Мешчјора

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мешчјора национални парк
IUCN категорија II (национални парк)
Meshchera04.jpg
Мапа са локацијом заштићене области Мешчјора национални парк
Мапа са локацијом заштићене области Мешчјора национални парк
Мјесто Владимирска област Русија
Најближи град Владимир
Координате 55°34′N 40°15′E / 55.567° СГШ; 40.250° ИГД / 55.567; 40.250Координате: 55°34′N 40°15′E / 55.567° СГШ; 40.250° ИГД / 55.567; 40.250
Површина 1.189 km²
Основано 9. април 1991. године

Национални парк Мешчјора (рус. Национальный парк Мещёра) обухвата обимна мочварна пространства (баре, тресетни глиб, реке и језера) и шуме бора и смрче у Владимирској обласи, око 120 км источно од Москве. Станиште у мочварама обезбеђује изузетно богат биодиверзитет међу биљкама и животињама.[1] Подручје је добило име по средњовековном племену Мешчјора.[2] "Мешчјора" национални парк (Мещёра) не треба поистовећивати са националним парком "Мешчјорски" (Мещёрский) , који је нешто јужније, у Рјазањској области. Национални парк Мешчјора се налази у басену реке Оке. Око 39% територије парка користи се у пољопривредне сврхе од стране локалних заједница .[3] Основан је 9. априла 1992. године.

Топографија[уреди]

Мешчјора се налази у равној, древној алувијалној долини формираној у периоду квартар повлачењем глечера. У садашњост, главне реке – Бужа и Пол – имају спора кривудава равничарска корита, и често се изливају. Уливају се у реку Оку.[4] Надморска висина у парку креће се од 115 метара до 15 метара. Највише тачке су на моренама које су оставили глечери. Током пролећа су честе поплаве у мочварним пределима а током летњих суша скоро да пресушују.

Приближно 70% територије је мочвара, од чега је око 24.000 хектара тресет. Од тресета, око 12.000 хектара представља исушени тресет где је дошло до екстракције тресета. Ова област је нарочито подложна пожарима.[5]

Клима и екорегион[уреди]

Клима у парку Мешчјора је умереноконтинентална (Кепенова класификација климата Dfb), карактеришу је четири различита годишња доба, изражена разлика између зимских и летњих температура, дугих зима и кратких, топлих и кишних лета. Просечне температуре варирају од -10 Ц у јануару до 24 Ц у јулу. Просек годишњих падавина износи 406 мм.

Владимир, Владимирска област, Русија
Климатограм
ЈФМАМЈЈАСОНД
 
 
1,3
 
 
23
13
 
 
0,8
 
 
23
12
 
 
0,8
 
 
35
22
 
 
1,1
 
 
51
35
 
 
1,1
 
 
63
44
 
 
2,2
 
 
70
53
 
 
1,7
 
 
74
57
 
 
2,2
 
 
70
53
 
 
1,3
 
 
59
44
 
 
1,9
 
 
46
34
 
 
1,4
 
 
31
24
 
 
1,2
 
 
24
15
Просечне макс. и мин. температуре у °F
Укупне падавине у инчима
Извор: worldweatheronline.com

Биљке[уреди]

Мешчјора представља мешавину претерано влажних и сувих станишта. Борова стабла се често налазе на сувим, пешчаним брдима и гребенима. Због учесталих пожара у прошлости, стогодишњи борови се налазе само у фрагментима. На југоистоку парка налазе се неколико подручја мањих листопадних шума у којима преовладава храст. Подручја која нису прекривена шумом углавном су ливаде и мочварни предели. Управа парка упозорава да је четвртина територије парка била прекривена тресетним глибом пре економског развоја, а највећи део је од тада исушен. Изнад преосталог тресета налазе се ливаде обрасле шеварима, трском и маховином.[6]

Испитивањем биљног живота у парку забележени су следећи подаци: 872 васкуларних биљака (са 61 маховином), 166 лишајева, 24 гљива и разних других категорија.[6]

Животиње[уреди]

Водене површине су важна станишта за рибе и друге водене врсте. У парку Мешчјора налази се око 60 језера у којима су најчешће следеће врсте риба штука, гргеч, бодорка, и караш. Даброви су чести и могу се видети како копају рупе за изградњу брана.[7]У парку је забележено око 110 врста водених бескичмењака, 26 врста риба и 10 врста водоземаца. У парку је забележено и око 206 врста птица[8]

Историја[уреди]

У средњем веку подручје парка је било насељено племеном Поволшких Финаца, познатијих као Мешчјора. Били су ловци, рибари, и занатлије; због тога што мочварна подручја нису привлачила племена која су се бавила пољопривредом (као што су Словени) а која су се селила у 11-ом и 12. веку, племе Мешчјора успело је да сачува свој језик и идентитет све до 16. века.[2]

Шумски пожари и тресетни пожари представљају велику опасност за парк Мешчјора. Многа подручја су прилично сува током лета, а исушени тресет – као природно гориво – је веома запаљив. Да би се опасност смањила, ради се на повећању нивоа воде у парку и повећава се употреба савремене против пожарне опреме и технике. Од 2003. године спроводи се дугорочни програм рестаурације тресета. Преко 6.000 ха деградираног тресета је поново обрађено до 2015. године.[9]

Мапа националног парка Мешчјора

Туризам[уреди]

Мешчјора је погодан за породичну рекреацију и екотуризам. Због своје близине Москви, постоји много туристичких агенција које организују туре, хостеле и услуге.[3] За кампере, парк има не само кампове, већ и нуди изнајмљивање кувара, инструктора и водича - и изнајмљивање шатора, опреме за кување и врећа за спавање. За пловењем воденим површинама, парк изнајмљује чамце на надувавање и моторне чамце.[7]

Референце[уреди]

  1. ^ „Official Site: Meshchyora National Park”. FGBU National Park Meshchyora. 
  2. 2,0 2,1 „Meschera”. 
  3. 3,0 3,1 „Meshschera National Park”. Protected Areas Russia. 
  4. ^ „Official Site: Meshchyora - Relief and Geology (in Russian)”. FGBU National Park Meshchyora. Архивирано из оригинала на датум 09. 02. 2018. Приступљено 13. 04. 2018. 
  5. ^ „What We Do - Meshchera National Park”. Wetlands International. Архивирано из оригинала на датум 05. 03. 2016. Приступљено 13. 04. 2018. 
  6. 6,0 6,1 „Meshchera = Flora”. Meshchera National Park. Архивирано из оригинала на датум 09. 02. 2018. Приступљено 13. 04. 2018. 
  7. 7,0 7,1 „For First Class Camping, Head for the Parks”. Moscow Times (in English). [мртва веза]
  8. ^ „Park Site - Animals of Meshchera (in Russian)”. NP Meshchera. Архивирано из оригинала на датум 09. 02. 2018. Приступљено 13. 04. 2018. 
  9. ^ „NATIONAL REPORT ON THE IMPLEMENTATION OF THE RAMSAR CONVENTION ON WETLANDS (Russian Federation)” (PDF).