Момо (филм из 1986)

С Википедије, слободне енциклопедије
Момо
Изворни насловMomo
Жанрфантазија
дечји
породични
РежијаЈоханес Шаф
Темељи се наРоман Момо
(Михаел Енде)
Главне улогеРадост Бокел
Леополдо Триесте
Бруно Стори
Армин Милер Штал
Џон Хјустон
Година1986.
Трајање101 минута
ЗемљаЗападна Немачка
Италија
Језикнемачки
енглески
IMDb веза

Момо је фантастични филм немачког редитеља Јоханеса Шафа из 1986. године, снимљен у немачко-италијанској копродукцији. Заснован је на роману Момо Михаела Ендеа из 1973. Као и роман и филм представља Ендеову критику савременог друштва, у којој он указује на судбину модерног човека коме је време постало мерило свега вредног. Савремени човек је приказан као жртва све веће жеље за успехом, због чега се удаљава од емоција. Са више од 2 милиона биоскопских гледалаца Момо је био један од 10 најуспешнијих немачких филмова 1986. године.[1]

У филму Момо своју последњу филмску улогу остварио је амерички редитељ, глумац и писац Џон Хјустон,[а][2] а једну од улога глуми и аутор романа Михаел Енде.

Радња филма[уреди | уреди извор]

У рушевинама амфитеатра недалеко од неименованог италијанског града живи Момо, девојчица мистериозног порекла. Она је омиљена у комшилуку јер има изузетну способност да заиста слуша шта јој људи говоре. Дружењем са људима и слушањем она им помаже да пронађу одговоре на своје проблеме, помире се једни с другима и смисле забавне игре. Ову пријатну атмосферу квари долазак Људи у сивом. Ови чудни појединци представљају Штедионицу времена и промовишу међу становништвом идеју уштеде времена, времена које се може депоновати у Банци и касније вратити клијенту уз камату. У стварности, што више времена људи штеде, то га мање имају. Време које уштеде је заправо изгубљено за њих, троше га Људи у сивом.[3] Може да им се супротстави само девојчица Момо, која путује изван границе времена да би открила њихове мрачне тајне.[4] У спасавању човечанства помажу јој учитељ Хора, управљач временом, и необична корњача Касиопеја која може да види будућност, али само пола сата.[5]

Улоге[уреди | уреди извор]

Учешће аутора[уреди | уреди извор]

У поговору на крају романа Енде признаје да је целу бајку написао на основу сећања на причу коју је чуо од сапутника у возу. Из контекста се може претпоставити како је то могао бити мајстор Хора.[6] У филму Михаел Енде игра управо улогу тог путника у возу који записује причу коју му мајстор Хора прича, а епилог приче је померен на почетак филма. Филм Момо верно прати радњу романа, а Мајкл Енде је изричито одобрио филмску адаптацију,[7] за разлику од екранизације Бескрајне приче, чијим сценариом је био незадовољан толико да је чак покренуо судски спор да се снимање обустави.[8].

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ После улоге у филму Момо Хјустон је глумио у телевизијском филму Mister Corbett's Ghost (Дух господина Корбета) из 1987. године. Исте године је умро.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „TOP 100 DEUTSCHLAND 1986”. INSIDE KINO. Приступљено 20. 9. 2023. 
  2. ^ „John Huston”. IMDb. Приступљено 20. 9. 2023. 
  3. ^ Wiseman, Andreas (18. 1. 2023). „‘Momo’: Michael Ende’s Fantasy Novel Getting Big-Canvas English-Language Adaptation From ‘The Wave’ Producer Rat Pack & ‘How To Be Single’ Director Christian Ditter”. Deadline. Приступљено 20. 9. 2023. 
  4. ^ Симовић, Марија. „Библиотекари препоручују - Момо (Михаел Енде)”. НБ "Стефан Првовенчани" Краљево. Приступљено 17. 9. 2023. 
  5. ^ „Momo”. Knjižare Delfi. Приступљено 17. 9. 2023. 
  6. ^ „Momo”. Lektire.hr. Приступљено 17. 9. 2023. 
  7. ^ Информације на омоту ДВД-а
  8. ^ „The Dream of a European Film”. Michael Ende. zvanični veb-sajt. Приступљено 14. 6. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]