Меморијални центар Сребреница — Поточари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Mémorial et cimetière de Srebrenica-Potocari.JPG

Меморијални центар Сребреница — Поточари је меморијални комплекс изграђен у знак сећања на жртве масовног злочина над Бошњацима Сребренице током рата у Босни и Херцеговини.[1]

Предуслови и значај[уреди]

Насилни распад бивше Југославије, са својим најбруталнијим манифестација у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године, међу којима је најзначајнија она на ширем простору Сребренице из јуна 1995. године, у којој се десила највећа погибија становништва на Балкану, након завршетка Другог светског рата, био је предмет оснивања Меморијалноги центра Сребреница — Поточари.[2]

Масовна егзекуције локалног становништва након пада Сребренице, у 1995., били је заиста јединствена у својој систематској природи и последицама које је имали на ту заједницу и каснији суживот Бошњака и Срба у Босни и Херцеговини у којој се под притиском међународне заједнице желела створити мултиетничка држава.[3] Сребреницу у том смислу треба схватити као врхунац политике постављене три године раније (1992), засноване на распаду СФР Југославије, а злочин у њој треба категорисан као посебну врсту масовног злочина проистеклог из такве политике. [4][5]

Детаљан увид у дипломатске процесе у недељама које су претходиле трагедији данас откривају да велике силе сносе много тежи терет одговорности, за овај велики злочин јер су Сребреницу „продали, напустили издали, и жртвовали”,[6] што ни у ком случају не оправдава и зараћене стране у сукобу које су довеле до тога да једна група неодгооворних појединаца (која је именоване у хашким пресудама) нанесе велику хуманитарну катастрофу која ће децанијама утицати на суживота Бошњака, Срба и других нација на овом простору Босне и Херцеговине.[6]

Сребреница је тако постала жртва великог злочина, а спомен обележје Меморијалноги центра Сребреница — Поточари, након тог злочина, вечно сећање на погинуле, потсећање на злочине неодгооворних појединацане и неуспех великих сила да мирним путем реше само њима знану, поделу бивше Југославије и спрече повратак масовних злочина у Европу.[6]

Имајући у виду став независне научне заједнице, која је прихватила све одлуке Међународног суда правде, у Хагу, из 2007. који је у њима утврдио индивидуалну одговорност, а не одговорност других држава, дошло се до у закључак да је само један инцидент, (од многих догађаја не само у БиХ, него и у бившој Југославији током 1990-их), окарактерисан као масивним злочин, и то онај који се догодио у Сребреници 1995.[7] У том смислу у потпуности је био оправдан став свих субјекта за оснивање јеног оваквом Меморијалног центра, који својим порукама треба превентивно да делује на антиратну свест садашњих и будућих генерација у свету.

Оснивање, намена, статус[уреди]

Меморијални центар Сребреница — Поточари изграђен је и званично отворена од стране бившег америчког председник Била Клинтон у септембру 2003. године, на основу Одлуке Високог представника у Босни и Херцеговини Волфганга Петрича од 25. октобра 2000. године, на земљишној локацији у Поточарима, општина Сребреница, за мезарје и спомен обележја онима који су страдали у јулу 1995. године у масовним злочинима почињеним на ширм подручју Сребренице.[1]

Законом о Меморијалном центру Сребреница — Поточари, донетом 25. јуна 2007. године Меморијални центар, као спомен обележје и мезарје за жртве масовног злочина из 1995. године, проглашен је за правног наследник првобитне Фондације са седиштем у Поточарима. Овим законом дефинисан је и службени назив меморијалног центра као: Меморијални центар Сребреница — Поточари, спомен обиљежје и мезарје за жртве масовног злочина из 1995. године.[1]

Положај и изглед[уреди]

Сакрални објекат и редови белих, мермерних „нишана” у Меморијалном центру

Центар се налази у насељу Поточари у близини Сребренице. Меморијални комплекс се састоји из два дела:

  • Први део је сакрални, где се врши укоп посмртних остатака идентификованих особа. У овом делу досада (2016) је укопано 6377 жртава.[8]
  • Други део Меморијалног комплекса је бивша Фабрика акумулатора Сребреница, који заузима површину од око 120.000 метара квадратних.

Сакрални део[уреди]

У Меморијалном центру тренутно је у целости завршен, сакрални део где се врши укоп идентификованих особа, у коме је најпрепознатљивији део - мусала. Мусала служи као објекат за молитву на отвореном за припаднике исламске вероисповести. У њен мермерни плато угравирана су симетрично места за „сеџду”, а у десном делу је камени мимбер.

Мусалу и турбе, у форми полукруга, окружује бела камена платформа, или „Зид сећања” на коме су исписана имена 8.372 жртва страдалих у масовном злочину, јула 1995. године.[1]

У мермерни плато мусале угравирана су симетрично места за сеџду, а у десном делу је камени мимбер.[1]

На десној страни мусале, налази се турбе, са зеленом куполом и великом каменом плочом на којој су угравирани, на арапском и бошњачком језику, ајети 154-156. друге Кур'анске суре:

Музејска поставка[уреди]

У бившој Фабрици акумулатора Сребреница коју је изградио Енергоинвест у периоду од 1978. до 1982., некада је радило 470 радника који су имали добре зараде и добро живели, она је претворена у Музејску поставку.

Досад (2016) у бившој Фабрици акумулатора урађена је споменсоба која се састоји из два кубуса. У једном кубусу се приказује филм о страдању Сребреничана током 1995. године, а други садржи 20 изложбених паноа у којима се налазе фотографије и биографије жртава из 1995. као и предмети који су нађени у гробницама приликом ексхумација покојника.

Почетком 2017. отворена је и стална музејска поставка „Сребренички геноцид - неуспех међународне заједнице”, наменски направљена, у реновираној згради некадашње команде батаљона холандског УНПРОФОР-а у коме је он боравио до 1995. године.

Поставка је део ширег програма финансираног од стране Амбасаде Холандије у Босни и Херцеговини, као део заједничког и континуираног настојања Бошњака и међународне заједнице да се очува сећање на жртве масовног злочина у Сребреници и укаже на пропусте међународне заједнице и тиме у свет још једном пошаље порука да се оно што се десило у Сребреници никада више не сме поновити.

Дизајн сталне поставке направио је Меморијални Центар „Камп ВВестерборк” из Холандије, у сарадњи са Меморијалним центром Сребреница — Поточари и холандском мировном организацијом „ПАКС”, и на 900 квадратних метара, са 27 просторија изложио сачувану грађу: више од 500 фотографија, 35 видео снимака и 7 интервјуа у којима сведочи 23 особе.[9]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „Memorijalni centar Srebrenica-Potočari”. Memorijalni centar Srebrenica-Potočari. Приступљено 3. 4. 2017. 
  2. ^ Nielsen, Christian Axboe. Surmounting the myopic focus on genocide: the case of the war in Bosnia and Herzegovina. Journal of Genocide Research, 15:1 (2013): 21-39
  3. ^ Dulić, Tomislav and Jonathan Hall. The logic(s) of ethnic violence: Control, ideology and the spatial distribution of indiscriminate violence in Bosnia and Herzegovina, 1941-45/1992-95. Unpublished manuscript, Uppsala University, 2014.
  4. ^ Malešević, Siniša. Is Nationalism Intrinsically Violent?. Nationalism and Ethnic Politics , 19:1 (2013): 21-37
  5. ^ Baker, Catherine.The Yugoslav Wars of the 1990s. London: Palgrave Macmillan, 2015.
  6. 6,0 6,1 6,2 Bezdrob, Danilo. „Hartmann: Srebrenica je kolateralna šteta Dejtona”. http://ba.n1info.com VIJESTI 09.11.2015. Приступљено 4. 4. 2017.  Спољашња веза у |publisher= (помоћ)
  7. ^ Iva Vukuši Book Review: Genocide on the Drina River, Genocide Studies and Prevention: An International Journal Vol 10 (2016)
  8. ^ ANADOLIJA. „Memorijalni centar Srebrenica - Potočari: Kompleks nekadašnjeg giganta, mjesta zarade, danas mjesto sjećanja na žrtve genocida”. Oslobođenje, 09.07.2016. Приступљено 4. 4. 2017. 
  9. ^ „U Memorijalnom centru Potočari otvoren muzej”. eSrebrenica.ba 9. 2. 2017. Приступљено 4. 4. 2017. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]