Менедем

С Википедије, слободне енциклопедије

Менедем из Еретрије (стгрч. ΜενεδημοςΜενεδημος; 345/4. п. н. е. - 261/0. п. н. е.[1]) је старогрчки филозоф, оснивач еретријске школе. Студирао је филозофију прво у Атини, затим код Стилпона и Федона. Менедемови списи нису сачувани, осим неколико коментара каснијих писаца[2].

О његовим филозофским ставовима постоје фрагментарни подаци. Атенеј, цитирајући Епикрата, верује да је Менедем био платониста[3], али према другим изворима он је преферирао Стилпона. Према Диогену Лаертију, Менедем је добро идентификовао као корисност, негирао је вредност негативних судова, пошто само афирмације изражавају истину[4].

У етици је, према сведочењу Плутарха[5] и Цицерона[6], веома ценио врлину. Цицерон такође извештава да је Менедем био следбеник мегарске школе. Диоген каже да Менедем није оставио никаква дела, а еретријанска школа је убрзо престала да постоји.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Algra, Keimpe, ур. (2002). The Cambridge history of Hellenistic philosophy (Reprint изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-25028-3. 
  2. ^ Dodge, John Vilas, (25 Sept. 1909–23 April 1991), Senior Editorial Consultant, Encyclopædia Britannica, since 1972; Chairman, Board of Editors, Encyclopædia Britannica Publishers, since 1977, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2024-01-03 
  3. ^ Athenaeus (Son of Dionysius). Benezit Dictionary of Artists. Oxford University Press. 2011-10-31. 
  4. ^ Mayor, John E. B. (2012-12-13), Notes on Diogenes Laërtius, Cambridge University Press, стр. 1—23, Приступљено 2024-01-03 
  5. ^ Hershbell, Jackson P. (1978-01-01), De Virtute Morali (Moralia 440D - 452D), BRILL, стр. 135—169, ISBN 978-90-04-67233-8, Приступљено 2024-01-03 
  6. ^ Cicero (2023-03-01), Academica, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-927714-8, Приступљено 2024-01-03