Пређи на садржај

Маријано Асуела Гонсалес

С Википедије, слободне енциклопедије
Маријано Асуела
Датум рођења(1873-01-01)1. јануар 1873.
Место рођењаЛагос де Морено, Мексико
Датум смрти1. март 1952.(1952-03-01) (79 год.)
Место смртиМексико Сити, Мексико
ЗанимањеКњижевник
Значајни радовиНесрећници

Маријано Асуела Гонсалес (Mariano Azuela Gonzalez) (Лагос де Морено, Халиско, 1. јануар 1873. - Мексико Сити, 1. март 1952) био је мексички лекар и писац. Био је противник Порфирија, радио је као лекар у кампу Панчо Виља, и то искуство се огледа у његовом најпопуларнијем роману Несрећници и у другим делима смештеним током Мексичке револуције, 1910. године. Сматра се једним од оснивача књижевности Мексичке револуције. [1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Маријано Асуела Гонсалес рођен је у Лагосу де Морену (Халиско) 1873. године. Током младости живео је на малој фарми. Студирао је за хирурга у Гвадалхари, и дипломирао је 1898. Следеће године оженио је Кармен Риверу Торе, са којом је имао пет синова и пет ћерки. [2]

Почео је да пише у доба диктатуре Порфирија Дијаса. Током своје књижевне каријере бавио се позориштем, кратком причом и критичким есејем, као и романом, жанром у којем је стекао веће признање. Његов први роман био је Марија Луиса (1907). Касније ће објавити Губитници (1908), и Андрес Перез, мадериста (1911). Именован је за политичког шефа Лагоса де Морене, а касније за директора образовања у Халискоу. Након пада Мадера, Аcуела се придружиo револуционарним снагама Xулијана Медине као војни лекар. Када су карансистичке снаге победиле Виљу и Сапату, избегао је у Ел Пасо (Тексас). Тамо је написао Несрећнике, револуционарни роман који му је дао популарност, објављен у томовима између октобра и децембра 1915. и у облику књиге 1916. када се вратио у Мексико. Међутим ово дело је тек стекло славу 1925. године. Био је један од оснивача Семинара мексичке културе и Националне школе.[3] Године 1942. примио је награду за књижевно стваралаштво. Након тога, 1949. године примио је Државно признање за науку и уметност у области лингвистике и књижевности. [4]

Преминуо је у Мексико Ситију 1. марта 1952. године и сахрањен у Алеји великана (la Rotonda de las Personas Ilustres). [5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „CVC. Rinconete. Literatura. Mariano Azuela, por Blas Matamoro.”. cvc.cervantes.es. Приступљено 2020-12-29. 
  2. ^ Cervantes, Biblioteca Virtual Miguel de. „Mariano Azuela. Biografía / Sergio López Mena | Biblioteca Virtual Miguel de Cervantes”. www.cervantesvirtual.com (на језику: шпански). Приступљено 2020-12-29. 
  3. ^ „Colegio Nacional”. web.archive.org. 2014-07-24. Архивирано из оригинала 24. 07. 2014. г. Приступљено 2020-12-29. 
  4. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2011-07-22. Архивирано из оригинала 22. 07. 2011. г. Приступљено 2020-12-29. 
  5. ^ „Rotonda de las personas ilustres”. web.archive.org. 2016-03-05. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 2020-12-29. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маријано_Асуела_Гонсалес&oldid=26928077”