Марија Хоенштауфен

С Википедије, слободне енциклопедије

Марија Швапска (1199/1200 — 29. март 1235) била је члан моћне династије немачких владара из династије Хоенштауфен.

Породица[уреди | уреди извор]

Марија Хоенштауфен је рођена у Арецу, Тоскана, Италија око 1199/1200. Била је друга ћерка краља Филипа Швапског и краљице Ирине Анђел Византијске.[1] Године 1208, у узрасту од седам година, принцеза Марија је остала сироче неочекиваном смрћу родитеља. Дана 21. јуна, њеног оца је убио војвода Ото VIII Вителсбах, а два месеца касније њена мајка је умрла након што је родила ћерку, која није живела дуже од раног детињства.

Брак и деца:[уреди | уреди извор]

Негде пре 22. августа 1215. удала се за Хенрика II, наследника војводства Брабанта (данашња Белгија) и Лотијеа.[2] Имали су шесторо деце:

  • Матилда од Брабанта (14. јун 1224 – 29. септембар 1288), удала се прво за Роберта I од Артоа,[2] имали су двоје деце, Роберта II од Артоа и Бланшу од Артоа; затим се удала за Гија III, грофа од Сен-Пола, са којим је имала шесторо деце.
  • Беатрикс од Брабанта (1225 – 11. новембар 1288), удала се прво за Хенрика Распа, ландгрофа од Тирингије, а затим за Вилијама III од Дампијера.[2] Умрла је без деце.
  • Марија од Брабанта (око 1226 – 18. јануар 1256),[2] удата за Лудвига II, војводу од Баварске.[3] Муж јој је одсекао главу због сумње у неверство.[3]
  • Маргарета од Брабанта (умрла 14. марта 1277), игуманија манастира Херцогентал.
  • Хенрик III, војвода од Брабанта (око 1230 – 28. фебруар 1261), оженио се Аделаидом од Бургундије (око 1233 – 23. октобра 1273), ћерком Хуга IV, војводе од Бургундије, имали су потомство.
  • Филип Брабантски, умро је млад.[2]

Смрт[уреди | уреди извор]

Марија Хоенштауфен умрла је 29. марта 1235. у Левену, у Брабанту, пет дана пре свог тридесет четвртог рођендана. Мање од шест месеци касније, њен муж је наследио свог оца као војвода од Брабанта и Лотијеа.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Baldwin 2014, стр. 27
  2. ^ а б в г д Dunbabin 2011, p. xiv.
  3. ^ а б Bumke 1991, стр. 392

Литература[уреди | уреди извор]

  • Baldwin, Philip B. (2014). Pope Gregory X and the Crusades. The Boydell Press.
  • Bumke, Joachim (1991). Courtly Culture: Literature and Society in the High Middle Ages. Translated by Dunlap, Thomas. University of California Press.
  • Dunbabin, Jean (2011). The French in the Kingdom of Sicily, 1266–1305. Cambridge University Press.