Момент пропињања

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Момент пропињања је збир свих аеродинамичких момената око попречне осе, укључујући и производ укупне аеродинамичке силе и њеног крака до тежишта, у равни симетрије авиона. У равнотеженом лету, момент пропињања авиона поништава се са генерисањем аеродинамичке силе на хоризонталном репу или на канару. Та сила делује на краку до тежишта авиона и тако ствара потребни компензујући момент за уравнотежење авиона.

У стационарном хоризонталном и свим осталим уравнотеженим режимима лета авиона, без ротације око „y“ осе, резултујући момент пропињања једнак је нули.

Момент пропињања изазива ротацију авиона око попречне „y“ осе

Општа дефиниција[уреди | уреди извор]

Компоненте аеродинамичке силе и момента

Аеропрофил је најпогоднији од свих аеро-тела за анализу дејства аеродинамичких сила и момената, због чега је погодан и као модел за разматрање момента пропињања (M).

Свако аеродинамичко тело, па и аеропрофил, имају положај реперне тачке за коју се односи момент, за коју се не мења вредност момента без обзира на положај аеро-тела. Та тачка се назива аеродинамички центар, а обележава се са ac (приказано на слици десно). Гледано у духу класичне механике, тај непроменљиви аеродинамички момент пропињања има карактер спрега, а обележава се са . На основу претходно изнетог, на аеро-телу дејство аеродинамичких сила и момента пропињања, у равни симетрије, приказује се као на слици десно, са усвојеном нападном тачком сила ac и уз дејство спрега момента пропињања . На основу тих података се лако, за било коју произвољну тачку у тој равни симетрије, срачунава резултујући момент пропињања. Када се момент пропињања мери у аеротунелу, резултати се приказују у односу на тачку која је на положају 1/4 дужине тетиве, од нападне ивице аеропрофила.

У принципу, момент пропињања у аеродинамичким прорачунима увек је сведен на положај тежишта; то се математички може изразити на следећи начин:[1][2]

,

где су:

  • — хоризонтално растојање између аеродинамичког центра и тежишта
  • — вертикално растојање између аеродинамичког центра и тежишта

Коефицијент момента пропињања[уреди | уреди извор]

Крива момента пропињања у функцији нападног угла, мерено при две различите вредности Рејнолдсовог броја

Како се већ све аеродинамичке силе и моменти приказују у бездимензионим коефицијентима, то је случај и са моментом пропињања:

,

где су:

  • — коефицијент момента пропињања
  • — динамички притисак
  • s — реперна површина
  • l — дужина тетиве

Резултати мерења у функцији нападног угла илустровани су на слици десно, при две различите вредности Рејнолдсових бројева.

У аеродинамичким прорачунима највише се користи градијент приказане зависности коефицијента момента пропињања у функцији нападног угла, пошто је та зависност у прихватљивој апроксимацији линеарна; посебно у одређеним сегментима важи релација:

.

У статичкој стабилности авиона основни параметар је резерва стабилности .[1][3]

Доприноси делова авиона[уреди | уреди извор]

Доприноси делова авиона на момент пропињања практично се одређују и цене у процесу анализе и синтезе статичке стабилности, преко утицаја на резерву стабилности. Доприноси се појединачно процењују и затим се интегришу оквирно од делова:[2][4]

На основу овако одређеног збирног доприноса могуће је одредити коефицијент момента пропињања авиона за жељени узгон:

,

где је:

— коефицијент момента пропињања при нултом узгону

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Osnovi aerodinamičkih konstrukcija, prvi deo, pp. 46, Naučna knjiga, Beograd, 1950.g., Prof. univerziteta Miroslav Dr Nenadović dipl. inž.
  2. 2,0 2,1 Стабилност, Приступљено 13. 4. 2013.
  3. ^ Аеродинамички центар, Приступљено 13. 4. 2013.
  4. ^ Perkins, C.D., Hage, r.E. Aeroplane Performance Stability and Control, page 3-11, John Wiley, New York, 1950.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Aerodinamika, Masinski fakultet Beograd,1992.g.,Prof. dr Tomislav Dragović, dipl. inž.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]