Механички пријенос

Из Википедије, слободне енциклопедије

Механички пр(иј)енос (или елементи за пренос снаге) је механизам који служи за пријенос и претварање механичке енергије од машине (мотора) до справе, уређаја или објекта који користи ту енергију.

Као правило, приликом пријеноса се мијења брзина ротације, обртни моменат и други параметри, али је могућ и директан пријенос (преко осовине или вратила) ако су погонска машина и гоњени систем удаљени. Карактеристика механичког преноса је његов пријеносни однос (означава се са i).

Врсте[уреди]

Подјела[уреди]

  • По начину спајања:
    • са непосредним контактом (зупчасти, фрикциони)
    • са флексибилним везником (ремени, ланчани)
  • По смјеру окретања:
    • истосмјерни (обично)
    • супротносмјерни (код зупчастог пријеносника, са 3. зупчаником и код ременог пријеносника са укрштеним ременом)
  • По пријеносном односу:
    • редуктори (пријеносни однос i<1)
    • директни пријенос (пријеносни однос i=1)
    • мултипликатори (пријеносни однос i>1)
  • По промјенљивости пријеносног односа:
    • са непромјењивим (фиксним) пријеносним односом
    • са пријеносним односом који се мијења у дискретним степенима
    • са континуално промјењивим пријеносним односом (енгл. continuously variable transmission, CVT)

Илустрације[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]