њиховој процјени, многи од смртних случајева могли су да се спријече или да се излијече.<ref name="UNICEF 2023">{{cite web|url=https://data.unicef.org/topic/child-health/malaria/ |title=Nearly every minute, a child under 5 dies of malaria|work=[[UNICEF]]|date=2. 2023|accessdate=27. 2. 2024}}</ref> Маларија је обично повезана са сиромаштвом и има значајан негативан утицај на економски развој.<ref name="IftSoL">{{Cite report |last=Gollin|first=D.|last2=Zimmermann|first2=C.|title=Malaria: Disease Impacts and Long-Run Income Differences |date=8. 2007|publisher=Institute for the Study of Labor|url=http://ftp.iza.org/dp2997.pdf |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20160318151954/http://ftp.iza.org/dp2997.pdf |archive-date=18. 3. 2016}}</ref><ref name="Waters 2012">{{cite book |last=Waters|first=N. C.|last2=Edstein|first2=M. D.|last3=Staines|first3=H. M|last4=Krishna|first4=S.|chapter=8-Aminoquinolines: Primaquine and tafenoquine |title=Treatment and Prevention of Malaria: Antimalarial Drug Chemistry, Action and Use |year=2012 |publisher=Springer |isbn=978-3-0346-0479-6 |pages=69–93 |chapter-url=https://books.google.com/books?id=cNuY6tyyyrUC&pg=PA69}}</ref> У Африци се процјењује да резултира губицима од 12 милијарди америчких долара годишње због повећаних трошкова здравствене заштите, изгубљене радне способности и негативних ефеката на туризам.<ref name="Greenwood 2005">{{Cite journal|last=Greenwood|first=B. M.|last2=Bojang|first2=K|last3=Whitty|first3=C. J.|last4=Targett|first4=G. A.|title=Malaria |journal=Lancet |year=2005|volume=365 |issue=9469 |pages=1487–98 |pmid=15850634 |doi=10.1016/S0140-6736(05)66420-3|s2cid=208987634}}</ref>

Француски војни доктор [[Алфонс Лаверан]] је 1907. добио [[Нобелова награда за медицину|Нобелову награду за медицину и физиологију]] за своје откриће узрочника маларије. Године 1902. исту награду је добио британски доктор [[Роналд Рос]] за свој опис животног циклуса плазмодија. Биолог [[Роберт Кох]] је открио да маларија може успјешно да се спријечи исушивањем мочвара.

== Историја ==
=== Поријекло и праисторијски период ===

[[Датотека:Malaria pathogens.jpg|мини|десно|Патогени маларије у доминиканском ћилибару стари су између 20 и 40 милиона година.]]

Први докази о паразитима маларије пронађени су код [[Комарци|комараца]] сачуваних у [[ћилибар]]у из [[палеоген]]ског периода који су стари око 30 милиона година.<ref>{{cite journal |last=Poinar|first=G.|title=Plasmodium dominicana n. sp. (Plasmodiidae: Haemospororida) from Tertiary Dominican amber |journal=Syst. Parasitol. |volume=61 |issue=1 |pages=47–52 |year=2005 |pmid=15928991 |doi=10.1007/s11230-004-6354-6|s2cid=22186899}}</ref> Протозое маларије су разноврсне у лозе примата, глодара, птица и рептила.<ref>{{cite journal|last=Joy|first=D. A.|last2=Feng|first2=X.|last3=Mu|first3=J.|last4=Furuya|first4=T.|last5=Chotivanich|first5=K.|last6=Krettli|first6=A. U.|last7=Ho|first7=M.|last8=Wang|first8=A.|last9=White|first9=N. J.|last10=Suh|first10=E.|last11=Beerli|first11=P.|last12=Su.|first12=X. Z.|title = Early origin and recent expansion of Plasmodium falciparum | journal = Science | volume = 300 | issue = 5617 | pages = 318–321 | year = 2003 | pmid = 12690197 | doi = 10.1126/science.1081449| bibcode = 2003Sci...300..318J | s2cid = 20036560}}</ref><ref>{{cite journal|last=Hayakawa|first=T.|last2=Culleton|first2=R.|last3=Otani|first3=H.|last4=Horii|first4=T.|last5=Tanabe|first5=K.|title = Big bang in the evolution of extant malaria parasites |url=https://archive.org/details/sim_molecular-biology-and-evolution_2008-10_25_10/page/2233| journal = Mol Biol Evol | volume = 25 | issue = 10 | pages = 2233–2239| year = 2008 | pmid = 18687771 | doi = 10.1093/molbev/msn171 | doi-access = free }}</ref> Паразит -{''Plasmodium falciparum''}- постоји од прије 50.000–100.000 година, али се величина популације паразита није повећала све до прије око 10.000 година, истовремено са напретком пољопривреде.<ref name="Harper 2011">{{Cite journal|last=Harper|first=K.|last2=Armelagos|first2=G.|title=The changing disease-scape in the third epidemiological transition |journal=International Journal of Environmental Research and Public Health |year=2011 |volume=7 |issue=2 |pages=675–97|pmc=2872288 |pmid=20616997 |doi=10.3390/ijerph7020675 |doi-access=free}}</ref> Паразит има исти образац разноликости као и његови људски домаћини, са већом разноврсношћу у Африци него у остатку свијета, што указује на то да су људи у савременом добу имали болест прије него што су напустили Африку.<ref>{{cite book|last=Higham |first=Tom |title=The World Before Us: How Science is Revealing a New Story of Our Human Origins|page= 12, note |publisher=Penguin Viking |year=2021|isbn=978-0-241-44067-4}}</ref> Сматра се да су се људи можда првобитно заразили са -{''Plasmodium falciparum''}- од [[Гориле|горила]].<ref>{{cite journal|last=Liu|first=W.|last2=Li|first2=Y.|last3=Learn|first3=G. H.|last4=Rudicell|first4=R. S.|last5=Robertson|first5=J. D.|last6=Keele|first6=B. F.|last7=Ndjango|first7=J-B. N.|last8=Sanz|first8=C. M.|last9=Morgan|first9=D. B.|last10=Locatelli|first10=S.|last11=Gonder|first11=M. K.|last12=Kranzusch|first12=P. J.|last13=Walsh|first13=P. D.|last14=Delaporte|first14=E.|last15=Mpoudi-Ngole|first15=E.|last16=Georgiev|first16=A. V.|last17=Muller|first17=M. N.|last18=Shaw|first18=G. W.|last19=Peeters|first19=M.|last20=Sharp|first20=P. M.|last21=Julian C. Rayner|first21=J. C.|last22=Hahn|first22=B. H.|title=Origin of the human malaria parasite Plasmodium falciparum in gorillas|journal= Nature |volume=467 |issue=7314 |pages=420–425 |year=2010 |pmid=20864995 |doi=10.1038/nature09442 |pmc=2997044|bibcode= 2010Natur.467..420L}}</ref><ref name="Prugnolle 2012">{{Cite journal|last=Prugnolle|first=F.|last2=Durand|first2=P.|last3=Ollomo|first3=B.|last4=Duval|first4=L.|last5=Ariey|first5=F.|last6=Arnathau|first6=C.|last7=Gonzalez|first7=J. P.|last8=Leroy|first8=E.|last9=Renaud|first9=F.|title=A fresh look at the origin of ''Plasmodium falciparum'', the most malignant malaria agent |journal=PLOS Pathogens |year=2011|volume=7 |issue=2 |page=e1001283 |pmid=21383971 |pmc=3044689 |doi=10.1371/journal.ppat.1001283|editor-last=Manchester|editor-first=M.|doi-access=free}}</ref> -{''Plasmodium vivax''}-, који је такође једна врста из групе -{''Plasmodium''}- од шест које инфицирају људе, такође потиче од афричких горила и [[Обична шимпанза|шимпанзи]].<ref>{{cite journal|last=Liu|first=W|title=African origin of the malaria parasite Plasmodium vivax|journal=Nature Communications|date=21. 2. 2014|issue=5 |pages=3346|doi=10.1038/ncomms4346 |pmid=24557500|pmc=4089193|volume=5|bibcode=2014NatCo...5.3346L}}</ref> Маларијска врста -{''Plasmodium knowlesi''}-, за коју је у 20. вијеку откривено да се преноси на људе, потиче од азијских мајмуна [[Макакији|макакија]].<ref>{{cite journal|last=Lee|first=K. S.|last2=Divis|first2=P. C.|last3=Zakaria|first3=S. K.|last4=Matusop|first4=A.|last5=Julin|first5=R. A.|last6=Conway|first6=D. J.|last7=Cox-Singh|first7=J.|last8=Singh|first8=B.|title= Plasmodium knowlesi: reservoir hosts and tracking the emergence in humans and macaques. |journal = PLOS Pathog |year= 2011| issue=4 |pmc=3072369 |pmid=21490952 |doi=10.1371/journal.ppat.1002015 |volume=7 |pages=e1002015 |doi-access= free }}</ref> -{''Plasmodium malariae''}- је врста која углавном напада људе, али постоје и докази да низак ниво несимптоматске инфекције и даље постоји међу дивљим шимпанзама.<ref>{{cite journal|last=Hayakawa|first=Toshiyuki|title=Identification of Plasmodium malariae, a human malaria parasite, in imported chimpanzees|date=2009|volume=4|issue=10|doi=10.1371/journal.pone.0007412|pmid=19823579|pmc=2756624|display-authors=etal|journal=PLOS ONE|pages=e7412|bibcode=2009PLoSO...4.7412H|doi-access=free}}</ref>

Прије око 10.000 година, маларија је почела да има велики утицај на људски опстанак, што се поклопило са почетком пољопривреде у [[Neolitska revolucija|неолитској револуцији]]. Поремећаји крви који укључују [[Природна селекција|природну селекцију]] за [[Српаста анемија|болест српастих ћелија]], [[Talasemija|таласемије]], [[Nedostatak aktivnosti glukoza-6-fosfat dehidrogenaze|недостатак глукоза-6-фосфат дехидрогеназе]], овалоцитозу југоисточне Азије, [[Елиптоцитоза|елиптоцитозу]] и губитак Гербиховог антигена (гликофорин Ц) и Дафи антигена на [[Црвена крвна зрнца|еритроцитима]], дају селективну предност против инфекције маларије.<ref>{{cite journal|last=Canali|first=S.| title = Researches on thalassemia and malaria in Italy and the origins of the "Haldane hypothesis"| journal = Med Secoli| volume =20 | issue =3| pages = 827–846| year=2008 | pmid = 19848219 | url = https://www.researchgate.net/publication/38028954}}</ref> Три главна типа насљедне генетске отпорности (болест српастих ћелија, таласемија и недостатак глукоза-6-фосфат дехидрогеназе) била су присутна у предјелу [[Средоземно море|Медитерана]] у вријеме [[Римско царство|Римског царства]], прије око 2.000 година.<ref>{{cite journal |last=Sallares|first=R.|last2=Bouwman|first2=A.|last3=Anderung|first3=C.| title = The Spread of Malaria to Southern Europe in Antiquity: New Approaches to Old Problems |url=https://archive.org/details/sim_medical-history_2004-07_48_3/page/311| journal = Med Hist| volume = 48 | issue = 3 | pages = 311–328| year = 2004 | pmid = 16021928 | pmc=547919 | doi=10.1017/s0025727300007651}}</ref>

Молекуларне методе су потврдиле високу распрострањеност маларије -{''Plasmodium falciparum''}- у [[Стари Египат|старом Египту]].<ref>{{cite journal|last=Brier|first=B.| title = Infectious diseases in ancient Egypt |url=https://archive.org/details/sim_infectious-disease-clinics-of-north-america_2004-03_18_1/page/17| journal = Infect Dis Clin North Am| year = 2004 | pmid = 15081501 | doi = 10.1016/S0891-5520(03)00097-7 | volume = 18 | pages = 17–27 | issue = 1}}</ref><ref>{{cite journal |last=Nerlich|first=A. G.|last2=Schraut|first2=B.|last3=Dittrich|first3=S.|last4=Jelinek|first4=T.|last5=Zink|first5=A. R.|title = Plasmodium falciparum in Ancient Egypt| journal = Emerg Infect Dis | volume = 14 | pages=1317–1319 | year = 2008 | pmid =18680669 | doi = 10.3201/eid1408.080235 | issue = 8 | pmc = 2600410}}</ref> Старогрчки историчар [[Херодот]] је писао да су градитељи [[Египатске пирамиде|египатских пирамида]] (око 2700–1700 п. н. е) добијали велике количине бијелог лука, вјероватно да би их заштитили од маларије.<ref>{{cite journal|last=Macaulay|first=G. C.|title = The History of Herodotus, parallel English/Greek translation | year = 1890 | pages = Herodotus, 2.125| url = http://www.sacred-texts.com/cla/hh/hh2120.htm }}</ref> Фараон [[Снефру]], оснивач [[Четврта египатска династија|Четврте египатске династије]], који је владао око 2613–2589. п. н. е., користио је мреже за кревет као заштиту од комараца. [[Клеопатра VII|Клеопатра]], посљедњи фараон старог Египта, такође је спавала под сличном мрежом против комараца.<ref name="malariasite">{{Cite web|url = http://www.malariasite.com/malaria/history_control.htm|title = History of Malaria Control|accessdate=27. 2. 2024|url-status = dead|archive-url = https://web.archive.org/web/20091111231452/http://www.malariasite.com/MALARIA/history_control.htm|archive-date = 11. 11. 2009}}</ref> Није познато да ли су мреже против комараца коришћене у сврху спрјечавања маларије или у уобичајеније сврхе избјегавања убода комараца. Присуство маларије у Египту од око 800. године прије нове ере па надаље је потврђено коришћењем метода заснованих на ДНК.<ref>{{cite journal|last=Lalremruata|first=A.|last2=Ball|first2=M.|last3=Bianucci|first3=R.|last4=Welte|first4=B.|last5=Nerlich|first5=A. G.|last6=Kun|first6=J. F.|last7=Pusch|first7=C. M.|title = Molecular identification of falciparum malaria and human tuberculosis co-infections in mummies from the Fayum depression (lower Egypt) | journal = Plos One  | pmc=3614933 | pmid=23565222 | doi=10.1371/journal.pone.0060307 | volume=8 | issue=4 | year=2013 | pages=e60307| bibcode=2013PLoSO...860307L | doi-access = free}}</ref>

Подаци о јединственим периодичним грозницама маларије налазе се кроз историју.<ref name="Cox 2002">{{cite journal |last=Cox|first=F.|title = History of human parasitology |url=https://archive.org/details/sim_clinical-microbiology-reviews_2002-10_15_4/page/595|pmc=126866 |journal=Clinical Microbiology Reviews |volume=15 |issue=4 |pages=595–612 |year=2002 |pmid=12364371 |doi=10.1128/CMR.15.4.595-612.2002 |doi-access=free }}</ref> Римски писац [[Колумела]] је повезивао болест са инсектима из мочвара,<ref name="The Blakiston company"/> а први записи о повременим епидемијама грознице потичу из древне Кине 2700 година прије нове ере,<ref name="Cox 2002"/> а сматра се и да је маларија дјелимично заслужна за пад моћи Римског царства,<ref name="Sallares 2001">{{Cite web|title=DNA clues to malaria in ancient Rome |date=20. 2. 2001 |work=BBC News |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/1180469.stm}}, in reference to {{cite journal|journal=Ancient Biomolecules |title=Biomolecular archaeology of malaria |vauthors=Sallares R, Gomzi S |volume=3 |issue=3 |year=2001|oclc=538284457|pages=195–213}}</ref> гдје је била толико присутна да су је назвали „римска грозница“.<ref name="Sallares 2003">{{Cite book|last=Sallares|first=R.|title=Malaria and Rome: A History of Malaria in Ancient Italy |year=2002 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-924850-6 |doi=10.1093/acprof:oso/9780199248506.001.0001}}</ref>

=== Класични период ===

Маларија је постала широко распрострањена у [[Стара Грчка|старој Грчкој]] до 4. вијека прије нове ере и утицала је на опадање становништва у многим [[Град-држава|градовима-државама]]. Грчки термин -{''μίασμα''}- осмислио је [[Хипократ са Коса|Хипократ]], који га је користио да опише опасна испарења из земље која се преносе вјетровима и која могу да изазову озбиљне болести. Он је повезао присуство интермитентних грозница са [[клима]]тским и [[Животна средина|еколошким условима]] и класификовао је грозницу према периодичности као терцијанске, квартанске, субтерцијалне и свакодневне.<ref name="The Blakiston company">{{cite book|last=Strong|first=R. P.|title=Stitt's Diagnosis, Prevention and Treatment of Tropical Diseases|date=1944|publisher=The Blakiston Company|location=York, PA|page=3|edition=7}}</ref><ref>{{cite book | author = Hippocrates| title = Of the epidemics | translator=Francis Adams |publisher=The Internet Classics Archive| url =http://classics.mit.edu//Hippocrates/epidemics.mb.txt }}</ref><ref>{{cite journal|last=Pappas|first=G.|last2=Kiriaze|first2=I. J.|last3=Falagas|first3=M. E.|title = Insights into infectious disease in the era of Hippocrates | journal = International Journal of Infectious Diseases | year = 2008 | pmid = 18178502 | doi = 10.1016/j.ijid.2007.11.003 | volume = 12 | pages = 347–350 | issue = 4| doi-access = free }}</ref>

Кинески [[Хуангди неиђинг]] (Унутрашњи канон жутог цара) који датира из периода од око 300. п. н. е. и 200. нове ере односи се на поновљене пароксизмалне грознице повезане са увећањем [[Слезина|слезине]] и склоношћу ка епидемији.<ref name="Cox 2002"/> Око 168. године прије нове ере, биљни лијек Кинг-хао ([[Слатки пелин|''Artemisia annua'']]) ушао је у употребу у Кини за лијечење женских [[Хемороиди|хемороида]]; пронађен је у тексту „Рецепти за 52 врсте болести“, из кинеског списа Мавангдуи.<ref name=Li>{{cite journal |last=Li|first=Y.|last2=Wu|first2=Y. L.|title = An over four millennium story behind qinghaosu (artemisinin) – a fantastic antimalarial drug from a traditional Chinese herb| journal = Current Medicinal Chemistry | volume = 10 | pages = 2197–2230| year = 2003| pmid =14529339 | doi = 10.2174/0929867033456710 | issue = 21 }}</ref> [[Ге Хонг]] је први препоручио Кинг-хао за епизоде акутне интермитентне грознице као ефикасан лијек у кинеском рукопису из 4. вијека, који се обично преводи као „Рецепти за хитне случајеве који се чувају у рукаву“.<ref name="Wright2010">{{cite journal |last=Wright |first=C. W.|last2=Linley |first2=P. A.|last3=Brun |first3=R.|last4=Wittlin |first4=S.|last5=Hsu |first5=E. | title = Ancient Chinese methods are remarkably effective for the preparation of artemisinin-rich extracts of qing hao with potent antimalarial activity | journal = Molecules| volume = 15 | pages = 804–812| year = 2010 |pmid =20335947 | pmc = 6257115 | doi = 10.3390/molecules15020804 | issue = 2| doi-access = free }}</ref> Његова препорука је била да се свјеже биљке [[пелин]]а потопе у хладну воду, исциједе и да се добијени горак сок унесе у сировом стању.<ref>{{cite journal | last = Hsu |first=E. | title = Reflections on the 'discovery' of the antimalarial qinghao| journal = British Journal of Clinical Pharmacology| volume = 61 | issue = 6 | pages = 666–670 | year = 2006 | pmid = 16722826 | doi = 10.1111/j.1365-2125.2006.02673.x |pmc=1885105}}</ref><ref>{{cite journal |last=Li|first=Y.|last2=Wu|first2=Y. L.|title = How Chinese scientists discovered qinghaosu (artemisinin) and developed its derivatives? What are the future perspectives?| journal = Médecine Tropicale | volume = 58  | issue = Suppl. 3 | pages = 9–12 | year = 1998| pmid =10212890 | url = https://www.researchgate.net/publication/13085247}}</ref>

„Римска грозница“ се односи на посебно смртоносну врсту маларије која је утицала на римску Кампању и град Рим током различитих епоха у историји. Сматра се да је епидемија римске грознице током петог вијека нове ере можда допринијела паду Римског царства.<ref name="Sallares 2003"/><ref>{{cite journal|last=Lalchhandama|first=K.|title=The making of modern malariology: from miasma to mosquito-malaria theory |journal=Science Vision |volume=14 |issue=1 |pages=3–17|year=2014|url=http://www.sciencevision.org/current_issue/dl/Lalchhandama.pdf |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20140427025145/http://www.sciencevision.org/current_issue/dl/Lalchhandama.pdf |archive-date=27. 4. 2014}}</ref> Многи љекови за смањење слезине из књиге -{''De materia medica''}- [[Pedanije Dioskorid|Педанија Диоскорида]] су коришћени за лијечење хроничне маларије у Римском царству.<ref>{{cite book|url=http://www.ibidispress.scriptmania.com/box_widget.html | title=Dioscorides: De Materia Medica | publisher=Ibidis | author=Osbaldeston, Tess Anne | year=2000 | pages=Introduction, xxvi | url-status=dead | archive-url=https://web.archive.org/web/20140924062658/http://www.ibidispress.scriptmania.com/box_widget.html | archive-date=24. 9. 2014 }}</ref> Сматра се да су „сахране вампира“ у [[Kasna antika|касној антици]] можда биле извођене као одговор на епидемије маларије; нека дјеца која су умрла од маларије сахрањена су у [[Некропола|некрополи]] у [[Луњано ин Теверина|Луњано ин Теверини]] коришћењем ритуала који су имали за циљ да их спријече да се врате из мртвих. Савремени научници претпостављају да су се заједнице плашиле да ће се мртви вратити и ширити болест.<ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/science/2018/10/15/archaeologists-find-vampire-burial-site-child-feared-capable-rising-dead|title=Archaeologists find 'vampire burial' site of a child feared capable of rising from the dead|last=Phillips|first=Kristine|date=15. 10. 2018|newspaper=The Washington Post|accessdate=27. 2. 2024}}</ref>

Године 835. по налогу папе [[Папа Гргур IV|Гргура -{IV}-]], прослава [[Сви свети|Ноћи свих светих]] помјерена је са маја на новембар, због тога што Рим љети није могао да прими велики број ходочасника који су долазили у њега, као и због [[Јавно здравље|јавног здравља]] у вези са римском грозницом, од које су умрли бројни [[Ходочасник|ходочасници]] током топлих љета у региону.<ref>Butler's Saint for the Day (Paul Burns), Liturgical Press, p. 516</ref> Неколико региона у старом Риму сматрано је ризичним за развој болести због повољних услова присутних за векторе маларије. То је укључивало области као што су јужна Италија, острво [[Сардинија]], [[Понтијска мочвара|Понтијске мочваре]], нижи региони приобалне [[Етрурија|Етрурије]] и град [[Рим]] дуж [[Тибар|Тибра]]. Присуство стајаће воде на тим мјестима су комарци користили за размножавање. Наводњаване баште, мочварна земљишта, отицање из пољопривреде и проблеми са дренажом због изградње путева довели су до повећања стајаће воде.<ref name="Hays 2005">{{Cite book|last=Hays|first=J. N.|title=Epidemics and Pandemics: Their Impacts on Human History |year=2005 |publisher=Abc-clio |location=Santa Barbara, CA |isbn=978-1-85109-658-9 |page=11 |url=https://books.google.com/books?id=GyE8Qt-kS1kC&pg=PA11}}</ref>

=== Средњи вијек ===

Током средњег вијека, третмани за маларију (и друге болести) укључивали су пуштање крви, изазивање повраћања, [[Ампутација|ампутације удова]] и [[Трепанација|трепанирање]]. Љекари и хирурзи у том периоду користили су биљне љекове као што су [[велебиље]] да би олакшали бол код заражених пацијената.<ref name="medline">{{cite web|url=https://www.nlm.nih.gov/medlineplus/druginfo/natural/531.html|title=Belladonna|date=26. 12. 2009|website=Medline Plus|accessdate=27. 2. 2024|archive-url= https://web.archive.org/web/20101220172635/http://www.nlm.nih.gov/medlineplus/druginfo/natural/531.html| archive-date= 20. 12. 2010 | url-status= live}}</ref><ref>{{Cite book|last=Ebadi|first=Manuchair|title=Pharmacodynamic Basis of Herbal Medicine|publisher=CRC Press|year=2007|isbn=9780849370502|page=203|url=https://books.google.com/books?id=CMJKgfhCKzIC&pg=PA203}}</ref>

Назив маларија изведен је од ријечи -{''mala aria''}- из средњовјековног [[Италијански језик|италијанског]], што значи „лош ваздух“.<ref>{{cite web |url=https://sciencehistory.org/stories/magazine/bad-air/ |title=Bad Air|work=sciencehistory.org|date=5. 10. 2009|accessdate=27. 2. 2024|first=David J.|last=Caruso}}</ref> Стари Римљани су мислили да болест потиче од паразитских испарења у мочварама. Ријеч маларија има своје коријене у теорији мијазма, што је описао историчар и канцелар Фиренце [[Леонардо Бруни]] у својој књизи -{''Historiarum Florentini populi libri XII''}-.<ref>{{cite journal|last=Hempelmann|first=E.|last2=Krafts|first2=K.|title = Bad air, amulets and mosquitoes: 2,000 years of changing perspectives on malaria | journal = Malar. J. | volume = 12 | issue = 1| pages = 213 | year = 2013 | pmid = 23835014 | doi = 10.1186/1475-2875-12-232| url = http://www.malariajournal.com/content/pdf/1475-2875-12-232.pdf | pmc=3723432 | doi-access = free}}</ref> Болест се раније звала агуе или мочварна грозница због повезаности са мочварама и мочварним земљиштем.<ref name="From Shakespeare to Defoe: malaria in England in the Little Ice Age">{{cite journal|last=Reiter|first=P.|title = From Shakespeare to Defoe: malaria in England in the Little Ice Age | journal = Emerging Infectious Diseases | volume = 6 | issue = 1 | pages = 1–11 | date = 2000 | pmid = 10653562 | pmc = 2627969 | doi = 10.3201/eid0601.000101}}</ref>

Обалне равнице [[Јужна Италија|јужне Италије]] пале су са међународног значаја када се маларија проширила у 16. вијеку. Отприлике у исто вријеме, у обалним мочварама [[Енглеска|Енглеске]], смртност од „мочварне грознице“ или „терцијанске грознице“ била је упоредива са оном у подсахарској Африци током 20. и 21. вијека.<ref>{{cite journal|last=Dobson|first=M. J.|title = Malaria in England: a geographical and historical perspective| journal = Parassitologia | volume = 36| pages = 35–60| year = 1994 | pmid = 7898959 | issue = 1–2}}</ref><ref>{{cite journal|last=Knottnerus|first=O. S.|title = Malaria Around the North Sea: A Survey | journal = Gerold Wefer, Wolfgang H. Berger, Karl-Ernst Behre, Eynstein Jansen (Ed.), Climatic Development and History of the North Atlantic Realm: Hanse Conference Report. Springer-Verlag | pages = 339–353| year = 2002| url = http://www.xs4all.nl/~ottoknot/werk/Malaria.html}}</ref> [[Вилијам Шекспир]] је рођен на почетку посебно хладног периода који климатолози називају [[мало ледено доба]], али је био свјестан разарања болести и помињао ју је у осам својих драма.<ref name="From Shakespeare to Defoe: malaria in England in the Little Ice Age"/> Маларија је била уобичајена појава поред ријеке [[Темза|Темзе]] у 16. вијеку, али и касније, током средњег [[Викторијанско доба|викторијанског доба]].<ref>{{cite journal|last=Dobson|first=Mary|year=1980|title="Marsh Fever" – the geography of malaria in England|journal=Journal of Historical Geography|volume=6|issue=4|pages=357–389|doi=10.1016/0305-7488(80)90145-0|pmid=11632265}}</ref>

Медицински извјештаји и древни извјештаји аутопсије наводе да су терцијанске маларијске грознице узроковале смрт четири члана истакнуте породице [[Медичи]] из [[Фиренца|Фиренце]]. Те тврдње су потврђене савременијим методологијама.<ref>{{cite journal | doi = 10.1016/j.trstmh.2010.06.007 |last=Fornaciari|first=G.|last2=Giuffra|first2=V.|last3=Ferroglio|first3=E.|last4=Gino|first4=S.|last5=Bianucci|first5=R.|title = Plasmodium falciparum immunodetection in bone remains of members of the Renaissance Medici family (Florence, Italy, sixteenth century)| journal = Trans R Soc Trop Med Hyg| volume = 104| issue = 9 | pages = 583–587 | year = 2010 | pmid = 20673935}}</ref>

=== Ширење у Америку ===
Маларија није спомињана у „медицинским књигама“ [[Маје|Маја]] или [[Астеци|Астека]]. Упркос томе, антитијела против маларије су откривена у неким јужноамеричким мумијама и сматра се да су неки сојеви маларије у Америци могли да имају [[Претколумбовска ера|претколумбовско поријекло]].<ref>{{cite Journal|last=Rodrigues|first=Priscilla|date=2018|title=Human Migration and the Spread of Malaria Parasites to the New World}}</ref> Сматра се да су европски досељеници и [[Atlantska trgovina robljem|западноафрички робови]] могли да донесу друге врсте маларије у Америку у 16. вијеку.<ref>{{cite journal|last=De Castro|first=M. C.|last2=Singer|first2=B. H.|title = Was malaria present in the Amazon before the European conquest? Available evidence and future research agenda| journal=J. Archaeol. Sci. | volume = 32| pages=337–340| year = 2005|doi = 10.1016/j.jas.2004.10.004 | issue = 3| bibcode = 2005JArSc..32..337D}}</ref><ref>{{Cite book |last=Ebron |first=Paulla A. |title=Feral Atlas: The More-Than-Human Anthropocene |publisher=Stanford University Press |year=2020 |isbn=9781503615045 |editor-last=Tsing |location=Stanford|chapter=Slave ships were incubators for infectious diseases}}</ref><ref>{{cite journal|last=Yalcindag|first=E.|last2=Elguero|first2=E.|last3=Arnathau|first3=C.|last4=Durand|first4=P.|last5=Akiana|first5=J.|last6=Anderson|first6=T. J.|last7=Aubouy|first7=A.|last8=Balloux|first8=F.|last9=Besnard|first9=P.|last10=Bogreau|first10=H.|last11=Carnevale|first11=P.|last12=D'Alessandro|first12=U.|last13=Fontenille|first13=D.|last14=Gamboa|first14=D.|last15=Jombart|first15=T.|last16=Le Mire|first16=J.|last17=Leroy|first17=E.|last18=Maestre|first18=A.|last19=Mayxay|first19=M.|last20=Ménard|first20=D.|last21=Musset|first21=L.|last22=Newton|first22=P. N.|last23=Nkoghé|first23=D.|last24=Noya|first24=O.|last25=Ollomo|first25=B.|last26=Rogier|first26=C.|last27=Veron|first27=V.|last28=Wide|first28=A.|last29=Zakeri|first29=S.|last30=Carme|first30=B.|last31=Legrand|first31=E.|last32=Chevillon|first32=C.|last33=Ayala|first33=F. J.|last34=Renaud|first34=F.|last35=Prugnolle|first35=F.|title = Multiple independent introductions of Plasmodium falciparum in South America | journal =PNAS| year = 2011|doi = 10.1073/pnas.1119058109 | volume = 109 | issue = 2 | pages = 511–16 | pmid = 22203975 | pmc = 3258587| bibcode = 2012PNAS..109..511Y | doi-access = free }}</ref>

[[Датотека:Cinchona pubescens 1696.png|мини|Дрво -{''Cinchona''}-, које је насликао [[Едвард Цвингер]] 1696.]]

У књизи ''1493: Откривање новог свијета који је Колумбо створио'', аутор Чарлс Ман је цитирао изворе који су наводили да је разлог због којег су афрички робови доведени у Британску Америку била њихова отпорност према маларији.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/books/2011/nov/04/1493-americas-charles-mann-review |title=1493 by Charles C Mann – review|work=theguardian.com|date=4. 11. 2011|accessdate=27. 2. 2024|first=Robin|last=Blackburn}}</ref> Колонијама је била потребна слабо плаћена пољопривредна радна снага, а велики број сиромашних Британаца био је спреман да емигрира.<ref>{{cite web|url=https://www.britannica.com/topic/American-colonies |title=American colonies|work=|date=|accessdate=27. 2. 2024|first=|last=}}</ref> Сјеверно од [[Мејсон—Диксонова линија|Мејсон—Диксонове линије]], гдје комарци који преносе маларију нису били чести, британске уговорене слуге су пролазили боље, јер су били слободни послије одређеног времена.<ref>{{cite web|url=https://www.oxfordbibliographies.com/display/document/obo-9780199730414/obo-9780199730414-0113.xml |title=Indentured Servitude|work=oxfordbibliographies.com|date=|accessdate=27. 2. 2024|first=Michael|last=Guasco}}</ref> Како се маларија ширила на мјеста као што су дијелови [[Вирџинија|Вирџиније]] и [[Јужна Каролина|Јужне Каролине]], власници великих плантажа почели су да се ослањају на поробљавање Западних Африканаца отпорнијих на маларију, док су бијели, мањи земљопосједници ризиковали да им плантаже пропадну кад год би се разбољели.<ref>{{cite Journal|url=https://www.scseagrant.org/carolinas-gold-coast-the-culture-of-rice-and-slavery/ |title=Carolina’s Gold Coast: The Culture of Rice and Slavery|work=scseagrant.org|date=2014|accessdate=27. 2. 2024|first=|last=}}</ref> Болест је ослабила популацију Индијанаца и учинила их подложнијим другим болестима.<ref>{{cite Journal|url=https://www.oregonencyclopedia.org/articles/disease_epidemics_1770s-1850s/ |title=Disease Epidemics among Indians, 1770s-1850s|work=oregonencyclopedia.org|date=|accessdate=27. 2. 2024|first=Robert|last=Boyd}}</ref> Такође је изазвала огромне губитке британским снагама на југу током [[Амерички рат за независност|Америчког рата за независност]],<ref>{{cite Journal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1863584/ |title=Revolutionary Fever: Disease and War in the Lower South, 1776–1783|work=ncbi.nlm.nih.gov|date=|accessdate=27. 2. 2024|first=Peter|last=McCandless}}</ref> као и снагама Уније током [[Амерички грађански рат|Америчког грађанског рата]].<ref>{{cite Journal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2600412/ |title=The Burden of Early Exposure to Malaria in the United States, 1850–1860: Malnutrition and Immune Disorders|work=ncbi.nlm.nih.gov|date=|accessdate=27. 2. 2024|first=Sok|last=Chul Hong}}</ref>

Шпански [[мисионар]]и су открили да су [[Američki starosedeoci|Американци]] у близини [[Лоха (Еквадор)|Лохе]] лијечили грозницу прахом од перуанске коре, за који је касније утврђено да потиче са било ког од неколико стабала из рода -{''[[Cinchona]]''}-.<ref>{{cite journal|last=Butler|first=A. R.|last2=Khan|first2=S.|last3=Ferguson|first3=E.|title = A brief history of malaria chemotherapy| journal = J R Coll Physicians Edinb | volume = 40| issue = 2| pages = 172–77 | year = 2010| pmid = 20695174| doi = 10.4997/JRCPE.2010.216| doi-access = free}}</ref> Користили су га Индијанци [[Кечуа (народ)|Кечуа]] из [[Еквадор]]а да би умањили ефекте дрхтања изазване јаком дрхтавицом.<ref>{{cite journal|last=Guerra|first=F.| title = The introduction of Cinchona in the treatment of malaria | journal = J Trop Med Hyg| volume = 80 |issue = 6| pages = 112–118, 135–140| year = 1977 | pmid = 330870}}</ref> [[Исусовци|Исусовац]] Агостино Салумбрино, који је живио у [[Лима|Лими]] и по образовању био апотекар, посматрао је народ Кечуа како користе кору дрвета -{''Cinchona''}- у ту сврху. Иако његов ефекат у лијечењу маларије, као и дрхтавице изазване маларијом, није био повезан са његовим ефектом у контроли дрхтавице од хладноће, био је ефикасан за маларију. У европску медицину употребу коре „дрвета грознице“ како су га назвали, увели су језуитски мисионари и била је позната као „језуитска кора“.<ref>{{cite journal|last=Greenwood|first=D.|title = The quinine connection| journal = J Antimicrob Chemother | volume = 30| issue = 4 | pages=417–427 | year = 1992 | pmid = 1490916 | doi = 10.1093/jac/30.4.417}}</ref><ref>{{cite journal|last=Kaufman|first=T.|last2=Rúveda|first2=E.|title = The quest for quinine: those who won the battles and those who won the war | journal = Angew Chem Int Ed Engl | volume = 44 | issue = 6 | pages = 854–885 | year = 2005 | pmid = 15669029 | doi = 10.1002/anie.200400663}}</ref> Језуити Бернабеу де Кобу, који је истраживао Мексико и Перу, приписује се одношење коре дрвета -{''Cinchona''}- у Европу. Он је донио кору из Лиме у Шпанију, а затим у Рим и друге дијелове Италије 1632. године. Франческо Торти је 1712. написао да је само повремена грозница подложна кори дрвета грознице.<ref>{{cite book|last=Torti|first=F.|title=Therapeutice Specialis ad Febres Periodicas Perniciosas|year=1712|location=[[Modena]]}}</ref> Тај рад је утврдио специфичну природу коре дрвета -{''Cinchona''}- и донио њену општу употребу у медицини.<ref name=Chwatt>{{cite journal|last=Bruce-Chwatt|first=L. J.|title=Three hundred and fifty years of the Peruvian fever bark |journal=British Medical Journal (Clinical Research Edition) |volume=296 |issue=6635 |pages=1486–1487 |year=1988 |pmid=3134079 |pmc=2546010 |doi=10.1136/bmj.296.6635.1486}}</ref> Прошло је око 200 година прије него што су активни принципи, кинин и други [[алкалоиди]] изоловани из коре -{''Cinchona''}-.<ref>{{cite Journal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2600412/ |title=The Burden of Early Exposure to Malaria in the United States, 1850–1860: Malnutrition and Immune Disorders|work=ncbi.nlm.nih.gov|date=2013|accessdate=27. 2. 2024|first=Alex|last=Proekt|first2=Hugh C.|last2=Hemmings}}</ref> Кинин, токсичан биљни алкалоид, поред својих антималаријских својстава, умјерено помаже против ноћних [[Мишићни спазам|грчева]] у ногама.<ref>{{cite journal|last=Guay|first=D. R.|title = Are there alternatives to the use of quinine to treat nocturnal leg cramps?| journal = Consult Pharm | volume = 23 |issue = 2| pages =141–156 | year = 2008 | pmid = 18454580 | doi = 10.4140/TCP.n.2008.141}}</ref>

Године 1717. тамну пигментацију слезине и мозга након смрти пацијената објавио је епидемиолог Ђовани Марија Ланцизи у свом уџбенику о маларији -{''De noxiis paludum effluviis eorumque remediis''}-.<ref>{{Cite web |date=25. 9. 2020|title=Malariotherapy|url=https://factrepublic.com/facts/34907/ |accessdate=27. 2. 2024|website=FactRepublic.com}}</ref> То је био један од најранијих извјештаја о карактеристичном повећању слезине и тамној боји слезине и мозга, који су најсталнији [[Аутопсија|постмортални]] показатељи хроничне инфекције маларијом. Он је повезао [[Преваленца|преваленцију]] маларије у мочварним областима са присуством мува и препоручио дренажу [[Шумска мочвара|мочваре]] како би се то спријечило.<ref>{{cite journal|last=Cook|first=G. C.|last2=Webb|first2=A. J.|title = Perceptions of malaria transmission before Ross' discovery in 1897|url=https://archive.org/details/sim_postgraduate-medical-journal_2000-11_76_901/page/738| journal = Postgrad Med J |volume= 76 |issue= 901|pages= 738–740|year= 2000 | doi=10.1136/pmj.76.901.738 | pmid=11060174 | pmc=1741788}}</ref>

=== 19. вијек ===

У 19. вијеку су развијени први љекови за лијечење маларије, а паразити су први пут идентификовани као њен извор.<ref>{{cite book|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B9780081012109000019 |title=Chapter 1 - History of malaria and its treatment|date=2020|accessdate=27. 2. 2024|doi=10.1016/B978-0-08-101210-9.00001-9 |last1=Dagen |first1=Morag |pages=1–48 |isbn=978-0-08-101210-9 }}</ref>

[[Датотека:Original preparation of quinine acetate 2.jpeg|мини|десно|Оригинална припрема кинин ацетата од стране [[Пјер Жозеф Пелетје|Пјер Жозефа Пелетјеа]]. око 1820.]]

Француски хемичар [[Пјер Жозеф Пелетје]] и француски фармацеут [[Жозеф Бјенаме Каванту]] одвојили су 1820. године алкалоиде [[цинхонин]] и кинин из коре дрвета грознице у праху, омогућавајући стварање стандардизованих доза активних састојака.<ref>{{cite book|last=Pelletier|first=Pierre Joseph|last2=Caventou|first2=Joseph Bienaimé|year=1820|url=https://books.google.com/books?id=veE3AAAAMAAJ&pg=PA337 |title=Suite: Des recherches chimiques sur les quinquinas|publisher=Annales de Chimie et de Physique|volume=15|pages=337–365|quote=..., nous avons cru devoir la nommer ''quinine'', pour la distinguer de la cinchonine par un nom qui indique également son origine.}}</ref><ref>{{cite journal|last=Kyle|first=R. A.|last2=Shampe|first2=M. A.|title=Discoverers of quinine |journal=JAMA |volume=229 |issue=4 |pages=462 |year=1974 |pmid=4600403 |doi=10.1001/jama.229.4.462 }}</ref> Прије 1820. кора је једноставно сушена, мљевена у фини прах и мијешана у течност за пиће, обично у вино.<ref>{{cite journal|last=Siegel|first=R. E.|last2=Poynter|first2=F. N.|title=Robert Talbor, Charles II, and cinchona: a contemporary document|journal=Med Hist |volume=6 |issue=1|pages=82–85|year=1962 |pmid=16562233 |pmc=1034677 |doi=10.1017/s0025727300026892}}</ref>

Мануел Инкра Мамани је провео четири године скупљајући сјеме дрвета -{''Cinchona''}- у Андима у [[Боливија|Боливији]], које је цијењено због свог кинина, али чији је извоз био забрањен.<ref>{{Cite web|last=Canales|first=Nataly Allasi |date=7. 4. 2022 |title=Hunting lost plants in botanical collections|url=https://wellcomecollection.org/articles/YjyPpREAAB8AhS-R |accessdate=27. 2. 2024|website=Wellcome Collection}}</ref> Он је сакупљено сјеме дао енглеском трговцу Чарлсу Леџеру, који га је послао свом брату у Енглеску да га прода.<ref name=":2">{{Cite web |date=2. 4. 2020 |title=The weird and wonderful world of the plant hunters - part 4: Quinine, the cinchona tree and empires in competition|url=https://treesforcities.org/stories/the-weird-and-wonderful-world-of-the-plant-hunters-part-4 |accessdate=27. 2. 2024|website=Trees for Cities}}</ref> Продали су их холандској влади, која је узгајала 20.000 стабала дрвета -{''[[Cinchona calisaya]]''}- на острву [[Јава]]. До краја 19. вијека, Холанђани су успоставили свјетски монопол над његовим снабдијевањем.<ref>{{cite journal|last=Gramiccia|first=G.|title= Ledger's cinchona seeds: a composite of field experience, chance, and intuition|journal= Parassitologia |volume= 29 |issue= 2–3|pages= 207–220|year=1987 |pmid=3334083}}</ref>

Године 1834. у [[Британска Гвајана|Британској Гвајани]], њемачки љекар Карл Варбург, изумио је [[Антипиретик|антипиретички]] лијек који је назван „Варбургова тинктура“. Тај тајни, заштићени лијек садржао је кинин и друге [[Траварство|биљке]]. [[Аустријско царство]] га је званично усвојило 1847.<ref>''Medical Times'', edition, 1851-1-4, pp. 700–702, letter from Carl Warburg</ref> Многи медицински стручњаци су га сматрали ефикаснијим антималариком од кинина, а било је и економичније користити га. Британска влада је снабдијевала Варбурговом тинктуром трупе у Индији и другим колонијама.<ref>{{cite journal|last=Maclean|first=W. C.|title=Professor Maclean, C.B., on the true composition and therapeutic value of Warburg's Tincture |journal=Lancet |volume=106|pages=716–18 |year=1875|doi =10.1016/S0140-6736(02)30835-3 |issue= 2724|url= https://zenodo.org/record/1565450}}</ref><ref>{{cite book|last=Poser|first=C. M.|last2=Bruyn|first2=G. W.|title= An Illustrated History of Malaria | page= 87|location=New York|year=1999 |url=https://books.google.com/books?id=N4fyLSwLP3MC |publisher= Informa Health Care |isbn= 978-1-85070-068-5}}</ref>

Године 1876. њемачки хемичар Хајнрих Каро синтетизовао је [[метиленско плаво]].<ref>{{cite journal|last=Krafts|first=K.|last2=Hempelmann|first2=E.|last3=Oleksyn|first3=B. J.|title=In search of the malarial parasite : Biographical sketches of the blood stain contributors|journal= Parasitol Research |volume= 109 |pages=521–29|year=2011|pmid=21660627 |doi=10.1007/s00436-011-2475-4 |issue=3 |s2cid=1823696}}</ref> [[Паул Ерлих]] је 1880. описао употребу „неутралних“ боја, мјешавине [[Киселина|кисјелих]] и [[База (хемија)|базних]] боја, за диференцијацију ћелија у размазима периферне крви. Године 1891. Ернст Малаховски<ref>{{cite journal|last=Malachowski|first=E|title=Zur Morphologie des ''Plasmodium malariae''|journal= Centbl F Klin Med |volume=31 |pages=601–603|year=1891}}</ref> и Дмитриј Леонидович Романовски<ref>{{cite journal|last=Romanowsky|first=D.|title=Zur Frage der Parasitologie und Therapie der Malaria|journal= St Petersburg Med Wochenschr |volume=16 |pages=297–302, 307–315|year=1891}}</ref> су независно развили технике користећи мјешавину [[еозин]]а и модификованог метилен плавог које су произвеле нијансу која се тада није могла приписати ниједној компоненти бојења — нијансу љубичасте.<ref>{{cite journal|last=Horobin|first=R. W.|last2=Walter|first2=K. J.|title=Understanding Romanowsky staining. I: The Romanowsky-Giemsa effect in blood smears |journal= Histochemistry|volume= 86|issue= 3|pages=331–336|year= 1987|pmid=2437082 |url=https://www.researchgate.net/publication/20719192 |doi=10.1007/bf00490267|s2cid= 25723230}}</ref><ref>{{cite journal|last=Woronzoff-Dashkoff|first=K. K.|title= The wright-giemsa stain. Secrets revealed|journal= Clin Lab Med. |volume= 22|issue= 1|pages=15–23|year= 2002|pmid=11933573 |doi=10.1016/S0272-2712(03)00065-9| url = https://www.researchgate.net/publication/11431311}}</ref> Малаховски је користио растворе метилен плавог третираног алкално, а Романовски је користио растворе метилен плавог који су били обликовани или одлежани. Та нова метода диференцирала је крвне ћелије и демонстрирала језгра маларијских паразита. Техника бојења Малаховског била је једно од најзначајнијих техничких достигнућа у историји маларије.<ref>{{cite journal|last=Krafts|first=K. P.|last2=Hempelmann|first2=E.|last3=Oleksyn|first3=B.|title=The color purple: from royalty to laboratory, with apologies to Malachowski |journal= Biotech Histochem |volume=86 |pages=7–35|year=2011 |pmid= 21235291| doi = 10.3109/10520295.2010.515490 |issue=1|s2cid=19829220 |url=https://www.researchgate.net/publication/49755721}}</ref>

Године 1891. Пол Гутман и Ерлих су примијетили да метиленско плаво има висок афинитет за нека ткива и да та боја има благо антималаријско својство.<ref>{{cite journal|last=Guttmann|first=P.|last2=Ehrlich|first2=P|title= Ueber die Wirkung des Methylenblau bei Malaria|journal= Berliner Klinische Wochenschrift|volume= 28|pages=953–956|year= 1891|url= http://www.pei.de/cln_092/nn_164284/SharedDocs/Downloads/institut/paul-ehrlich/1886-1896/1891-wirkung-methylenblau-malaria,templateId=raw,property=publicationFile.pdf/1891-wirkung-methylenblau-malaria.pdf|accessdate=27. 2. 2024|archive-url= https://web.archive.org/web/20120303121714/http://www.pei.de/cln_092/nn_164284/SharedDocs/Downloads/institut/paul-ehrlich/1886-1896/1891-wirkung-methylenblau-malaria,templateId=raw,property=publicationFile.pdf/1891-wirkung-methylenblau-malaria.pdf|archive-date= 3. 3. 2012|url-status= dead}}</ref> Открили су да метиленско плаво и његови конгенери могу да дјелују тако што спрјечавају биокристализацију [[хем]]а.<ref>{{cite journal|last=Wainwright|first=M.|last2=Amaral|first2=L.|title= The phenothiazinium chromophore and the evolution of antimalarial drugs|journal= Trop Med Int Health|volume= 10|issue=6 |pages=501–511|year= 2005 |pmid=15941412 |doi=10.1111/j.1365-3156.2005.01417.x |doi-access=free}}{{cbignore|bot=medic}}</ref>

[[Датотека:Laveran malaria drawings.png|мини|Године 1880. [[Алфонс Лаверан|Шарл Луј Алфонс Лаверан]] је посматрао пигментиране паразите и ексфлагелацију мушких гаметоцита.]]

Њемачки анатом Јохан Хајнрих Мекел је 1848. забиљежио грануле црно-браон пигмента у крви и слезини пацијента који је умро у болници за душевне болести.<ref>{{cite journal|last=Lorber|first=C. G.|last2=Lorber|first2=C. P.|last3=Schneider|first3=J.|title=Die Medizinerfamilie Meckel aus Wetzlar |journal=Hess Aerzteblatt |volume=2 |pages=95–99 |year=2005 |url=http://www.laekh.de/upload/Hess._Aerzteblatt/2005/2005_02/2005_02_08.pdf |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110719054014/http://www.laekh.de/upload/Hess._Aerzteblatt/2005/2005_02/2005_02_08.pdf |archive-date=19. 7. 2011}}</ref> Сматрало се да је Мекел посматрао паразите маларије а да тога није био свјестан, јер у свом изјвештају није поменуо маларију, већ је претпоставио да је пигмент [[меланин]].<ref>{{cite journal |last=Meckel|first=H.|title= Ueber schwarzes Pigment in der Milz und dem Blute einer Geisteskranken|journal= Zeitschrift für Psychiatrie |volume= IV |pages= 198–226 |year= 1847}}</ref> Узрочна веза пигмента са паразитом установљена је 1880. године, када је француски љекар [[Алфонс Лаверан|Шарл Луј Алфонс Лаверан]], који је радио у војној болници у [[алжир]]ском граду [[Константин (град)|Константин]], примијетио пигментисане паразите у црвеним крвним зрнцима људи са маларијом.<ref>{{cite journal|title=Malarial organisms in the blood |journal=Scientific American |url=https://books.google.com/books?id=zoE9AQAAIAAJ&pg=PA37 |date=21. 1. 1882|publisher=Munn & Company |pages=37–38 |volume=46 |issue=3}}</ref> Био је свједок догађаја ексфлагелације и увјерио се да су покретне [[Бич (биологија)|флагеле]] паразитски [[Mikroorganizam|микроорганизми]].<ref>{{cite journal|last=Laveran|first=C. L. A.|title=Note sur un nouveau parasite trouvé dans le sang de plusieurs malades atteints de fièvre palustres|journal=Bulletin de l'Académie de Médecine  |volume=9 |pages=1235–1236 |year=1880|language=француски}}</ref> Он је примијетио да кинин уклања паразите из крви. Тај микроскопски организам је назвао -{''Oscillaria malariae''}- и истакао да је маларија узрокована том протозоом,<ref name="Cox-2010"/> што је било први пут да су [[протисти]] идентификовани као узрочници болести.<ref name="Laveran bio">{{Cite web |title=The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1907: Alphonse Laveran |publisher=The Nobel Foundation |url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1907/laveran-bio.html |accessdate=27. 2. 2024|url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20120623113346/http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1907/laveran-bio.html |archive-date=23. 6. 2012}}</ref> Његово откриће је остало спорно све до развоја сочива за урањање у уље 1884. и супериорних метода бојења у периоду 1890–1891.<ref name="Cox-2010"/> За своје откриће добио је [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелову награду за медицину]] 1907. године.<ref>{{cite web|title=The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1907|url=http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1907/index.html |publisher=Nobel Foundation|accessdate=27. 2. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20070518061348/http://nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1907/index.html|archive-date=18. 5. 2007|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web | title = Biography of Alphonse Laveran | publisher = The Nobel Foundation | url = http://nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1907/laveran-bio.html |accessdate=27. 2. 2024}}</ref> Године 1881. [[Карлос Финлеј]], кубански доктор који је лијечио људе обољеле од [[Žuta groznica|жуте грознице]] у [[Хавана|Хавани]], пружио је доказе на Међународној санитарној конференцији да комарци преносе болести на људе, истакавши да комарац који уједе обољелу особу може затим да уједе здраву и да је зарази.<ref name="Tan 2008">{{Cite journal |last=Tan|first=S. Y.|last2=Sung|first2=H.|title=Carlos Juan Finlay (1833–1915): Of mosquitoes and yellow fever |journal=Singapore Medical Journal |volume=49 |issue=5 |pages=370–371 |year=2008 |pmid=18465043 |url=http://smj.sma.org.sg/4905/4905ms1.pdf |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20080723150844/http://smj.sma.org.sg/4905/4905ms1.pdf |archive-date=23. 7. 2008}}</ref><ref>{{cite book|first=Carlos Juan|last=Finlay|year=1882|url=https://books.google.com/books?id=cMMYAAAAYAAJ&pg=PA147 |title=El mosquito hipoteticamente considerado como agente de trasmision de la fiebre amarilla|publisher=Anales de la Real Academia de Ciencias Médicas, Físicas y Naturales de la Habana|volume=18|pages=147-169|language=шпански}}</ref> Он је годину дана касније идентификовао комарце из рода -{''[[Aedes]]''}- као преносиоце заразе, а затим је препоручио да се контролише популација комараца како би се зауставило ширење болести.<ref>{{cite journal|last=Chaves-Carballo |first=Enrique |title=Carlos Finlay and yellow fever: triumph over adversity |journal=Military Medicine |date=10. 2005 |volume=170 |issue=10 |pages=881–885 |url=https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/16435764/ |accessdate=27. 2. 2024}}</ref> Његов рад је пратио раније сугестије које је истицао [[Џозаја Нот]],<ref name="Chernin 1983">{{cite journal |last=Chernin|first=E.|title = Josiah Clark Nott, insects, and yellow fever |journal = Bulletin of the New York Academy of Medicine |volume=59 |issue=9 |pages=790–802 |year=1983 |pmid=6140039 |pmc=1911699}}</ref> као и рад који је објавио [[Патрик Менсон]], о преношењу [[Филаријаза|филаријазе]].<ref name="Chernin 1977">{{cite journal|last=Chernin|first=E.|title=Patrick Manson (1844–1922) and the transmission of filariasis |journal=American Journal of Tropical Medicine and Hygiene |volume=26 |issue=5 Pt 2 Suppl |pages=1065–1070 |year=1977 |pmid=20786|doi=10.4269/ajtmh.1977.26.1065}}</ref>

Године 1885. [[Еторе Маркијафава]], [[Анђело Чели]] и [[Камило Голђи]] проучавали су циклусе репродукције у људској крви.<ref name="Camillo Golgi’s Impact on Malaria Studies">{{cite Journal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC10487059/ |title=Camillo Golgi’s Impact on Malaria Studies|work=ncbi.nlm.nih.gov|date=|accessdate=27. 2. 2024|first=Madalina|last=Simoiu|first2=Radu|last2=Codreanu|first3=Antonio-Daniel|last3=Corlatescu|first4=Andreeea|last4=Marilena Pauna|first5=Suzana Elena|last5=Cilievici}}</ref> Голђи је примијетио да се сви паразити присутни у крви дијеле готово истовремено у правилним интервалима и да се подјела поклапа са нападима грознице.<ref name="Camillo Golgi’s Impact on Malaria Studies"/> Године 1886. Голђи је описао морфолошке разлике које се и у модерном добу користе за разликовање двије врсте паразита маларије: -{''Plasmodium vivax''}- и -{''Plasmodium malariae''}-.<ref>{{cite Journal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3340990/ |title=Biology of Human Malaria Plasmodia Including Plasmodium Knowlesi|work=ncbi.nlm.nih.gov|date=|accessdate=27. 2. 2024|first=Spinello|last=Antinori|first2=Laura|last2=Galimberti|first3=Laura|last3=Milazzo|first4=Mario|last4=Corbellino}}</ref> Сахаров 1889. а затим Маркијафава и Чели 1890. су независно идентификовали нову врсту различиту од двије претходно откривене, а која је касније названа -{''Plasmodium falciparum''}-. До 1890. године, Лаверанова теорија је била опште прихваћена, али је већина његових почетних идеја била одбачена током 1890. у корист таксономског рада и клиничке [[Патологија|патологије]] италијанске школе. Исте године су Маркијафава и Чели нови микроорганизам назвали плазмодијум,<ref>{{cite journal|last=Smith|first=D. C.|last2=Sanford|first2=L. B.|title= Laveran's germ: the reception and use of a medical discovery|journal= Am J Trop Med Hyg|volume= 34 |issue= 1|pages=2–20 |year= 1985 |pmid= 2578751|doi= 10.4269/ajtmh.1985.34.2}}</ref> а Ђовани Батиста Граси и Рајмондо Фелети су прегледали доступне информације и назвали су двије прве идентификоване врсте као -{''Plasmodium vivax''}- и -{''Plasmodium malariae''}-.<ref name=Grassi1890>{{cite journal |last1=Grassi |first1=B. |last2=Feletti |first2=R. |year=1890 |title=Parasites malariques chez les oiseaux. |journal=Arch. Ital. Biol. |volume=13 |pages=297–300}}</ref>

Холандски љекар [[Питер Пел]] први је предложио ткивни стадијум паразита маларије 1886. године, што је било више од 50 година прије него што је откривен.<ref>{{cite Journal|url=https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/27714452/ |title=Malaria relapses were already known before 1900-a discussion|work=ncbi.nlm.nih.gov|date=1. 2017|accessdate=27. 2. 2024|first=Gabriele|last=Franken|first2=Marita|last2=Bruijns-Pötschke|first3=Joachim|last3=Richter|first4=Heinz|last4=Mehlhorn|first5=Alfons|last5=Labisch}}</ref> Та теорија је поновљена 1893. године када је Голђи истакао да паразити можда имају неоткривену фазу ткива у [[ендотел]]ним ћелијама.<ref>{{cite journal |last=Golgi|first=C.|title= Sulle febbri malariche estivo-autumnali di Roma|journal= Gass Med di Pavia |volume= 2 |pages=481–493, 505–520, 529–544, 553–559 |year= 1893}}</ref> Пел је 1896. подржао Голђијеву теорију латентне фазе.<ref>{{cite journal |last= Pel|first=P. K.|title= Mededeelingen uit de Geneeskundige kliniek. Malaria infectie|journal= Ned Tijdschr Geneeskd |volume= 22 |pages=341–358 |year= 1886}}</ref> Анегдотски извјештаји Ђованија Марије Ланчисе, Џона Крофорда,<ref>{{cite journal|last=Doetsch|first=R. N.|title=John Crawford and his contribution to the doctrine of contagium vivum |journal= Bacteriol Rev|volume= 28 |pages= 87–96|year= 1964|pmid = 14130055 |pmc= 441211 |issue=1|doi=10.1128/MMBR.28.1.87-96.1964}}</ref> Патрика Менсона<ref>{{cite journal |last= Manson|first=P.|title= On the nature and significance of the crescentic and flagellated bodies in malarial blood |journal= Br Med J|volume= 2 |pages= 1306–1308 |year= 1894 |doi= 10.1136/bmj.2.1771.1306 |pmid= 20755205 |issue= 4849 |pmc= 2405325}}</ref> и Алберта Фримана,<ref>{{cite journal|last= King|first= A. F. A.|title= Insects and disease, mosquitoes and malaria|journal= Popular Sci. Monthly, Sep.|volume= 23|pages= 644–658|year= 1883| url =}}</ref> као и откриће из 1881. да су комарци преносиоци жуте грознице,<ref>{{cite journal |author= WHO|title = Yellow fever |journal= Fact Sheet 2013|year= 2013|url=https://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs100/en/}}</ref> довели су до истраживања комараца у вези са маларијом.<ref>{{cite journal|title=Aedes mosquitoes in the emerging threat of urban yellow fever transmission|journal=Reviews in Medical Virology|date=2022|first1=Gaelle|last1=Gabiane|first2=Pei-Shi|last2=Yen|first3=Anna-Bella|last3=Failloux|volume=32 |issue=4 |pages=e2333 |doi=10.1002/rmv.2333 |pmid=35124859 |pmc=9541788 }}</ref>

[[Датотека:Ronald Ross.jpg|мини|Британски доктор [[Роналд Рос]] добио је [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелову награду за физиологију или медицину]] 1902. због свог рада о маларији.]]
Рани напори на спрјечавању заразе десили су се 1896. у Масачусетсу. Епидемија у [[Аксбриџ (Масачусетс)|Аксбриџу]] подстакла је доктора Леонарда Вајта да напише извјештај Државном одбору за здравље, што је довело до студије о повезаности комараца и маларије и првих напора за спрјечавање маларије.<ref name="malaria">{{cite web |title=A History of Mosquitoes in Massachusetts, by Curtis R. Best |publisher=Northeast Mosquito Control Association |url=http://www.nmca.org/Nmca93-4.htm |accessdate=27. 2. 2024}}</ref> Патолог из [[Масачусетс]]а, Теобалд Смит, затражио је да Вајтов син сакупи узорке комараца за даљу анализу, као и да грађани додају параване на прозоре и одводе воду.<ref name="malaria"/> 

Британски војни хирург [[Роналд Рос]], који је радио у [[Секундерабад]]у у Индији, доказао је 1897. комплетан животни циклус паразита маларије код комараца.<ref name="Cox-2010">{{cite journal|last=Cox|first=F. E.| title = History of the discovery of the malaria parasites and their vectors | journal = Parasites & Vectors | volume = 3 | issue = 1 | pages = 5 | date = 2. 2010 | pmid = 20205846 | pmc = 2825508 | doi = 10.1186/1756-3305-3-5 | doi-access = free }}</ref> Тиме је доказао да је комарац био вектор маларије код људи показујући да одређене врсте комараца преносе маларију на птице; изоловао је паразите маларије из [[Пљувачне жлезде|пљувачних жлијезда]] комараца који су се хранили преко заражених птица.<ref name="Cox-2010" /><ref>{{cite web | title = Biography of Ronald Ross | publisher = The Nobel Foundation | url = http://nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1902/ross-bio.html |accessdate=27. 2. 2024}}</ref> Тај дан је касније почео да се обиљежава као Свјетски дан комараца.<ref name="dfid">{{cite web|url=http://www.dfid.gov.uk/news/latest-news/2010/world-mosquito-day/ |title=World Mosquito Day 2010 |publisher=Department for International Development |date=20. 8. 2010 |accessdate=27. 2. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20121031094341/http://www.dfid.gov.uk/News/Latest-news/2010/World-Mosquito-Day/ |archive-date=31. 10. 2012 |url-status=dead}}</ref> Након што је дао оставку из индијске медицинске службе, Рос је радио у новооснованој школи тропске медицине у [[Ливерпул]]у и руководио напорима за контролу маларије у [[Египат|Египту]], [[Панама|Панами]], [[Грчка|Грчкој]] и [[Маурицијус]]у.<ref name="CDC Ross">{{cite web |title = Ross and the Discovery that Mosquitoes Transmit Malaria Parasites |website = CDC Malaria website |url = https://www.cdc.gov/malaria/history/ross.htm |accessdate=27. 2. 2024|archive-url = https://web.archive.org/web/20070602185153/http://www.cdc.gov/malaria/history/ross.htm |archive-date=2. 6. 2007}}</ref> Налази Финлеја и Роса су касније потврђени од стране љекарског одбора на челу са [[Волтер Рид|Волтером Ридом]] 1900. Његове препоруке примијенио је [[Вилијам Горгас]] у здравственим мјерама предузетим током изградње [[Панамски канал|Панамског канала]].<ref>{{cite journal |last= Sutter|first=P. S.|title= Nature's agents or agents of empire? Entomological workers and environmental change during the construction of the Panama Canal|url= https://archive.org/details/sim_isis_2007-12_98_4/page/724|journal= Isis|volume= 98 |issue= 4|pages= 724–754 |year= 2007 |pmid=18314643 |doi= 10.1086/529265|s2cid= 24222445}}</ref> Њихов рад у јавном здравству је помогао у развоју метода у борби против болести.<ref name="Simmons 1979">{{Cite book | last = Simmons|first=J. S.|title=Malaria in Panama |year=1979 |publisher=Ayer Publishing |isbn=978-0-405-10628-6 |url=https://books.google.com/books?id=arMN_3pqxDcC&pg=PP1 }}</ref> Ђовани Батиста Граси, професор компаративне анатомије на Универзитету у Риму, показао је да маларију код људи могу да преносе само комарци из рода -{''Anopheles''}-.<ref>{{cite journal |last= Capanna|first=E.|title= Grassi versus Ross: who solved the riddle of malaria? | journal= International Microbiology |volume= 9 |issue= 1 |pages= 69–74|year= 2006|pmid=16636993 |url = http://www.im.microbios.org/0901/0901069.pdf}}</ref> Граси, заједно са сарадницима Амиком Бињамијем, Ђузепеом Бастијанелијем и Етором Маркијафавом, објавио је на сједници Академије де Линчи 4. децембра 1898. да је здрав човјек у немаларној зони оболио од терцијанске маларије након што га је угризао експериментално заражени примјерак из рода -{''Anopheles claviger''}-.<ref>{{cite Journal|url=https://www.researchgate.net/publication/40893277_Battista_Grassi_entomologist_and_the_Roman_School_of_Malariology |title=Battista Grassi entomologist and the Roman School of Malariology.|work=researchgate.net|date=12. 2008|accessdate=27. 2. 2024|first=Ernesto|last=Capanna}}</ref> У периоду 1898–1899. Бастијанели, Бињами и Граси су били први који су посматрали комплетан циклус преноса -{''P. falciparum''}-, -{''P. vivax''}- и -{''P. malaria''}- са комараца на човјека и назад на комарце.<ref>{{cite journal|last=Grassi|first=B.|last2=Bignami|first2=A.|last3=Bastianelli|first3=G.|title=Ulteriore ricerche sul ciclo dei parassiti malarici umani sul corpo del zanzarone|journal= Accad Lincei|year=1899|issue=8|pages=21–28}}</ref>

Избио је спор између британске и италијанске школе малариологије око приоритета, али је Рос добио Нобелову награду за физиологију или медицину 1902. године за свој рад на маларији, којим је показао како она улази у организам и тиме поставио темеље за успјешно истраживање болести и методе борбе против ње.<ref>{{cite web | title = Ross and the Discovery that Mosquitoes Transmit Malaria Parasites| work = CDC Malaria website | url = https://www.cdc.gov/malaria/history/ross.htm |accessdate=27. 2. 2024|archive-url = https://web.archive.org/web/20070602185153/http://www.cdc.gov/malaria/history/ross.htm |archive-date = 2. 6. 2007}}</ref>

[[Вилијам Хенри Перкин]], ученик Августа Вилхелма фон Хофмана на Краљевском хемијском колеџу у Лондону, неуспјешно је покушао да синтетише кинин 1850-их у комерцијалном процесу. Идеја је била да се узму два еквивалента -{N}--алилтолуидина ({{chem|C|10|H || 13|N}}) и вода. Умјесто тога, Перкинова љубичаста је настала приликом покушаја укупне синтезе кинина оксидацијом -{N}--алилтолуидина.<ref>{{cite journal|last=Seeman|first=J. I.|title= The Woodward-Doering/Rabe-Kindler total synthesis of quinine: setting the record straight|journal= Angewandte Chemie International Edition |volume= 46 |issue= 9 |pages=1378–1413 |year= 2007 |pmid= 17294412 |doi= 10.1002/anie.200601551|doi-access= free}}</ref> Прије Перкиновог открића, све боје и пигменти су добијани од коријена, лишћа, инсеката или, у случају тирске љубичасте, [[Мекушци|мјекушаца]].<ref>{{cite Journal|url=https://sciencehistory.org/education/scientific-biographies/william-henry-perkin/ |title=William Henry Perkin|work=sciencehistory.org|date=|accessdate=27. 2. 2024|first=|last=}}</ref>

Кинин је успјешно синтетизован 1918. а синтеза је остала сложена, скупа и са малим приносом, са додатним проблемом одвајања стереоизомера.<ref>Rabe, P.; Kindler, K. Chem. Ber. '''1918''', 51, 466</ref> Иако кинин није један од главних љекова који се користе у лијечењу, савремена производња се и даље ослања на екстракцију из дрвета -{cinchona}-.<ref>{{cite Journal|url=https://www.researchgate.net/publication/https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3121651/ |title=Quinine, an old anti-malarial drug in a modern world: role in the treatment of malaria|work=researchgate.net|date=12. 2008|accessdate=27. 2. 2024|first=Jane|last=Achan|first2=Ambrose|last2=O Talisuna|first3=Annette|last3=Erhart|first4=Adoke|last4=Yeka|first5=James K.|last5=Tibenderana|first6=Frederick N.|last6=Baliraine|first7=Philip J.|last7=Rosenthal|first8=Umberto|last8=D'Alessandro}}</ref>

=== 20. и 21. вијек ===

Релапсе или повратак болести је први примијетио 1897. године Вилијам Сидни Тејер, који је испричао искуства љекара који је имао болест 21 мјесец након што је напустио ендемско подручје.<ref>{{cite book|last=Thayer|first=W. |title=Lectures on the malarial fevers |url = https://books.google.com/books?id=Woqcfoq5dwoC | publisher=D.Appleton & Co., New York|year= 1898 |isbn= 978-0-543-91236-7}}</ref> Он је предложио постојање стадијума ткива. Повратак болести је потврдио Патрик Менсон, који је дозволио зараженим комарцима да уједу његовог најстаријег сина,<ref>{{cite journal|last=Manson|first=P.|title=Experimental proof of the mosquito-malaria theory. 1900. | journal=Yale J Biol Med | year=2002 | volume=75 | issue=2 | pages=107–112 | pmc=2588736 | pmid = 12230309 }}</ref> којем се болест вратила девет мјесеци након што се излијечио кинином.<ref>{{cite journal|last=Manson|first=P. T.| title =Experimental Malaria: Recurrence after Nine Months | journal = BMJ |volume = 2| pages = 77 | year = 1901 | pmc=2505910 | doi = 10.1136/bmj.2.2115.77 | pmid=20759742 | issue = 2115}}</ref>

[[Датотека:Tu Youyou 5012-1-2015.jpg|мини|десно|[[Ту Јоујоу]] добио је Нобелову награду за медицину или физиологију за свој рад на лијеку против Маларије.]]

Такође, 1900. године Амицо Бињами и Ђузепе Бастијанели су открили да не могу да заразе особу крвљу која садржи само гаметоците.<ref>{{cite journal |last=Bignami|first=A.|last2=Bastianelli|first2=G.|title =Sulla inoculazione delle sangue di semiluna malariche d'uomo | journal = Atti Soc Studi Malar |volume = 1| pages = 15–20 | year = 1900 }}</ref> Могућност постојања хроничне инфекције крвног стадијума предложили су Роналд Рос и Дејвид Томпсон 1910. године.<ref>{{cite journal |last=Ross|first=R.|last2=Thompson|first2=D.| title =Some enumeration studies on malarial fever | url=https://archive.org/stream/philtrans04341040/04341040_djvu.txt |journal = Ann Trop Med Parasitol |volume = 4| issue =562 | pages = 267–306 | year = 1910 | bibcode =1910RSPSB..83..159R | doi =10.1080/00034983.1910.11685718 | s2cid =86898611 }}</ref> Постојање асексуално репродукујућих паразита маларије птица у ћелијама унутрашњих органа први је показао Енрике Арагао 1908. године.<ref>{{cite journal|last=James|first=S. P.|last2=Tate|first2=P.|title = Exo-erythrocytic schizogony in Plasmodium gallinaceum Brumpt, 1935 |url=https://archive.org/details/sim_parasitology_1938-01_30_1/page/128| journal = Parasitology |volume = 30| pages = 128–38| year = 1938 | doi =10.1017/S0031182000010891| s2cid = 86462883 }}</ref>

Три могућа механизма повратка болести је предложио Емил Маршоу 1926. године: партеногенеза макрогаметоцита, постојаност шизонта у малом броју у крви гдје имунитет инхибира умножавање, али касније нестаје и реактивација енцистираног тијела у крв.<ref>{{cite journal|last=Marchoux|first=E.| title =Paludisme| journal = J. B. Bailliere, Paris. | year = 1926 }}</ref> Џејмс је 1931. истакао да се можда спорозоити преносе у унутрашње органе, гдје улазе у ретикулоендотјелне ћелије и пролазе кроз циклус развоја, заснован на недостатку активности кинина на њима.<ref>{{cite journal | last = James|first=S. P. | title =The use of plasmoquine in the prevention of malarial infections | journal = Proc R Acad Sci Amst |volume = 34| pages = 1424–1425 | year = 1931}}</ref> Хаф и Блум су 1935. демонстрирали стадијуме птичје маларије која се преноси изван крвних зрнаца (егзоеритроцитна).<ref>{{cite journal |last=Huff|first=C. G.|last2=Bloom |first2=W.| title =A Malarial Parasite Infecting All Blood and Blood-Forming Cells of Birds | journal = The Journal of Infectious Diseases |volume = 57| pages = 315–336 | year = 1935 | issue = 3 | jstor = 30088998 | doi = 10.1093/infdis/57.3.315}}</ref> Године 1945. Нил Ферли је објавио да инокулација крви од пацијента заражених са -{''P. vivax''}- можда неће моћи да изазове маларију, иако давалац може накнадно да покаже то стање. Спорозоити су нестали из крвотока у року од једног сата и поново су се појавили осам дана касније, што је указало на присуство облика који опстају у ткивима.<ref>{{cite journal | last = Fairley |first=N. H. | title =Chemotherapeutic suppression and prophylaxis in malaria | journal = Trans R Soc Trop Med Hyg |volume = 38| pages = 311–365 | year = 1945 | pmid = 20293965 | issue = 5 | doi = 10.1016/0035-9203(45)90038-1}}</ref> Користећи комарце умјесто крви, Шут је 1946. описао сличан феномен и предложио постојање „-{x}- тијела“ или облика у мировању.<ref>{{cite journal | last = Shute |first=P. G. | title = Latency and long-term relapses in benign tertian malaria | journal = Trans R Soc Trop Med Hyg | volume = 40 | pages = 189–200 | year = 1946 | url = https://academic.oup.com/trstmh/article-abstract/40/2/189/1855586?redirectedFrom=fulltext | doi = 10.1016/0035-9203(46)90056-9 | pmid = 20275230 | issue = 2 }}</ref> Годину дана касније, Саперо је истакао да постоји веза између повратка болести и стадијума ткива који још није откривен.<ref>{{cite journal | last = Sapero |first=J. J.| title = New Concepts in the Treatment of Relapsing Malaria| journal = Am J Trop Med Hyg|volume = 27 | issue = 3| pages = 271–283 | year = 1947 | doi = 10.4269/ajtmh.1947.s1-27.271}}</ref> Сирил Гарнам је 1947. описао егзоеритроцитну шизогонију код -{Hepatocystis (Plasmodium) kochi}-.<ref>{{cite journal | last = Garnham |first=P. C. C. | title = Exoerythrocytic schizogony in Plasmodium kochi laveran. A preliminary note| journal = Trans R Soc Trop Med Hyg |volume = 40| pages = 719–722| year = 1947 | doi = 10.1016/0035-9203(47)90029-1 | pmid = 20243887 | issue = 5 }}</ref> Следеће године, Хенри Едвард Шорт и Гарнам су описали стадијуме јетре -{''P. cynomolgi''}- код мајмуна.<ref name="Shortt HE, Garnham PCC">{{cite journal |last=Shortt|first=H. E.|last2=Garnham|first2=P. C.|title= Pre-erythrocytic stage in mammalian malaria parasites|journal=Nature |volume= 161|issue=4082 |pages=126 |year=1948 |pmid=18900752 |doi=10.1038/161126a0 |bibcode= 1948Natur.161..126S|s2cid= 4105546|doi-access=free }}</ref> Исте године, човјек добровољац је пристао да прими огромну дозу инфицираних спорозоита -{''P. vivax''}- и да се подвргне биопсији јетре три мјесеца касније, што је омогућило Шорту да демонстрира стадијум ткива.<ref>{{cite journal |last=Shortt |first=H. E.|last2=Fairley|first2=N. H.|last3=Covell|first3=G.|last4=Shute|first4=P. G.|last5=Garnham |first5=P. C | title = Pre-erythrocytic Stage of Plasmodium Falciparum | journal = BMJ |volume = 2| pages = 1006–1008, illust| year = 1948| pmid = 15393036 |pmc=2051640 | doi = 10.1136/bmj.2.3282.1006-c | issue = 4635}}</ref> Ткивни облик -{''Plasmodium ovale''}- описан је 1954. и -{''P. malariae''}- 1960. године код експериментално заражених шимпанзи.<ref name="Cox-2010"/>

Латентни или успавани облик паразита у јетри (хипнозоит), за који се сматра да је одговоран за повратак болести карактеристичне за инфекције -{''P. vivax''}- и -{''P. ovale''}-,<ref>{{cite journal |last=Cogswell |first=F. B.|title=The hypnozoite and relapse in primate malaria |journal=Clin. Microbiol. Rev. |volume=5 |issue=1 |pages=26–35 |year=1992|pmid=1735093 |pmc=358221 |doi=10.1128/CMR.5.1.26 }}</ref><ref>{{cite journal |last= Markus|first=M. B. |title= Do hypnozoites cause relapse in malaria?. |journal= Trends Parasitol |volume=31 |issue=6 |pages=239–245 |year= 2015|pmid=25816801 |doi=10.1016/j.pt.2015.02.003}}</ref> је први пут примијећен 1980-их.<ref name="Cox-2010"/><ref name=kro>{{cite journal |last=Krotoski|first=W. A.|last2=Collins |first2=W. E.|last3=Bray|first3=R. S.|last4=Garnham|first4=P. C.|last5=Cogswell|first5=F. B.|last6=Gwadz|first6=R. W.|last7=Killick-Kendrick|first7=R.|last8=Wolf|first8=R.|last9=Sinden |first9=R.|last10=Koontz |first10=L. C.|last11=Stanfill|first11=P. S. | title = Demonstration of hypnozoites in sporozoite-transmitted Plasmodium vivax infection | journal = Am J Trop Med Hyg | volume = 31 | issue = 6 | pages = 1291–1293 | year = 1982 | pmid = 6816080 | doi = 10.4269/ajtmh.1982.31.1291 }}</ref> Термин хипнозоит је први употријебио Мајлс Маркус док је био студент. Године 1976. он је изјавио: „ако спорозоити из рода -{''Isospora''}- могу да се понашају на овај начин, онда они сродних спорозоа, попут паразита маларије, могу да имају способност да преживе у ткивима на сличан начин.“<ref>{{cite journal | last= Markus |first=M. B.| title = Malaria: Origin of the Term "Hypnozoite" | journal = J Hist Biol | year = 2011| pmid = 20665090| doi = 10.1007/s10739-010-9239-3| volume = 44 | issue = 4 | pages = 781–786| s2cid = 1727294 }}</ref> Године 1982. Кротоски је у свом истраживању објавио да је идентификовао хипнозоита -{''P. vivax''}- у ћелијама јетре инфицираних шимпанзи.<ref name=kro/>

Од 1980. године па до 2022. сматрало се да су повратне болести маларије -{''P. vivax''}- углавном посредоване хипнозоитом. Између 2018. и 2021. године, објављено је да се огроман број паразита који нису у циркулацији, не-хипнозоити, појављују ненаметљиво у ткивима људи заражених паразитом -{''P. vivax''}-, са само малим дјелом укупне биомасе паразита присутног у периферном крвотоку. Тај налаз је подржао интелектуално проницљиву тачку промјене парадигме, која је преовладавала од 2011. године, да је непознати проценат повратне болести паразита -{''P. vivax''}- рекрудесценције (који немају циркулишуће или секвестрирано мерозоитско поријекло), а не рецидиви (који имају извор хипнозоита). Нова открића у 21. вијеку нису довела до те нове теорије, која је већ постојала,<ref>{{cite journal |last1=Markus |first1=M. B. |title=Theoretical origin of genetically homologous ''Plasmodium vivax'' malarial recurrences |journal=Southern African Journal of Infectious Diseases |date=2022 |volume=37 |issue=1 |page=369 |doi=10.4102/sajid.v37i1.369 |pmid=35399558 |pmc=8991251}}</ref> већ су само потврдила његову валидност.<ref>{{cite journal |last1=Markus |first1=M. B. |title=How does primaquine prevent ''Plasmodium vivax'' malarial recurrences? |journal=Trends in Parasitology |date=2022 |volume=38 |issue=11 |pages=924–925 |doi=10.1016/j.pt.2022.09.006 |pmid=36180306|s2cid=252579139 }}</ref>

Кинин је био доминантан лијек против маларије све до 1920-их када су почели да се појављују други љекови.<ref>{{cite web|url=https://www.mmv.org/malaria-medicines/history-antimalarials-drugs |title=History of antimalarial drugs|work=mmv.org|date=|accessdate=27. 2. 2024|first=|last=}}</ref> Током 1940-их, хлорокин је замијенио кинин у лијечењу и некомпликоване и тешке маларије све док није дошло до развијања отпорности на лијек, прво у југоисточној Азији и Јужној Америци 1950-их, а затим широм свијета током 1980-их.<ref name="Achan 2011">{{cite journal |last = Achan |first=J.|last2=Talisuna|first2=A. O.|last3=Erhart|first3=A.|last4=Yeka |first4=A.|last5=Tibenderana|first5=J. K.|last6=Baliraine |first6=F. N.|last7=Rosenthal |first7=P. J.|last8=D'Alessandro |first8=U. |title = Quinine, an old anti-malarial drug in a modern world: Role in the treatment of malaria |journal = Malaria Journal |year=2011 |volume=10 |page=144 |pmid=21609473 |pmc=3121651 |issue=1 |doi=10.1186/1475-2875-10-144 |doi-access=free }}</ref>

Љековиту вриједност биљке -{''Artemisia annua''}- кинески хербалисти користе у [[Традиционална кинеска медицина|традиционалним кинеским љековима]] преко 2.000 година.<ref name="Artemisinin">{{cite Journal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4073852/ |title=Artemisinin|work=ncbi.nlm.nih.gov/ |date=2014|accessdate=27. 2. 2024|first=Ronnie|last=Henry}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.sciencedirect.com/topics/pharmacology-toxicology-and-pharmaceutical-science/artemisia-annua |title=Artemisia annua|work=sciencedirect.com|date=|accessdate=27. 2. 2024|first=|last=}}</ref> Године 1596. [[Ли Чиџен]] је у својој књизи -{''[[Bencao Gangmu|Compendium of Materia Medica]]''}- препоручио чај направљен од ње посебно за лијечење симптома маларије,<ref name="Artemisinin"/> али ефикасност чаја се сматра спорном и Свјетска здравствена организација га не препоручује.<ref name="who-mono">{{cite book|publisher = World Health Organization|title = WHO monograph on good agricultural and collection practices (GACP) for ''Artemisia annua'' L.|date = 2006|url= https://www.who.int/medicines/publications/traditional/ArtemisiaMonograph.pdf}}</ref><ref>{{cite journal| last=van der Kooy |first=F.|last2=Sullivan |first2=S. E.| title=The complexity of medicinal plants: the traditional ''Artemisia annua'' formulation, current status and future perspectives. | journal=J Ethnopharmacol | year= 2013 | volume= 150 | issue= 1 | pages= 1–13 | pmid=23973523 | doi=10.1016/j.jep.2013.08.021 |type=Review  }}</ref> [[Артемисинин]]и, које су открили кинески научник [[Ту Јоујоу]] и његове колеге 1970-их из биљке -{''Artemisia annua''}-, постали су препоручени третман за маларију -{''P. falciparum''}-, који се примјењује у тешким случајевима у комбинацији са другим љековима.<ref name="Hsu 2006">{{Cite journal | last = Hsu |first=E.|title=Reflections on the 'discovery' of the antimalarial ''qinghao'' |journal=British Journal of Clinical Pharmacology |year=2006 |volume=61 |issue=3 |pages=666–670 |pmid=16722826 |pmc=1885105|doi=10.1111/j.1365-2125.2006.02673.x |doi-access=free}}</ref> Ту је истакао да је на њега утицао извор из [[Fitoterapija u tradicionalnoj kineskoj medicini|традиционалне кинеске биљне медицине]] под називом ''Приручник рецепата за хитне третмане'', који је 340. године написао Ге Хонг.<ref>{{cite web | last = Hao |first=C. |date=29. 9. 2011|accessdate=27. 2. 2024|url=https://www.science.org/content/article/lasker-award-rekindles-debate-over-artemisinins-discovery |title=Lasker Award Rekindles Debate Over Artemisinin's Discovery |publisher=Science/AAAS |work=News: ScienceInsider |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20140104214759/http://news.sciencemag.org/asia/2011/09/lasker-award-rekindles-debate-over-artemisinins-discovery |archive-date=4. 1. 2014 }}</ref> За свој рад на маларији, Јоујоу је добио Нобелову награду за физиологију или медицину 2015.<ref name=Nobel>{{cite web |title = Nobel Prize announcement |url = https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/2015/press.pdf |website = NobelPrize.org |accessdate=27. 2. 2024|url-status=live |archive-url = https://web.archive.org/web/20151006112430/http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/2015/press.pdf |archive-date = 6. 10. 2015 }}</ref>

-{''Plasmodium vivax''}- је коришћен између 1917. и 1940-их за малариотерапију — намјерно убризгавање паразита маларије да би се изазвала грозница за борбу против одређених болести као што је терцијарни [[сифилис]].<ref>{{cite web|url=https://www.science.org/doi/10.1126/science.342.6159.686 |title=Malaria as Lifesaving Therapy|work=science.org|date=2013|accessdate=27. 2. 2024|first=Gretchen|last=Vogel}}</ref> Године 1927. проналазач те технике, [[Јулијус Вагнер Јаурег]], добио је Нобелову награду за физиологију или медицину за своја открића.<ref>{{Cite web|url=https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1927/ |title=The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1927|website=nobelprize.org|publisher=Nobel Media AB|accessdate=27. 2. 2024}}</ref> Упркос томе, техника је убила око 15% пацијената и проглашена је опасном, па се више не користи.<ref name="Vogel 2013">{{Cite journal |last = Vogel|first=V. |journal=Science |title=The Forgotten Malaria |volume=342 |issue=6159 |pages=684–687 |year=2013 |doi=10.1126/science.342.6159.684 |pmid=24202156 |bibcode=2013Sci...342..684V }}</ref>

[[Датотека:GuadMarinesMalaria.gif|мини|Амерички маринци са маларијом у пољској болници на [[Гвадалканал]]у, у октобру 1942.]]

Први пестицид коришћен за прскање остатака у затвореном простору био је -{[[DDT]]}-.<ref name="CDC history">{{cite web |title=Eradication of Malaria in the United States (1947–1951) |url = https://www.cdc.gov/malaria/about/history/elimination_us.html |publisher=US Centers for Disease Control and Prevention |date=8. 2. 2010 |accessdate=27. 2. 2024|url-status=live |archive-url = https://web.archive.org/web/20120504183309/http://www.cdc.gov/malaria/about/history/elimination_us.html |archive-date=4. 5. 2012 }}</ref> Иако се у почетку користио искључиво за борбу против маларије, његова употреба се брзо проширила и на [[Пољопривреда|пољопривреду]].<ref name="DDT - A Brief History and Status">{{cite web|url=https://www.epa.gov/ingredients-used-pesticide-products/ddt-brief-history-and-status |title=DDT - A Brief History and Status|work=epa.gov|date=|accessdate=27. 2. 2024|first=|last=}}</ref> Временом је употреба пестицида почела да доминира за контролу штеточина, а не за контролу болести, а пољопривредна употреба великих размјера довела је до еволуције комараца отпорних на пестициде у многим регионима.<ref name="DDT - A Brief History and Status"/> Отпорност на -{DDT}- коју су показали комарци из рода -{''Anopheles''}- научници упоређују са отпорношћу на антибиотике коју показују бактерије.<ref>{{cite Journal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6591418/ |title=The contribution of gut bacteria to insecticide resistance and the life histories of the major malaria vector Anopheles arabiensis (Diptera: Culicidae)|work=ncbi.nlm.nih.gov/|date=2019|accessdate=27. 2. 2024|first=Kirsten|last=Barnard|first2=Alexander C. S. N.|last2=Jeanrenaud|first3=Basil|last3=D. Brooke|first4=Shüné V.|last4=Oliver}}</ref> Током 1960-их, свијест о негативним посљедицама неселективне употребе пестицида је порасла, што је довело до забране његове примјене у пољопривреди у многим земљама током 1970-их.<ref name="van den Berg 2009">{{cite journal |last = van den Berg |first=H.|year=2009 |title = Global status of DDT and its alternatives for use in vector control to prevent disease |journal=Environmental Health Perspectives |volume=117 |issue=11 |pages=1656–1663 |pmid=20049114 |pmc=2801202 |doi=10.1289/ehp.0900785 }}</ref> Прије почетка употребе пестицида -{DDT}-, маларија је успјешно елиминисана или контролисана у тропским областима као што су Бразил и Египат уклањањем или тровањем мјеста за размножавање комараца или водених станишта ларви, обично примјеном високо токсичног једињења [[арсен]]а — [[Bakar(II) acetoarsenit|бакар(-{II}-) ацетоарсенит]] на мјеста са стајаћим водама.<ref name="Killeen 2002">{{Cite journal |last=Killeen |first=G.|last2=Fillinger |first2=U.|last3=Kiche |first3=I.|last4=Gouagna |first4=L.|last5=Knols |first5=B.|title=Eradication of ''Anopheles gambiae'' from Brazil: Lessons for malaria control in Africa? |journal=Lancet Infectious Diseases |volume=2 |issue=10 |pages=618–27 |year=2002 |pmid=12383612 |doi=10.1016/S1473-3099(02)00397-3}}</ref>

Маларија је била присутна и у Београду,<ref>{{cite web|url=https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/11/12?pageIndex=00010 |title=И Београд треба спасавати од маларије која све више узима маха|publisher=[[Политика]]|date=12. 11. 1937}}</ref><ref>{{cite web|url=https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1938/07/31?pageIndex=00006 |title=Откуд у Београду толико маларије|publisher=[[Време (новине)|Време]]|date=31. 7. 1938}}</ref> на Дунавској и Савској падини, а 1939. се проширила на све дјелове града, када је, по једном мишљењу, Београд био „најмаларичнији град у Европи“.<ref>{{cite web|url=https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1939/07/01?pageIndex=00006 |title=Београд је данас најмаларичнија престоница|publisher=[[Време (новине)|Време]]|date=1. 7. 1939}}</ref> Током [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] маларије је била главна здравствена пријетња америчким војницима на [[Рат на Пацифику|пацифичком фронту]], након што је снабдијевање кинином прекинуто јапанским војним освајањем и сматра се да је око 500.000 заражено, а према неким изворима 60.000 америчких војника на афричком и јужнопацифичком ратишту је преминуло од болести.<ref>{{cite Journal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2744221/ |title=War and Disease: Biomedical Research on Malaria in the Twentieth Century|work=ncbi.nlm.nih.gov|date=2009|accessdate=27. 2. 2024|first=Leo B.|last=Slater}}</ref>

== Епидемиологија ==
[[Датотека:Malaria mortality past century.jpg|мини|Смртност од маларије у периоду од једног века (1900-1997)]]
Свјетска здравствена организација је процијенила да је 2021. године било 247 милиона нових случајева заразе и 619.000 смртних случајева.<ref name="who2022" /> Највише су била погођена дјеца млађа од пет година, што је чинило 67% смртних случајева широм свијета у 2019. години.<ref name="who2020">{{cite book|url=https://www.who.int/teams/global-malaria-programme/reports/world-malaria-report-2021|title=World Malaria Report 2021|date=2021|work=WHO|publisher=World Health Organization|isbn=978-92-4-004049-6|location=Switzerland}}</ref> У подсахарској Африци, маларија је повезана са до 200.000 процијењених смртних случајева одојчади годишње.<ref name="Hartman 2010" /> Око 900 људи је умрло од заразе у Европи између 1993. и 2003. године,<ref name="Kajfasz 2009" /> а до 2015. Европа је била ослобођена од маларије. Сједињене Државе су 1951. године искоријениле маларију,<ref>{{cite web|url=https://www.cdc.gov/malaria/about/history/elimination_us.html|title=CDC - Malaria - About Malaria - History - Elimination of Malaria in the United States (1947-1951)|date=28. 1. 2019|work=CDC-Centers for Disease Control and Prevention|accessdate=5. 3. 2024}}</ref> иако се мале епидемије дешавају и током 21. вијека,<ref>{{Cite web|url=https://www.cdc.gov/malaria/about/us_transmission.html|title=CDC - Malaria - About Malaria - Malaria Transmission in the United States|date=28. 1. 2019|work=CDC-Centers for Disease Control and Prevention|accessdate=5. 3. 2024}}</ref> а годишње буде око 1300—1500 случајева.<ref name="Taylor 2012" /> Локално стечена маларија коју преносе комарци десила се у Сједињеним Државама 2003. године, када је идентификовано осам случајева -{''P. vivax''}- на Флориди и поново у мају 2023. када су идентификована четири случаја и један случај у Тексасу,<ref>{{Cite web|url=https://emergency.cdc.gov/han/2023/han00494.asp|title=Locally Acquired Malaria Cases Identified in the United States|last=Health Alert Network (HAN)|date=26. 6. 2023|website=emergency.cdc.gov|accessdate=5. 3. 2024}}</ref> као и један случај у августу у Мериленду.<ref>{{Cite news|url=https://emergency.cdc.gov/han/2023/han00496.asp|title=Important Updates on Locally Acquired Malaria Cases Identified in Florida, Texas, and Maryland|date=28. 8. 2023|work=Health Alert Network (HAN) - 00496|accessdate=5. 3. 2024}}</ref> посљедња земља која је пријавила случај аутохтоне маларије био је Таџикистан 2014. године.<ref name="who2022" /> И глобална инциденција болести и смртност су опали током 21. вијека. Према Свјетској здравственој организацији и Уницефу, смртни случајеви који могу да се припишу маларији у 2015. смањени су за 60% у односу на процјену од 985.000 из 2000. године,<ref name="UNICEF2015">{{cite book|url=http://www.unicef.org/publications/files/Achieving_the_Malaria_MDG_Target.pdf|title=Achieving the malaria MDG target: reversing the incidence of malaria 2000–2015|date=9. 2015|website=UNICEF|publisher=WHO|isbn=978-92-4-150944-2|accessdate=5. 3. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20160105025916/http://www.unicef.org/publications/files/Achieving_the_Malaria_MDG_Target.pdf|archive-date=5. 1. 2016|url-status=live}}</ref> углавном због широке употребе мрежа третираних инсектицидима и комбинованих терапија на бази артемисинина.<ref name="Howitt 2012" /> Између 2000. и 2019. године, стопе смртности међу свим старосним групама смањене су са око 30 на 13 на 100.000 угрожених становника. Током тог периода, смртност међу дјецом млађом од пет година опала је за 47%, са 781.000 у 2000. на 416.000 у 2019. години.<ref name="Malaria in Africa" />

[[Датотека:Malaria world map-Deaths per million persons-WHO2012.svg|мини|Смрти због маларије на милион људи 2012.
{{Div col|small=yes|colwidth=10em}}{{legend|#ffff20|0—0}}{{legend|#ffa020|1—2}}{{legend|#ff9a20|3—54}}{{legend|#f08015|55—325}}{{legend|#e06815|326—679}}{{legend|#d85010|680—949}}{{legend|#d02010|950—1,358}}{{div col end}}]]

Маларија је ендемска у широком појасу око екватора, у областима Америке, многих дјелова Азије и већег дијела Африке; у подсахарској Африци се дешава 85—90% од укупних смртних случајева.<ref name="Layne 2006">{{Cite web|url=http://www.ph.ucla.edu/epi/layne/Epidemiology+220/07.malaria.pdf|title=Principles of Infectious Disease Epidemiology|last=Layne|first=S. P.|work=EPI 220|publisher=UCLA Department of Epidemiology|archive-url=https://web.archive.org/web/20060220083223/http://www.ph.ucla.edu/epi/layne/Epidemiology%20220/07.malaria.pdf|archive-date=20. 2. 2006|url-status=dead|accessdate=5. 3. 2024}}</ref> Према процјени из 2009. земље са највећом стопом смртности на 100.000 становника биле су [[Обала Слоноваче]] (86,15), [[Ангола]] (56,93) и [[Буркина Фасо]] (50,66),<ref name="Provost 2011">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/global-development/datablog/2011/apr/25/world-malaria-day-data#data|title=World Malaria Day: Which countries are the hardest hit? Get the full data|last=Provost|first=C.|date=25. 4. 2011|work=The Guardian|accessdate=5. 3. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20130801134855/http://www.theguardian.com/global-development/datablog/2011/apr/25/world-malaria-day-data#data|archive-date=1. 8. 2013|url-status=live}}</ref> док су према процјени из 2010. земље са највећом стопом смртности биле Буркина Фасо, [[Мозамбик]] и [[Мали]].<ref name="lancet-glob-mal-mort">{{Cite journal|last=Murray|first=C. J.|last2=Rosenfeld|first2=L. C.|last3=Lim|first3=S. S.|last4=Andrews|first4=K. G.|last5=Foreman|first5=K. J.|last6=Haring|first6=D.|last7=Fullman|first7=N.|last8=Naghavi|first8=M.|last9=Lozano|first9=R.|year=2012|title=Global malaria mortality between 1980 and 2010: A systematic analysis|journal=Lancet|volume=379|issue=9814|pages=413–431|doi=10.1016/S0140-6736(12)60034-8|pmid=22305225|last10=Lopez|first10=A. D.|s2cid=46171431}}</ref> Пројекат Атлас маларије покренут је са циљем да мапира [[Ендем|глобалне нивое маларије]], пружајући начин за одређивање глобалних просторних граница и процјену оптерећења болести.<ref name="Guerra 2007">{{Cite journal|last=Guerra|first=C. A.|last2=Hay|first2=S. I.|last3=Lucioparedes|first3=L. S.|last4=Gikandi|first4=P. W.|last5=Tatem|first5=A. J.|last6=Noor|first6=A. M.|last7=Snow|first7=R. W.|year=2007|title=Assembling a global database of malaria parasite prevalence for the Malaria Atlas Project|journal=Malaria Journal|volume=6|issue=1|page=17|doi=10.1186/1475-2875-6-17|pmc=1805762|pmid=17306022|doi-access=free}}</ref><ref name="Hay 2010">{{Cite journal|last=Hay|first=S. I.|last2=Okiro|first2=E. A.|last3=Gething|first3=P. W.|last4=Patil|first4=A. P.|last5=Tatem|first5=A. J.|last6=Guerra|first6=C. A.|last7=Snow|first7=R. W|year=2010|editor-last=Mueller|editor-first=I.|title=Estimating the global clinical burden of ''Plasmodium falciparum'' malaria in 2007|journal=PLOS Medicine|volume=7|issue=6|page=e1000290|doi=10.1371/journal.pmed.1000290|pmc=2885984|pmid=20563310|doi-access=free}}</ref> Захваљујући раду на пројекту, објављена је мапа ендемичности -{''P. falciparum''}- 2010. и ажурирана је 2019. године.<ref name="Gething 2011">{{Cite journal|last=Gething|first=P. W.|last2=Patil|first2=A. P.|last3=Smith|first3=D. L.|last4=Guerra|first4=C. A.|last5=Elyazar|first5=I. R.|last6=Johnston|first6=G. L.|last7=Tatem|first7=A. J.|last8=Hay|first8=S. I.|year=2011|title=A new world malaria map: ''Plasmodium falciparum'' endemicity in 2010|journal=Malaria Journal|volume=10|issue=1|page=378|doi=10.1186/1475-2875-10-378|pmc=3274487|pmid=22185615|doi-access=free}}</ref><ref>{{cite journal|last=Weiss|first=D. J.|last2=Lucas|first2=T. C.|last3=Nguyen|first3=M.|last4=Nandi|first4=A. K.|last5=Bisanzio|first5=D.|last6=Battle|first6=K. E.|last7=Cameron|first7=E.|last8=Twohig|first8=K. A.|last9=Pfeffer|first9=D. A.|display-authors=6|date=7. 2019|title=Mapping the global prevalence, incidence, and mortality of ''Plasmodium falciparum'', 2000-17: a spatial and temporal modelling study|journal=Lancet|volume=394|issue=10195|pages=322–331|doi=10.1016/S0140-6736(19)31097-9|pmc=6675740|pmid=31229234|doi-access=free|last10=Rozier|first10=J. A.|last11=Gibson|first11=H. S.|last12=Rao|first12=P. C.|last13=Casey|first13=D.|last14=Bertozzi-Villa|first14=A.|last15=Collins|first15=E. L.|last16=Dalrymple|first16=U.|last17=Gray|first17=N.|last18=Harris|first18=J. R.|last19=Howes|first19=R. E.|last20=Kang|first20=S. Y.|last21=Keddie|first21=S. H.|last22=May|first22=D.|last23=Rumisha|first23=S.|last24=Thorn|first24=M. P.|last25=Barber|first25=R.|last26=Fullman|first26=N.|last27=Huynh|first27=C. K.|last28=Kulikoff|first28=X.|last29=Kutz|first29=M. J.|last30=Lopez|first30=A. D.|last31=Mokdad|first31=A. H.|last32=Naghavi|first32=M.|last33=Nguyen|first33=G.|last34=Shackelford|first34=K. A.|last35=Vos|first35=T.|last36=Wang|first36=H.|last37=Smith|first37=D. L.|last38=Lim|first38=S. S.|last39=Murray|first39=C. J.|last40=Bhatt|first40=S.|last41=Hay|first41=S. I.|last42=Gething|first42=P. W.}}</ref><ref>{{cite journal|last=Battle|first=K. E.|last2=Lucas|first2=T. C.|last3=Nguyen|first3=M.|last4=Howes|first4=R. E.|last5=Nandi|first5=A. K.|last6=Twohig|first6=K. A.|last7=Pfeffer|first7=D. A.|last8=Cameron|first8=E.|last9=Rao|first9=P. C.|display-authors=6|date=7. 2019|title=Mapping the global endemicity and clinical burden of ''Plasmodium vivax'', 2000-17: a spatial and temporal modelling study|journal=Lancet|volume=394|issue=10195|pages=332–343|doi=10.1016/S0140-6736(19)31096-7|pmc=6675736|pmid=31229233|doi-access=free|last10=Casey|first10=D.|last11=Gibson|first11=H. S.|last12=Rozier|first12=J. A.|last13=Dalrymple|first13=U.|last14=Keddie|first14=S. H.|last15=Collins|first15=E. L.|last16=Harris|first16=J. R.|last17=Guerra|first17=C. A.|last18=Thorn|first18=M. P.|last19=Bisanzio|first19=D.|last20=Fullman|first20=N.|last21=Huynh|first21=C. K.|last22=Kulikoff|first22=X.|last23=Kutz|first23=M. J.|last24=Lopez|first24=A. D.|last25=Mokdad|first25=A. H.|last26=Naghavi|first26=M.|last27=Nguyen|first27=G.|last28=Shackelford|first28=K. A.|last29=Vos|first29=T.|last30=Wang|first30=H.|last31=Lim|first31=S. S.|last32=Murray|first32=C. J.|last33=Price|first33=R. N.|last34=Baird|first34=J. K.|last35=Smith|first35=D. L.|last36=Bhatt|first36=S.|last37=Weiss|first37=D. J.|last38=Hay|first38=S. I.|last39=Gething|first39=P. W.}}</ref> До 2021. 84 земље су имале ендемску маларију.<ref name="who2022" />

Географска распрострањеност унутар великих региона је сложена, а подручја захваћена маларијом и подручја без ње често се налазе близу једно другога.<ref name="Greenwood 2002">{{Cite journal|last=Greenwood|first=B.|last2=Mutabingwa|first2=T.|year=2002|title=Malaria in 2002|journal=Nature|volume=415|issue=6872|pages=670–672|doi=10.1038/415670a|pmid=11832954|doi-access=free|s2cid=4394237}}</ref> Распрострањена је у тропским и суптропским регионима због падавина, константно високих температура и високе влажности, заједно са стајаћим водама у којима ларве комараца лако сазријевају, обезбјеђујући им окружење које им је потребно за континуирано размножавање.<ref name="Jamieson 2006">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=FhfuV22JZ_sC&pg=PA30|title=Malaria: A Traveller's Guide|last=Jamieson|first=A.|last2=Toovey|first2=S.|last3=Maurel|first3=M.|publisher=Struik|year=2006|isbn=978-1-77007-353-1|page=30}}</ref> У сушнијим областима, избијање заразе је предвиђено са разумном тачношћу мапирањем падавина.<ref name="Abeku 2007">{{cite journal|last=Abeku|first=T. A.|year=2007|title=Response to malaria epidemics in Africa|journal=Emerging Infectious Diseases|volume=13|issue=5|pages=681–686|doi=10.3201/eid1305.061333|pmc=2738452|pmid=17553244|doi-access=free}}</ref> Она је чешћа у руралним подручјима него у градовима; неколико градова у подрегиону Великог Меконга у југоисточној Азији је без маларије, али болест је распрострањена у многим руралним регионима, укључујући и дуж међународних граница и ивица шума.<ref name="Cui 2012">{{cite journal|last=Cui|first=L.|last2=Yan|first2=G.|last3=Sattabongkot|first3=J.|last4=Cao|first4=Y.|last5=Chen|first5=B.|last6=Chen|first6=X.|last7=Fan|first7=Q.|last8=Fang|first8=Q.|last9=Jongwutiwes|first9=S.|year=2012|title=Malaria in the Greater Mekong Subregion: Heterogeneity and complexity|journal=Acta Tropica|volume=121|issue=3|pages=227–239|doi=10.1016/j.actatropica.2011.02.016|pmc=3132579|pmid=21382335|last10=Parker|first10=D.|last11=Sirichaisinthop|first11=J.|last12=Kyaw|first12=M. P.|last13=Su|first13=X. Z.|last14=Yang|first14=H.|last15=Yang|first15=Z.|last16=Wang|first16=B.|last17=Xu|first17=J.|last18=Zheng|first18=B.|last19=Zhong|first19=D.|last20=Zhou|first20=G.}}</ref> У Африци је присутна и у руралним и у урбаним подручјима, иако је ризик мањи у већим градовима.<ref name="Machault 2011">{{Cite journal|last=Machault|first=V.|last2=Vignolles|first2=C.|last3=Borchi|first3=F.|last4=Vounatsou|first4=P.|last5=Pages|first5=F.|last6=Briolant|first6=S.|last7=Lacaux|first7=J. P.|last8=Rogier|first8=C.|year=2011|title=The use of remotely sensed environmental data in the study of malaria|journal=Geospatial Health|volume=5|issue=2|pages=151–168|doi=10.4081/gh.2011.167|pmid=21590665|doi-access=free}}</ref>

=== Климатске промјене ===

Сматра се да ће [[Глобално загревање|климатске промјене]] вјероватно утицати на преношење маларије, али степен ефекта и погођена подручја су неизвјесни.<ref name="who-chap6">{{cite web|url=https://www.who.int/globalchange/climate/en/chapter6.pdf|title=Climate Change And Infectious Diseases|work=Climate Change and Human Health—Risk and Responses|publisher=World Health Organization|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304063626/http://www.who.int/globalchange/climate/en/chapter6.pdf|archive-date=4. 3. 2016|url-status=live|accessdate=5. 3. 2024}}</ref> Веће падавине у одређеним областима Индије, као и након догађаја [[Ел Нињо - Јужна осцилација|Ел Нињо]], повезани су са повећаним бројем комараца.<ref>{{cite web|url=https://www.who.int/globalchange/climate/summary/en/index5.html|title=Climate change and human health – risks and responses. Summary.|website=who.int|archive-url=https://web.archive.org/web/20031225023503/http://www.who.int/globalchange/climate/summary/en/index5.html|archive-date=25. 12. 2003|url-status=dead|accessdate=5. 3. 2024}}</ref>

Од 1900. дошло је до значајних промјена температуре и падавина у Африци,<ref>{{Cite journal|last=Hulme|first=M.|last2=Doherty|first2=R.|last3=Ngara|first3=T.|last4=New|first4=M.|last5=Lister|first5=D.|date=8. 2001|title=African climate change: 1900-2100.|url=https://www.int-res.com/articles/cr/17/c017p145.pdf|journal=Climate Research|volume=17|issue=2|pages=145–168|bibcode=2001ClRes..17..145H|doi=10.3354/cr017145|doi-access=free}}</ref> али фактори који доприносе томе како падавине доводе до воде за размножавање комараца су сложени, укључујући степен до којег се она апсорбује у земљиште и вегетацију или стопе отицања и испаравања.<ref name="Smith-2020">{{cite journal|last=Smith|first=M. W.|last2=Willis|first2=T.|last3=Alfieri|first3=L.|last4=James|first4=W. H.|last5=Trigg|first5=M. A.|last6=Yamazaki|first6=D.|last7=Hardy|first7=A. J.|last8=Bisselink|first8=B.|last9=De Roo|first9=A.|display-authors=6|date=8. 2020|title=Incorporating hydrology into climate suitability models changes projections of malaria transmission in Africa|journal=Nature Communications|volume=11|issue=1|pages=4353|bibcode=2020NatCo..11.4353S|doi=10.1038/s41467-020-18239-5|pmc=7455692|pmid=32859908|last10=Macklin|first10=M. G.|last11=Thomas|first11=C. J.}}</ref> Истраживањем је пружен увид услова широм Африке, комбинујући модел климатске погодности за маларију са моделом континенталне размјере који представља хидролошке процесе у свијету.<ref name="Smith-2020" />

== Патологија ==

Маларија је узрокована инфекцијом паразитима из рода -{''Plasmodium''}-.<ref name="CDC2">{{Cite web | work = CDC-Centers for Disease Control and Prevention |date=22. 3. 2022 |title=Malaria - About Malaria - Disease |url=https://www.cdc.gov/malaria/about/disease.html |accessdate=27. 2. 2024}}</ref> Код људи, маларију изазива шест врста: -{''P. falciparum''}-, -{''P. malariae''}-, -{''P. ovale curtisi''}-, -{''P. ovale wallikeri''}-, -{''P. vivax''}- и -{''P. knowlesi''}-.<ref name=Ashley2018>{{cite journal |last=Ashley |first=E. A.|last2=Pyae Phyo |first2=A.|last3=Woodrow |first3=C. J. |title=Malaria |journal=Lancet |volume=391 |issue=10130 |pages=1608–1621 |date=4. 2018 |pmid=29631781 |doi=10.1016/S0140-6736(18)30324-6 |s2cid=208791451 }}</ref> Међу зараженима, -{''P. falciparum''}- је најчешћа идентификована врста (око 75%), а затим -{''P. vivax''}- (око 20%).<ref name="Nadjm 2012"/> Иако је -{''P. falciparum''}- углавном одговоран за већину смртних случајева,<ref name="Sarkar 2009">{{Cite journal|last=Sarkar |first=P. K.|last2=Ahluwalia |first2=G.|last3=Vijayan |first3=V. K.|last4=Talwar |first4=A. |title=Critical care aspects of malaria |journal=Journal of Intensive Care Medicine |year=2009|volume=25 |issue=2 |pmid=20018606 |doi=10.1177/0885066609356052|pages=93–103|s2cid=20941166 }}</ref> докази које су открили научници у 21. вијеку указују на то да је -{''P. vivax''}- повезан са стањима потенцијално опасним по живот скоро једнако често као и -{''P. falciparum''}-.<ref name="Baird 2009">{{cite journal |last = Baird |first=J. K. |title = Malaria zoonoses |journal=Travel Medicine and Infectious Disease |year=2009 |volume=7 |issue=5 |pages=269–77 |doi=10.1016/j.tmaid.2009.06.004 |pmid=19747661 }}</ref> -{''P. vivax''}- је углавном чешћи ван Африке.<ref name="Arnott 2012">{{Cite journal|last=Arnott |first=.|last2=Barry |first2=A. E.|last3=Reeder |first3=J. C.|title=Understanding the population genetics of ''Plasmodium vivax'' is essential for malaria control and elimination |journal=Malaria Journal |volume=11 |pmid=22233585|doi=10.1186/1475-2875-11-14 |pmc=3298510 |year=2012|pages=14}} {{open access}}</ref> Документовани су неки случајеви инфекције људи са неколико врста од [[Simijan|виших мајмуна]], али осим -{''P. knowlesi''}- — [[Зооноза|зоонотске]] врсте која изазива маларију код [[Макакији|Макакија]],<ref name="Collins 2012">{{cite journal |last = Collins |first=W. E. |title = ''Plasmodium knowlesi'': A malaria parasite of monkeys and humans |journal=Annual Review of Entomology |year=2012 |volume=57 |pages=107–21 |pmid=22149265 |doi=10.1146/annurev-ento-121510-133540 |url = https://zenodo.org/record/1234957 }}</ref> они углавном не изазивају озбиљније болести и сматра се да су од малог значаја за јавно здравље.<ref name="Collins 2009">{{Cite journal|last=Collins |first=W. E.|last2=Barnwell |first2=J. W. |title=''Plasmodium knowlesi:'' finally being recognized|journal=Journal of Infectious Diseases |year=2009|volume=199 |issue=8 |doi=10.1086/597415 |pmid=19284287|pages=1107–8|s2cid=43753762 }} {{open access}}</ref>

[[Датотека:Life Cycle of the Malaria Parasite.jpg|мини|Животни циклус паразита маларије: Спорозоити се уносе убодом комараца. Када стигну до јетре, умножавају се у хиљаде мерозоита. Мерозоити инфицирају црвена крвна зрнца и реплицирају се, инфицирајући све више црвених крвних зрнаца. Неки паразити формирају гаметоците, које узима комарац, настављајући животни циклус.]]

Комарци -{''Anopheles''}- се иницијално заразе паразитима из рода -{''Plasmodium''}- убадајући особу која је претходно била заражена са тим паразитом.<ref>{{Cite web |last= |first= |date=28. 6. 2023 |title=CDC - Malaria - FAQs |url=https://www.cdc.gov/malaria/about/faqs.html |accessdate=27. 2. 2024 |website=cdc.gov|quote=Only Anopheles mosquitoes can transmit malaria and they must have been infected through a previous blood meal taken from an infected person. When a mosquito bites an infected person, a small amount of blood is taken in which contains microscopic malaria parasites. About 1 week later, when the mosquito takes its next blood meal, these parasites mix with the mosquito’s saliva and are injected into the person being bitten.}}</ref><ref>{{Cite web |last= |first= |date=16. 7. 2020|title=CDC - Malaria - About Malaria - Biology |url=https://www.cdc.gov/malaria/about/biology/index.html |accessdate=27. 2. 2024|website=cdc.gov |quote=Thus the infected mosquito carries the disease from one human to another (acting as a “vector”), while infected humans transmit the parasite to the mosquito, In contrast to the human host, the mosquito vector does not suffer from the presence of the parasites.}}</ref> Паразити се тада у друге особе обично уносе убодом зараженог комарца. Неки од тих инокулисаних паразита, звани „спорозоити“, могу да остану у кожи,<ref>{{cite journal | last = Ménard|first=R.|last2=Tavares |first2=J.|last3=Cockburn |first3=I.|last4=Markus |first4=M.|last5=Zavala |first5=F.|last6=Amino |first6=R. | title = Looking under the skin: the first steps in malarial infection and immunity | journal = Nature Reviews. Microbiology | volume = 11 | issue = 10 | pages = 701–712 | date = 10. 2013 | pmid = 24037451 | doi = 10.1038/nrmicro3111 | doi-access = free }}</ref> док други путују крвотоком до јетре, гдје нападају [[хепатоцит]]е.<ref name=Cowman2016>{{cite journal | last = Cowman |first=A. F.|last2=Healer |first2=J.|last3=Marapana |first3=D.|last4=Marsh |first4=K. | title = Malaria: Biology and Disease | journal = Cell | volume = 167 | issue = 3 | pages = 610–624 | date = 10. 2016 | pmid = 27768886 | doi = 10.1016/j.cell.2016.07.055 | s2cid = 2524633 | doi-access = free }}</ref> Они расту и дијеле се у јетри од два до десет дана, при чему сваки инфицирани хепатоцит на крају носи до 40.000 паразита.<ref name=Cowman2016/> Инфицирани хепатоцити се разграђују, ослобађајући тај инвазивни облик плазмодијумских ћелија, који се називају „мерозоити“ у крвоток. У крви, мерозоити брзо нападају појединачна црвена крвна зрнца, реплицирајући се током 24 до 72 сата и формирају од 16 до 32 нова мерозоита<ref name=Cowman2016/><ref>{{harvnb|Schlagenhauf-Lawlor|2008|pp=[https://books.google.com/books?id=54Dza0UHyngC&pg=PA70 70–71]}}</ref> Инфицирана црвена крвна зрнца лизирају, а нови мерозоити инфицирају нова црвена крвна зрнца, што резултира циклусом који константно повећава број паразита код инфициране особе.<ref name=Cowman2016/> Током кругова тог циклуса инфекције, мали дио паразита се не размножава, већ се умјесто тога развија у паразите у раној сексуалној фази који се називају мушки и женски „гаметоцити“. Ти гаметоцити се развијају у [[Коштана срж|коштаној сржи]] 11 дана, а затим се враћају у крвоток да би чекали да их угризу други комарци.<ref name=Cowman2016/><ref>{{cite Journal|last=Beier |first=John C.|title=Vector incrimination and entomological inoculation rates|location=Totowa, New Jersey|publisher=Humana Press|year=2002|pages=3– 11}}</ref> Када доспију у крв комарца, гаметоцити се подвргавају сексуалној репродукцији и на крају формирају ћерке спорозоите који мигрирају у пљувачне жлијезде комарца да би се убризгали у новог домаћина када комарац уједе.<ref name=Cowman2016/>

Инфекција јетре не изазива симптоме; сви симптоми настају као резултат инфекције црвених крвних зрнаца.<ref name=Ashley2018/> Симптоми се развијају када има више од око 100.000 паразита по [[Литар|милилитру]] крви.<ref name=Ashley2018/> Многи симптоми који су повезани са тешком маларијом узроковани су тежњом паразита -{''P. falciparum''}- да се веже за зидове [[Крвни суд|крвних судова]], што доводи до оштећења захваћених судова и околног ткива. Паразити одвојени у крвним судовима плућа доприносе [[Respiratorna insuficijencija|респираторној инсуфицијенцији]], док у мозгу узрокују да особа падне у кому. У [[Постељица|постељици]] доприносе малој порођајној тежини и превременом порођају, а такође повећавају ризик од побачаја и мртворођености.<ref name=Ashley2018/> Уништавање црвених крвних зрнаца током инфекције често доводи до анемије, погоршане смањеном производњом нових црвених крвних зрнаца током инфекције.<ref name=Ashley2018/>

Крвљу се хране само женке комараца; мужјаци се хране биљним нектаром и не преносе болест.<ref>WHO. Guidelines for testing mosquito adulticides for indoor residual spraying and treatment of mosquito nets. Geneva, World Health Organization, 2006 (WHO/CDS/ NTD/WHOPES/GCDPP/2006.3).</ref> Женке из рода -{''Anopheles''}- више воле да се хране ноћу, обично почну да траже оброк у сумрак и настављају током ноћи док не успију.<ref name="Arrow 2004">{{Cite book|last=Arrow |first=K. J.|last2=Panosian |first2=C.|last3=Gelband |first3=H.|title=Saving Lives, Buying Time: Economics of Malaria Drugs in an Age of Resistance |year=2004|publisher=National Academies Press |isbn=978-0-309-09218-0 |url=https://books.google.com/books?id=PL8EmnGt71sC&pg=PA141|pages=141}}</ref> У Африци, због широке употребе мрежа за кревет, комарци су почели да гризу раније, прије него што људи оду у кревет.<ref>{{Cite web | last = Goldman |first=J. G. |title=Malaria Mosquitoes Are Biting before Bed-Net Time |url=https://www.scientificamerican.com/podcast/episode/malaria-mosquitoes-are-biting-before-bed-net-time/ |accessdate=27. 2. 2024 |website=Scientific American}}</ref> Паразити маларије могу да се пренесу и [[Трансфузија крви|трансфузијом крви]], иако се то дешава ријетко.<ref name="Owusu-Ofori 2010">{{Cite journal|last=Owusu-Ofori |first=A. K.|last2=Parry |first2=C.|last3=Bates |first3=I.|title=Transfusion-transmitted malaria in countries where malaria is endemic: A review of the literature from sub-Saharan Africa |journal=Clinical Infectious Diseases |year=2010|volume=51 |issue=10 |pmid=20929356 |doi=10.1086/656806|pages=1192–8|s2cid=21206750 }} {{open access}}</ref>

Научници сматрају да ће [[Ефекти глобалног загревања на људско здравље|глобално загријавање]] имати утицаја на пренос маларије.<ref name="Parham 2011">{{Cite book|last=Parham |first=P. E.|last2=Christiansen-Jucht |first2=C.|last3=Pople |first3=D.|last4=Michael |first4=E |title=Climate Change – Socioeconomic Effects |chapter=Understanding and modelling the impact of climate change on infectious diseases |editor-last=Blanco |editor-first=J.|editor-last2=Kheradmand |editor-first2=H. |isbn=978-953-307-411-5 |year=2011 |url=http://www.intechopen.com/download/get/type/pdfs/id/19629 |pages=43–66 |access-date=1. 4. 2017 |archive-date=13. 3. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140313001102/http://www.intechopen.com/download/get/type/pdfs/id/19629 |url-status=dead }} {{open access}}</ref><ref name="who-chap6"/>

=== Понављајућа маларија ===

Симптоми маларије могу да се понове након различитих периода без симптома. У зависности од узрока, понављање може да се класификује као рекрудесценција, релапс или реинфекција. Рекрудесценција се дешава када се симптоми врате након периода без симптома због неуспјеха да се уклоне паразити у крвном стадијуму адекватним третманом.<ref>{{harvnb|WHO|2010|p=vi}}</ref> Релапс се дешава када се симптоми поново појаве након што су паразити елиминисани из крви, али су опстали као успавани хипнозоити у ћелијама јетре.<ref>{{cite journal | last = Markus |first=M. B. | title = Malaria: origin of the term "hypnozoite" | journal = Journal of the History of Biology | volume = 44 | issue = 4 | pages = 781–786 | date = 2011 | pmid = 20665090 | doi = 10.1007/s10739-010-9239-3 | s2cid = 1727294 }}</ref> Релапс се обично јавља између 8 и 24 недеље након почетних симптома и често се виђа код инфекција са паразитима -{''P. vivax''}- и -{''P. ovale''}-.<ref name="Nadjm 2012"/> Случајеви маларије -{''P. vivax''}- у умјереним подручјима често укључују презимљавање хипнозоита, а повратак болести обично почиње годину дана након уједа комарца.<ref name="White 2011">{{Cite journal|last=White|first=N. J.|year=2011|title=Determinants of relapse periodicity in ''Plasmodium vivax'' malaria|journal=Malaria Journal|volume=10|pages=297|doi=10.1186/1475-2875-10-297|pmc=3228849|pmid=21989376}} {{open access}}</ref> Реинфекција значи да су паразити елиминисани из цијелог тијела, али су потом уведени нови паразити. Реинфекција се не може лако разликовати од релапса и рекрудесценције, иако се понављање инфекције у року од двије недеље од завршетка лијечења обично приписује неуспјешном третману.<ref>{{harvnb|WHO|2010|p=17}}</ref> Људи могу да развију одређени имунитет када су изложени честим инфекцијама.<ref name="Tran 2012">{{cite journal |last=Tran |first=T. M.|last2=Samal |first2=B.|last3=Kirkness |first3=E.|last4=Crompton |first4=P. D. |title=Systems immunology of human malaria |journal=Trends in Parasitology |year=2012 |volume=28 |issue=6 |pages=248–257 |doi=10.1016/j.pt.2012.03.006 |pmid=22592005 |pmc=3361535 }}</ref><ref>{{cite book|last=Najera |first=Jose A.|last2=Liese|first2=Bernhard H.|last3=Hammer|first3=Jeffrey A.|title=Malaria: new patterns and perspectives|publisher=World Bank|location=Washington DC|year=1992|isbn=9780821322505}}</ref>

=== Врсте и карактеристике ===

Постоји неколико врста маларија које изазивају паразити из рода -{''Plasmodium''}-:<ref name="Dorlands">{{Citation |title=Dorlands.com |website=dorlands.com |publisher=[[Elsevier]] |url=http://dorlands.com/ |accessdate=27. 2. 2024|archive-date=11. 1. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140111192614/http://dorlands.com/ |url-status=dead }}</ref>

{| class="wikitable sortable" border="1"
! Име !! Патоген !! Напомена
|-
| алгидна маларија || -{''[[Plasmodium falciparum]]''}- || тешка маларија која утиче на [[циркулаторни систем]] и изазива грозницу и циркулаторни [[Шок (медицина)|шок]]
|-
| жучна маларија || -{''Plasmodium falciparum''}- || тешка маларија која утиче на јетру и изазива [[повраћање]] и [[Žutica|жутицу]]
|-
| церебрална маларија || -{''Plasmodium falciparum''}- || тешка маларија која утиче на [[Велики мозак|мозак]]
|-
| урођена маларија || разне врсте из рода -{''Plasmodium''}- || -{''Plasmodium''}- унесен од мајке преко феталне циркулације
|-
| пернициозна маларија || -{''Plasmodium falciparum''}- || тешка маларија која доводи до тешке болести
|-
| малигна маларија || -{''Plasmodium falciparum''}- || тешка маларија која доводи до смрти
|-
| -{falciparum}- маларија, -{''Plasmodium falciparum''}- маларија || -{''Plasmodium falciparum''}- ||
|-
| -{ovale}- маларија, -{''Plasmodium ovale''}- маларија || -{''[[Plasmodium ovale]]''}- ||
|-
| квартанска маларија, -{malariae}- маларија, -{''Plasmodium malariae''}- маларија || -{''[[Plasmodium malariae]]''}- || пароксизма сваки четврти дан, рачунајући дан појаве као први дан
|-
| свакодневна маларија || -{''[[Plasmodium falciparum]]''}-, -{''[[Plasmodium vivax]]''}-, -{''[[Plasmodium knowlesi]]''}- || свакодневна пароксизма
|-
| терцијанска маларија || -{''[[Plasmodium falciparum]]''}-, -{''[[Plasmodium ovale]]''}-, -{''[[Plasmodium vivax]]''}- || пароксизма сваки трећи дан, рачунајући дан појаве као први
|-
| трансфузијска маларија || разне врсте из рода -{''Plasmodium''}- || -{''Plasmodium''}- унесен [[Трансфузија крви|трансфузијом крви]], дијељењем игле или повредом са иглом
|-
| -{vivax}- маларија, -{''Plasmodium vivax''}- маларија || -{''[[Plasmodium vivax]]''}- ||
|}

=== Фазе у развоју инфекције ===
[[Датотека:Maternal malaria placenta - cropped - very high mag.jpg|мини|десно|Микрофотографија постељице мртворођене бебе због маларије мајке. Хематоксилинска и еозинска мрља. Црвена крвна зрнца су ануклеарна; плаво/црно бојење у свијетло црвеним структурама (црвена крвна зрнца) указује на страна језгра паразита.]]

Инфекција маларије се развија у двије фазе: 

<nowiki>*</nowiki>Прва, која укључује јетру (егзоеритроцитна фаза) 

<nowiki>*</nowiki>Друга која укључује црвене крвне ћелије или еритроците (еритроцитна фаза). 

Када инфицирани комарац пробије кожу да би узео оброк крви, спорозоити из пљувачке комарца улазе у крвоток и мигрирају у јетру гдје инфицирају ћелије јетре (хепатоците), умножавајући се асексуално и асимптоматски у периоду од осам до 30 дана.<ref name="Bledsoe 2005">{{cite journal|last=Bledsoe|first=G. H.|year=2005|title=Malaria primer for clinicians in the United States|url=https://archive.org/details/sim_southern-medical-journal_2005-12_98_12/page/1197|journal=Southern Medical Journal|volume=98|issue=12|pages=1197–1204; quiz 1205, 1230|doi=10.1097/01.smj.0000189904.50838.eb|pmid=16440920|s2cid=30660702}}</ref>

Након потенцијалног периода мировања у јетри, ти организми се [[Диференцијација (биологија)|развијају]] да би дали хиљаде мерозоита, који, након [[Руптура (медицина)|руптуре]] ћелија домаћина, бјеже у крв и инфицирају црвена крвна зрнца да би започели еритроцитну фазу животног циклуса.<ref name="Bledsoe 2005" /> Паразит бјежи из јетре неоткривен тако што се умотава у [[Ћелијска мембрана|ћелијску мембрану]] инфициране ћелије јетре домаћина.<ref name="Vaughan 2008">{{cite journal|last=Vaughan|first=A. M.|last2=Aly|first2=A. S.|last3=Kappe|first3=S. H.|year=2008|title=Malaria parasite pre-erythrocytic stage infection: Gliding and hiding|journal=Cell Host & Microbe|volume=4|issue=3|pages=209–218|doi=10.1016/j.chom.2008.08.010|pmc=2610487|pmid=18779047}}</ref>

Унутар црвених крвних зрнаца, паразити се даље размножавају, опет асексуално, периодично излазећи из ћелија домаћина како би напали свјежа црвена крвна зрнца. Постоји неколико таквих циклуса обнављања; класични описи таласа грознице произлазе из истовремених таласа мерозоита који бјеже и инфицирају црвена крвна зрнца.<ref name="Bledsoe 2005" />

Неки спорозоити -{''P. vivax''}- се не развијају одмах у мерозоите егзоеритроцитне фазе, већ умјесто тога производе хипнозоите који остају у стању мировања током периода у распону од неколико мјесеци (обично 7–10 мјесеци) до неколико година.<ref name="White 2011" /> Након периода мировања, они се поново активирају и производе мерозоите. Хипнозоити су одговорни за дугу инкубацију и касне релапсе код инфекција са -{''P. vivax''}-,<ref name="White 2011" /> док њихово постојање код паразита -{''P. ovale''}- није утврђено.<ref name="Richter 2010">{{Cite journal|last=Richter|first=J.|last2=Franken|first2=G.|last3=Mehlhorn|first3=H.|last4=Labisch|first4=A.|last5=Häussinger|first5=D.|year=2010|title=What is the evidence for the existence of ''Plasmodium ovale'' hypnozoites?|journal=Parasitology Research|volume=107|issue=6|pages=1285–90|doi=10.1007/s00436-010-2071-z|pmid=20922429|s2cid=2044783}}</ref>

Паразит је релативно заштићен од напада [[Имунски систем|имунолошког система]] тијела јер током већег дијела свог животног циклуса унутар људи борави у јетри и крвним ћелијама и релативно је невидљив за имунолошки надзор. Циркулишуће инфициране крвне ћелије се уништавају у слезини, а да би то избјегао, паразит -{''P. falciparum''}- приказује адхезивне [[протеин]]е на површини инфицираних крвних зрнаца, што доводи до тога да се крвна зрнца лијепе за зидове малих крвних судова и на тај начин секвестрирају паразита из пролаза кроз општу циркулацију и слезину.<ref name="Tilley 2011">{{Cite journal|last=Tilley|first=L.|last2=Dixon|first2=M. W.|last3=Kirk|first3=K.|year=2011|title=The ''Plasmodium falciparum''-infected red blood cell|journal=International Journal of Biochemistry & Cell Biology|volume=43|issue=6|pages=839–842|doi=10.1016/j.biocel.2011.03.012|pmid=21458590}}</ref> Блокада микроваскулатуре изазива симптоме попут оних код плацентне маларије,<ref name="Mens 2010">{{cite journal|last=Mens|first=P. F.|last2=Bojtor|first2=E. C.|last3=Schallig|first3=H. D.|date=10. 2010|title=Molecular interactions in the placenta during malaria infection|journal=European Journal of Obstetrics, Gynecology, and Reproductive Biology|volume=152|issue=2|pages=126–132|doi=10.1016/j.ejogrb.2010.05.013|pmid=20933151}}</ref> док секвестрирана црвена крвна зрнца могу да пробију [[Крвно-мождана баријера|крвно-мождану баријеру]] и изазову церебралну маларију.<ref name="Rénia 2012">{{Cite journal|last=Rénia|first=L.|last2=Wu Howland|first2=S.|last3=Claser|first3=C.|last4=Charlotte Gruner|first4=A.|last5=Suwanarusk|first5=R.|last6=Hui Teo|first6=T.|last7=Russell|first7=B.|last8=Ng|first8=L. F|year=2012|title=Cerebral malaria: mysteries at the blood-brain barrier|journal=Virulence|volume=3|issue=2|pages=193–201|doi=10.4161/viru.19013|pmc=3396698|pmid=22460644}}</ref>

=== Генетска отпорност ===

[[Датотека:Red blood cells infected with malaria.jpg|мини|лево|Електронски микрограф црвених крвних зрнаца инфицираних са -{''P. falciparum''}- (у средини), који илуструју „дугме“ [[Ћелијски адхезивни молекули|адхезионог протеина]].]]

Према студији из 2005. године, због високог нивоа морталитета и [[морбидитет]]а узрокованих маларијом, посебно врстом -{''P. falciparum''}-, сматра се да је она извршила највећи [[Природна селекција|селективни притисак]] на [[хумани геном]] у новијој историји. Неколико генетских фактора пружа одређену отпорност на њу, укључујући особине српастих ћелија, особине таласемије, недостатак глукоза-6-фосфат дехидрогеназе и одсуство Дафијевих антигена на црвеним крвним зрнцима.<ref>{{cite journal|last=Pierron|first=D.|last2=Heiske|first2=M.|last3=Razafindrazaka|first3=H.|last4=Pereda-Loth|first4=V.|last5=Sanchez|first5=J.|last6=Alva|first6=O.|last7=Arachiche|first7=A.|last8=Boland|first8=A.|last9=Olaso|first9=R.|display-authors=6|date=3. 2018|title=Strong selection during the last millennium for African ancestry in the admixed population of Madagascar|journal=Nature Communications|volume=9|issue=1|pages=932|bibcode=2018NatCo...9..932P|doi=10.1038/s41467-018-03342-5|pmc=5834599|pmid=29500350|last10=Deleuze|first10=J. F.|last11=Ricaut|first11=F. X.|last12=Rakotoarisoa|first12=J. A.|last13=Radimilahy|first13=C.|last14=Stoneking|first14=M.|last15=Letellier|first15=T.}}</ref><ref name="Kwiatkowski 2005">{{Cite journal|last=Kwiatkowski|first=D. P.|year=2005|title=How malaria has affected the human genome and what human genetics can teach us about malaria|url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-human-genetics_2005-08_77_2/page/171|journal=American Journal of Human Genetics|volume=77|issue=2|pages=171–192|doi=10.1086/432519|pmc=1224522|pmid=16001361}}</ref><ref name="Hedrick 2011">{{Cite journal|last=Hedrick|first=P. W.|year=2011|title=Population genetics of malaria resistance in humans|journal=Heredity|volume=107|issue=4|pages=283–304|doi=10.1038/hdy.2011.16|pmc=3182497|pmid=21427751|doi-access=free}}</ref>

Утицај особина српастих ћелија на имунитет против маларије приказује нека еволуциона прилагођавања до којих је дошло због ендемске маларије.<ref name="Differential impact of sickle cell trait on symptomatic and asymptomatic malaria">{{cite Journal|last=Shim|first=Eunha|last2=Feng|first2=Zhilan|last3=Castillo-Chavez|first3=Carlos|date=2012|title=Differential impact of sickle cell trait on symptomatic and asymptomatic malaria|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3861060/|accessdate=27. 2. 2024|work=ncbi.nlm.nih.gov}}</ref> Особина српастих ћелија изазива промјену молекула хемоглобина у крви.<ref name="Differential impact of sickle cell trait on symptomatic and asymptomatic malaria" /> Обично црвене крвне ћелије имају флексибилан, биконкавни облик који им омогућава да се крећу кроз уске [[капилар]]е,<ref>{{cite web|url=https://www.blood.co.uk/news-and-campaigns/the-donor/latest-stories/functions-of-blood-transport-around-the-body/|title=Functions of blood: transport around the body|last=|first=|date=|work=blood.co.uk|accessdate=27. 2. 2024}}</ref> али када су модификовани молекули хемоглобина -{S}- изложени малим количинама кисеоника или се скупе због дехидрације, могу да се залијепе заједно формирајући нити које узрокују изобличење ћелије у облик закривљеног српа.<ref name="Understanding Sickle cell disease: Causes, symptoms, and treatment options">{{cite Journal|last=Elendu|first=Chukwuka|last2=Amaechi|first2=Dependable C.|last3=Alakwe-Ojimba|first3=Chisom E.|last4=Elendu|first4=Tochi C.|last5=Ayabazu|first5=Chiagozie P.|last6=Aina|first6=Titilayo O.|last7=Aborisade|first7=Ooreofe|last8=Adenikinju|first8=Joseph S.|date=2023|title=Understanding Sickle cell disease: Causes, symptoms, and treatment options|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC10519513/|accessdate=27. 2. 2024|work=ncbi.nlm.nih.gov}}</ref> У тим нитима, молекул није толико ефикасан у узимању или ослобађању кисеоника, а ћелија није довољно флексибилна да слободно циркулише.<ref name="Understanding Sickle cell disease: Causes, symptoms, and treatment options" /> У раним стадијумима маларије, паразит може да изазове срп инфицираних црвених крвних зрнаца и тако се оне брже уклањају из циркулације, што смањује учесталост којом паразити маларије завршавају свој животни циклус у ћелији.<ref name="Weatherall 2008">{{Cite journal|last=Weatherall|first=D. J.|year=2008|title=Genetic variation and susceptibility to infection: The red cell and malaria|journal=British Journal of Haematology|volume=141|issue=3|pages=276–86|doi=10.1111/j.1365-2141.2008.07085.x|pmid=18410566|doi-access=free}}</ref> Поједини паразити који су хомозиготи (са двије копије абнормалног хемоглобина бета [[алел]]а) имају [[Српаста анемија|анемију српастих ћелија]], док они који су хетерозиготи (са једним абнормалним алелом и једним нормалним алелом) имају отпорност на маларију без тешке анемије.<ref>{{cite Journal|last=Luzzatto|first=Lucio|date=2012|title=Sickle Cell Anaemia and Malaria|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3499995/|accessdate=27. 2. 2024|work=ncbi.nlm.nih.gov}}</ref> Иако би краћи животни вијек за оне са хомозиготним стањем имао тенденцију да угрози опстанак те особине, она је очувана у регионима склоним маларији због предности које пружа хетерозиготни облик.<ref name="Hedrick 2011" /><ref name="Weatherall 2008" />

=== Дисфункција јетре ===

Дисфункција јетре као резултат маларије је неуобичајена и обично се јавља само код особа са другим обољењем јетре као што је [[вирусни хепатитис]] или хронична болест јетре. Синдром се понекад назива маларијски хепатитис.<ref name="Bhalla 2006">{{cite journal|last=Bhalla|first=A.|last2=Suri|first2=V.|last3=Singh|first3=V.|year=2006|title=Malarial hepatopathy|url=http://www.jpgmonline.com/article.asp?issn=0022-3859;year=2006;volume=52;issue=4;spage=315;epage=320;aulast=Bhalla|journal=Journal of Postgraduate Medicine|volume=52|issue=4|pages=315–320|pmid=17102560|archive-url=https://web.archive.org/web/20130921063840/http://www.jpgmonline.com/article.asp?issn=0022-3859%3Byear%3D2006%3Bvolume%3D52%3Bissue%3D4%3Bspage%3D315%3Bepage%3D320%3Baulast%3DBhalla|archive-date=21. 9. 2013|url-status=live}}</ref> Иако се сматра да је ријетка појава, маларична хепатопатија је у порасту у 20. и 21. вијеку, посебно у југоисточној Азији и Индији. Код људи који су имали оштећење јетре прије него што су се заразили маларијом постоји већа вјероватноћа да маларија изазове компликације и смрт.<ref name="Bhalla 2006" />

== Клиничка слика ==

[[Датотека:Symptoms of Malaria.png|мини|лево|upright=1.15|Главни симптоми маларије.<ref name="PPID 2010"/>]]

Зависно од врсте паразита и времена [[Инкубација (болест)|инкубације]], први [[симптом]]и могу да се јаве након 7-14 дана.<ref name="PPID 2010">{{Cite book |last=Fairhurst |first=R. M.|last2=Wellems |first2=T. E. |chapter=Chapter 275. ''Plasmodium'' species (malaria) |veditors=Mandell GL, Bennett JE, Dolin R |title=Mandell, Douglas, and Bennett's Principles and Practice of Infectious Diseases |volume=2 |edition=7th |year=2010 |publisher=Churchill Livingstone/Elsevier |isbn=978-0-443-06839-3 |pages=3437–62}}</ref> Одрасли са маларијом обично имају дрхтавицу и грозницу, што се углавном јавља у периодичним интензивним нападима који трају око шест сати, након чега слиједи период знојења и ублажавања температуре. Остали симптоми су обично главобоља, умор, нелагодност у стомаку и бол у мишићима.<ref name=PD7>{{cite book |url=https://parasiteswithoutborders.com/wp-content/uploads/2020/02/PD7thEditionLowResVersion5-11-2019.pdf |title=Parasitic Diseases |last=Despommier|first=D. D.|last2=Griffin|first2=D. O.|last3=Gwadz|first3=R. W.|last4=Hotez|first4=P. J.|last5=Knirsch|first5=C. A.|date=2019 |publisher=Parasites Without Borders |edition=7 |location=New York |pages=110–115 |chapter=9. The Malarias |accessdate=27. 2. 2024}}</ref> Дјеца обично имају општије симптоме: грозницу, кашаљ, повраћање и дијареју.<ref name=PD7/>

Почетне манифестације болести су заједничке за све врсте маларије и сличне су симптомима [[грип]]а,<ref name="Bartoloni 2012">{{Cite journal |last=Bartoloni |first=A.|last2=Zammarchi |first2=L |title=Clinical aspects of uncomplicated and severe malaria |journal=Mediterranean Journal of Hematology and Infectious Diseases |year=2012 |volume=4 |issue=1 |page=e2012026 |doi=10.4084/MJHID.2012.026 |doi-access=free |pmid=22708041 |pmc=3375727 }}</ref> а могу да личе на друга стања као што су [[сепса]], [[гастроентеритис]] и вирусна обољења.<ref name="Nadjm 2012"/> Након што болест узнапредује симптоми могу да укључују главобољу, грозницу, дрхтавицу, болове у зглобовима, повраћање, [[Хемолитичка анемија|хемолитичку анемију]], жутицу, хемоглобин у урину, [[Retinopatija|оштећење мрежњаче]] и [[Konvulzija|конвулзије]].<ref name="Beare 2006">{{cite journal |last = Beare |first=N. A.|last2=Taylor |first2=T. E.|last3=Harding |first3=S. P.|last4=Lewallen |first4=S.|last5=Molyneux |first5=M. E. |title = Malarial retinopathy: A newly established diagnostic sign in severe malaria |journal = American Journal of Tropical Medicine and Hygiene |year=2006 |volume=75 |issue=5 |pages=790–797 |pmid=17123967 |pmc=2367432 |url = http://www.ajtmh.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=17123967 |doi=10.4269/ajtmh.2006.75.790 |doi-access=free }}</ref>

Класични симптом маларије је пароксизам, односно циклична појава изненадне хладноће праћене дрхтањем, а затим грозницом и знојењем, која се јавља свака два дана (терцијанска грозница) код инфекција са паразитима -{''P. vivax''}- и -{''P. ovale''}-, као и свака три дана (квартанска грозница) код инфекција са паразитом -{''P. malariae''}-. Инфекција са паразитом -{''P. falciparum''}- може да изазове понављајућу грозницу сваких 36–48 сати или мање изражену и скоро континуирану грозницу.<ref name="Ferri 2009">{{cite book |last = Ferri |first=F. F. |chapter = Chapter 332. Protozoal infections |title = Ferri's Color Atlas and Text of Clinical Medicine |year=2009 |publisher=Elsevier Health Sciences |isbn=978-1-4160-4919-7 |page=1159 |chapter-url = https://books.google.com/books?id=ZbisJsvDEegC&pg=PA1159 }}</ref>

Симптоми обично почињу 10-15 дана након почетног уједа комарца, али могу да се јаве и неколико мјесеци након инфекције неким сојевима -{''P. vivax''}-.<ref name=PD7/> Путници који узимају превентивне лијекове против маларије могу да развију симптоме када престану да узимају лијекове.<ref name=PD7/>

Тешку маларију обично изазива -{''P. falciparum''}- и она се често назива -{''falciparum''}- маларија. Симптоми се јављају од девет до 30 дана након инфекције.<ref name="Bartoloni 2012"/> Особе са церебралном маларијом често испољавају [[Неуролошки поремећај|неуролошке]] симптоме, укључујући абнормално држање тијела, [[нистагмус]], парализу коњугованог погледа (неуспјех очију да се окрећу заједно у истом смјеру), опистотонус, нападе или [[Кома|кому]].<ref name="Bartoloni 2012"/>

=== Компликације ===

Маларија има неколико озбиљних [[Компликација (медицина)|компликација]], укључујући развој [[Диспнеја|респираторног дистреса]], који се јавља код до 25% одраслих и 40% дјеце са тешком маларијом -{''P. falciparum''}-. Могући узроци укључују респираторну компензацију метаболичке ацидозе, некардиогени [[Оток плућа|плућни едем]], истовремену [[Запаљење плућа|пнеумонију]] и тешку [[Анемија|анемију]]. Иако ријетко код мале дјеце са тешком маларијом, [[акутни респираторни дистрес синдром]] се јавља код 5–25% одраслих и до 29% трудница.<ref name="Taylor 2012">{{cite journal |last=Taylor |first=W. R.|last2=Hanson |first2=J.|last3=Turner |first3=G. D.|last4=White |first4=N. J.|last5=Dondorp |first5=A. M. |title=Respiratory manifestations of malaria |url=https://archive.org/details/sim_chest_2012-08_142_2/page/492 |journal=Chest |volume=142 |issue=2 |pages=492–505 |year=2012 |pmid=22871759 |doi=10.1378/chest.11-2655 }}</ref> Коинфекција [[ХИВ]]-а са маларијом повећава смртност.<ref name="Korenromp 2005">{{Cite journal |last=Korenromp |first=E.|last2=Williams |first2=B.|last3=de Vlas |first3=S.|last4=Gouws |first4=E.|last5=Gilks |first5=C.|last6=Ghys |first6=P.|last7=Nahlen |first7=B.|title=Malaria attributable to the HIV-1 epidemic, sub-Saharan Africa |journal=Emerging Infectious Diseases |volume=11 |issue=9 |pages=1410–1419 |year=2005 |pmid=16229771 |pmc=3310631 |doi=10.3201/eid1109.050337 }}</ref> Отказивање бубрега је карактеристика црне водене грознице, гдје хемоглобин из лизираних црвених крвних зрнаца цури у урин.<ref name="Bartoloni 2012"/>

Инфекција са -{''P. falciparum''}- може да доведе до церебралне маларије, облика тешке маларије која укључује енцефалопатију. Повезан је са избјељивањем мрежњаче, што може да буде од користи као клинички знак у разликовању маларије од других узрока грознице.<ref name="Beare 2011">{{cite journal |last = Beare |first=N. A.|last2=Lewallen |first2=S.|last3=Taylor |first3=T. E.|last4=Molyneux |first4=M. E. |title = Redefining cerebral malaria by including malaria retinopathy |journal = Future Microbiology |year=2011 |volume=6 |issue=3 |pages=349–355 |pmid=21449844 |doi=10.2217/fmb.11.3 |pmc=3139111 }}</ref> Могу такође да се јаве [[Спленомегалија|повећана слезина]], [[Hepatomegalija|увећана јетра]] или обоје, јака главобоља, [[Хипогликемија|низак ниво шећера у крви]] и хемоглобин у урину са отказивањем бубрега.<ref name="Bartoloni 2012"/> Компликације могу да укључују спонтано крварење, [[Коагулопатија|коагулопатију]] и [[Шок (медицина)|шок]].<ref>Davidson's Principles and Practice of Medicine/21st/351</ref>

Маларија код трудница може да узрокује мртворођеност, смртност новорођенчади, побачаје и мале порођајне тежине,<ref name="Hartman 2010">{{Cite journal |last=Hartman |first=T. K.|last2=Rogerson |first2=S. J.|last3=Fischer |first3=P. R. |title=The impact of maternal malaria on newborns |journal=Annals of Tropical Paediatrics |year=2010 |volume=30 |issue=4 |pages=271–282 |pmid=21118620 |doi=10.1179/146532810X12858955921032|s2cid=25560090 }}</ref> посебно код инфекције са -{''P. falciparum''}-, али и са -{''P. vivax''}-.<ref name="Rijken 2012">{{Cite journal |last=Rijken |first=M. J.|last2=McGready |first2=R.|last3=Boel |first3=M. E.|last4=Poespoprodjo |first4=R.|last5=Singh |first5=N.|last6=Syafruddin |first6=D.|last7=Rogerson |first7=S.|last8=Nosten |first8=F. |title=Malaria in pregnancy in the Asia-Pacific region |journal=Lancet Infectious Diseases |year=2012 |volume=12 |issue=1 |pages=75–88 |pmid=22192132 |doi=10.1016/S1473-3099(11)70315-2 |url=http://repository.unhas.ac.id/handle/123456789/9230 |accessdate=27. 2. 2024 |archive-date=23. 1. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200123171807/http://repository.unhas.ac.id/handle/123456789/9230 |url-status=dead }}</ref>

== Дијагноза ==

[[Датотека:5901 lores.jpg|мини|десно|Крвни филм се сматра златним стандардом за дијагнозу маларије.]]

Због неспецифичне природе симптома маларије, дијагноза се обично сумња на основу симптома и историје путовања, а затим се потврђује лабораторијским тестом за откривање присуства паразита у крви (паразитолошки тест). У областима гдје је маларија уобичајена, Свјетска здравствена организација препоручује здравственим радницима да сумњају на маларију код сваке особе која пријави грозницу или која има тренутну температуру изнад 37,5 -{ °C}- без икаквог другог очигледног узрока.<ref name=WHO-Diag>{{cite book |title=WHO Guidelines for Malaria |date=13. 7. 2021 |publisher=World Health Organization |chapter=5.1 Diagnosing Malaria (2015) |url=https://www.who.int/publications/i/item/guidelines-for-malaria |accessdate=27. 2. 2024}}</ref> Препоручује се да треба посумњати на маларију и код дјеце са знацима анемије: блиједим длановима или лабораторијским тестом који показује ниво [[хемоглобин]]а испод 8 грама по децилитру крви.<ref name=WHO-Diag/> У областима свијета са мало или нимало маларије, Свјетска здравствена организација препоручује да се тестирају само људи са могућом изложеношћу маларији, односно људи који путују у подручја која су ендемична за маларију и необјашњивом температуром.<ref name=WHO-Diag/>

У подсахарској Африци тестирање је ниско, са само једно од четврто дјеце са грозницом које је добило љекарски савјет или брзи дијагностички тест током 2021. године. Постојао је јаз у тестирању између дјеце из најбогатијих и најсиромашнијих породица (33% према 23%), а поред тога, тестиран је већи проценат дјеце у источној и јужној Африци (36%) него у западној и централној Африци (21%).<ref name="UNICEF DATA" /> Према подацима Уницефа, 61% дјеце са температуром је одведено на савјет или лијечење у здравствене установе или пружаоца здравствених услуга током 2021. Разлика је постојала и у понашању при тражењу његе између дјеце из најбогатијих и најсиромашнијих домаћинстава.<ref name="UNICEF DATA" />

Маларија се обично потврђује микроскопским прегледом крвних филмова или брзим дијагностичким тестовима на бази [[антиген]]а. Микроскопија, односно испитивање крви обојене по Гимзи [[Оптички микроскоп|оптичким микроскопом]], сматра се златним стандардом за дијагнозу маларије.<ref name=Ashley2018/> Микроскописти обично испитују и „густи филм“ крви, што им омогућава да скенирају многа крвна зрнца за кратко вријеме, као и „танки филм“ крви, омогућавајући им да јасно виде појединачне паразите и идентификују инфицирајућу врсту.<ref name=Ashley2018/> У типичним теренским лабораторијским условима, микроскописта може да открије паразите када има најмање 100 паразита по микролитру крви, што је око доњег опсјега симптоматске инфекције.<ref name=WHO-Diag/> Микроскопска дијагноза захтијева релативно интензивне ресурсе, обучено особље, специфичну опрему, електричну енергију и досљедно снабдијевање микроскопским стаклом и мрљама.<ref name=WHO-Diag/>

[[Датотека:Plasmodium.jpg|мини|десно|Облици прстена и гаметоцити паразита -{''Plasmodium falciparum''}- у људској крви.]]

На мјестима гдје микроскопија није доступна, маларија се дијагностикује помоћу брзих антигенских тестова који откривају протеине паразита у узорку крви из прста.<ref name=WHO-Diag/> Различити тестови су доступни комерцијално, циљајући на протеине паразита богате хистидином (ХРП2, детектује само -{''Plasmodium falciparum''}-), [[Laktatna dehidrogenaza|лактатну дехидрогеназу]] или [[Fruktoza-bisfosfat aldolaza|алдолазу]].<ref name=WHO-Diag/> ХРП2 тест се широко користи у Африци, гдје доминира -{''Plasmodium falciparum''}-,<ref name=Ashley2018/> али с обзиром на то да хистидин опстаје у крви до пет недеља након лијечења инфекције, ХРП2 тест понекад не може да разликује да ли неко тренутно болује од маларије или ју је раније имао.<ref name=WHO-Diag/> Поред тога, неким паразитима -{''Plasmodium falciparum''}- у региону Амазона недостаје ген ХРП2, што отежава откривање.<ref name=WHO-Diag/> Брзи антигенски тестови се брзо и лако постављају на мјеста без комплетних дијагностичких лабораторија, али дају знатно мање информација од микроскопије, а понекад се разликују по квалитету од произвођача до произвођача и од серије до серије.<ref name=WHO-Diag/>

Развијени су [[Serološka dijagnostika virusnih infekcija|серолошки тестови]] за откривање антитијела против паразита -{''Plasmodium''}- из крви, али се не користе за дијагностику маларије због њихове релативно лоше осјетљивости и специфичности. Развијени су такође и високоосјетљиви тестови амплификације нуклеинске кисјелине, али се не користе клинички због њихове релативно високе цијене и лоше специфичности за активне инфекције.<ref name=WHO-Diag/>

=== Класификација ===

Свјетска здравствена организација класификује маларију као „тешку“ или „некомпликовану“.<ref name="Nadjm 2012" /> Сматра се тешком када је присутан било који од следећих критеријума, иначе се сматра некомпликованом.<ref>{{harvnb|WHO|2010|p=35}}</ref>

* Смањена свијест 
* Значајна слабост таква да особа не може да хода
* Немогућност храњења
* Двије или више [[Konvulzija|конвулзије]]
* Низак крвни притисак (мање од 70 -{[[mmHg]]}- код одраслих и 50 -{mmHg}- код дјеце)
* Проблема са дисањем
* Циркулаторни шок
* Отказивање бубрега или хемоглобин у урину
* Проблеми са крварењем или хемоглобин мањи од 50 -{g/L}- (5 -{g/dL}-)
* Плућни едем
* [[Nivo krvnog šećera|Шећер у крви]] мањи од 2,2 -{mmol/L}- (40 --{mg/dL}-)
* Ацидоза или нивои [[Млечна киселина|лактата]] већи од 5 -{mmol/L}-
* Ниво паразита у крви већи од 100.000 по микролитру (-{μL}-) у областима ниског интензитета преноса или 250.000 по -{μL}- у областима преноса високог интензитета.

Церебрална маларија се дефинише као тешка маларија -{''P. falciparum''}- која се манифестује неуролошким симптомима, укључујући кому (са [[Glazgovska skala kome|Глазговском скалом коме]] мањом од 11 или Блантајровом скалом коме мањом од 3) или са комом која траје дуже од 30 минута након напада.<ref>{{harvnb|WHO|2010|p=v}}</ref>

== Превенција ==

[[Датотека:Anopheles stephensi.jpeg|мини|лево|Комарац -{''Anopheles stephensi''}- убрзо након узимања крви од човјека (капљица крви се избацује као вишак).]]

Методе које се користе за превенцију маларије укључују лијекове, елиминацију комараца и превенцију уједа. До 2023. омогућене су двије вакцине против маларије, које је Свјетска здравствена организација одобрила за употребу код дјеце: -{RTS,S}- и -{R21}-.<ref name = "WHO2023b"/><ref name="WHO2020Fact">{{cite web |title=Fact sheet about Malaria |url=https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/malaria |accessdate=1. 3. 2024|website=who.int}}</ref> Присуство маларије у неком подручју захтијева комбинацију велике густине људске популације, високе густине популације комараца -{''Anopheles''}- и високе стопе преношења са људи на комарце и са комараца на људе.<ref>{{cite journal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5230737/ |title=Probability of Transmission of Malaria from Mosquito to Human Is Regulated by Mosquito Parasite Density in Naïve and Vaccinated Hosts|work=ncbi.nlm.nih.gov|date=|accessdate=1. 3. 2024|first=Thomas S. |last=Churcher|first2=Robert E. |last2=Sinden|first3=Nick J. |last3=Edwards|first4=Ian D. |last4=Poulton|first5=Thomas W. |last5=Rampling|first6=Patrick M. |last6=Brock|first7=Jamie T. |last7=Griffin|first8=Leanna M. |last8=Upton|first9=Sara E. |last9=Zakutansky|first10=Katarzyna A. |last10=Sala|first11=Fiona |last11=Angrisano|first12=Adrian V. S. |last12=Hill|first13=Andrew M. |last13=Blagborough|editor-first=Edward |editor-last=Wenger}}</ref> Ако се било који од тих параметара довољно смањи, паразит на крају нестаје са тог подручја, што се догодило у Сјеверној Америци, Европи и дјеловима Блиског истока.<ref>{{cite journal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6617065/ |title=Malaria: The Past and the Present|work=ncbi.nlm.nih.gov|date=2019|accessdate=1. 3. 2024|first=Jasminka|last=Talapko|first2=Ivana |last2=Škrlec|first3=Tamara|last3=Alebić|first4=Melita|last4=Jukić|first5=Aleksandar|last5=Včev}}</ref> Уколико се паразит не елиминише из цијелог свијета, могао би поново да се појави у дјеловима из којих је нестао ако се врате услови у комбинацији која фаворизује репродукцију паразита. Цијена елиминације комараца -{''Anopheles''}- по особи расте са смањењем густине насељености, што га чини економски неизводљивим у неким областима.<ref name="whqlibdoc">{{cite book |chapter=Malaria |title = The First Ten Years of the World Health Organization |year=1958 |chapter-url = http://whqlibdoc.who.int/publications/a38153_(ch12).pdf |publisher=World Health Organization |pages=172–187 |url-status=live |archive-url = https://web.archive.org/web/20110708165621/http://whqlibdoc.who.int/publications/a38153_(ch12).pdf |archive-date=8. 7. 2011}}</ref>

Превенција може да буде исплативија од лијечења болести на дуги рок, али почетни трошкови су недоступни многим најсиромашнијим људима на свијету.<ref>{{cite journal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK2624/ |title=The Economic Burden of Malaria|work=ncbi.nlm.nih.gov|date=2019|accessdate=1. 3. 2024|first=John Luke|last=Gallup|first2=Jeffrey D.|last2=Sachs}}</ref> Постоји велика разлика у трошковима контроле, односно одржавања ниске ендемичности и програма елиминације између земаља. У Кини је влада 2010. објавила стратегију за елиминацију маларије у [[Покрајине Кине|кинеским покрајинама]], гдје је потребна инвестиција представљала мали дио јавних расхода за здравство, а сматра се да би сличан програм у Танзанији коштао једну петину буџета за јавно здравље.<ref name="Sabot 2010">{{Cite journal |last=Sabot |first=O.|last2=Cohen |first2=J. M.|last3=Hsiang |first3=M. S.|last4=Kahn |first4=J. G.|last5=Basu |first5=S.|last6=Tang |first6=L.|last7=Zheng |first7=B.|last8=Gao |first8=Q.|last9=Zou |first9=L.|last10=Tatarsky |first10=A.|last11=Aboobakar |first11=S.|last12=Usas |first12=J.|last13=Barrett |first13=S.|last14=Cohen |first14=J. L.|last15=Jamison |first15=D. T.|last16=Feachem |first16=R. G. |title=Costs and financial feasibility of malaria elimination |journal=Lancet |year=2010 |volume=376 |issue=9752 |pages=1604–1615 |pmid=21035839 |pmc=3044845 |doi=10.1016/S0140-6736(10)61355-4}}</ref>

У областима гдје је маларија уобичајена, дјеца млађа од пет година често имају анемију, која је понекад посљедица маларије.<ref>{{cite journal|url=https://malariajournal.biomedcentral.com/articles/10.1186/s12936-018-2509-9 |title=Anaemia and malaria|work=malariajournal.biomedcentral.com|date=19. 10. 2018|accessdate=1. 3. 2024|first=Nicholas J.|last=White}}</ref> Давање превентивних антималаријских лијекова дјеци са анемијом у тим областима благо побољшава ниво црвених крвних зрнаца, али не утиче на ризик од смрти или потребу за хоспитализацијом.<ref>{{cite journal | last = Athuman |first=M.|last2=Kabanywanyi |first2=A. M.|last3=Rohwer |first3=A. C. | title = Intermittent preventive antimalarial treatment for children with anaemia | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 1 | pages = CD010767 | date = 1. 2015 | issue = 1 | pmid = 25582096 | pmc = 4447115 | doi = 10.1002/14651858.CD010767.pub2 }}</ref>

=== Контрола комараца ===

Контрола вектора односи се на методе које се користе за смањење маларије смањењем нивоа преношења са комараца на људе. За индивидуалну заштиту, најефикаснији репеленти против инсеката су на бази [[N,N-Dietil-meta-toluamid|ДЕЕТ]] или [[икаридин]]а,<ref name="Kajfasz 2009">{{Cite journal | last = Kajfasz |first=P. |title=Malaria prevention |journal=International Maritime Health |year=2009 |volume=60 |issue=1–2 |pages=67–70 |pmid=20205131 |url=https://journals.viamedica.pl/international_maritime_health/article/view/26255 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170830193043/https://journals.viamedica.pl/international_maritime_health/article/view/26255 |archive-date=30. 8. 2017}}</ref> али научници нису пронашли довољно доказа да репеленти против комараца могу да спријече инфекцију маларијом.<ref>{{cite journal | last = Maia |first=M. F.|last2=Kliner |first2=M.|last3=Richardson |first3=M.|last4=Lengeler |first4=C.|last5=Moore |first5=S. J. | title = Mosquito repellents for malaria prevention | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 2018 | issue = 2 | pages = CD011595 | date = 2. 2018 | pmid = 29405263 | pmc = 5815492 | doi = 10.1002/14651858.CD011595.pub2 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref> [[Mreža za komarce|Мреже третиране инсектицидима]] и прскање у затвореном простору се обично сматрају ефикасним, користе се за превенцију маларије, а њихова употреба је значајно допринијела смањењу маларије у 21. вијеку.<ref name="Fox-2022">{{cite journal | last = Fox |first=T.|last2=Furnival-Adams |first2=J.|last3=Chaplin |first3=M.|last4=Napier |first4=M.|last5=Olanga |first5=E. A. | title = House modifications for preventing malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 2022 | issue = 10 | pages = CD013398 | date = 10. 2022 | pmid = 36200610 | pmc = 9536247 | doi = 10.1002/14651858.CD013398.pub4 }}</ref><ref>{{cite journal | last = Pryce |first=J.|last2=Richardson |first2=M.|last3=Lengeler |first3=C. | title = Insecticide-treated nets for preventing malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 11 | issue = 11 | pages = CD000363 | date = 11. 2018 | pmid = 30398672 | pmc = 6418392 | doi = 10.1002/14651858.CD000363.pub3 }}</ref><ref name="Pluess 2010">{{Cite journal |last =Tanser |first=F. C.|last2=Lengeler |first2=C.|last3=Sharp |first3=B. L. |title=Indoor residual spraying for preventing malaria |journal=Cochrane Database of Systematic Reviews |year=2010 |volume=2010 |issue=4 |page=CD006657 |pmid=20393950 |pmc=6532743 |doi=10.1002/14651858.CD006657.pub2 | editor-last = Lengeler |editor-first=C. }}</ref> Сматра се да ни једно ни друго можда неће бити довољни да се елиминише болест, јер те интервенције зависе од тога колико људи користи мреже, колико празнина у инсектициду има (подручја ниске покривености), колико су људи заштићени када су ван куће, као и од повећања популације комараца који су отпорни на инсектициде.<ref name="Fox-2022" /> Сматра се да измјене на кућама људи како би се спријечила изложеност комарцима могу да буду важна дугорочна мјера превенције.<ref name="Fox-2022" />

==== Мреже против комараца и унутрашње прскање ====

[[Датотека:Mansprayingkeroseneoil.jpg|мини|десно|Човјек прска керозинско уље у стајаћу воду, зона Панамског канала, 1912.]]

Мреже против комараца помажу да се комарци држе даље од људи и смањују стопу инфекције и пренос маларије.<ref name="Vector control">{{cite web|url=https://www.who.int/teams/global-malaria-programme/prevention/vector-control |title=Vector control|work=who.int|date=|accessdate=1. 3. 2024|first=|last=}}</ref> Мреже се не сматрају савршеном баријером и често се третирају инсектицидом дизајнираним да убије комарце прије него што имају времена да пронађу пут поред мреже.<ref name="Vector control"/> Процјењује се да су мреже третиране инсектицидима двоструко ефикасније од нетретираних мрежа и нуде 70% већу заштиту у поређењу са мрежом без инсектицида.<ref name="Raghavendra 2011">{{Cite journal |last=Raghavendra |first=K.|last2=Barik |first2=T. K.|last3=Reddy |first3=B. P.|last4=Sharma |first4=P.|last5=Dash |first5=A. P. |title=Malaria vector control: From past to future |journal=Parasitology Research |year=2011 |volume=108 |issue=4 |pages=757–779 |pmid=21229263 |doi=10.1007/s00436-010-2232-0|s2cid=1422449 }}</ref> Процијењено је да је између 2000. и 2008. коришћење мреже са инсектицидом спасило животе око 250.000 беба у подсахарској Африци.<ref name="Howitt 2012">{{Cite journal |last=Howitt |first=P.|last2=Darzi |first2=A.|last3=Yang |first3=G. Z.|last4=Ashrafian |first4=H.|last5=Atun |first5=R.|last6=Barlow |first6=J.|last7=Blakemore |first7=A.|last8=Bull |first8=A. M.|last9=Car |first9=J.|last10=Conteh |first10=L.|last11=Cooke |first11=G. S.|last12=Ford |first12=N.|last13=Gregson |first13=S. A.|last14=Kerr |first14=K.|last15=King |first15=D.|last16=Kulendran |first16=M.|last17=Malkin |first17=R. A.|last18=Majeed |first18=A.|last19=Matlin |first19=S.|last20=Merrifield |first20=R.|last21=Penfold |first21=H. A.|last22=Reid |first22=S. D.|last23=Smith |first23=P. C.|last24=Stevens |first24=M. M.|last25=Templeton |first25=M. R.|last26=Vincent |first26=C.|last27=Wilson |first27=E.|title=Technologies for global health |journal=The Lancet |year=2012 |volume=380 |issue=9840 |pages=507–535 |pmid=22857974 |doi=10.1016/S0140-6736(12)61127-1|s2cid=15311210 }}</ref> Према Уницефу, само 36% домаћинстава имало је довољно мреже за све чланове породице током 2019. године.<ref name="Malaria in Africa">{{Cite web |title=Malaria in Africa |url=https://data.unicef.org/topic/child-health/malaria/ |accessdate=1. 3. 2024|website=Unicef Data}}</ref> Током 2000. године, 1,7 милиона (1,8%) афричке дјеце која живе у дјеловима свијета гдје је маларија уобичајена била је заштићена мрежом третираном са инсектицидом, што се повећало на 20,3 милиона (18,5%) 2007. године,<ref name="Noor 2009">{{Cite journal |last=Noor |first=A. M.|last2=Mutheu |first2=J. J.|last3=Tatem |first3=A. J.|last4=Hay |first4=S. I.|last5=Snow |first5=R. W.|title=Insecticide-treated net coverage in Africa: Mapping progress in 2000–07 |journal=Lancet |volume=373 |issue=9657 |pages=58–67 |year=2009 |pmid=19019422 |doi=10.1016/S0140-6736(08)61596-2 |pmc=2652031}}</ref> а затим и на 68% током 2015. године.<ref name="UNICEF2015" /> Проценат дјеце која спавају под таквим мрежама у подсахарској Африци порастао је са мање од 40% током 2011. на преко 50% током 2021.<ref name="UNICEF DATA" /> Већина мрежа је импрегнирана пиретроидима, класом инсектицида ниске токсичности, а најефикаснији су када се користе од сумрака до зоре.<ref>{{harvnb|Schlagenhauf-Lawlor|2008|p=[https://books.google.com/books?id=54Dza0UHyngC&pg=PA215 215]}}</ref> Препоручује се да се окачи велика мрежа за кревет изнад средине кревета, а да се подвуку ивице испод душека или да се постави довољно велика мрежа која додирује тло.<ref>{{cite book|title=Instructions for treatment and use of insecticide-treated mosquito nets|date=2002|publisher=World Health Organization |page=34 |url=http://whqlibdoc.who.int/hq/2002/WHO_CDS_RBM_2002.41.pdf|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20150706081401/http://whqlibdoc.who.int/hq/2002/WHO_CDS_RBM_2002.41.pdf|archive-date=6. 7. 2015}}</ref> Мреже су корисне за спрјечавање маларије током трудноће у ендемским регионима у Африци, али научници немају довољно података о томе да ли помажу у Азији и Латинској Америци.<ref>{{cite journal | last = Gamble |first=C.|last2=Ekwaru |first2=J. P.|last3=ter Kuile |first3=F. O. | title = Insecticide-treated nets for preventing malaria in pregnancy | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | issue = 2 | pages = CD003755 | date = 4. 2006 | volume = 2006 | pmid = 16625591 | pmc = 6532581 | doi = 10.1002/14651858.CD003755.pub2 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref>

У областима високе отпорности на маларију, [[пиперонил бутоксид]] у комбинацији са пиретроидима у мрежама против комараца је ефикасан у смањењу стопе инфекције.<ref name="Gleave-2021">{{cite journal | last = Gleave |first=K.|last2=Lissenden |first2=N.|last3=Chaplin |first3=M.|last4=Choi |first4=L.|last5=Ranson |first5=H. | title = Piperonyl butoxide (PBO) combined with pyrethroids in insecticide-treated nets to prevent malaria in Africa | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 5 | issue = 5 | pages = CD012776 | date = 5. 2021 | pmid = 34027998 | pmc = 8142305 | doi = 10.1002/14651858.CD012776.pub3 }}</ref> Није позната дужина трајања пиперонил бутоксида на мрежама јер утицај на смртност комараца није велики након двадесет прања у експерименталним испитивањима.<ref name="Gleave-2021"/>

Уницеф је објавио да је употреба мрежа третираних са инсектицидима повећана од 2000. године кроз убрзану производњу, набавку и испоруку, наводећи да је преко 2,5 милијарди таквих мрежа дистрибуирано широм свијета од 2004. године, од чега је 87% (2,2 милијарде) дистрибуирано у подсахарској Африци.<ref name="Long-lasting insecticidal nets: Supply update">{{cite web|url=https://www.unicef.org/supply/media/2361/file/Long-lasting-insecticidal-nets-market-and-supply-update.pdf |title=Long-lasting insecticidal nets: Supply update|work=unicef.org|date=3. 2020|accessdate=1. 3. 2024|first=Nicholas J.|last=White}}</ref> Током 2021. произвођачи су испоручили око 220 милиона таквих мрежа земљама гдје је маларија ендемска, што је мање за 9 милиона у поређењу са 2020. и 33 милиона мање него што је испоручено 2019. године.<ref name="UNICEF 2023"/> Према подацима из 2021. године, 66% домаћинстава у подсахарској Африци имало је мреже, а Уницеф је објавио да се за неколико година употреба значајно повећала, од 31% колико их је коришћено у Анголи 2016. до приближно 97% у Гвинеји Бисао 2019. године.<ref name="UNICEF 2023"/> Упркос томе, скоро половина домаћинстава није имало довољно мреже да заштите све чланове породице.<ref name="UNICEF 2023"/>

[[Датотека:Mosquitonet149.jpg|мини|лево|Мрежа против комараца на кревету.]]

Прскање у затвореном простору је прскање инсектицида по зидовима унутар куће. Након храњења, многи комарци се одмарају на оближњој површини док пробављају крвни оброк и ако су зидови кућа премазани инсектицидима, комарци који се одмарају могу да буду убијени прије него што угризу другу особу и пренесу паразита маларије.<ref name="Enayati 2010">{{cite journal |last=Enayati |first=A.|last2=Hemingway |first2=J. |title = Malaria management: Past, present, and future |journal=Annual Review of Entomology |year=2010 |volume=55 |pages=569–591 |pmid=19754246 |doi=10.1146/annurev-ento-112408-085423 }}</ref> До 2006. године, Свјетска здравствена организација је на списак додала 12 инсектицида за унутрашње прскање, укључујући ДДТ и пиретроиде [[цифлутрин]] и [[делтаметрин]].<ref name="WHO Indoor Residual Spraying">{{cite report |url = http://whqlibdoc.who.int/hq/2006/WHO_HTM_MAL_2006.1112_eng.pdf |title=Indoor Residual Spraying: Use of Indoor Residual Spraying for Scaling Up Global Malaria Control and Elimination. WHO Position Statement |publisher=World Health Organization |year=2006 |url-status=live |archive-url = https://web.archive.org/web/20081002173139/http://whqlibdoc.who.int/hq/2006/WHO_HTM_MAL_2006.1112_eng.pdf |archive-date=2. 10. 2008}}</ref> Употреба малих количина ДДТ-а у јавном здравству дозвољена је Стокхолмском конвенцијом, која забрањује његову употребу у пољопривреди.<ref name="van den Berg 2009" /> Један од проблема са свим облицима прскања је отпорност на инсектициде. Комарци погођени инсектицидима имају тенденцију да се одмарају и живе у затвореном простору, а због иритације изазване прскањем, њихови потомци имају тенденцију да се одмарају и живе на отвореном и мање су погођени прскањем.<ref name="Pates 2005">{{Cite journal |last=Pates |first=H.|last2=Curtis |first2=C. |title=Mosquito behaviour and vector control |journal=Annual Review of Entomology |volume=50 |pages=53–70 |year=2005 |pmid=15355233 |doi=10.1146/annurev.ento.50.071803.130439|doi-access=free}}</ref> У заједницама које користе мреже третиране инсектицидима поред унутрашњег прскања инсектицида који није на бази пиретроида, дошло је до смањења маларије.<ref name="Pryce-2022">{{cite journal | last = Pryce |first=J.|last2=Medley |first2=N.|last3=Choi |first3=L. | title = Indoor residual spraying for preventing malaria in communities using insecticide-treated nets | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 1 | issue = 1 | pages = CD012688 | date = 1. 2022 | pmid = 35038163 | pmc = 8763033 | doi = 10.1002/14651858.CD012688.pub3 }}</ref> Употреба инсектицида сличних пиретроиду као додатак прскању у затвореном простору није резултирала уочљивом додатном користи у заједницама које користе мреже третиране инсектицидима.<ref name="Pryce-2022" />

==== Модификације мјеста за становање ====

Становање је фактор ризика за маларију и модификација куће као мјера превенције може да буде одржива стратегија која се не ослања на ефикасност инсектицида као што су пиретроиди.<ref name="Fox-2022" /><ref>{{cite journal | last = Tusting |first=L. S.|last2=Ippolito |first2=M. M.|last3=Willey |first3=B. A.|last4=Kleinschmidt |first4=I.|last5=Dorsey |first5=G.|last6=Gosling |first6=R. D.|last7=Lindsay |first7=S. W. | title = The evidence for improving housing to reduce malaria: a systematic review and meta-analysis | journal = Malaria Journal | volume = 14 | issue = 1 | pages = 209 | date = 6. 2015 | pmid = 26055986 | pmc = 4460721 | doi = 10.1186/s12936-015-0724-1 | doi-access = free }}</ref> Разматра се физичко окружење унутар и изван куће које може да промијени густину комараца. Потенцијалне модификације укључују колико је кућа близу мјеста за размножавање комараца, да ли је одводњавање и водоснабдијевање у близини куће, да ли постоји доступност мјеста за одмор комараца (вегетација око куће), да ли су у близина стока и домаће животиње, као и физичка побољшања или модификације за дизајн куће да би спријечили улазак комараца, као што су паравани на прозорима.<ref name="Fox-2022" />

==== Масовна примјена лијекова ====

Масовна примјена љекова подразумијева давање лијекова цјелокупној популацији неког подручја без обзира на статус болести.<ref>{{Cite journal |last1=Webster |first1=Joanne P. |last2=Molyneux |first2=David H. |last3=Hotez |first3=Peter J. |last4=Fenwick |first4=Alan |date=2014 |title=The contribution of mass drug administration to global health: past, present and future |journal=Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences |volume=369 |issue=1645 |pages=20130434 |doi=10.1098/rstb.2013.0434 |issn=1471-2970 |pmc=4024227 |pmid=24821920}}</ref> Године 2021. непрофитна организација -{Cochrane}- објавила је извјештај о коришћењу [[ивермектин]]а у заједници, према којем нема значајног утицаја на смањење [[Инциденца|учесталости]] преношења маларије његовом употребом.<ref>{{Cite journal |last1=de Souza |first1=Dziedzom K. |last2=Thomas |first2=Rebecca |last3=Bradley |first3=John |last4=Leyrat |first4=Clemence |last5=Boakye |first5=Daniel A |last6=Okebe |first6=Joseph |date=29. 6. 2021|editor-last=Cochrane Infectious Diseases Group |title=Ivermectin treatment in humans for reducing malaria transmission |journal=Cochrane Database of Systematic Reviews |volume=2021 |issue=6 |pages=CD013117 |doi=10.1002/14651858.CD013117.pub2 |pmc=8240090 |pmid=34184757}}</ref>

==== Друге методе сузбијања комараца ====

Људи су испробали бројне других метода за смањење уједа комараца и успоравање ширења маларије. Напори да се смањи број ларви комараца смањењем доступности отворене воде гдје се развијају или додавањем супстанци за смањење њиховог развоја су ефикасни на неким локацијама.<ref>{{cite journal | last = Martello |first=E.|last2=Yogeswaran |first2=G.|last3=Reithinger |first3=R.|last4=Leonardi-Bee |first4=J. | title = Mosquito aquatic habitat modification and manipulation interventions to control malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 2022 | issue = 11 | pages = CD008923 | date = 11. 2022 | pmid = 36367444 | pmc = 9651131 | doi = 10.1002/14651858.CD008923.pub3 }}</ref> Електронски уређаји за одбијање комараца, који производе звукове веома високе фреквенције који би требало да одврате женке комараца, немају поткрепљујуће доказе о ефикасности,<ref name="Enayati 2007">{{cite journal |last=Enayati |first=A. A.|last2=Hemingway |first2=J.|last3=Garner |first3=P. |title=Electronic mosquito repellents for preventing mosquito bites and malaria infection |journal=Cochrane Database of Systematic Reviews |issue=2 |page=CD005434 |year=2007 |volume=2007 |doi=10.1002/14651858.CD005434.pub2 |pmid=17443590 |pmc=6532582 | veditors = Enayati A }}</ref> а такође нису пронађени докази да замагљивање може да утиче на преношење маларије.<ref>{{cite journal | last = Pryce |first=J.|last2=Choi |first2=L.|last3=Richardson |first3=M.|last4=Malone |first4=D. | title = Insecticide space spraying for preventing malaria transmission | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 11 | issue = 11 | pages = CD012689 | date = 11. 2018 | pmid = 30388303 | pmc = 6516806 | doi = 10.1002/14651858.CD012689.pub2 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref> Ларвицидирање ручном испоруком хемијских или микробних инсектицида у водена тијела која садрже ниску дистрибуцију ларви може да смањи пренос маларије,<ref>{{cite journal | last = Choi |first=L.|last2=Majambere |first2=S.|last3=Wilson |first3=A. L. | title = Larviciding to prevent malaria transmission | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 8 | issue = 8 | pages = CD012736 | date = August 2019 | pmid = 31425624 | pmc = 6699674 | doi = 10.1002/14651858.CD012736.pub2 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref> али нема довољно доказа да би се утврдило да ли ларвиворне рибе могу да смање густину и пренос комараца у тој области.<ref>{{cite journal | last = Walshe |first=D. P.|last2=Garner |first2=P.|last3=Adeel |first3=A. A.|last4=Pyke |first4=G. H.|last5=Burkot |first5=T. R. | title = Larvivorous fish for preventing malaria transmission | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 2017 | issue = 12 | pages = CD008090 | date = 11. 2017 | pmid = 29226959 | pmc = 5741835 | doi = 10.1002/14651858.CD008090.pub3 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref>

=== Лијекови ===

Користи се велики број лијекова који могу да помогну у спрјечавању или прекиду маларије код путника на мјеста гдје је инфекција уобичајена, а многи од њих се такође користе и у лијечењу.<ref>{{cite journal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2427103/ |title=Preventing malaria in travellers|work=ncbi.nlm.nih.gov|date=2019|accessdate=1. 3. 2024|first=David G.|last=Lalloo|first2=David R.|last2=Hill|doi=10.1136/bmj.a153}}</ref> На мјестима гдје је паразит отпоран на један или више лијекова, три лијека — [[мефлоквин]], [[доксициклин]] или комбинација [[Atovakvon/proguanil|атовакуона/прогванила]] (маларон), се често користе за превенцију.<ref name="Tic2017">{{cite journal | last = Tickell-Painter |first=M.|last2=Maayan |first2=N.|last3=Saunders |first3=R.|last4=Pace |first4=C.|last5=Sinclair |first5=D. | title = Mefloquine for preventing malaria during travel to endemic areas | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 2017 | issue = 10 | pages = CD006491 | date = 10. 2017 | pmid = 29083100 | pmc = 5686653 | doi = 10.1002/14651858.CD006491.pub4 }}</ref> Доксициклин и атовакуон/прогванил се боље подносе, а мефлоквин се узима једном недељно,<ref name="Tic2017" /> док су подручја свијета са маларијом осјетљивом на хлороквин неуобичајена.<ref>{{cite web|title=Malaria Worldwide – How Can Malaria Cases and Deaths Be Reduced? – Drug resistance in the Malaria Endemic World|url=https://www.cdc.gov/malaria/malaria_worldwide/reduction/drug_resistance.html|website=Centers for Disease Control and Prevention|accessdate=1. 3. 2024}}</ref> Сматра се да масовна примјена лијекова против маларије у цијелој популацији у исто вријеме може да смањи ризик од заразе, али да ефикасност може да варира у зависности од преваленције маларије у тој области,<ref name="Shah-2021">{{cite journal | last = Shah |first=M. P.|last2=Hwang |first2=J.|last3=Choi |first3=L.|last4=Lindblade |first4=K. A.|last5=Kachur |first5=S. P.|last6=Desai |first6=M. | title = Mass drug administration for malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 2021 | issue = 9 | pages = CD008846 | date = 9. 2021 | pmid = 34585740 | pmc = 8479726 | doi = 10.1002/14651858.CD008846.pub3 }}</ref> док се такође сматра да примјена лијекова и коришћење других заштитних мјера као што су контрола комараца, проценат људи који се лијече у тој области и ризик од поновне инфекције маларијом могу да имају битну улогу у ефикасности приступа масовног лијечења лијековима.<ref name="Shah-2021" />

Заштитни ефекат лијекова не почиње одмах, а људи који посјећују подручја гдје постоји маларија обично почињу да узимају лијекове једну до двије недеље прије него што стигну и настављају да их узимају четири недеље након одласка, осим атовакуона/прогванила, који се обично узима два дана прије пута и користи се седам дана након напуштања тог подручја.<ref name="Freedman 2008">{{Cite journal |last = Freedman |first=D. O. |title = Clinical practice. Malaria prevention in short-term travelers |journal=New England Journal of Medicine |year=2008 |volume=359 |issue=6 |pages=603–612 |pmid=18687641 |doi=10.1056/NEJMcp0803572 |doi-access=free }}</ref> Употреба превентивних лијекова често није практична за оне који живе у подручјима гдје маларија постоји, а њихова употреба се обично даје само трудницама и краткотрајним посјетиоцима, због цијене лијекова, [[Неочекивани нежељени догађај (медицина)|нежељених ефеката]] дуготрајне употребе и потешкоћа у набавци лијекова против маларије изван богатих земаља.<ref name="Fernando 2011">{{cite journal |last=Fernando |first=S. D.|last2=Rodrigo |first2=C.|last3=Rajapakse |first3=S.|title=Chemoprophylaxis in malaria: Drugs, evidence of efficacy and costs |journal=Asian Pacific Journal of Tropical Medicine |year=2011 |pages=330–336 |pmid=21771482 |doi=10.1016/S1995-7645(11)60098-9 |volume=4 |issue=4 |doi-access=free }}</ref> Откривено је да употреба лијекова током трудноће побољшава тежину бебе при рођењу и смањује ризик од анемије код мајке,<ref>{{cite journal | last = Radeva-Petrova |first=D.|last2=Kayentao |first2=K.|last3=ter Kuile |first3=F. O.|last4=Sinclair |first4=D.|last5=Garner |first5=P. | title = Drugs for preventing malaria in pregnant women in endemic areas: any drug regimen versus placebo or no treatment | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 2014 | issue = 10 | pages = CD000169 | date = 10. 2014 | pmid = 25300703 | pmc = 4498495 | doi = 10.1002/14651858.CD000169.pub3 }}</ref> док давање лијекова новорођенчади путем повремене превентивне терапије може да смањи ризик од заразе, пријема у болницу и анемије.<ref>{{cite journal | last = Esu |first=E. B.|last2=Oringanje |first2=C.|last3=Meremikwu |first3=M. M. | title = Intermittent preventive treatment for malaria in infants | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 2021 | issue = 7 | pages = CD011525 | date = 7. 2021 | pmid = 8406727 | pmc = 8406727 | doi = 10.1002/14651858.CD011525.pub3 }}</ref> Сматра се да употреба превентивних лијекова у подручјима гдје су присутни комарци који носе маларију може да подстакне развој дјелимичне отпорности.<ref name="Turschner 2009">{{cite journal |last=Turschner |first=S.|last2=Efferth |first2=T |title=Drug resistance in ''Plasmodium'': Natural products in the fight against malaria |journal=Mini Reviews in Medicinal Chemistry |year=2009 |volume=9 |issue=2 |pages=206–214 |pmid=19200025 |doi=10.2174/138955709787316074 }}</ref>

Мефлоквин је ефикаснији од сулфадоксин-пириметамина у спрјечавању заразе код [[ХИВ]] негативних трудница, док је котримоксазол ефикасан у спрјечавању заразе и смањује ризик од анемије код ХИВ позитивних жена.<ref>{{cite journal | last = González |first=R.|last2=Pons-Duran |first2=C.|last3=Piqueras |first3=M.|last4=Aponte |first4=J. J.|last5=Ter Kuile |first5=F. O.|last6=Menéndez |first6=C. | title = Mefloquine for preventing malaria in pregnant women | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 11 | pages = CD011444 | date = 11. 2018 | issue = 11 | pmid = 30480761 | pmc = 6517148 | doi = 10.1002/14651858.CD011444.pub3 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref> Сматра се да је давање сулфадоксин-пириметамина у три или више дозе као наизмјенична превентивна терапија за ХИВ позитивне жене које живе у областима са ендемом маларије ефикасније од двије дозе.<ref>{{cite journal |last = Mathanga |first=D. P.|last2=Uthman |first2=O. A.|last3=Chinkhumba |first3=J. | title = Intermittent treatment regimens for malaria in HIV-positive pregnant women | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | issue = 10 | pages = CD006689 | date = 10. 2011 | volume = 2011 | pmid = 21975756 | pmc = 6532702 | doi = 10.1002/14651858.CD006689.pub2 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref>

Брзо лијечење потврђених случајева комбинованим терапијама заснованим на артемисинину такође може да смањи пренос заразе.<ref>{{cite web|title=WHO gives indoor use of DDT a clean bill of health for controlling malaria|url=https://www.who.int/mediacentre/news/releases/2006/pr50/en/ |accessdate=1. 3. 2024|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20121022215922/http://www.who.int/mediacentre/news/releases/2006/pr50/en/|archive-date=22. 10. 2012|publisher=WHO|last=Palmer |first=J.}}</ref>

=== Истраживање вакцина против маларије ===

Вакцине против маларије биле су један од циљева спровођења истраживања.<ref>{{cite journal|url=https://tropmedhealth.biomedcentral.com/articles/10.1186/s41182-023-00516-w |title=Malaria vaccines: the 60-year journey of hope and final success—lessons learned and future prospects|work=tropmedhealth.biomedcentral.com|date=17. 5. 2023|accessdate=1. 3. 2024|first=Amal A.|last=El-Moamly|first2=Mohamed A.|last2=El-Sweify}}</ref> Прве студије које су показале потенцијал за вакцину изведене су 1967. године имунизацијом мишева са живим, радијацијом ослабљеним спорозоитима, што је пружило значајну заштиту мишевима након накнадне инјекције нормалних, одрживих спорозоита.<ref>{{cite journal|url=https://www.pharmaceutical-technology.com/features/timeline-malaria-vaccines-through-the-ages/ |title=Timeline: malaria vaccines through the ages|work=pharmaceutical-technology.com|date=|accessdate=1. 3. 2024|first=|last=}}</ref> Од 1970-их, дошло је до напретка у развоју сличних стратегија вакцинације за људе.<ref name="Vanderberg 2009">{{cite journal |last = Vanderberg |first=J. P |title=Reflections on early malaria vaccine studies, the first successful human malaria vaccination, and beyond |journal=Vaccine |year=2009 |volume=27 |issue=1 |pages=2–9 |pmid=18973784 |pmc=2637529 |doi=10.1016/j.vaccine.2008.10.028 }}</ref>

Године 2013. Свјетска здравствена организација и група финансијера за вакцине поставили су циљ да развију вакцине дизајниране да прекину пренос маларије са дугорочним циљем потпуног искорјењивања.<ref>{{cite web |title=World Malaria Report 2013 |url=https://www.who.int/entity/malaria/publications/world_malaria_report_2013/wmr2013_no_profiles.pdf?ua=1 |accessdate=1. 3. 2024 |publisher=World Health Organization |format=PDF}}</ref> Прву вакцину, под називом -{RTS,S}- одобрили су европски регулатори 2015. године,<ref name="Walsh2015">{{cite news |url = https://www.bbc.com/news/health-33641939 |title = Malaria vaccine gets 'green light' |date=24. 7. 2015|accessdate =1. 3. 2024| last = Walsh |first=F. |newspaper=BBC News Online |url-status=live |archive-url = https://web.archive.org/web/20161221100819/http://www.bbc.com/news/health-33641939 |archive-date=21. 12. 2016 }}</ref> а до 2023. године, лиценциране су двије вакцине за употребу.<ref name = "WHO2023b"/> Други приступи борби против заразе могу да захтијевају више улагања у истраживања и већу примарну здравствену заштиту.<ref>{{Cite web |title=Malaria eradication: benefits, future scenarios and feasibility. Executive summary of the report of the WHO Strategic Advisory Group on Malaria Eradication |url=https://www.who.int/publications-detail/strategic-advisory-group-malaria-eradication-executive-summary |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20190823125246/https://www.who.int/publications-detail/strategic-advisory-group-malaria-eradication-executive-summary |archive-date=23. 8. 2019|accessdate=1. 3. 2024 |website=who.int}}</ref> Стални надзор је такође потребан да би се спријечио повратак маларије у земље у којима је болест елиминисана.<ref>{{cite journal |last=Mendis |first=K. |date=9. 2019 |title=Eliminating malaria should not be the end of vigilance |journal=Nature |volume=573 |issue=7772 |pages=7 |bibcode=2019Natur.573....7M |doi=10.1038/d41586-019-02598-1 |pmid=31485061 |doi-access=free}}</ref>

Као дио програма Свјетске здравствене организације за имплементацију вакцине, 2019. године је покренуто пилот испитивање у три подсахарске афричке земље: Гани, Кенији и Малавију.<ref>{{cite web |publisher=World Health Organization |date=March 2020 |title=Q&A on the malaria vaccine implementation programme (MVIP) |url=https://www.who.int/malaria/media/malaria-vaccine-implementation-qa/en/ |accessdate=1. 3. 2024|work=WHO}}</ref>

Имунитет или толеранција на маларију -{''P. falciparum''}- може да се јави природно, али само као одговор на године поновљене инфекције.<ref name="Tran 2012" /><ref>{{cite journal |last=Abuga |first=K. M.|last2=Jones-Warner |first2=W.|last3=Hafalla |first3=J. C. |date=2. 2021 |title=Immune responses to malaria pre-erythrocytic stages: Implications for vaccine development |journal=Parasite Immunology |volume=43 |issue=2 |pages=e12795 |doi=10.1111/pim.12795 |pmc=7612353 |pmid=32981095}}</ref> Појединац може да буде заштићен од инфекције -{''P. falciparum''}- ако добије око хиљаду уједа комараца који носе верзију паразита која је постала неинфективна дозом зрачења [[Рендгенски зраци|рендгенским зрацима]].<ref name="Hill 2011">{{Cite journal | last = Hill |first=A. V |title=Vaccines against malaria |journal=Philosophical Transactions of the Royal Society B |year=2011 |volume=366 |issue=1579 |pages=2806–14 |pmid=21893544 |pmc=3146776|doi=10.1098/rstb.2011.0091 |doi-access=free}}</ref> Високо [[Polimorfizam (biologija)|полиморфна]] природа многих протеина -{''P. falciparum''}- отежава дизајн вакцине. Вакцине које су произвођене да циљају антигене на гамете, зиготе или оокинете у средњем цријеву комараца имају за циљ да блокирају пренос маларије. Такве вакцине изазивају [[Антитело|антитијела]] у људској крви и када комарац узме крвни оброк од заштићене особе, та антитијела спрјечавају паразита да заврши свој развој у комарцу.<ref name="Cromptom 2010">{{cite journal |last=Crompton |first=P. D.|last2=Pierce |first2=S. K.|last3=Miller |first3=L. H. |title=Advances and challenges in malaria vaccine development |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-clinical-investigation_2010-12_120_12/page/4168 |journal=Journal of Clinical Investigation |year=2010 |volume=120 |issue=12 |pages=4168–78 |pmid=21123952 |pmc=2994342 |doi=10.1172/JCI44423 |doi-access=free }}</ref> Друге вакцину које циљају на крвну фазу животног циклуса паразита, саме по себи су били неадекватне;<ref name="Graves 2006b">{{cite journal |last=Graves |first=P.|last2=Gelband |first2=H. |title = Vaccines for preventing malaria (blood-stage) |issue=4 |page=CD006199 |journal=Cochrane Database of Systematic Reviews |year=2006 |volume = 2006 |editor-last = Graves |editor-first=P. M. |pmid=17054281 |pmc=6532641 |doi=10.1002/14651858.CD006199 |doi-access=free }}</ref> -{SPf66}- је интензивно тестиран у областима гдје је болест била уобичајена током 1990-их, али су испитивања показала да није довољно ефикасан и одустало се од производње.<ref name="Graves 2006">{{Cite journal |last=Graves |first=P.|last2=Gelband |first2=H. |title = Vaccines for preventing malaria (SPf66) |issue=2 |page=CD005966 |journal=Cochrane Database of Systematic Reviews |year=2006 |volume = 2006 |pmid=16625647 |pmc=6532709 |editor-last = Graves |editor-first=P. M.|doi=10.1002/14651858.CD005966 |doi-access=free }}</ref>

Истраживањем спроведеним 2020. године, показало се да вакцина -{RTS,S}- смањује ризик од маларије за око 40% код дјеце у Африци.<ref name="WHO2020Fact" /><ref name=WHO2016>{{cite journal | last=|first=  | title = Malaria vaccine: WHO position paper-January 2016 | journal = Relevé Épidémiologique Hebdomadaire | volume = 91 | issue = 4 | pages = 33–51 | date = 1. 2016 | pmid = 26829826 | url = https://www.who.int/wer/2016/wer9104.pdf?ua=1 | archive-url = https://web.archive.org/web/20200423102942/http://www.who.int/wer/2016/wer9104.pdf?ua=1 | archive-date = 23. 4. 2020}}</ref> Истраживачи са [[Универзитет у Оксфорду|Универзитета у Оксфорду]] су 2021. године објавили налазе испитивања кандидатске вакцине против маларије, -{R21/Matrix-M}-, која је показала ефикасност од 77% током 12 мјесеци праћења.<ref>{{cite journal |display-authors=6 |last=Datoo |first=M. S.|last2=Natama |first2=M. H.|last3=Somé |first3=A.|last4=Traoré |first4=O.|last5=Rouamba |first5=T.|last6=Bellamy |first6=D.|last7=Yameogo |first7=P.|last8=Valia |first8=D.|last9=Tegneri |first9=M.|last10=Ouedraogo |first10=F.|last11=Soma |first11=R.|last12=Sawadogo |first12=S.|last13=Sorgho |first13=F.|last14=Derra |first14=K.|last15=Rouamba |first15=E.|last16=Orindi |first16=B.|last17=Ramos Lopez |first17=F.|last18=Flaxman |first18=A.|last19=Cappuccini |first19=F.|last20=Kailath |first20=R.|last21=Elias |first21=S.|last22=Mukhopadhyay |first22=E.|last23=Noe |first23=A.|last24=Cairns |first24=M.|last25=Lawrie |first25=A.|last26=Roberts |first26=R.|last27=Valéa |first27=I.|last28=Sorgho |first28=H.|last29=Williams |first29=N.|last30=Glenn |first30=G.|last31=Fries |first31=L.|last32=Reimer |first32=J.|last33=Ewer |first33=K. J.|last34=Shaligram |first34=U.|last35=Hill |first35=A. V|last36=Tinto |first36=H.|date=5. 2021 |title=Efficacy of a low-dose candidate malaria vaccine, R21 in adjuvant Matrix-M, with seasonal administration to children in Burkina Faso: a randomised controlled trial |journal=Lancet |volume=397 |issue=10287 |pages=1809–1818 |doi=10.1016/S0140-6736(21)00943-0 |pmc=8121760 |pmid=33964223 |ssrn=3830681}}</ref> Та вакцина је прва која је испунила циљ Свјетске здравствене организације о вакцини са најмање 75% ефикасности у борби против маларије.<ref>{{cite web|url=https://www.eurekalert.org/pub_releases/2021-04/uoo-mvb042221.php |title=Malaria vaccine becomes first to achieve WHO-specified 75% efficacy goal|date=23. 4. 2021|publisher=University of Oxford|accessdate=1. 3. 2024}}</ref>

Њемачка компанија -{BioNTECH SE}- покренула је развој вакцине -{BN165}- засноване на [[Информациона РНК|РНК]]<ref>{{cite web|url=https://investors.biontech.de/news-releases/news-release-details/biontech-initiates-phase-1-clinical-trial-malaria-vaccine/ |title=BioNTech Initiates Phase 1 Clinical Trial for Malaria Vaccine Program BNT165|date=23. 12. 2022|work=investors.biontech.de|accessdate=1. 3. 2024}}</ref> и у децембру 2022. покренула је студију Прве фазе, за коју је процијењено да ће бити завршена у септембру 2024.<ref>{{cite journal|url=https://classic.clinicaltrials.gov/ct2/show/NCT05581641 |title=Safety and Immune Responses After Vaccination With an Investigational RNA-based Vaccine Against Malaria|work=classic.clinicaltrials.gov|date=14. 10. 2022|accessdate=1. 3. 2024|first=|last=}}</ref> Вакцина -{BNT-165}-, заснована на циркумспорзит протеину је тестирана код одраслих узраста од 18 до 55 година на 3 нивоа дозе да би се одабрала безбједна и подношљива доза за распоред од 3 дозе,<ref>{{cite web|url=https://www.biontech.com/int/en/home.html |title=Home|work=|date=|accessdate=1. 3. 2024}}</ref> а у односу на -{RTS,S}- и -{R21/MatrixM}-, -{BNT-165}- се проучава у старосним групама одраслих и може да се развије за путнике, као и за оне који живе у земљама гдје је маларија ендемска. Према комерцијалној процјени, предвиђен је потенцијални бруто приход вакцине -{BNT-165}- на 479 милиона долара 2030. пет година након планираног пуштања у промет.<ref>{{cite web |title=VacZine Analytics &#124; Our products - MarketVIEW: Travel vaccines segment report |url=https://www.vaczine-analytics.com/products-marketviewVAMV090_travel_vaccines_segment_report.asp |accessdate=1. 3. 2024}}</ref>

=== Остале мјере ===

Учешће заједнице и стратегије здравственог образовања које промовишу свијест о маларији и важности мјера контроле успјешно су коришћене за смањење учесталости заразе у неким областима свијета, гдје је болест била у развоју.<ref name="Lalloo 2006">{{Cite journal |last=Lalloo |first=D. G.|last2=Olukoya |first2=P.|last3=Olliaro |first3=P. |title=Malaria in adolescence: Burden of disease, consequences, and opportunities for intervention |journal=Lancet Infectious Diseases |year=2006 |volume=6 |issue=12 |pages=780–793 |pmid=17123898 |doi=10.1016/S1473-3099(06)70655-7}}</ref> Препознавање болести у раним фазама може да спријечи да болест постане тежег облика. Образовање такође може да информише људе да покрију подручја стајаће, мирне воде, као што су резервоари за воду који су идеално мјесто за размножавање паразита и комараца, чиме се смањује ризик од преношења између људи. То се углавном користи у урбаним срединама гдје постоје велики центри становништва у скученом простору и гдје би преношење било највјероватније.<ref name="Mehlhorn 2008">{{Cite encyclopedia | editor-last = Mehlhorn |editor-first=H. |title=Disease Control, Methods |encyclopedia=Encyclopedia of Parasitology |edition=3 |year=2008 |publisher=Springer |isbn=978-3-540-48997-9 |pages=362–366}}</ref> Наизмјенична превентивна терапија је интервенција која се успјешно користи за контролу маларије код трудница и [[Новорођенче|одојчади]],<ref name="Bardají 2012">{{cite journal |last = Bardají |first=A.|last2=Bassat |first2=Q.|last3=Alonso |first3=P. L.|last4=Menéndez |first4=C. |title = Intermittent preventive treatment of malaria in pregnant women and infants: making best use of the available evidence |journal = Expert Opinion on Pharmacotherapy |year=2012 |volume=13 |issue=12 |pages=1719–1736 |pmid=22775553 |doi=10.1517/14656566.2012.703651 |s2cid = 25024561 }}</ref> као и код дјеце [[Предшколско образовање|предшколског]] узраста гдје је пренос сезонски.<ref name="Meremikwu 2012">{{Cite journal |last =Meremikwu |first=M. M.|last2=Donegan |first2=S.|last3=Sinclair |first3=D.|last4=Esu |first4=E.|last5=Oringanje |first5=C. |title=Intermittent preventive treatment for malaria in children living in areas with seasonal transmission |journal=Cochrane Database of Systematic Reviews|year=2012 |issue=2 |page=CD003756 |pmid=22336792 |pmc=6532713 |doi=10.1002/14651858.CD003756.pub4 |volume=2 | editor-last = Meremikwu |editor-first=M. M. }}</ref>

== Лијечење ==

Маларија се лијечи антималаријским лијековима, а они које се користе зависе од врсте и тежине болести.<ref>{{cite journal | last = Hanboonkunupakarn |first=B.|last2=White |first2=N. J. | title = Advances and roadblocks in the treatment of malaria | journal = British Journal of Clinical Pharmacology | volume = 88 | issue = 2 | pages = 374–382 | date = 2. 2022 | pmid = 32656850 | pmc = 9437935 | doi = 10.1111/bcp.14474 | s2cid = 220502723 }}</ref> [[Антипиретик|Лијекови против грознице]] се обично користе, али научници сматрају да њихов утицај на исход није потпуно јасан.<ref>{{Cite web | last = Greenwood |first=B. |date=1. 1. 2004 |title=Treatment of malaria with antimalarial |url=https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov |accessdate=1. 3. 2024}}</ref><ref name="Meremikwu 2012b">{{Cite journal |last =Meremikwu |first=M. M.|last2=Odigwe |first2=C. C.|last3=Akudo Nwagbara |first3=B.|last4=Udoh |first4=E. E. |title=Antipyretic measures for treating fever in malaria |journal=Cochrane Database of Systematic Reviews |year=2012 |volume=9 |issue=9 |pages=CD002151 |pmid=22972057 |pmc=6532580 |doi=10.1002/14651858.CD002151.pub2 | editor-last = Meremikwu |editor-first=M. M.}}</ref> Обезбјеђивање бесплатних лијекова домаћинствима може да смањи смртност у дјетињству када се користе на одговарајући начин.<ref>{{cite journal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6532579/ |title=Home‐ or community‐based programmes for treating malaria|work=ncbi.nlm.nih.gov|date=5. 2013|accessdate=1. 3. 2024|first=David|last=Sinclair|first2=Charles I |last2=Okwundu|first3=Sukrti |last3=Nagpal|first4=Alfred |last4=Musekiwa}}</ref> Сматра се да третман којим се сви узроци грознице лијече антималаријским лијековима могу да доведу до прекомјерне употребе тих лијекова и да утичу на то да се недовољно лијече други узроци грознице, као и да би употреба комплета за брзу дијагностику маларије могла да помогне да се смањи прекомјерна употреба лијекова против маларије.<ref>{{cite journal | last = Okwundu |first=C. I.|last2=Nagpal |first2=S.|last3=Musekiwa |first3=A.|last4=Sinclair D. | title = Home- or community-based programmes for treating malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 2013 | issue = 5 | pages = CD009527 | date = 5. 2013 | pmid = 23728693 | pmc = 6532579 | doi = 10.1002/14651858.CD009527.pub2 }}</ref><ref>{{Cite web |title=Malaria - Diagnosis and treatment - Mayo Clinic |url=https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/malaria/diagnosis-treatment/drc-20351190 |accessdate=1. 3. 2024 |website=mayoclinic.org}}</ref>

=== Некомпликована маларија ===

[[Датотека:"British India", six stages of malaria. Wellcome L0022443.jpg|alt=Оглас под називом „Опасност од комараца“. Укључује цртани филм са 6 панела: 1. хранилац има маларију, породица гладује; 2. жена која продаје украсе; 3. доктор даје кинин; 4. пацијент се опоравља; 5. доктор који указује да кинин може поново да се набави у пошти ако је потребно; 6. човјек који је одбио кинин је мртав.|мини|Оглас за [[Kinin (lek)|кинин]] као лијек за маларију из 1927.]]

Једноставна или некомпликована маларија може да се лијечи оралним лијековима; артемисинин лијекови су ефикасни и сигурни у њеном лијечењу.<ref>{{cite journal | last = McIntosh |first=H. M.|last2=Olliaro |first2=P. | title = Artemisinin derivatives for treating uncomplicated malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 1999 | issue = 2 | pages = CD000256 | date = 26. 4. 1999 | pmid = 10796519 | pmc = 6532741 | doi = 10.1002/14651858.CD000256 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref> Артемисинин у комбинацији са другим антималаријским лијековима (познатим као терапија комбинације артемисинина) је око 90% ефикасан када се користи за лијечење некомпликоване маларије.<ref name="Howitt 2012" /> Најефикаснији третман за инфекцију -{''P. falciparum''}- је употреба комбинације са артемисинином, који смањује отпорност на било коју компоненту лијека.<ref>{{cite journal | last = Pousibet-Puerto |first=J.|last2=Salas-Coronas |first2=J.|last3=Sánchez-Crespo |first3=A.|last4=Molina-Arrebola |first4=M. A.|last5=Soriano-Pérez |first5=M. J.|last6=Giménez-López |first6=M. J.|last7=Vázquez-Villegas |first7=J.|last8=Cabezas-Fernández |first8=M. T. | display-authors = 6 | title = Impact of using artemisinin-based combination therapy (ACT) in the treatment of uncomplicated malaria from ''Plasmodium falciparum'' in a non-endemic zone | journal = Malaria Journal | volume = 15 | issue = 1 | pages = 339 | date = 7. 2016 | pmid = 27368160 | pmc = 4930579 | doi = 10.1186/s12936-016-1408-1 | s2cid = 18043747 | doi-access = free }}</ref><ref name="Kokwaro 2009">{{Cite journal | last = Kokwaro |first=G. |title=Ongoing challenges in the management of malaria |journal=Malaria Journal|year=2009 |volume=8 |issue=Suppl 1 |page=S2 |pmid=19818169 |pmc=2760237 |doi=10.1186/1475-2875-8-S1-S2 |doi-access=free }}</ref> При лијечењу маларије -{''P. falciparum''}- [[Artemeter/lumefantrin|артеметер/лумефантрин]] са шест доза је ефикаснији од режима са четири дозе или других режима који не садрже деривате артемисинина,<ref>{{cite journal | last = Omari |first=A. A.|last2=Gamble |first2=C.|last3=Garner |first3=P. | title = Artemether-lumefantrine (four-dose regimen) for treating uncomplicated falciparum malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 2006 | issue = 2 | pages = CD005965 | date = 4. 2006 | pmid = 16625646 | pmc = 6532603 | doi = 10.1002/14651858.CD005965 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref><ref>{{cite journal | last = Omari |first=A. A.|last2=Gamble |first2=C.|last3=Garner |first3=P. | title = Artemether-lumefantrine (six-dose regimen) for treating uncomplicated falciparum malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 2005 | issue = 4 | pages = CD005564 | date = 10. 2005 | pmid = 16235412 | pmc = 6532733 | doi = 10.1002/14651858.CD005564 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref> док је друга препоручена комбинација [[дихидроартемисинин]] и [[пипераквин]].<ref>{{harvnb|WHO|2010|p=21}}</ref><ref name="Keating 2012">{{Cite journal | last = Keating |first=G. M.|title=Dihydroartemisinin/piperaquine: A review of its use in the treatment of uncomplicated ''Plasmodium falciparum'' malaria |journal=Drugs |year=2012 |volume=72 |issue=7 |pages=937–61 |doi=10.2165/11203910-000000000-00000 |pmid=22515619|s2cid=209172100 }}</ref><ref>{{cite journal | last = Sinclair |first=D.|last2=Zani |first2=B.|last3=Donegan |first3=S.|last4=Olliaro |first4=P.|last5=Garner |first5=P. | title = Artemisinin-based combination therapy for treating uncomplicated malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 2009 | issue = 3 | pages = CD007483 | date = 7. 2009 | pmid = 19588433 | pmc = 6532584 | doi = 10.1002/14651858.CD007483.pub2 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref> Сматра се да комбинована терапија артемисинин-нафтоквин има добре резултате у лијечењу -{''P. falciparum''}-, али да је потребно више истраживања како би се утврдила њена ефикасност као поузданог лијека.<ref>{{cite journal | last = Isba |first=R.|last2=Zani |first2=B.|last3=Gathu |first3=M.|last4=Sinclair |first4=D. | title = Artemisinin-naphthoquine for treating uncomplicated ''Plasmodium falciparum'' malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 2015 | issue = 2 | pages = CD011547 | date = 2. 2015 | pmid = 25702785 | pmc = 4453860 | doi = 10.1002/14651858.CD011547 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref> Комбинација [[артесунат]]а и мефлоквина пружила је боље резултате од самог мефлоквина у лијечењу некомпликоване маларије у условима ниског преноса,<ref>{{cite journal | last = Bukirwa |first=H.|last2=Orton |first2=L. | title = Artesunate plus mefloquine versus mefloquine for treating uncomplicated malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 2005 | issue = 4 | pages = CD004531 | date = 10. 2005 | pmid = 16235367 | pmc = 6532646 | doi = 10.1002/14651858.CD004531.pub2 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref> док је атовакуоне-прогуанил ефикасан, са могућом стопом неуспјеха од 5% до 10%, али се сматра да додавање артесуната може да смањи стопу неуспјеха.<ref>{{cite journal | last = Blanshard |first=A.|last2=Hine |first2=P. | title = Atovaquone-proguanil for treating uncomplicated ''Plasmodium falciparum'' malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 1 | issue = 1 | pages = CD004529 | date = 1. 2021 | pmid = 33459345 | pmc = 8094970 | doi = 10.1002/14651858.CD004529.pub3 }}</ref> Монотерапија или комбинована терапија [[азитромицин]]ом није показала ефикасност у лијечењу маларија -{''P. falciparum''}- или -{''P. vivax''}-.<ref>{{cite journal | last = van Eijk |first=A. M.|last2=Terlouw |first2=D. J. | title = Azithromycin for treating uncomplicated malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 2011 | issue = 2 | pages = CD006688 | date = 2. 2011 | pmid = 21328286 | pmc = 6532599 | doi = 10.1002/14651858.CD006688.pub2 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref> Комбинација [[амодиаквин]]а и сулфадоксин-пириметамина може да постигне више успјеха у лијечењу у поређењу са самим сулфадоксин-пириметамином код некомпликоване -{''P. falciparum''}- маларије,<ref>{{cite journal | last = McIntosh |first=H. M.|last2=Jones |first2=K. L. | title = Chloroquine or amodiaquine combined with sulfadoxine-pyrimethamine for treating uncomplicated malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 2005 | issue = 4 | pages = CD000386 | date = 10. 2005 | pmid = 16235276 | pmc = 6532604 | doi = 10.1002/14651858.CD000386.pub2 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref> док научници немају довољно података о ефикасности хлорпрогуанил-дапсона.<ref>{{cite journal | last = Amukoye |first=E.|last2=Winstanley |first2=P. A.|last3=Watkins |first3=W. M.|last4=Snow |first4=R. W.|last5=Hatcher |first5=J.|last6=Mosobo |first6=M.|last7=Ngumbao |first7=E.|last8=Lowe |first8=B.|last9=Ton |first9=M.|last10=Minyiri |first10=G.|last11=Marsh |first11=K. | display-authors = 6 | title = Chlorproguanil-dapsone: effective treatment for uncomplicated falciparum malaria | url = https://archive.org/details/sim_antimicrobial-agents-and-chemotherapy_1997-10_41_10/page/2261 | journal = Antimicrobial Agents and Chemotherapy | volume = 41 | issue = 10 | pages = 2261–2264 | date = 10. 1997 | pmid = 9333058 | pmc = 164103 | doi = 10.1128/AAC.41.10.2261 }}</ref><ref>{{cite journal | last = Bukirwa |first=H.|last2=Garner |first2=P.|last3=Critchley |first3=J. | title = Chlorproguanil-dapsone for treating uncomplicated malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 2004 | issue = 4 | pages = CD004387 | date = 10. 2004 | pmid = 15495106 | pmc = 6532720 | doi = 10.1002/14651858.CD004387.pub2 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref> Додавање [[примаквин]]а комбинованој терапији за лијечење маларије -{''P. falciparum''}- на бази артемисинина може да смањи њен пренос током трећег, четвртог или осмог дана инфекције.<ref>{{cite journal | last = Graves |first=P. M.|last2=Choi |first2=L.|last3=Gelband |first3=H.|last4=Garner |first4=P. | title = Primaquine or other 8-aminoquinolines for reducing ''Plasmodium falciparum'' transmission | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 2018 | issue = 2 | pages = CD008152 | date = 2. 2018 | pmid = 29393511 | pmc = 5815493 | doi = 10.1002/14651858.CD008152.pub5 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref> Сматра се да је комбинација сулфадоксин-пириметамина и артесуната боља од сулфадоксин-пириметамина и амодиаквина у контроли неуспјеха лијечења 28. дана, али се такође сматра да је комбинација сулфадоксин-пириметамина и амодиаквина боља у смањењу гаметоцита у крви седмог дана терапије.<ref>{{cite journal | last = Bukirwa |first=H.|last2=Critchley |first2=J. | title = Sulfadoxine-pyrimethamine plus artesunate versus sulfadoxine-pyrimethamine plus amodiaquine for treating uncomplicated malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 2006 | issue = 1 | pages = CD004966 | date = 1. 2006 | pmid = 16437507 | pmc = 6532706 | doi = 10.1002/14651858.CD004966.pub2 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref>

Инфекција са -{''P. vivax''}-, -{''P. ovale''}- или -{''P. malariae''}- обично не захтијева хоспитализацију. Лијечење маларије -{''P. vivax''}- захтијева и елиминацију паразита у крви хлороквином или комбинованом терапијом на бази артемисинина и уклањање паразита из јетре са [[8-Aminohinolin|8-аминохинолин]]ским агенсом као што су примаквин или [[тафеноквин]].<ref name="Waters 2012" /><ref>{{cite journal | last = Rodrigo |first=C.|last2=Rajapakse |first2=S.|last3=Fernando |first3=D. | title = Tafenoquine for preventing relapse in people with ''Plasmodium vivax'' malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 9 | issue = 9 | pages = CD010458 | date = 9. 2020 | pmid = 32892362 | pmc = 8094590 | doi = 10.1002/14651858.CD010458.pub3 }}</ref> Та два лијека дјелују и против крвног стадијума, а степен у коме то раде се истражује.<ref>{{cite journal | last = Markus |first=M. B. | title = Putative Contribution of 8-Aminoquinolines to Preventing Recrudescence of Malaria | journal = Tropical Medicine and Infectious Disease | volume = 8 | issue = 5 | page = 278 | date = 5. 2023 | pmid = 37235326 | doi = 10.3390/tropicalmed8050278 | pmc = 10223033 | doi-access = free }}</ref>

За лијечење маларије током трудноће, Свјетска здравствена организација препоручује употребу кинина и [[клиндамицин]]а у првом тромесечју и комбиноване терапије на бази артемисинина у другом и трећем тромјесечју,<ref>{{cite journal | last = Tarning |first=J. | title = Treatment of Malaria in Pregnancy | journal = The New England Journal of Medicine | volume = 374 | issue = 10 | pages = 981–982 | date = 3. 2016 | pmid = 26962733 | doi = 10.1056/NEJMe1601193 | url = https://ora.ox.ac.uk/objects/uuid:e67b1397-c8ed-493f-a61e-f265d8a41c11 | doi-access = free }}</ref><ref name="Manyando 2012">{{Cite journal |last=Manyando |first=C.|last2=Kayentao |first2=K.|last3=D'Alessandro |first3=U.|last4=Okafor |first4=H. U.|last5=Juma |first5=E.|last6=Hamed |first6=K. |title=A systematic review of the safety and efficacy of artemether-lumefantrine against uncomplicated ''Plasmodium falciparum'' malaria during pregnancy |journal=Malaria Journal|year=2011 |volume=11 |page=141 |doi=10.1186/1475-2875-11-141 |pmid=22548983 |pmc=3405476 |doi-access=free }}</ref> док нема довољно података о безбједности антималаријских лијекова у трудноћи.<ref>{{cite journal | last = Orton |first=L. C.|last2=Omari |first2=A. A. | title = Drugs for treating uncomplicated malaria in pregnant women | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 2008 | issue = 4 | pages = CD004912 | date = 10. 2008 | pmid = 18843672 | pmc = 6532683 | doi = 10.1002/14651858.CD004912.pub3 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref>

=== Тешка и компликована маларија ===

Случајеви тешке и компликоване маларије су скоро увијек узроковани инфекцијом са -{''P. falciparum''}-. Друге врсте обично изазивају само фебрилну болест.<ref>{{cite journal | last = Kochar |first=D. K.|last2=Saxena |first2=V.|last3=Singh |first3=N.|last4=Kochar |first4=S. K.|last5=Kumar |first5=S. V.|last6=Das |first6=A. | title = ''Plasmodium vivax'' malaria | journal = Emerging Infectious Diseases | volume = 11 | issue = 1 | pages = 132–14 | date = 1. 2005 | pmid = 15705338 | pmc = 3294370 | doi = 10.3201/eid1101.040519 }}</ref> Тешки и компликовани случајеви маларије су хитна медицинска стања јер су стопе смртности од 10% до 50%.<ref>{{cite journal | last = Pasvol |first=G. | title = The treatment of complicated and severe malaria | url = https://archive.org/details/sim_british-medical-bulletin_2005_75-76/page/29 | journal = British Medical Bulletin | volume = 75-76 | pages = 29–47 | date = 2005 | pmid = 16495509 | doi = 10.1093/bmb/ldh059 | doi-access = free }}</ref>

Препоручени третман за тешку маларију је [[Način primene leka|интравенска]] употреба антималаријских лијекова и углавном се сматра да је парентерални артесунат бољи од кинина и код дјеце и код одраслих.<ref>{{Cite web | work = CDC-Centers for Disease Control and Prevention |date=11. 4. 2022 |title=CDC - Malaria - Diagnosis & Treatment (United States) - Treatment (U.S.) - Artesunate dose 400 mg oral|url=https://www.cdc.gov/malaria/diagnosis_treatment/artesunate.html |accessdate=5. 3. 2024}}</ref><ref name="Sinclair 2012">{{Cite journal |last =Sinclair |first=D.|last2=Donegan |first2=S.|last3=Isba |first3=R.|last4=Lalloo |first4=D. G. |title=Artesunate versus quinine for treating severe malaria |journal=Cochrane Database of Systematic Reviews |year=2012 |volume=6 |issue=6 |page=CD005967 |pmid=22696354|pmc=6532684 |doi=10.1002/14651858.CD005967.pub4 | veditors = Sinclair D }}</ref> У другој студији, деривати артемисинина ([[артеметер]] и [[Artemotil|артетер]]) били су подједнако ефикасни као и кинин у лијечењу церебралне маларије код дјеце.<ref>{{cite journal | last = Kyu |first=H. H.|last2=Fernández |first2=E. | title = Artemisinin derivatives versus quinine for cerebral malaria in African children: a systematic review | journal = Bulletin of the World Health Organization | volume = 87 | issue = 12 | pages = 896–904 | date = 12. 2009 | pmid = 20454480 | pmc = 2789363 | doi = 10.2471/BLT.08.060327 | url = https://www.who.int/bulletin/volumes/87/12/08-060327/en/ | url-status = dead | archive-url = https://web.archive.org/web/20160304051023/http://www.who.int/bulletin/volumes/87/12/08-060327/en/ | archive-date = 4. 3. 2016 }}</ref> Лијечење тешке маларије укључује мјере подршке које се најбоље обављају у јединици [[Intenzivna nega|интензивне његе]], што укључује лијечење високе температуре и напада који могу да буду посљедица заразе. Такође укључује праћење [[Хиповентилација|великог напора при дисању]], ниског шећера у крви и ниског [[Hipokalijemija|нивоа калијума у крви]].<ref name="Sarkar 2009" /> Деривати артемисинина имају исту или бољу ефикасност од хинолона у спрјечавању смрти од тешке или компликоване маларије.<ref>{{cite journal | last = McIntosh |first=H. M.|last2=Olliaro |first2=P. | title = Artemisinin derivatives for treating severe malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 1998 | issue = 2 | pages = CD000527 | date = 27. 7. 1998 | pmid = 10796551 | pmc = 6532607 | doi = 10.1002/14651858.CD000527 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref> [[Почетна доза]] кинина помаже да се скрати трајање грознице и повећава уклањање паразита из тијела,<ref>{{cite journal | last = Lesi |first=A.|last2=Meremikwu |first2=M. | title = High first dose quinine regimen for treating severe malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 2004 | issue = 3 | pages = CD003341 | date = 19. 7. 2004| pmid = 15266481 | pmc = 6532696 | doi = 10.1002/14651858.CD003341.pub2 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref> а нема разлике у ефикасности када се користи интраректални кинин у поређењу са интравенским или интрамускуларним у лијечењу и некомпликоване и компликоване маларије.<ref>{{cite journal | last = Eisenhut |first=M.|last2=Omari |first2=A. A. | title = Intrarectal quinine versus intravenous or intramuscular quinine for treating ''Plasmodium falciparum'' malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 2009 | issue = 1 | pages = CD004009 | date = 1. 2009 | pmid = 19160229 | pmc = 6532585 | doi = 10.1002/14651858.CD004009.pub3 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref> Научници немају довољно доказа о лијечењу интрамускуларним артетером.<ref>{{cite journal | last = Afolabi |first=B. B.|last2=Okoromah |first2=C. N. | title = Intramuscular arteether for treating severe malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 2004 | issue = 4 | pages = CD004391 | date = October 2004 | pmid = 15495107 | pmc = 6532577 | doi = 10.1002/14651858.CD004391.pub2 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref> Обезбјеђивање ректалног артесуната прије одласка у болницу може да смањи стопу смрти дјеце са тешком маларијом.<ref>{{cite journal | last = Okebe |first =J.|last2=Eisenhut |first2=M. | title = Pre-referral rectal artesunate for severe malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 2014 | issue = 5 | pages = CD009964 | date = May 2014 | pmid = 24869943 | pmc = 4463986 | doi = 10.1002/14651858.CD009964.pub2 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref> Према тестирању, сублингвална примјена глукозе доводи до бољег повећања шећера у крви након 20 минута у поређењу са оралном примјеном, код дјеце са маларијом и пратећом хипогликемијом.<ref>{{cite journal | last = De Buck |first=E.|last2=Borra |first2=V.|last3=Carlson |first3=J. N.|last4=Zideman |first4=D. A.|last5=Singletary |first5=E. M.|last6=Djärv |first6=T. | title = First aid glucose administration routes for symptomatic hypoglycaemia | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 2019 | issue = 4 | pages = CD013283 | date = April 2019 | pmid = 30973639 | pmc = 6459163 | doi = 10.1002/14651858.CD013283.pub2 | collaboration = Cochrane Metabolic and Endocrine Disorders Group }}</ref>

Церебрална маларија је облик тешке и компликоване маларије са најгорим неуролошким симптомима,<ref>{{cite journal | last = Idro |first=R.|last2=Marsh |first2=K.|last3=John |first3=C. C.|last4=Newton |first4=C. R. | title = Cerebral malaria: mechanisms of brain injury and strategies for improved neurocognitive outcome | journal = Pediatric Research | volume = 68 | issue = 4 | pages = 267–274 | date = 10. 2010 | pmid = 20606600 | pmc = 3056312 | doi = 10.1203/pdr.0b013e3181eee738 }}</ref> за чије лијечење осмотским агенсима, као што су манитол или уреа, нема довољно података о томе да ли су ефикасни.<ref>{{cite journal | last = Okoromah |first=C. A.|last2=Afolabi |first2=B. B.|last3=Wall |first3=E. C. | title = Mannitol and other osmotic diuretics as adjuncts for treating cerebral malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | issue = 4 | pages = CD004615 | date = 4. 2011 | volume = 2011 | pmid = 21491391 | pmc = 4018680 | doi = 10.1002/14651858.CD004615.pub3 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref> Такође нема довољно података да би стероиди били корисни у њеном лијечењу.<ref>{{cite journal | last = Prasad |first=K.|last2=Garner |first2=P. | title = Steroids for treating cerebral malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | issue = 2 | pages = CD000972 | date = 26. 7. 1999 | volume = 1999 | pmid = 10796562 | pmc = 6532619 | doi = 10.1002/14651858.CD000972 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref> Употреба [[фенобарбитал]]а је повезана са мањим бројем конвулзија, али са могуће више смртних случајева.<ref>{{cite journal | last = Meremikwu |first=M.|last2=Marson |first2=A. G. | title = Routine anticonvulsants for treating cerebral malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | issue = 2 | pages = CD002152 | date = 22. 4. 2002 | volume = 2002 | pmid = 12076440 | pmc = 6532751 | doi = 10.1002/14651858.CD002152 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref> Церебрална маларија обично доводи до коме пацијента, а ако се сумња на узрок коме, обично се врши тестирање на друге локалне узроке енцефалопатије (бактеријске, вирусне или гљивичне инфекције). У областима гдје постоји висока стопа инфекције маларије, лијечење углавном почиње без претходног тестирања.<ref name="CDC2"/> Лијечење церебралне маларије када се потврди обично подразумијева да се прате витални знаци, да се окреће на свака два сата, да пацијенти не леже у мокром кревету, да се уметне стерилни [[Kateterizacija mokraćne cevi bešike|уретрални катетер]] који помаже при мокрењу, да се убаци стерилна [[Nazogastrična intubacija|назогастрична сонда]] за аспирацију садржаја желуца, а у случају конвулзија, даје се спора интравенска инјекција бензодиазепина.<ref>{{Cite book |title=A Practical Handbook (third edition) Management Of Severe Malaria |publisher=[[World Health Organization]] |year=2012 |isbn=9789241548526 |pages=43–44}}</ref> Научници нису утврдили да је трансфузија крви корисна за смањење смртности код дјеце са тешком анемијом или за побољшање њиховог [[хематокрит]]а за мјесец дана,<ref>{{cite journal | last = Meremikwu |first=M.|last2=Smith |first2=H. J. | title = Blood transfusion for treating malarial anaemia | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | issue = 2 | pages = CD001475 | date = 25. 10. 1999 | volume = 1999 | pmid = 10796646 | pmc = 6532690 | doi = 10.1002/14651858.CD001475 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref> као и да агенси за хелатирање гвожђа, као што су дефероксамин и деферипрон побољшавају стање код пацијената са инфекцијом паразитом -{''P. falciparum''}-.<ref>{{cite journal | last = Smith |first=H. J.|last2=Meremikwu |first2=M. | title = Iron chelating agents for treating malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | issue = 2 | pages = CD001474 | date = 22. 4. 2003 | pmid = 12804409 | pmc = 6532667 | doi = 10.1002/14651858.CD001474 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group }}</ref>

=== Моноклонска антитијела ===

Клиничко испитивање из 2022. показало је да моноклонско антитијело -{mAb L9LS}- нуди заштиту од маларије. Он везује протеин -{Plasmodium falciparum circumsporozoite (CSP-1)}-, који је неопходан за развој болести и чини га неефикасним.<ref name="NB_2022_40_9">{{cite journal | title = Lab-made antibody stops malaria| journal = Nat Biotechnol | pages = 1304 | date = 9. 2022| volume = 40 | issue = 9 | pmid = 36085505 | doi = 10.1038/s41587-022-01480-2| s2cid = 252181345}}</ref>

=== Отпорност на лијекове ===

Отпорност на лијекове представља растући проблем у лијечењу маларије у 21. вијеку.<ref name="SinhaMedhi2014">{{cite journal | last = Sinha |first=S.|last2=Medhi |first2=B.|last3=Sehgal |first3=R. | title = Challenges of drug-resistant malaria | journal = Parasite | volume = 21 | pages = 61 | year = 2014 | pmid = 25402734 | pmc = 4234044 | doi = 10.1051/parasite/2014059 }}</ref> Током 2000-их, паразити су развили дјелимичну отпорност на артемисине у југоисточној Азији.<ref name="O'Brien 2011">{{Cite journal |last=O'Brien |first=C.|last2=Henrich |first2=P. P.|last3=Passi |first3=N.|last4=Fidock |first4=D. A |title=Recent clinical and molecular insights into emerging artemisinin resistance in ''Plasmodium falciparum'' |journal=Current Opinion in Infectious Diseases |year=2011 |volume=24 |issue=6 |pages=570–577 |pmid=22001944 |pmc=3268008 |doi=10.1097/QCO.0b013e32834cd3ed}}</ref><ref name="Fairhurst 2012">{{cite journal |last=Fairhurst |first=R. M.|last2=Nayyar |first2=G. M.|last3=Breman |first3=J. G.|last4=Hallett |first4=R.|last5=Vennerstrom |first5=J. L.|last6=Duong |first6=S.|last7=Ringwald |first7=P.|last8=Wellems |first8=T. E.|last9=Plowe |first9=C. V.|last10=Dondorp |first10=A. M. |title = Artemisinin-resistant malaria: research challenges, opportunities, and public health implications |journal=American Journal of Tropical Medicine and Hygiene |year=2012 |volume=87 |issue=2 |pages=231–241 |pmid=22855752 |pmc=3414557 |doi=10.4269/ajtmh.2012.12-0025 |doi-access=free }}</ref> Отпорност је постала уобичајена против свих класа антималаријских лијекова осим артемисинина и лијечење резистентних сојева углавном зависи од тих лијекова, али цијена артемисинина ограничава њихову употребу у земљама у развоју.<ref name="White 2008">{{cite journal |last = White |first=N. J. |title=Qinghaosu (artemisinin): The price of success |journal=Science |volume=320 |issue=5874 |pages=330–34 |year=2008 |pmid=18420924 |doi=10.1126/science.1155165 |bibcode=2008Sci...320..330W |s2cid=39014319 }}</ref> Сојеви маларије који се налазе на граници Камбоџе и Тајланда отпорни су на комбиноване терапије које укључују артемисинине и сматра се да могу да буду неизљечиви.<ref name="Wongsrichanalai 2008">{{cite journal |last = Wongsrichanalai |first=C.|last2=Meshnick |first2=S. R. |title = Declining artesunate-mefloquine efficacy against falciparum malaria on the Cambodia–Thailand border |journal=Emerging Infectious Diseases |volume=14 |issue=5 |pages=716–719 |year=2008 |pmid=18439351 |pmc=2600243 |doi=10.3201/eid1405.071601 }}</ref> Сматра се да су изложеност паразита монотерапији артемисинина у субтерапијским дозама током више од 30 година и доступност подстандардних артемисинина вјероватно довели до стварања [[фенотип]]а отпорног на њега.<ref name="Dondorp 2010">{{cite journal |last = Dondorp |first=A. M.|last2=Yeung |first2=S.|last3=White |first3=L.|last4=Nguon |first4=C.|last5=Day |first5=N. P.|last6=Socheat |first6=D.|last7=von Seidlein |first7=L. |title=Artemisinin resistance: Current status and scenarios for containment |journal=Nature Reviews Microbiology |volume=8 |issue=4 |pages=272–280 |year=2010 |pmid=20208550 |doi=10.1038/nrmicro2331 |s2cid=39148119 }}</ref> Отпорност на артемисинин је откривена у Камбоџи, Мјанмару, Тајланду и Вијетнаму,<ref>{{cite journal|author=World Health Organization |title=Q&A on artemisinin resistance |journal=WHO Malaria Publications |year=2013 |url=https://www.who.int/malaria/media/artemisinin_resistance_qa/en/index.html |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20160720075407/http://www.who.int/malaria/media/artemisinin_resistance_qa/en/index.html |archive-date=20. 7. 2016}}</ref> а појављује се и у Лаосу.<ref name="Briggs">{{Cite news| last = Briggs |first=H. |date=30. 7. 2014|title=Call for 'radical action' on drug-resistant malaria|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/health-28569966 |accessdate=5. 3. 2024}}</ref><ref name="Ashley 2014">{{cite journal |last = Ashley |first=E. A.|last2=Dhorda |first2=M.|last3=Fairhurst |first3=R. M.|last4=Amaratunga |first4=C.|last5=Lim |first5=P.|last6=Suon |first6=S.|last7=Sreng |first7=S.|last8=Anderson |first8=J. M.|last9=Mao |first9=S.|last10=Sam |first10=B.|last11=Sopha |first11=C.|last12=Chuor |first12=C. M.|last13=Nguon |first13=C.|last14=Sovannaroth |first14=S.|last15=Pukrittayakamee |first15=S.|last16=Jittamala |first16=P.|last17=Chotivanich |first17=K.|last18=Chutasmit |first18=K.|last19=Suchatsoonthorn |first19=C.|last20=Runcharoen |first20=R.|last21=Hien |first21=T. T.|last22=Thuy-Nhien |first22=N. T.|last23=Thanh |first23=N. V.|last24=Phu |first24=N. H.|last25=Htut |first25=Y.|last26=Han |first26=K. T.|last27=Aye |first27=K. H.|last28=Mokuolu |first28=O. A.|last29=Olaosebikan |first29=R. R.|last30=Folaranmi |first30=O. O.|last31=Mayxay |first31=M.|last32=Khanthavong |first32=M.|last33=Hongvanthong |first33=B.|last34=Newton |first34=P. N.|last35=Onyamboko |first35=M. A.|last36=Fanello |first36=C. I.|last37=Tshefu |first37=A. K.|last38=Mishra |first38=N.|last39=Valecha |first39=N.|last40=Phyo |first40=A. P.|last41=Nosten |first41=F.|last42=Yi |first42=P.|last43=Tripura |first43=R.|last44=Borrmann |first44=S.|last45=Bashraheil |first45=M.|last46=Peshu |first46=J.|last47=Faiz |first47=M. A.|last48=Ghose |first48=A.|last49=Hossain |first49=M. A.|last50=Samad |first50=R.|last51=Rahman |first51=M. R.|last52=Hasan |first52=M. M.|last53=Islam |first53=A.|last54=Miotto |first54=O.|last55=Amato |first55=R.|last56=MacInnis |first56=B.|last57=Stalker |first57=J.|last58=Kwiatkowski |first58=D. P.|last59=Bozdech |first59=Z.|last60=Jeeyapant |first60=A.|last61=Cheah |first61=P. Y.|last62=Sakulthaew |first62=T.|last63=Chalk |first63=J.|last64=Intharabut |first64=B.|last65=Silamut |first65=K.|last66=Lee |first66=S. J.|last67=Vihokhern |first67=B.|last68=Kunasol |first68=C.|last69=Imwong |first69=M.|last70=Tarning |first70=J.|last71=Taylor |first71=W. J.|last72=Yeung |first72=S.|last73=Woodrow |first73=C. J.|last74=Flegg |first74=J. A.|last75=Das |first75=D.|last76=Smith |first76=J.|last77=Venkatesan |first77=M.|last78=Plowe |first78=C. V.|last79=Stepniewska |first79=K.|last80=Guerin |first80=P. J.|last81=Dondorp |first81=A. M.|last82=Day |first82=N. P.|last83=White |first83=N. J. | display-authors = 6 | title = Spread of artemisinin resistance in ''Plasmodium falciparum'' malaria | journal = The New England Journal of Medicine | volume = 371 | issue = 5 | pages = 411–423 | date = 7. 2014 | pmid = 25075834 | pmc = 4143591 | doi = 10.1056/NEJMoa1314981 }}</ref> Отпорност на комбинацију артемисинина и пиперакина први пут је откривена 2013. године у Камбоџи, а до 2019. се проширила широм Камбоџе, као и на Лаос, Тајланд и Вијетнам (са до 80 процената маларијских паразита отпорних у неким регионима).<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/health-49017699|title=Resistant malaria spreading in South East Asia| last = Gallagher |first=J. |date=23. 7. 2019|accessdate=5. 3. 2024}}</ref>

Научници сматрају да не постоји довољно доказа да јединично упаковани антималаријски лијекови спрјечавају неуспјех приликом лијечења инфекције, али ако се комбинује са обуком пружалаца здравствених услуга и информацијама о пацијентима, постоји побољшање код испитаника који примају терапију.<ref>{{cite journal | last = Orton |first=L.|last2=Barnish |first2=G.| title = Unit-dose packaged drugs for treating malaria | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | issue = 2 | pages = CD004614 | date = 4. 2005 | volume = 2005 | pmid = 15846723 | doi = 10.1002/14651858.CD004614.pub2 | collaboration = Cochrane Infectious Diseases Group | pmc = 6532754 }}</ref>

== Прогноза ==

[[Датотека:Malaria world map - DALY - WHO2004.svg|мини|лево|upright=1.3|Година живота прилагођена инвалидности за маларију на 100.000 становника 2004.
{{div col|colwidth=10em}}
{{legend|#b3b3b3|   no data}}
{{legend|#ffff65|   <10}}
{{legend|#fff200|   0—100}}
{{legend|#ffdc00| 100—500}}
{{legend|#ffc600| 500—1000}}
{{legend|#ffb000|1000—1500}}
{{legend|#ff9a00|1500—2000}}
{{legend|#ff8400|2000—2500}}
{{legend|#ff6e00|2500—2750}}
{{legend|#ff5800|2750—3000}}
{{legend|#ff4200|3000—3250}}
{{legend|#ff2c00|3250—3500}}
{{legend|#cb0000|   ≥3500}}
{{div col end}}]]

Када се правилно лијече, заражене особе се обично потпуно опораве,<ref name="CDC Malaria">{{cite web |url = https://www.cdc.gov/malaria/about/faqs.html#treatment |title = Frequently Asked Questions (FAQs): If I get malaria, will I have it for the rest of my life? |publisher = US Centers for Disease Control and Prevention |date=8. 2. 2010 |accessdate=5. 3. 2024 |url-status=live |archive-url = https://web.archive.org/web/20120513112631/http://www.cdc.gov/malaria/about/faqs.html#treatment |archive-date = 13. 5. 2012 }}</ref> али тешка маларија може да напредује брзо и да изазове смрт у року од неколико сати или дана.<ref name="Trampuz 2003">{{cite journal |last=Trampuz |first=A.|last2=Jereb |first2=M.|last3=Muzlovic |first3=I.|last4=Prabhu |first4=R. |title=Clinical review: Severe malaria |pmc=270697 |journal=Critical Care |volume=7 |issue=4 |pages=315–323 |year=2003 |pmid=12930555 |doi=10.1186/cc2183 |doi-access=free }}</ref> У најтежим случајевима болести, стопа смртности може да достигне 20%, чак и уз интензивну његу и лијечење.<ref name="Nadjm 2012" /> Код дјеце која су имала тешку маларију, често се дешавају поремећаји у развоју,<ref name="Fernando 2010">{{cite journal |last= Fernando |first=S. D.|last2=Rodrigo |first2=C.|last3=Rajapakse |first3=S. |title = The 'hidden' burden of malaria: Cognitive impairment following infection |journal=Malaria Journal |volume=9 |page=366 |year=2010 |pmid=21171998 |pmc=3018393 |doi=10.1186/1475-2875-9-366 |doi-access=free }}</ref> док [[Hroničan (medicina)|хроничне инфекције]] без тешке болести могу да се јаве код синдрома имунодефицијенције повезаног са смањеном реакцијом на бактерије [[салмонела]] и [[Epštajn-Barov virus|Епштајн-Баров вирус]].<ref name="Riley 2013">{{Cite journal|last=Riley |first=E. M.|last2=Stewart |first2=V. A. |title=Immune mechanisms in malaria: New insights in vaccine development|journal=Nature Medicine |year=2013 |volume=19 |issue=2 |pages=168–178 |pmid=23389617 |doi=10.1038/nm.3083|s2cid=8763732 |doi-access=free }}</ref>

У дјетињству, маларија изазива анемију током периода брзог развоја мозга, а такође и директно оштећење мозга које је резултат церебралне маларије.<ref name="Fernando 2010" /> Неки преживјели од церебралне маларије имају повећан ризик од неуролошких и когнитивних дефицита, [[Емоционални поремећај|поремећаја понашања]] и [[Епилепсија|епилепсије]].<ref name="Idro 2010">{{Cite journal |last=Idro |first=R.|last2=Marsh |first2=K.|last3=John |first3=C. C.|last4=Newton |first4=C. R. |title=Cerebral malaria: Mechanisms of brain injury and strategies for improved neuro-cognitive outcome |journal=Pediatric Research |year=2010 |volume=68 |issue=4 |pages=267–274 |doi=10.1203/PDR.0b013e3181eee738 |pmid=20606600 |pmc=3056312}}</ref> [[Kliničko ispitivanje|Клиничка испитивања]] су показала да профилакса маларије побољшава когнитивне функције и школске резултате у поређењу са [[Плацебо ефекат|плацебо]] групама.<ref name="Fernando 2010" />

== Напори за искорјењивање ==
[[Датотека:Members of the Malaria Commission on the Danube delta, 1929 Wellcome L0011626.jpg|мини|Чланови Комисије за маларију [[Друштво народа|Друштва народа]] сакупљају ларве на [[Делта Дунава|делти Дунава]], 1929.]]
Маларија је успјешно елиминисана или значајно смањена у одређеним областима, али не и глобално. Некада је била уобичајена у Сједињеним Државама, али је елиминисана из већине дјелова земље почетком 20. вијека, коришћењем програма контроле вектора, који су комбиновали праћење и лијечење заражених људи, исушивање [[Vlažno područje|мочварних подручја]] за размножавање за потребе пољопривреде и друге промјене у пракси [[Индустријска вода|управљања водама]] и напретку у санитарним условима, укључујући већу употребу стаклених прозора и паравана у становима.<ref name="Meade 2010">{{Cite book |last=Meade |first=M. S.|last2=Emch |first2=M. |title=Medical Geography |edition=3 |year=2010 |publisher=Guilford Press |isbn=978-1-60623-016-9 |pages=120–123 |url=https://books.google.com/books?id=LhnmiNYRj7kC&pg=PA120  }}</ref> Употреба [[пестицид]]а ДДТ и других средстава елиминисала је маларију из преосталих дјелова у јужним државама САД 1950-их, као дио Националног програма за искорјењивање маларије.<ref name="Williams 1963">{{Cite journal |last = Williams |first=L. L. |title=Malaria eradication in the United States |journal=American Journal of Public Health and the Nation's Health |year=1963 |volume=53 |issue=1 |pages=17–21 |pmid=14000898 |pmc=1253858 |doi=10.2105/AJPH.53.1.17 }}</ref> Већина дјелова [[Европа|Европе]], [[Северна Америка|Сјеверне Америке]], [[Аустралија|Аустралије]], [[Северна Африка|Сјеверне Африке]] и [[Кариби|Кариба]], као и дјелови [[Јужна Америка|Јужне Америке]], [[Азија|Азије]] и [[Јужна Африка (регион)|Јужне Африке]] такође су елиминисали маларију.<ref>{{cite web|title=Malaria Elimination Group description and list of elimination countries |accessdate=6. 3. 2024|url=http://www.malariaeliminationgroup.org/resources/elimination-countries |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110727060254/http://www.malariaeliminationgroup.org/resources/elimination-countries |archive-date=27. 7. 2011 |df=dmy }}</ref> Свјетска здравствена организација дефинише „елиминацију“ (или појам „без маларије“) када нема преноса заразе у некој држави (домаћи случајеви) у посљедње три године.<ref>{{cite Journal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK525190/ |title=Chapter 12: Malaria, Elimination and Eradication|work=ncbi.nlm.nih.gov|date=24. 4. 2023|accessdate=6. 3. 2024|first=Rima |last=Shretta|first2=Jenny |last2=Liu|first3=Chris |last3=Cotter|first4=Justin |last4=Cohen|first5=Charlotte |last5=Dolenz|first6=Kudzai |last6=Makomva|first7=Gretchen |last7=Newby|first8=Didier |last8=Ménard|first9=Allison |last9=Phillips|first10=Allison |last10=Tatarsky|first11=Roly |last11=Gosling|first12=Richard |last12=Feachem}}</ref> Они такође дефинишу фазе „пре-елиминације“ и „елиминације“ када земља има мање од 5, односно 1 случај на 1.000 људи у ризику годишње. Током 2021. укупно међународно и национално финансирање за контролу и елиминацију износило је 3,5 милијарди долара, што представља половину од укупне суме која се процјењује да је потребна.<ref name="UNICEF DATA" /><ref>{{cite web|url=https://www.speakupafrica.org/innovative-funding-a-key-strategy-in-the-fight-against-malaria/ |title=Innovative funding, a key strategy in the fight against malaria|work=who.int|date=24. 4. 2023|accessdate=6. 3. 2024|first=|last=}}</ref> Према Уницефу, да би се постигао циљ потпуног искорјењивања у свијету, годишње финансирање би морало да буде око 6,8 милијарди америчких долара.<ref name="UNICEF DATA" />

У дјеловима свијета са растућим животним стандардом, елиминација је често била колатерална корист од увођења паравана за прозоре и побољшаних санитарних услова.<ref name="Gladwell"/> Научници сматрају да различите уобичајене истовремене интервенције представљају најбољу праксу; то укључује антималаријске лијекове за спрјечавање или лијечење инфекције, побољшања области јавног здравља за дијагнозу, изолацију и лијечење заражених особа, мреже за кревет и друге методе намијењене спрјечавању комараца да уједу људе и стратегије контроле вектора,<ref name="wmr09">{{cite web | date = 2009 | publisher = World Health Organization | url = http://whqlibdoc.who.int/publications/2009/9789241563901_eng.pdf | title = World Malaria Report | accessdate=6. 3. 2024 | archive-date = 12. 1. 2010 | archive-url = https://web.archive.org/web/20100112144947/http://whqlibdoc.who.int/publications/2009/9789241563901_eng.pdf | url-status = live }}</ref> као што су ларвацидирање инсектицидима, исушивање мјеста за размножавање комараца или увођење риба да једу ларве и прскање инсектицидима у затвореном простору.<ref>{{cite Journal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4669681/ |title=Mosquito larval source management for controlling malaria|work=ncbi.nlm.nih.gov|date=2013|accessdate=6. 3. 2024|first=Lucy S.|last=Tusting|first2=Julie |last2=Thwing|first3=David |last3=Sinclair|first4=Ulrike |last4=Fillinger|first5=John |last5=Gimnig|first6=Kimberly E.|last6=Bonner|first7=Christian |last7=Bottomley|first8=Steven W.|last8=Lindsay}}</ref>

=== Почетни програм СЗО (1955—1969) ===

Године 1955. Свјетска здравствена организација је покренула Глобални програм за искорјењивање маларије,<ref name="DuintjerTebbensThompson2009">{{cite journal | last = Duintjer Tebbens |first=R. J.|last2=Thompson |first2=K. M. | title = Priority Shifting and the Dynamics of Managing Eradicable Infectious Diseases | url = https://archive.org/details/sim_management-science_2009-04_55_4/page/650 | journal = Management Science | volume = 55 | issue = 4 | pages = 650–663 | year = 2009 | doi = 10.1287/mnsc.1080.0965 }}</ref> који се у великој мјери ослањао на ДДТ за контролу комараца и брзу дијагнозу и лијечење како би се прекинуо циклус преноса.<ref>{{cite journal | last = Mendis |first=K.|last2=Rietveld |first2=A.|last3=Warsame |first3=M.|last4=Bosman |first4=A.|last5=Greenwood |first5=B.|last6=Wernsdorfer |first6=W. H. | title = From malaria control to eradication: The WHO perspective | journal = Tropical Medicine & International Health | volume = 14 | issue = 7 | pages = 802–809 | date = 7. 2009 | pmid = 19497083 | doi = 10.1111/j.1365-3156.2009.02287.x | s2cid = 31335358 | doi-access = free }}</ref> Програмом је елиминисана болест из Сјеверне Америке, Европе, [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]],<ref name="AmJTrop"/> на [[Тајван]]у, већем дијелу Кариба, на [[Балканско полуострво|Балкану]], дјеловима сјеверне Африке, модерном региону Аустралије и великом дијелу јужног Пацифика,<ref name="Gladwell">{{cite news |last=Gladwell |first=Malcolm|title=The Mosquito Killer |newspaper=The New Yorker |date=2. 7. 2001 |url=http://gladwell.com/the-mosquito-killer/ |accessdate=6. 3. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20160416165010/http://gladwell.com/the-mosquito-killer/ |archive-date=16. 4. 2016 |url-status=dead }}</ref> а значајно је смањена смртност у [[Шри Ланка|Шри Ланци]] и [[Индија|Индији]].<ref name=Gordon/>

[[Датотека:L0074987 Malaria eradication - the world united against malaria (20675407876).jpg|мини|десно|Пакистанска поштанска марка из 1962. која промовише програм искорјењивања маларије.]]

Неуспјех у одржавању програма, повећање толеранције комараца на ДДТ и повећање толеранције паразита довели су до поновног избијања заразе. У многим областима почетни успјеси у искорјењивању су се дјелимично или потпуно преокренули, а у неким случајевима су се стопе преношења повећале.<ref name=Chapin81>{{cite journal | last = Chapin |first=G.|last2=Wasserstrom |first2=R. | title = Agricultural production and malaria resurgence in Central America and India | journal = Nature | volume = 293 | issue = 5829 | pages = 181–185 | year = 1981 | pmid = 7278974 | doi = 10.1038/293181a0 | bibcode = 1981Natur.293..181C | s2cid = 4346743 | doi-access = free }}</ref> Стручњаци су поновну појаву повезали са више фактора, укључујући лоше управљање и финансирање програма контроле маларије, сиромаштво, грађанске немире и повећано [[наводњавање]]. Еволуција отпорности на лијекове прве генерације, као што је хлороквин и на инсектициде је погоршала ситуацију.<ref name="DDTBP.1/2">{{cite web|url=http://www.pops.int/documents/ddt/Global%20status%20of%20DDT%20SSC%2020Oct08.pdf|title=Global status of DDT and its alternatives for use in vector control to prevent disease|last=van den Berg|first=Henk|date=23. 10. 2008|publisher=Stockholm Convention on Persistent Organic Pollutants/[[United Nations Environment Programme]]|accessdate=6. 3. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20101217022138/http://www.pops.int/documents/ddt/Global%20status%20of%20DDT%20SSC%2020Oct08.pdf |archive-date=17. 12. 2010|url-status=dead|df=mdy-all}}</ref><ref name="Feachem2007">{{cite journal | last = Feachem |first=R. G.|last2=Sabot |first2=O. J | title = Global malaria control in the 21st century: a historic but fleeting opportunity | journal = JAMA | volume = 297 | issue = 20 | pages = 2281–2284 | date = 7. 2007 | pmid = 17519417 | doi = 10.1001/jama.297.20.2281 }}</ref> Програмом је маларија успјешно елиминисана само у областима са високим социо-економским статусом, добро организованим здравственим системима и релативно мање интензивним или сезонским преносом маларије.<ref name="AmJTrop">{{cite journal | last = Sadasivaiah |first=S.|last2=Tozan |first2=Y.|last3=Breman |first3=J. G. | title = Dichlorodiphenyltrichloroethane (DDT) for indoor residual spraying in Africa: how can it be used for malaria control? | journal = The American Journal of Tropical Medicine and Hygiene | volume = 77 | issue = 6 Suppl | pages = 249–263 | date = 12. 2007 | pmid = 18165500 | doi = 10.4269/ajtmh.2007.77.249 | doi-access = free }}</ref>

У Шри Ланци, програм је смањио случајеве са око милион годишње прије прскања инсектицида на само 18 случајева 1963. и 29 случајева 1964.<ref>{{cite book|title=The Coming Plague: Newly Emerging Diseases in a World Out of Balance|page=51|last=Garrett|first=Laurie|url=https://books.google.com/books?id=v9RY2PVOtOMC&pg=PA51|year=1994|publisher=Farrar, Straus and Giroux|isbn=978-1-4299-5327-6|accessdate=6. 3. 2024|archive-date=19. 10. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211019223243/https://books.google.com/books?id=v9RY2PVOtOMC&pg=PA51|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news | url = https://www.nytimes.com/2010/12/28/health/28global.html | title = Malaria: A Disease Close to Eradication Grows, Aided by Political Tumult in Sri Lanka | first = Donald G. | last = McNeil | work = The New York Times | date = 27. 12. 2010 | accessdate=6. 3. 2024 | archive-date = 4. 1. 2017 | archive-url = https://web.archive.org/web/20170104050535/http://www.nytimes.com/2010/12/28/health/28global.html | url-status = live }}</ref> Послије тога тога је програм заустављен да би се уштедио новац, а 1968. и у првом кварталу 1969. било је 600.000 случајева. Земља је наставила са контролом вектора ДДТ-а, али су комарци развили отпор, вјероватно због сталне употребе у пољопривреди. Програмом је почео да се користи [[малатион]], али упркос успјесима у почетку, маларија је наставила да се поново развија током 1980-их.<ref name="Gordon">{{cite book|title=Mosquitoes, Malaria, and Man: A History of the Hostilities Since 1880|isbn=978-0-525-16025-0|first=Gordon A.|last=Harrison|url=https://books.google.com/books?id=mfkBr2oskyEC |year=1978|publisher=Dutton|accessdate=6. 3. 2024|archive-date=19. 10. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211019210418/https://books.google.com/books?id=mfkBr2oskyEC|url-status=live}}</ref><ref>{{cite journal | last = Karunaweera |first=N. D.|last2=Galappaththy |first2=G. N.|last3=Wirth |first3=D. F. | title = On the road to eliminate malaria in Sri Lanka: lessons from history, challenges, gaps in knowledge and research needs | journal = Malaria Journal | volume = 13 | page = 59 | year = 2014 | pmid = 24548783 | pmc = 3943480 | doi = 10.1186/1475-2875-13-59 | doi-access = free }}</ref>

Због отпорности вектора и паразита, као и због других фактора, изводљивост [[Eradikacija infektivnih bolesti|искорјењивања маларије]] са стратегијом коришћеном у то вријеме и расположивим ресурсима довела је до слабљења подршке програму.<ref name="Nájera2011">{{cite journal | last = Nájera |first=J. A.|last2=González-Silva |first2=M.|last3=Alonso |first3=P. L. | title = Some lessons for the future from the Global Malaria Eradication Programme (1955-1969) | journal = PLOS Medicine | volume = 8 | issue = 1 | pages = e1000412 | date = 1. 2011 | pmid = 21311585 | pmc = 3026700 | doi = 10.1371/journal.pmed.1000412 | doi-access = free }}</ref> СЗО је суспендовала програм 1969. године и умјесто тога фокусирали су се на контролу и лијечење болести.<ref name="DuintjerTebbensThompson2009"/><ref name="Nájera2011"/> Програми прскања (посебно коришћењем ДДТ-а) су смањени због забринутости за безбједност и утицаја на животну средину, као и проблема у административном, управљачком и финансијском спровођењу.<ref name=Chapin81/> Напори су пребачени са прскања на коришћење мрежа за кревет третираних инсектицидима и других интервенција.<ref name="AmJTrop"/><ref name=Rogan05>{{cite journal | last = Rogan |first=W. J.|last2=Chen |first2=A. | title = Health risks and benefits of bis(4-chlorophenyl)-1,1,1-trichloroethane (DDT) | journal = Lancet | volume = 366 | issue = 9487 | pages = 763–773 | year = 2005 | pmid = 16125595 | doi = 10.1016/S0140-6736(05)67182-6 | s2cid = 3762435 | url = https://zenodo.org/record/1259797 | accessdate=6. 3. 2024 | archive-date = 17. 10. 2019 | archive-url = https://web.archive.org/web/20191017205259/https://zenodo.org/record/1259797 | url-status = live }}</ref>

=== Након 1969. ===
Циљ одјељка 6Ц у оквиру [[Миленијумски циљеви развоја|Миленијумских развојних циљева]] укључивао је преокрет глобалног повећања инциденције маларије до 2015. године, са специфичним циљевима за дјецу млађу од пет година.<ref name="doi.org">{{cite journal | last = Sato |first=S. |title=''Plasmodium''—a brief introduction to the parasites causing human malaria and their basic biology |journal=Menu Journal of Physiological Anthropology |date=29. 1. 2021 |volume=40 |issue=40 |page=1 |doi=10.1186/s40101-020-00251-9 |pmid=33413683 |pmc=7792015 |doi-access=free }}</ref> Од 2000. подршка искорјењивању се повећала, иако неке особе у глобалној здравственој заједници (укључујући и људе унутар СЗО) сматрају да је искорјењивање преурањен циљ и мисле да би успостављање строгих рокова за искорјењивање могло да буде контрапродуктивно јер је вјероватно да неће бити испуњени.<ref>{{Cite web|url=https://www.science.org/content/article/setting-deadline-eradicating-malaria-good-idea-scientists-are-divided|title=Is setting a deadline for eradicating malaria a good idea? Scientists are divided| last = Enserink |first=M. |date=27. 8. 2019|website=Science|accessdate=6. 3. 2024}}</ref> Једна од тачки циља 3 у оквиру [[Циљеви одрживог развоја|Циљева одрживог развоја]] које су покренуле [[Уједињене нације]] је окончање епидемије у свим земљама до 2030. године.<ref>{{cite web|url=https://www.un.org/sustainabledevelopment/health/ |title=Goal 3: Ensure healthy lives and promote well-being for all at all ages|work=un.org|date=|accessdate=6. 3. 2024|first=|last=}}</ref>

Организација Без маларије је 2006. поставила јавни циљ елиминације маларије из Африке до 2015. године, са намјером да се распусте ако се тај циљ постигне, а до 2018. и даље је функционисала.<ref name="Strom 2011">{{Cite news | last = Strom |first=S. |date=1. 4. 2011 |title=Mission Accomplished, Nonprofits Go Out of Business |newspaper=The New York Times |url=https://www.nytimes.com/2011/04/02/business/02charity.html |oclc=292231852 |accessdate=6. 3. 2024 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20111225132828/http://www.nytimes.com/2011/04/02/business/02charity.html |archive-date=25. 12. 2011}}</ref> Године 2007. на 60. засједању Свјетске здравствене скупштине установљен је 25. април као Свјетски дан маларије.<ref>{{cite web|url=https://www.who.int/campaigns/world-malaria-day |title=25 April is World Malaria Day|work=who.int|date=|accessdate=6. 3. 2024|first=|last=}}</ref>

До 2012. године, Глобални фонд за борбу против [[Сида|сиде]], [[Туберкулоза|туберкулозе]] и маларије подијелио је 230 милиона мрежа третираних инсектицидима намијењених заустављању преноса маларије коју преносе комарци.<ref name="Global Fund">{{cite web |title = Fighting AIDS, Tuberculosis and Malaria |url = http://www.theglobalfund.org/en/about/diseases/ |publisher=The Global Fund |accessdate=6. 3. 2024 |url-status=dead |archive-url = https://web.archive.org/web/20120505235442/http://www.theglobalfund.org/en/about/diseases/ |archive-date=5. 5. 2012}}</ref> Клинтонова фондација са сједиштем у САД радила је на управљању потражњом и стабилизацији цијена на тржишту артемисинина.<ref name="WSJ 2008">{{cite news |last = Schoofs |first=M. |title = Clinton foundation sets up malaria-drug price plan |url = https://www.wsj.com/articles/SB121626447476161201 |date=July 17, 2008 |newspaper=Wall Street Journal |access-date=2012-05-14 |url-status=live |archive-url = https://web.archive.org/web/20160119132836/http://www.wsj.com/articles/SB121626447476161201 |archive-date=19. 1. 2016}}</ref> Други напори, као што је пројекат Атлас маларије, фокусирале су се на анализу климатских и временских информација потребних за тачно предвиђање ширења заразе на основу доступности станишта паразита који преносе маларију.<ref name="Guerra 2007"/> Савјетодавни комитет за политику маларије Свјетске здравствене организације формиран је 2012. године, са циљем да пружи стратешке савјете и технички допринос о свим аспектима контроле и елиминације.<ref>{{cite web|title=Executive summary and key points|url=https://www.who.int/entity/malaria/publications/world_malaria_report_2013/wmr13_summary_key_points.pdf?ua=1|work=World Malaria Report 2013|publisher=World Health Organization|accessdate=6. 3. 2024|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304091723/http://www.who.int/entity/malaria/publications/world_malaria_report_2013/wmr13_summary_key_points.pdf?ua=1|archive-date=4. 3. 2016}}</ref>

[[Датотека:World-map-of-past-and-current-malaria-prevalence-world-development-report-2009.png|мини|Региони у којима је маларија елиминисана до 2009.]]

Године 2015. Свјетска здравствена организација је објавила да је циљ смањење смртности за 90% до 2030.<ref name="Fletcher-2018" /> а [[Бил Гејтс]] је 2016. изјавио да мисли да ће глобално искорјењивање бити могуће до 2040.<ref>{{cite web |url=http://www.cfr.org/public-health-threats-and-pandemics/can-malaria-eradicated/p38243 |title=Can Malaria Be Eradicated? | last = Radwick |first=D. |date=5. 10. 2016 |publisher=Council on Foreign Relations|url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20161005201520/http://www.cfr.org/public-health-threats-and-pandemics/can-malaria-eradicated/p38243 |archive-date=5. 10. 2016 |accessdate=6. 3. 2024}}</ref> Према Свјетском извјештају о маларији СЗО за 2015. годину, глобална стопа смртности је опала за 60% између 2000. и 2015. СЗО је истакла да је циљ додатно смањење од 90% између 2015. и 2030. године,<ref>{{cite web |url=https://www.who.int/malaria/media/world-malaria-report-2015/en/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20151217125416/http://www.who.int/malaria/media/world-malaria-report-2015/en/ |url-status=dead |archive-date=17. 12. 2015 |title=Fact Sheet: World Malaria Report 2015 |date=9. 12. 2015|accessdate=6. 3. 2024}}</ref> уз смањење од 40% и искорјењивање у 10 земаља до 2020. године.<ref>{{Cite web|url=https://apps.who.int/iris/rest/bitstreams/1275142/retrieve|title=Malaria eradication: benefits, future scenarios & feasibility|work=who.int|date=|accessdate=6. 3. 2024}}</ref> Циљ за 2020. годину није испуњен, а дошло је и до благог пораста случајева у односу на 2015. годину.<ref name="2020_malaria_report">{{Cite web|url=https://www.who.int/teams/global-malaria-programme/reports/world-malaria-report-2020|title=World Malaria Report 2020|website=who.int|date=|accessdate=6. 3. 2024}}</ref> Поред тога, Уницеф је објавио да је број смртних случајева за све узрасте порастао за 10% између 2019. и 2020. дјелимично због прекида услуга повезаних са [[Пандемија ковида 19|пандемијом ковида 19]], док је опао 2021.<ref name="UNICEF DATA"/>

Постојала је разлика у испуњавању циљева између региона; [[југоисточна Азија]] је скоро испунила циљеве СЗО за 2020. годину, док региони Африке, Америке, источног Медитерана и западног Пацифика нису имали значајно смањење.<ref name="2020_malaria_report"/> Шест земаља подрегиона Великог Меконга је објавило да је циљ да елиминишу маларију коју преноси -{''P. falciparum''}- до 2025. као и да елиминишу сву маларију до 2030. године, постигавши смањење случајева од 97% до 2000. године.<ref name="2020_malaria_report"/> Уочи Свјетског дана маларије 2021. СЗО је именовала 25 земаља у којима ради на елиминацији болести до 2025. године у оквиру своје иницијативе Е-2025.<ref>{{cite web|url=https://www.who.int/publications/i/item/9789240024359 |title=Zeroing in on malaria elimination|work=who.int|date=21. 4. 2021|accessdate=6. 3. 2024|first=|last=}}</ref>

Прије 2016. године, Глобални фонд за борбу против сиде, туберкулозе и маларије обезбиједио је 659 милиона мрежа за кревет третираних инсектицидима, организовао је подршку и едукацију за превенцију маларије. Изазови се сматрају великим због недостатка средстава, слабе здравствене структуре и опстанак заразе у пограничним регионима, због чега се међународна сарадња сматра кључном.<ref>{{Cite web|url=http://www.bbc.com/future/story/20190925-the-race-to-stamp-out-malaria-along-the-bhutan-india-border|title=The tiny kingdom fighting an epidemic| last = Ro |first=C. |date=26. 9. 2019|website=BBC Future|accessdate=6. 3. 2024}}</ref> Једним од изазова сматра се и удаљено [[Аутохтони народи|аутохтоно становништво]] до којег може да буде тешко да се дође и да им се подигне свијест о превенцији и лијечењу, јер се већина аутохтоног становништва ослања на самодијагнозу, самолијечење, исцјелитеља и традиционалну медицину.<ref>{{cite Journal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC9132423/ |title=The prevalence of tuberculosis and malaria in minority indigenous populations of South- East Asia and the Western Pacific Region: a systematic review and meta-analysis|work=who.int|date=2022|accessdate=6. 3. 2024|first=Beth |last=Gilmour|first2=Kefyalew Addis |last2=Alene|first3=Archie |last3=Clements}}</ref> СЗО је аплицирала за фонд Гејтс фондације која је подржавала акцију искорјењивања маларије до 2007. године.<ref>{{cite journal | last = Chandler |first=C. I.|last2=Beisel |first2=U. | title = The Anthropology of Malaria: Locating the Social | journal = Medical Anthropology | volume = 36 | issue = 5 | pages = 411–421 | date = 7. 2017 | pmid = 28318308 | doi = 10.1080/01459740.2017.1306858 | s2cid = 34612426 | url = https://researchonline.lshtm.ac.uk/id/eprint/4328570/1/The%20Anthropology%20of%20Malaria_GREEN%20AAM.pdf }}</ref> Уједињени Арапски Емирати, Мароко, Јерменија, Туркменистан, Киргистан и Шри Ланка три узастопне године нису имали ендемске случајеве и СЗО је потврдила да немају маларију упркос недостатку финансирања 2010. године.<ref name="doi.org"/>

Процијењено је да је 31 од 92 ендемске земље на путу да испуни циљеве СЗО за 2020. годину, док је 15 земаља пријавило повећање од 40% или више између 2015. и 2020. године.<ref name="2020_malaria_report"/> Године 2018. објављено је да Парагвај више нема маларију, након борбе за искорјењивање која је почела 1950.<ref>{{cite web|url=https://www.who.int/news-room/detail/11-06-2018-who-certifies-paraguay-malaria-free|title=WHO certifies Paraguay malaria-free|date=11. 6. 2018|publisher=[[World Health Organization]]|accessdate=6. 3. 2024}}</ref> Између 2000. и 30. јуна 2021. СЗО је потврдила да 12 земаља више нема маларију, док је 2019. објављено да је више немају Аргентина и Алжир,<ref name="2020_malaria_report"/><ref>{{Cite web|url=https://www.who.int/news/item/22-05-2019-algeria-and-argentina-certified-malaria-free-by-who|title=Algeria and Argentina certified malaria-free by WHO|website=who.int}}</ref> а 2021. објављено је да је више немају Салвадор и Кина.<ref>{{cite web|url=https://www.who.int/teams/global-malaria-programme/elimination/e-2020-initiative-of-malaria-eliminating-countries |title=Eliminating malaria: 21 countries, a common goal|work=who.int|date=|accessdate=6. 3. 2024|first=|last=}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.who.int/news/item/30-06-2021-from-30-million-cases-to-zero-china-is-certified-malaria-free-by-who |title=From 30 million cases to zero: China is certified malaria-free by WHO|work=who.int|date=30. 6. 2021|accessdate=6. 3. 2024|first=|last=}}</ref> У марту 2023. објављено је да је више немају Азербејџан и Таџикистан,<ref name="aandt">{{Cite web |url=https://www.who.int/news/item/29-03-2023-who-certifies-azerbaijan-and-tajikistan-as-malaria-free/ |title=WHO certifies Azerbaijan and Tajikistan as malaria-free |date=29. 3. 2023 |accessdate=6. 3. 2024 |publisher=[[World Health Organization]]}}</ref> а Белизе у јуну 2023.<ref name="belize">{{Cite web |url=https://www.who.int/news/item/21-06-2023-belize-certified-malaria-free-by-who |title=Belize certified malaria-free by WHO |date=21. 6. 2023 |accessdate=6. 3. 2024 |publisher=[[World Health Organization]]}}</ref><ref>{{Cite web |title=Countries and territories certified malaria-free by WHO |url=https://www.who.int/teams/global-malaria-programme/elimination/countries-and-territories-certified-malaria-free-by-who |accessdate=1. 3. 2024|website=who.int}}</ref> У јануару 2024. објављено је да је више немају [[Зеленортска Острва]], чиме је укупан број земаља и територија којима је потврђено да немају маларију порастао на 44.<ref name="cabo verde">{{Cite web |url=https://www.who.int/news/item/12-01-2024-who-certifies-cabo-verde-as-malaria-free--marking-a-historic-milestone-in-the-fight-against-malaria|title=Who declares Cape Verde free of malaria |date=21. 1. 2024|accessdate=6. 3. 2024 |publisher=[[World Health Organization]]}}</ref>

== Друштво и култура ==
=== Економски утицај ===

[[Датотека:Saving Lives with SMS for Life.jpg|мини|десно|Клиника за маларију у Танзанији.]]

Научници сматрају да постоје одређени докази који указују на то да маларија није само болест која се обично повезује са [[сиромаштво]]м, већ да је она такође узрок сиромаштва и главна препрека економском развоју.<ref name="IftSoL"/><ref name="Worrall 2005">{{cite journal |last = Worrall |first=E.|last2=Basu |first2=S.|last3=Hanson |first3=K. |title = Is malaria a disease of poverty? A review of the literature |url = https://archive.org/details/sim_tropical-medicine-and-international-health_2005-10_10_10/page/1047 |journal = Tropical Medicine & International Health |year=2005 |volume=10 |issue=10 |pages=1047–1059 |doi=10.1111/j.1365-3156.2005.01476.x |pmid=16185240 |doi-access=free }}</ref> Иако су тропски региони највише погођени, њен најдаљи утицај може да допре у неке умјерене зоне које имају екстремне сезонске промјене. Повезана је са великим негативним економским ефектима на регионе у којима је широко распрострањена, а током касног 19. и почетка 20. вијека била је главни фактор спорог [[Привредни развој|економског развоја]] америчких јужних држава.<ref name="Humphreys 2001">{{Cite book | last = Humphreys |first=M. |title=Malaria: Poverty, Race, and Public Health in the United States| url = https://archive.org/details/malariapovertyra0000hump |publisher=Johns Hopkins University Press |year=2001 |page=256 |isbn=0-8018-6637-5}}</ref>

Поређење просјечног [[Бруто домаћи производ|БДП-а]] по глави становника за 1995. годину, прилагођеног за [[паритет куповне моћи]], између земаља са маларијом и земаља без ње чинило је петоструку разлику (1.526 долара према 8.268).<ref>{{cite web|url=http://earth.columbia.edu/sitefiles/file/about/director/pubs/sachsmalariafeb02.pdf |title=The economic and social burden of malaria|publisher=The Earth Institute|date=|accessdate=6. 3. 2024|first=|last=|format=pdf}}</ref> У периоду од 1965. до 1990. године, земље у којима је маларија била уобичајена имале су просјечан БДП по глави становника који је растао само 0,4% годишње, у поређењу са 2,4% годишње у другим земљама.<ref name="Sachs 2002">{{Cite journal |last=Sachs |first=J.|last2=Malaney |first2=P. |title=The economic and social burden of malaria |journal=Nature |year=2002|volume=415 |issue=6872 |pages=680–685 |pmid=11832956 |doi=10.1038/415680a|s2cid=618837 }}</ref>

Сматра се да сиромаштво може да повећа ризик од маларије јер они који су у сиромаштву немају финансијских могућности да спријече или лијече болест. Процијењено је да економски утицај маларије кошта Африку 12 милијарди америчких долара сваке године.<ref>{{cite Journal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK2620/ |title=The Malaria Burden and Africa|work=ncbi.nlm.nih.gov|date=|accessdate=6. 3. 2024|first=Ebrahim|last=Samba}}</ref> Економски утицај укључује трошкове здравствене заштите, радне дане изгубљене због болести, дане изгубљене у образовању, смањену продуктивност због оштећења мозга од церебралне маларије и губитак инвестиција и туризма.<ref name="Greenwood 2005"/> Сматра се да су бројне земље тешко оптерећене са маларијом и да је одговорна за 30–50% пријема у болницу, до 50% [[Пацијент|амбулантних посјета]] и до 40% трошкова јавног здравства.<ref name="Roll Back Malaria WHO">{{Cite web |author=Roll Back Malaria WHO partnership |title=Economic costs of malaria |year=2003 |accessdate=6. 3. 2023|url=http://www.rollbackmalaria.org/cmc_upload/0/000/015/363/RBMInfosheet_10.pdf |publisher=[[World Health Organization|WHO]] |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20091229044311/http://www.rollbackmalaria.org/cmc_upload/0/000/015/363/RBMInfosheet_10.pdf |archive-date=29. 12. 2009}}</ref>

Церебрална маларија је један од водећих узрока неуролошких инвалидитета код афричке дјеце.<ref name="Idro 2010"/> Студије које су упоређивале когнитивне функције прије и послије лијечења тешке маларије наставиле су да показују значајно нарушен успјех у школи и когнитивне способности чак и након опоравка.<ref name="Fernando 2010"/> Сматра се да тешка и церебрална маларија има далекосјежне социоекономске посљедице које превазилазе непосредне посљедице болести.<ref name="Ricci 2012">{{Cite journal | last = Ricci |first=F. |title=Social implications of malaria and their relationships with poverty|journal=Mediterranean Journal of Hematology and Infectious Diseases |year=2012 |volume=4 |issue=1 |page=e2012048 |pmid=22973492|pmc=3435125 |doi=10.4084/MJHID.2012.048}}</ref>

=== Фалсификовани и подстандардни лијекови ===

Софистицирани фалсификати лијекова пронађени су у неколико азијских земаља као што су [[Камбоџа]],<ref name="Lon 2006">{{Cite journal |last=Lon |first=C. T.|last2=Tsuyuoka |first2=R.|last3=Phanouvong |first3=S.|last4=Nivanna |first4=N.|last5=Socheat |first5=D.|last6=Sokhan |first6=C.|last7=Blum |first7=N.|last8=Christophel |first8=E. M.|last9=Smine |first9=A. |title=Counterfeit and substandard antimalarial drugs in Cambodia |year=2006|journal=Transactions of the Royal Society of Tropical Medicine and Hygiene |volume=100 |issue=11 |pages=1019–1024 |pmid=16765399|doi=10.1016/j.trstmh.2006.01.003}}</ref> [[Кина]],<ref name="Newton 2008">{{Cite journal |last=Newton |first=P. N.|last2=Fernández |first2=F. M.|last3=Plançon |first3=A.|last4=Mildenhall |first4=D. C.|last5=Green |first5=M. D.|last6=Ziyong |first6=L.|last7=Christophel |first7=E. M.|last8=Phanouvong |first8=S.|last9=Howells |first9=S.|last10=McIntosh |first10=E.|last11=Laurin |first11=P.|last12=Blum |first12=N.|last13=Hampton |first13=C. Y.|last14=Faure |first14=K.|last15=Nyadong |first15=L.|last16=Soong |first16=C. W.|last17=Santoso |first17=B.|last18=Zhiguang |first18=W.|last19=Newton |first19=J.|last20=Palmer |first20=K. |title=A collaborative epidemiological investigation into the criminal fake artesunate trade in South East Asia |journal=PLOS Medicine |year=2008 |volume=5 |issue=2 |page=e32 |pmid=18271620 |pmc=2235893 |doi=10.1371/journal.pmed.0050032 |doi-access=free }}</ref> [[Индонезија]], [[Лаос]], [[Тајланд]] и [[Вијетнам]] и представљају главни узрок смрти која може да се избјегне у тим земљама.<ref name="Newton 2006">{{Cite journal |last=Newton |first=P. N.|last2=Green |first2=M. D.|last3=Fernández |first3=F. M.|last4=Day |first4=N. P.|last5=White |first5=N. J. |title=Counterfeit anti-infective drugs|journal=Lancet Infectious Diseases |year=2006 |volume=6 |issue=9 |pages=602–613 |pmid=16931411 |doi=10.1016/S1473-3099(06)70581-3}}</ref> Свјетска здравствена организација је саопштила да су истраживања показала да је до 40% лијекова за маларију на бази артесуната фалсификовано, посебно у региону Великог Меконга. Они су успоставили систем брзог узбуњивања да брзо пријаве информације о фалсификованим лијековима релевантним властима у земљама учесницама пројекта.<ref name="Parry 2005">{{Cite journal | last = Parry |first=J. |title=WHO combats counterfeit malaria drugs in Asia |journal=British Medical Journal|year=2005 |volume=330 |issue=7499 |page=1044 |pmid=15879383 |url= |doi=10.1136/bmj.330.7499.1044-d |pmc=557259}}</ref> Не постоји поуздан начин да доктори или лаици открију фалсификоване лијекове без помоћи лабораторије; компаније покушавају да се боре против упорности фалсификованих лијекова коришћењем нове технологије за обезбјеђивање сигурности од извора до дистрибуције.<ref name="Gautam 2009">{{cite journal |last=Gautam |first=C. S.|last2=Utreja |first2=A.|last3=Singal |first3=G. L |title = Spurious and counterfeit drugs: A growing industry in the developing world |journal=Postgraduate Medical Journal |year=2009 |volume=85 |pages=251–256 |pmid=19520877 |doi=10.1136/pgmj.2008.073213 |issue=1003 |s2cid = 35470138 }}</ref>

Проблем клиничког и јавног здравља је пролиферација подстандардних антималаријских лијекова која је резултат неодговарајуће концентрације састојака, контаминације другим лијековима или токсичним нечистоћама, састојака лошег квалитета, лоше стабилности и неадекватног паковања.<ref name="Caudron 2008">{{cite journal |last=Caudron |first=J. M.|last2=Ford |first2=N.|last3=Henkens |first3=M.|last4=Macé|first4=C.|last5=Kidle-Monroe |first5=R.|last6=Pinel |first6=J. |title=Substandard medicines in resource-poor settings: A problem that can no longer be ignored |url=https://archive.org/details/sim_tropical-medicine-and-international-health_2008-08_13_8/page/1062 |journal=Tropical Medicine & International Health |year=2008 |volume=13 |issue=8 |pages=1062–1072 |pmid=18631318 |doi=10.1111/j.1365-3156.2008.02106.x |doi-access=free |hdl=10144/37334 }}</ref> Студија из 2012. показала је да отприлике једна трећина лијекова против маларије у југоисточној Азији и подсахарској Африци није успјела да прође [[Аналитичка хемија|хемијску анализу]], анализу паковања или да је фалсификована.<ref name="Nayyar 2012">{{Cite journal |last=Nayyar |first=G. M.|last2=Breman |first2=J. G.|last3=Newton |first3=P. N.|last4=Herrington |first4=J. |title=Poor-quality antimalarial drugs in southeast Asia and sub-Saharan Africa |journal=Lancet Infectious Diseases |year=2012 |volume=12 |issue=6 |pages=488–496 |doi=10.1016/S1473-3099(12)70064-6 |pmid=22632187}}</ref>

=== Рат ===

Током историје, зараза маларије је имала истакнуту улогу у судбинама предсједника влада, [[Национална држава|националних држава]], војног особља и војних акција.<ref name="Russell 2009">{{Cite book | last = Russell |first=P. F. |chapter=Communicable diseases Malaria |title=Medical Department of the United States Army in World War II |chapter-url=http://history.amedd.army.mil/booksdocs/wwii/Malaria/chapterI.htm |publisher=U.S. Army Medical Department. Office of Medical History |year=2009 |accessdate=6. 3. 2024 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20121009044343/http://history.amedd.army.mil/booksdocs/wwii/Malaria/chapterI.htm |archive-date=9. 10. 2012 }}</ref> Године 1910. добитник Нобелове награде за медицину [[Роналд Рос]] објавио је књигу под називом ''Превенција маларије'', која је укључивала поглавље под називом „Превенција маларије у рату“. Аутор поглавља, пуковник Мелвил, професор хигијене на Краљевском војном медицинском колеџу у Лондону, писао је о истакнутој улози коју је маларија у историји имала током ратова, написавши: „Историја маларије у рату могла би скоро да се схвати као историја самог рата, свакако историја рата у хришћанско доба... Вјероватно је случај да су многе такозване логорске грознице, а вјероватно и значајан дио логорске дизентерије током ратова шеснаестог, седамнаестог и осамнаестог вијека биле маларичног поријекла."<ref name="Ross 1910">{{Cite book | last = Melville |first=C. H. | editor-last = Ross |editor-first=R. |title=The Prevention of Malaria |chapter=The prevention of malaria in war |year=1910 |publisher=E.P. Dutton |location=New York |page=577 |chapter-url=https://archive.org/stream/pr00eventionofmalarossrich#page/576/mode/2up |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20160312141333/http://archive.org/stream/pr00eventionofmalarossrich#page/576/mode/2up |archive-date=12. 3. 2016}}</ref> Вјерује се да је коктел џин тоник у [[Британска Индија|Британској Индији]] можда настао као начин узимања кинина, познат по својим антималаријским својствима.<ref>{{cite book | last = Bryant |first=B. J.|last2=Knights |first2=K. M. |title=Pharmacology for Health Professionals |date=2011 |publisher=Elsevier Australia |isbn=9780729539296 |page=895 |url=https://books.google.com/books?id=TQV6sLzYsOYC&pg=PA895}}</ref>

[[Датотека:"Don't go to Bed with Malaria Mosquito" - NARA - 514146.tif|мини|Плакат из [[Други светски рат|Другог свјетског рата]].]]

Маларија је била највећа опасност по здравље са којом су се сусреле америчке трупе у јужном Пацифику током [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], гдје је било заражено око 500.000 особа.<ref name="Bray 2004">{{cite book |last = Bray |first=R. S. |title = Armies of Pestilence: The Effects of Pandemics on History |year=2004 |publisher=James Clarke |isbn=978-0-227-17240-7 |page=102 |url = https://books.google.com/books?id=djPWGnvBm08C&pg=PA102 }}</ref> Према Џозефу Патрику Бирну, 60.000 америчких војника је умрло од маларије током афричких и јужнопацифичких битки.<ref name="Byrne 2008">{{cite book |last=Byrne |first=J. P. |title=Encyclopedia of Pestilence, Pandemics, and Plagues: A-M |year=2008 |publisher=ABC-CLIO |isbn=978-0-313-34102-1 |page=383 | url =}}}</ref>

Уложена су значајна финансијска средства у набавку постојећих и стварање нових антималаријских агенса. Током [[Први светски рат|Првог]] и Другог свјетског рата, недосљедне залихе природних лијекова против маларије, коре дрвета -{cinchona}- и кинина, довеле су до значајног финансирања истраживања и развоја других лијекова и вакцина.<ref>{{cite Journal|url=https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/8626269/ |title=Conflicts of interest: the genesis of synthetic antimalarial agents in peace and war|work=ncbi.nlm.nih.gov|date=1995|accessdate=6. 3. 2024|first=D.|last=Greenwood|first2=J.|last2=Antimicrob Chemother}}</ref> Америчке војне организације које спроводе такве истраживачке иницијативе укључују Морнарички медицински истраживачки центар, Институт за истраживање војске Волтер Рид и Институт за заразне болести америчких оружаних снага.<ref name="malariasite1">{{Cite web |title=History of Malaria During Wars |url=http://www.malariasite.com/malaria/history_wars.htm | vauthors = Kakkilaya BS |publisher=Malariasite.com |date=14. 4. 2006 |accessdate=6. 3. 2024|url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120403183816/http://www.malariasite.com/malaria/history_wars.htm |archive-date=3. 4. 2012 }}</ref>

Основане су и разне иницијативе, као што је контрола маларије у ратним подручјима (МЦВА), која је основана 1942. године, са циљем да контролише маларију око војних база за обуку у јужним државама САД и њиховим територијама, гдје је маларија била проблематична.<ref>{{cite web|url=https://www.cdc.gov/malaria/about/history/#mcwa |title=The History of Malaria|work=cdc.gov|date=|accessdate=6. 3. 2024|first=|last=}}</ref> Године 1946. као насљедник основан је Центар за заразне болести, који је касније постао познат као Центри за контролу и превенцију болести или ЦДЦ.<ref>{{cite web|url=https://www.cdc.gov/museum/history/our-story.html |title=CDC History|work=cdc.gov|date=|accessdate=6. 3. 2024|first=|last=}}</ref>

== Истраживања ==

Иницијатива Агенда истраживања искорјењивања маларије (-{malERA}-) била је консултативни процес да се идентификује којим областима истраживања и развоја морају да се позабаве за искорјењивање широм свијета.<ref>{{cite journal | last = Hall |first=B. F.|last2=Fauci |first2=A. S. | title = Malaria control, elimination, and eradication: the role of the evolving biomedical research agenda | journal = The Journal of Infectious Diseases | volume = 200 | issue = 11 | pages = 1639–1643 | date = 12. 2009 | pmid = 19877843 | doi = 10.1086/646611 | doi-access = free }}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.who.int/dg/speeches/2010/malaria_20100326/en/ |title=A research agenda for malaria eradication|website=who.int|accessdate=6. 3. 2024|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20160307182232/http://www.who.int/dg/speeches/2010/malaria_20100326/en/|archive-date=7. 3. 2016}}</ref>

=== Лијекови ===

Паразити маларије садрже апикопласте, органеле повезане са [[пластид]]има који се налазе у биљкама, заједно са сопственим [[геном]]има.<ref>{{cite web|url=https://www.nature.com/scitable/topicpage/the-apicoplast-an-organelle-with-a-green-14231555/ |title=The Apicoplast: An Organelle with a Green Past|work=nature.com|date=2010|accessdate=6. 3. 2024|first=Laura|last=Vargas Parada}}</ref> Сматра се да су ти апикопласти настали ендосимбиозом алги и да имају кључну улогу у различитим аспектима [[Метаболизам|метаболизма]] паразита, као што је [[Sinteza masnih kiselina|биосинтеза масних кисјелина]].<ref>{{cite Journal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC8406264/ |title=Organelle Dynamics in Apicomplexan Parasites|work=ncbi.nlm.nih.gov|date=24. 8. 2021|accessdate=6. 3. 2024|first=Julie M. J.|last=Verhoef|first2=Markus|last2=Meissner|first3=Taco W. A.|last3=Kooij|editor-first=Louis M.|editor-last=Weiss}}</ref> Утврђено је да апикопласти производе преко 400 протеина и истражују се као могуће мете за нове лијекове.<ref name="Kalanon 2010">{{Cite journal |last=Kalanon |first=M.|last2=McFadden |first2=G. I. |title=Malaria, ''Plasmodium falciparum'' and its apicoplast|journal=Biochemical Society Transactions |year=2010 |volume=38 |issue=3 |pages=775–782 |doi=10.1042/BST0380775 |pmid=20491664}}</ref>

Са појавом паразита из рода -{''Plasmodium''}- отпорних на лијекове, научници развијају нове стратегије за борбу против њих. Један од приступа је увођење синтетичких адуката [[пиридоксал]]-амино кисјелина које паразит преузима и на крају омета његову способност да створи неколико есенцијалних [[Витамин Б|витамина Б]].<ref name="Müller 2010">{{Cite journal |last=Müller |first=I. B.|last2=Hyde |first2=J. E.|last3=Wrenger |first3=C. |title=Vitamin B metabolism in ''Plasmodium falciparum'' as a source of drug targets |journal=Trends in Parasitology |volume=26 |issue=1 |pages=35–43 |year=2010 |pmid=19939733 |doi=10.1016/j.pt.2009.10.006}}</ref><ref name="Du 2011">{{cite journal |last = Du |first=Q.|last2=Wang |first2=H.|last3=Xie |first3=J. |title = Thiamin (vitamin B1) biosynthesis and regulation: A rich source of antimicrobial drug targets? |journal=International Journal of Biological Sciences |year=2011 |volume=7 |issue=1 |pages=41–52 |pmid=21234302 |pmc=3020362 |doi=10.7150/ijbs.7.41 |doi-access=free }}</ref> Такође се разматрају истраживања лијекова који користе синтетичке [[Комплексно једињење|комплексе]] на [[Organometalna hemija|бази метала]].<ref name="Biot 2012">{{cite journal |last=Biot |first=C.|last2=Castro |first2=W.|last3=Botté |first3=C. Y.|last4=Navarro |first4=M. |title = The therapeutic potential of metal-based antimalarial agents: Implications for the mechanism of action |journal=Dalton Transactions |year=2012 |volume=41 |issue=21 |pages=6335–6349 |pmid=22362072 |doi=10.1039/C2DT12247B }}</ref><ref name="Roux 2012">{{Cite journal |last=Roux |first=C.|last2=Biot |first2=C. |title=Ferrocene-based antimalarials |journal=Future Medicinal Chemistry|year=2012 |volume=4 |issue=6 |pages=783–797 |pmid=22530641 |doi=10.4155/fmc.12.26}}</ref>

-{(+)-SJ733}- је дио шире класе експерименталних лијекова званих спироиндолон, који инхибира АТП4 протеин инфицираних црвених крвних зрнаца који узрокују да се ћелије скупљају и постају круте попут ћелија које старе.<ref>{{cite Journal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4273362/ |title=(+)-SJ733, a clinical candidate for malaria that acts through ATP4 to induce rapid host-mediated clearance of Plasmodium|work=ncbi.nlm.nih.gov|date=16. 12. 2014|accessdate=6. 3. 2024|display-authors=6|first=María Belén|last=Jiménez-Díaz|first2=Daniel|last2=Ebert|first3=Yandira|last3=Salinas|first4=Anupam |last4=Pradhan|first5=Adele M.|last5=Lehane|first6=Marie-Eve |last6=Myrand-Lapierre|first7=Kathleen G. |last7=O’Loughlin|first8=Mariana Justino |last8=de Almeida|first9=David M. |last9=Shackleford|first10=Angela K. |last10=Carrillo|first11=Julie A. |last11=Clark|first12=Adelaide S. M. |last12=Dennis|first13=Jonathon |last13=Diep|first14=Xiaoyan |last14=Deng|first15=Sandra |last15=Duffy|first16=Aaron N. |last16=Endsley|first17=Greg |last17=Fedewa|first18=W. Armand |last18=Guiguemde|first19=María G. |last19=Gómez|first20=Gloria |last20=Holbrook|first21=Jeremy |last21=Horst|first22=Charles C. |last22=Kim|first23=Jian |last23=Liu|first24=Marcus C. S. |last24=Lee|first25=Amy |last25=Matheny|first26=María Santos |last26=Martínez|first27=Gregory |last27=Miller|first28=Ane |last28=Rodríguez-Alejandre|first29=Laura |last29=Sanz|first30=Martina |last30=Sigal|first31=Natalie J. |last31=Spillman|first32=Philip D. |last32=Stein|first33=Zheng |last33=Wang|first34=Fangyi |last34=Zhu|first35=David |last35=Waterson|first36=Spencer |last36=Knapp|first37=Anang |last37=Shelat|first38=Vicky M. |last38=Avery|first39=David A. |last39=Fidock|first40=Francisco-Javier |last40=Gamo|first41=Susan A. |last41=Charman|first42=Jon C. |last42=Mirsalis|first43=Hongshen |last43=Ma|first44=Santiago |last44=Ferrer|first45=Kiaran |last45=Kirk|first46=Iñigo |last46=Angulo-Barturen|first47=Dennis E. |last47=Kyle|first48=Joseph L. |last48=DeRisi|first49=David M. |last49=Floyd|first50=R. Kiplin |last50=Guy}}</ref> То покреће имуни систем да елиминише заражене ћелије из система. Године 2014. Медицински институт Хауард Хјуз објавио је да планира клиничко испитивање фазе 1 за процјену безбједносног профила код људи.<ref name=atp4>{{cite web|url=http://www.fiercebiotechresearch.com/story/new-malaria-drug-unleashes-immune-system-assault-infected-cells/2014-12-08|title=New malaria drug unleashes an immune system assault on infected cells | last = John |first=C. |publisher=fiercebiotechresearch.com|date=8. 12. 2014|accessdate=6. 3. 2024|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20160404040409/http://www.fiercebiotechresearch.com/story/new-malaria-drug-unleashes-immune-system-assault-infected-cells/2014-12-08|archive-date=4. 4. 2016}}</ref> -{NITD246}- и -{NITD609}- такође припадају класи спироиндолона и нападају АТП4 протеин.<ref name=atp4/> Према резултатима молекуларног спајања, једињења -{3j, 4b, 4h}- и -{4m}- су показала селективност према ензиму лактат дехидрогеназе, а анализа након спајања показала је стабилно динамичко понашање свих одабраних једињења у поређењу са хлороквином. Термодинамичка анализа крајњег стања навела је једињење -{3j}- као селективни и моћни инхибитор ензима лактат дехидрогеназе.<ref name="pmid31903852">{{cite journal | last = Singh |first=R.|last2=Bhardwaj |first2=V. K.|last3=Purohit |first3=R. | title = Identification of a novel binding mechanism of Quinoline based molecules with lactate dehydrogenase of ''Plasmodium falciparum'' | journal = Journal of Biomolecular Structure and Dynamics | volume = 39 | issue = 1 |date= 1. 2020 | pages = 348–356 | pmid = 31903852 | doi = 10.1080/07391102.2020.1711809 | s2cid = 209894772 | url = https://www.beilstein-archives.org/xiv/download/pdf/2019153-pdf }}</ref>

=== Нове мете ===

Селективно циљање паразита у јетри се сматра алтернативном стратегијом у суочавању са отпором на најновије комбиноване терапије против крвних стадијума паразита.<ref name="Stanway2019">{{cite journal | last = Stanway |first=R. R.|last2=Bushell |first2=E.|last3=Chiappino-Pepe |first3=A.|last4=Roques |first4=M.|last5=Sanderson |first5=T.|last6=Franke-Fayard |first6=B.|last7=Caldelari |first7=R.|last8=Golomingi |first8=M.|last9=Nyonda |first9=M. | title = Genome-Scale Identification of Essential Metabolic Processes for Targeting the ''Plasmodium'' Liver Stage | journal = Cell | volume = 179 | issue = 5 | pages = 1112–1128 | date = 11. 2019 | doi = 10.1016/j.cell.2019.10.030 | pmid = 31730853 | pmc = 6904910 | doi-access = free }}</ref>

У истраживању спроведеном 2019. године, користећи експерименталну анализу са [[Нокаут гена|нокаут мутантима]] -{''Plasmodium berghei''}-, истраживачи су идентификовали гене који су потенцијално неопходни у фази јетре. Они су генерисали рачунарски модел за анализу развоја прије-еритроцита и метаболизма у фази јетре. Комбинујући обје методе, идентификовали су седам метаболичких подсистема који постају неопходни у поређењу са крвним стадијумом. Неки од тих метаболичких подсистема су синтеза и елонгација масних кисјелина, метаболизам трикарбоксилне кисјелине, амино кисјелина и метаболизам хема.<ref name="Stanway2019"/> Они су проучавали три подсистема: синтезу и елонгацију масних кисјелина и биосинтезу амино шећера. Истакли су да се у прва два примјера јавља јасна зависност стадијума јетре од сопственог метаболизма масних кисјелина.<ref name="Stanway2019"/> Они су по први пут доказали да биосинтеза амино шећера у стадијуму јетре -{''Plasmodium berghei''}- има битну улогу. Према истраживању, унос [[N-Acetilglukozamin|Н-ацетилглукозамина]] је ограничен у фази јетре, јер је његова синтеза потребна за развој паразита.<ref name="Stanway2019"/> Налази и рачунарски модел истраживања пружили су основу за дизајн антималаријских терапија усмјерених на метаболичке протеине.<ref name="Stanway2019"/><ref>{{cite journal | last = Roy |first=M.|last2=Rawat |first2=A.|last3=Kaushik |first3=S.|last4=Jyoti |first4=A.|last5=Srivastava |first5=V. K. | title = Endogenous cysteine protease inhibitors in upmost pathogenic parasitic protozoa | journal = Microbiological Research | volume = 261 | pages = 127061 | date = 8. 2022 | pmid = 35605309 | doi = 10.1016/j.micres.2022.127061 | s2cid = 248741177 | doi-access = free }}</ref>

=== Остала истраживања ===

Стратегија нехемијске контроле вектора укључује генетичку манипулацију маларичним комарцима.<ref name="Genetic approaches to interfere with malaria transmission by vector mosquitoes">{{cite Journal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3593784/ |title=Genetic approaches to interfere with malaria transmission by vector mosquitoes|work=ncbi.nlm.nih.gov|date=6. 2. 2013|accessdate=6. 3. 2024|first=Sibao|last=Wang|first2=Marcelo|last2=Jacobs-Lorena}}</ref> Напредак у технологијама [[Генетички инжењеринг|генетичког инжињеринга]] омогућио је увођење стране ДНК у геном комараца и смањење животног вијека комарца или може да га учини отпорнијим на паразита маларије.<ref name="Genetic approaches to interfere with malaria transmission by vector mosquitoes"/> Техника стерилних инсеката је генетичка метода контроле којом се узгаја и ослобађа велики број стерилних мушких комараца, а парење са дивљим женкама смањује дивљу популацију у наредној генерацији, а нова генерација на крају елиминише циљну популацију.<ref name="Raghavendra 2011"/>

Геномика је централна за истраживање маларије. Уз помоћ секвенционирања -{''P. falciparum''}-, једног од његових вектора -{''Anopheles gambiae''}-, као и људског генома, може да се проучава генетика сва три организма у животном циклусу маларије.<ref name="Aultman 2002">{{cite journal |last=Aultman |first=K. S.|last2=Gottlieb |first2=M.|last3=Giovanni |first3=M. Y.|last4=Fauci |first4=A. S. |title = ''Anopheles gambiae'' genome: completing the malaria triad |journal=Science |volume=298 |issue=5591 |page=13 |year=2002  |pmid=12364752 |doi=10.1126/science.298.5591.13 |doi-access=free }}</ref> Једна од нових примјена генетске технологије у 21. вијеку је могућност производње [[Генетички модификован организам|генетички модификованих]] комараца који не преносе маларију, што потенцијално може да омогући [[Биолошко сузбијање штеточина|биолошку контролу]] преноса заразе.<ref name="Ito 2002">{{cite journal |last=Ito |first=J.|last2=Ghosh |first2=A.|last3=Moreira |first3=L. A.|last4=Wimmer |first4=E. A.|last5=Jacobs-Lorena |first5=M. |title=Transgenic anopheline mosquitoes impaired in transmission of a malaria parasite |journal=Nature |volume=417 |issue=6887 |pages=452–55 |year=2002 |pmid=12024215 |doi=10.1038/417452a|bibcode=2002Natur.417..452I |s2cid=4376984 }}</ref>

У једној студији је створен генетички модификовани сој комараца -{''Anopheles stephensi}- који више није преносио маларију, а та отпорност се преносила на потомство комараца.<ref>{{cite journal | last = Gantz |first=V. M.|last2=Jasinskiene |first2=N.|last3=Tatarenkova |first3=O.|last4=Fazekas |first4=A.|last5=Macias |first5=V. M.|last6=Bier |first6=E.|last7=James |first7=A. A. | title = Highly efficient Cas9-mediated gene drive for population modification of the malaria vector mosquito Anopheles stephensi | journal = Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America | volume = 112 | issue = 49 | pages = E6736-6743 | date = 12. 2015 | pmid = 26598698 | pmc = 4679060 | doi = 10.1073/pnas.1521077112 | bibcode = 2015PNAS..112E6736G | doi-access = free }}</ref>

Генски погон је техника за промјену дивљих популација, за сузбијање или елиминисање инсеката како не би могли да пренесу болести (нарочито комарци у случајевима маларије,<ref name="ImperialCollegeLondon">{{cite news |url=https://www.imperial.ac.uk/news/227193/malarial-mosquitoes-suppressed-experiments-that-mimic/ |title=Malarial mosquitoes suppressed in experiments that mimic natural environments |date=28. 7. 2021 |accessdate=6. 3. 2024}}</ref> [[Зика вирус|вируса зика]],<ref name="BloombergFlam">{{cite news | url=https://www.bloomberg.com/view/articles/2016-02-04/fighting-zika-virus-with-genetic-engineering | title=Fighting Zika Virus With Genetic Engineering | work=Bloomberg | date=4. 2. 2016|accessdate=6. 3. 2024 | last = Flam |first=F. | url-status=live | archive-url=https://web.archive.org/web/20160606220755/http://www.bloomberg.com/view/articles/2016-02-04/fighting-zika-virus-with-genetic-engineering | archive-date=6. 6. 2016 }}</ref> денге и жуте грознице).<ref name="Fletcher-2018">{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/news/0/mutant-mosquitoes-can-gene-editing-kill-malaria/ |archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220111/https://www.telegraph.co.uk/news/0/mutant-mosquitoes-can-gene-editing-kill-malaria/ |archive-date=11. 1. 2022 |url-access=subscription |url-status=live|title=Mutant mosquitoes: Can gene editing kill off malaria?| last = Fletcher |first=M. |date=11. 8. 2018|work=The Telegraph|accessdate=6. 3. 2024|issn=0307-1235}}{{cbignore}}</ref>

У студији спроведеној 2015. године, истраживачи су истакли да код мишева постоји специфични узајамни однос између маларије и истовремене инфекције са [[Ваљкасти црви|нематодом]] -{''Nippostrongylus brasiliensis''}-, плућним мигрирајућим хелминтом.<ref name="Griffiths-2015">{{cite journal |last=Griffiths |first=E. C.|last2=Fairlie-Clarke |first2=K.|last3=Allen |first3=J. E.|last4=Metcalf |first4=C. J.|last5=Graham |first5=A. L. |date=12. 2015 | editor-last = Ostfeld |editor-first=R. |title=Bottom-up regulation of malaria population dynamics in mice co-infected with lung-migratory nematodes |url=https://eprints.gla.ac.uk/113103/7/113103.pdf |journal=Ecology Letters |volume=18 |issue=12 |pages=1387–1396 |doi=10.1111/ele.12534 |pmid=26477454}}</ref> Утврђено је да коинфекција смањује вируленцију паразита, што се приписује инфекцији нематодама која узрокује повећано уништавање еритроцита или црвених крвних зрнаца.<ref>{{cite Journal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3224723/ |title=Plasmodium chabaudi limits early Nippostrongylus brasiliensis-induced pulmonary immune activation and Th2 polarization in co-infected mice|work=ncbi.nlm.nih.gov|date=2009|accessdate=6. 3. 2024|first=Marieke A. |last=Hoeve|first2=Katie J.|last2=Mylonas|first3=Karen J. |last3=Fairlie-Clarke|first4=Simmi M. |last4=Mahajan|first5=Judith E.|last5=Allen|first6=Andrea L. |last6=Graham}}</ref> Пошто паразит има склоност ка старијим еритроцитима домаћина, повећано уништавање еритроцита и [[еритроцитопоеза]] која је услиједила, резултирају претежно млађом популацијом еритроцита, што доводи до смањења популације паразита.<ref name="Griffiths-2015" /> Сматра се да је тај ефекат независан од имунолошке контроле паразита домаћина.<ref>{{cite Journal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC9240312/ |title=Mechanisms for Host Immune Evasion Mediated by Plasmodium falciparum-Infected Erythrocyte Surface Antigens|work=ncbi.nlm.nih.gov|date=2022|accessdate=6. 3. 2024|first=Akihito|last=Sakoguchi|first2=Hisashi|last2=Arase}}</ref>

У прегледаном чланку објављеном у децембру 2020. године, истакнуто је да постоји међусобна повезаност између региона са маларијом и стопе смртности случајева од [[Ковид 19|ковида 19]].<ref name="Arshad-2020">{{cite journal |last=Arshad |first=A. R.|last2=Bashir |first2=I.|last3=Ijaz |first3=F.|last4=Loh |first4=N.|last5=Shukla |first5=S.|last6=Rehman |first6=U. U.|last7=Aftab |first7=R. K |date=12. 2020 |title=Is COVID-19 Fatality Rate Associated with Malaria Endemicity? |journal=Discoveries |volume=8 |issue=4 |pages=e120 |doi=10.15190/d.2020.17 |pmc=7749783 |pmid=33365386 |doi-access=free}}</ref> Студијом је утврђено да су у просјеку региони у којима је маларија ендемска имали ниже стопе смртности од ковида 19 у поређењу са регионима без ендемске маларије.<ref>{{cite Journal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7749783/ |title=~Is COVID-19 Fatality Rate Associated with Malaria Endemicity?|work=ncbi.nlm.nih.gov|date=11. 12. 2020|accessdate=6. 3. 2024|first=Abdul Rehman |last=Arshad|first2=Imtiaz |last2=Bashir|first3=Farhat |last3=Ijaz|first4=Nicholas |last4=Loh|first5=Suraj |last5=Shukla|first6=Ubaid Ur |last6=Rehman|first7=Rana Khurram |last7=Aftab}}</ref>

Године 2017. сој бактерија из рода -{''Serratia''}- је генетски модификован да спријечи маларију код комараца,<ref>{{Cite journal |last1=Wang |first1=Sibao |last2=Dos-Santos |first2=André L. A. |last3=Huang |first3=Wei |last4=Liu |first4=Kun Connie |last5=Oshaghi |first5=Mohammad Ali |last6=Wei |first6=Ge |last7=Agre |first7=Peter |last8=Jacobs-Lorena |first8=Marcelo |date=29. 9. 2017 |title=Driving mosquito refractoriness to ''Plasmodium falciparum'' with engineered symbiotic bacteria |journal=Science|volume=357 |issue=6358 |pages=1399–1402 |doi=10.1126/science.aan5478 |issn=0036-8075 |pmc=9793889 |pmid=28963255|bibcode=2017Sci...357.1399W }}</ref><ref>{{Cite journal |last=Servick |first=Kelly |date=28. 9. 2017 |title=The microbes in a mosquito's gut may help fight malaria |url=http://www.sciencemag.org/news/2017/09/microbes-mosquito-s-gut-may-help-fight-malaria |journal=Science |doi=10.1126/science.aaq0811 |issn=0036-8075}}</ref> а 2023. је објављено да бактерија -{''Delftia tsuruhatensis''}- природно спрјечава развој маларије лучењем молекула званог [[харман]].<ref>{{Cite journal |last1=Huang |first1=Wei |last2=Rodrigues |first2=Janneth |last3=Bilgo |first3=Etienne |last4=Tormo |first4=José R. |last5=Challenger |first5=Joseph D. |last6=De Cozar-Gallardo |first6=Cristina |last7=Pérez-Victoria |first7=Ignacio |last8=Reyes |first8=Fernando |last9=Castañeda-Casado |first9=Pablo |last10=Gnambani |first10=Edounou Jacques |last11=Hien |first11=Domonbabele François de Sales |last12=Konkobo |first12=Maurice |last13=Urones |first13=Beatriz |last14=Coppens |first14=Isabelle |last15=Mendoza-Losana |first15=Alfonso |date=4. 8. 2023|title=Delftia tsuruhatensis TC1 symbiont suppresses malaria transmission by anopheline mosquitoes |url=https://www.science.org/doi/10.1126/science.adf8141 |journal=Science |volume=381 |issue=6657 |pages=533–540 |doi=10.1126/science.adf8141 |pmid=37535741 |bibcode=2023Sci...381..533H |hdl=10044/1/105278 |s2cid=260440907 |issn=0036-8075|hdl-access=free }}</ref><ref>{{Cite news |last=Offord |first=Catherine |date=3. 8. 2023|accessdate=6. 3. 2024 |title=Microbe stops mosquitoes from harboring malaria parasite |work=Science|url=https://www.science.org/content/article/microbe-stops-mosquitoes-harboring-malaria-parasite}}</ref><ref>{{Cite news |date=4. 8. 2023|title=Chance discovery helps fight against malaria |work=BBC News |url=https://www.bbc.com/news/health-66394117 |accessdate=6. 3. 2024}}</ref>

== Маларија код животиња ==

Иако није познато да ниједна од четири главне врсте паразита маларије који изазивају инфекције код људи изазива заразу и код животиња,<ref>{{cite web |title=Facts about malaria |url=https://www.ecdc.europa.eu/en/malaria/facts |website=European Centre for Disease Prevention and Control |date=9. 6. 2017 |access-date = 16. 7. 2021}}</ref> познато је да -{''P. knowlesi''}- инфицира и људе и [[Примати|примате]].<ref name="Collins 2012"/> Утврђено је да су и друге врсте паразита маларије који су изазивали заразу код примата (посебно -{''P. cynomolgi''}- и -{''P. simium''}-) почеле да изазивају заразу и код људи.<ref>{{cite journal | last = Brasil |first=P.|last2=Zalis |first2=M. G.|last3=de Pina-Costa |first3=A.|last4=Siqueira |first4=A. M.|last5=Júnior |first5=C. B.|last6=Silva |first6=S.|last7=Areas |first7=A. L.|last8=Pelajo-Machado |first8=M.|last9=de Alvarenga |first9=D. A.|last10=da Silva Santelli |first10=A. C.|last11=Albuquerque |first11=H. G.|last12=Cravo |first12=P.|last13=Santos de Abreu |first13=F. V.|last14=Peterka |first14=C. L.|last15=Zanini |first15=G. M.|last16=Suárez Mutis |first16=M. C.|last17=Pissinatti |first17=A.|last18=Lourenço-de-Oliveira |first18=R.|last19=de Brito |first19=C. F.|last20=de Fátima Ferreira-da-Cruz |first20=M.|last21=Culleton |first21=R.|last22=Daniel-Ribeiro |first22=C. T. | display-authors = 6 | title = Outbreak of human malaria caused by ''Plasmodium simium'' in the Atlantic Forest in Rio de Janeiro: a molecular epidemiological investigation | journal = The Lancet. Global Health | volume = 5 | issue = 10 | pages = e1038–e1046 | date = 10. 2017 | pmid = 28867401 | doi = 10.1016/S2214-109X(17)30333-9 | doi-access = free }}</ref> Идентификовано је скоро 200 врста паразита из рода -{''Plasmodium''}- који инфицирају [[птице]], [[Гмизавци|гмизавце]] и друге [[Сисари|сисаре]],<ref name="Rich 2006">{{Cite book |last=Rich |first=S. M.|last2=Ayala |first2=F. J. |chapter=Evolutionary origins of human malaria parasites |chapter-url=https://link.springer.com/chapter/10.1007/0-387-28295-5_6  |title=Malaria: Genetic and Evolutionary Aspects |series=Emerging Infectious Diseases of the 21st Century |year=2006 |editor-last=Dronamraju |editor-first=K. R.|editor-last2=Arese |editor-first2=P. |publisher=Springer |pages=125–146 |doi=10.1007/0-387-28295-5_6 |isbn=978-0-387-28294-7}}</ref> а њих око 30 природно инфицира примате.<ref name="Baird 2009" /> Неки паразити који инфицирају примате служе као [[Моделни организам|моделни организми]] за паразите који инфицирају људе, као што су -{''P. coatneyi''}- (модел за -{''P. falciparum''}-) и -{''P. cynomolgi''}- (модел за -{''P. vivax''}-). Дијагностичке технике које се користе за откривање паразита код примата су сличне онима које се користе за људе.<ref name="Ameri 2010">{{cite journal |last = Ameri |first=M. |title = Laboratory diagnosis of malaria in nonhuman primates |journal = Veterinary Clinical Pathology |year=2010 |volume=39 |issue=1 |pages=5–19 |pmid=20456124 |doi=10.1111/j.1939-165X.2010.00217.x |doi-access=free }}</ref> Паразити који инфицирају глодаре се користе као модели у истраживањима, као што је -{''P. berghei''}-.<ref name="Mlambo 2008">{{Cite journal |last=Mlambo |first=G.|last2=Kumar |first2=N. |title=Transgenic rodent ''Plasmodium berghei'' parasites as tools for assessment of functional immunogenicity and optimization of human malaria vaccines |journal=Eukaryotic Cell |year=2008 |volume=7 |issue=11 |pages=1875–1879 |pmid=18806208 |doi=10.1128/EC.00242-08  |pmc=2583535}}</ref> Птичја маларија првенствено погађа врсте из реда -{[[Птице певачице|Passeriformes]]}- и представља значајну пријетњу за птице [[Хаваји|Хаваја]], [[Галапагос]]а и других [[архипелаг]]а.<ref name="LaPointe 2012"/> Познато је да паразит -{''P. relictum''}- има улогу у ограничавању дистрибуције и обиља ендемичних хавајских птица. Сматра се да ће глобално загријавање да повећа распрострањеност и глобалну дистрибуцију птичје маларије, јер повишене температуре обезбјеђују оптималне услове за размножавање паразита.<ref name="LaPointe 2012">{{Cite journal |first=~Dennis A. |last=LaPointe|first2=Carter T. |last2=Atkinson|first3=Michael D. |last3=Samuel |title=Ecology and conservation biology of avian malaria|journal=Annals of the New York Academy of Sciences |year=2012 |volume=1249 |issue=1|pages=211–226 |doi=10.1111/j.1749-6632.2011.06431.x|pmid=22320256|url=https://zenodo.org/record/1230770|bibcode=2012NYASA1249..211L|s2cid=1885904 |doi-access=free}}</ref>

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Почетак референци|2}}
* {{Cite book |last=Parham |first=P. E.|last2=Christiansen-Jucht |first2=C.|last3=Pople |first3=D.|last4=Michael |first4=E. |title=Climate Change – Socioeconomic Effects |chapter=Understanding and modelling the impact of climate change on infectious diseases |veditors=Blanco J, Kheradmand H |isbn=978-953-307-411-5 |year=2011 |url=http://www.intechopen.com/download/get/type/pdfs/id/19629 |pages=43–66 |access-date=1. 4. 2017 |archive-date=13. 3. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140313001102/http://www.intechopen.com/download/get/type/pdfs/id/19629 |url-status=dead }} {{open access}}
* {{Cite report|ref=harv |author = WHO |title=Guidelines for the Treatment of Malaria |edition=2 |year=2010|publisher=World Health Organization |isbn=978-9-2415-4792-5 |url=http://whqlibdoc.who.int/publications/2010/9789241547925_eng.pdf }}
* {{Cite book|ref=harv|last=Schlagenhauf-Lawlor |first=P. |title=Travelers' Malaria |year=2008|publisher=PMPH-USA |isbn=978-1-55009-336-0 |url=https://books.google.com/books?id=54Dza0UHyngC }}
* {{Cite book| last = Packard | first = R. M. |title=The Making of a Tropical Disease: A Short History of Malaria |url=https://books.google.com/books?id=B_V1Xj6wH7IC |year=2007|publisher=JHU Press |isbn=978-0-8018-8712-3 |series=Johns Hopkins Biographies of Disease}}
* {{Cite book| last = Shah | first = Sonia |title=The Fever: How Malaria Has Ruled Humankind for 500,000 Years |url=https://books.google.com/books?id=4jUjPh64X9UC |year=2010|publisher=Macmillan |isbn=978-0-374-23001-2|pages=}}
* {{Cite book|last=Bynum |first=W. F.|last2=Overy |first2=C |title=The Beast in the Mosquito: The Correspondence of Ronald Ross and Patrick Manson |url=https://books.google.com/books?id=5BXbsSJLaToC |year=1998|publisher=Rodopi |isbn=978-90-420-0721-5 |series=Wellcome Institute Series in The History of Medicine}}
* {{Cite book|title=Guidelines for the treatment of malaria|year=2015|publisher=World Health Organization|isbn=978-92-4-154912-7|edition=3|url=http://www.who.int/malaria/publications/atoz/9789241549127/en/}}
{{Крај референци}}

== Спољашње везе ==
{{Medical condition classification and resources
 | ICD10          = {{ICD10|B|50||b|50}}-{{ICD10|B|54||b|54}}
 | ICD9           = {{ICD9|084}}
 | DiseasesDB     = 7728
 | MedlinePlus    = 000621
 | OMIM           = 248310
 | eMedicineSubj  = med
 | eMedicineTopic = 1385
 | eMedicine_mult = {{eMedicine2|emerg|305}} {{eMedicine2|ped|1357}}
 | MeshName       = Malaria
 | MeshNumber     = C03.752.250.552
 | Orphanet=673
}}
{{почетак спољашњих веза}}
* [http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/3760114/szo-od-malarije-svaka-dva-minuta-umre-jedno-dete.html СЗО: Од маларије свака два минута умре једно дете] — РТС Београд, 4.12.2019.
* {{dmoz|Health/Conditions_and_Diseases/Infectious_Diseases/Parasitic/Malaria}}
* [https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/malaria Маларија] на сајту -{who.int}-
* [https://www.paho.org/en/topics/malaria Маларија] на сајту -{paho.org}-
* [https://www.cdc.gov/parasites/malaria/index.html Маларија] на сајту -{cdc.gov}-
* [http://www.wwarn.org Свјетска мрежа отпорности на маларију -{(WWARN)}-]
{{крај спољашњих веза}}

{{Медицинско упозорење}}
{{Подножје|Медицина}}

{{Сјајан чланак}}

[[Категорија:Маларија| ]]
[[Категорија:Plasmodium]]
[[Категорија:Протозоалне болести]]
[[Категорија:Тропске болести]]
[[Категорија:Инфективне болести]]