Бескрајна прича

С Википедије, слободне енциклопедије
Бескрајна прича
Амајлија Аурун
Настанак и садржај
Ориг. насловDie unendliche Geschichte
АуторМихаел Енде
ЗемљаИталија
Језикнемачки
Жанр / врста делафантазија
Издавање
Датум1979.
(српско издање 1985)

Бескрајна прича (нем. Die unendliche Geschichte) је најпопуларнији роман за децу и младе чувеног немачког писца Михаела Ендеа. Писан је као роман за децу, али је убрзо по објављивању, 1979. године, прерастао у популарно штиво за све генерације и постигао сензационалан успех широм света. Овај роман спада међу најнеобичнија дела написана у жанру фантастике.[1]

Године 1984. тада већ чувени немачки редитељ Волфганг Петерсен снимио је по овом роману истоимени филм, дотад најскупљи филм немачке кинематографије.[2]

Бескрајна прича преведена је на српски језик и први пут објављена 1985. године. Део је програма у настави српског језика у четвртом разреду основне школе у Србији.[3]

О делу[уреди | уреди извор]

Бескрајна прича је најпознатији роман за децу и младе Михаела Ендеа. Може се читати као узбудљива фантастична прича, али поред тога Ендеов свет нуди ненадмашно упечатљиву визију моћи људске маште, коју сваки читалац треба да подели са главним јунаком, дечаком Бастијаном, док путује Земљом Фантазијом. Млађи читаоци је могу читати на нивоу бајке, а старији ће уживати у дубљим значењима књиге. Поједини делови књиге прате догађаје у реалности и радња се већином дешава у књижари и на тавану школе, док други део прати радњу у имагинарном свету Земље Фантазије. Ова два света у књизи су међусобно испреплетана и задиру један у други. У самом роману ова два света одвојена су различитим обликом слова којима је текст штампан — радња у Земљи Фантазији штампана је нормалним словима, док је радња која се дешава у реалности штампана курзивом (искошеним словима).[4]

Свет о којем аутор пише вешто је описан. Осим чудесних пејзажа и необичних бића, он има и своје властите законе. Прича је свевремена, а у основи се своди се на борбу између добра и зла. Основна тема је улога маште и фантазије у измишљеном, али и у стварном свету. Сам аутор је изјавио да му циљ није био да поучава или образује, већ да читаоцу пружи чаролију посебног света, који има прилику да доживи читајући његову књигу.

Роман Бескрајна прича је класично дело за младе, које подједнако воле и старији читаоци. Прелази границе, како оне између различитих култура, тако и жанровске границе између књига за децу и књига за одрасле.[1][2]

Радња романа[уреди | уреди извор]

УПОЗОРЕЊЕ:Следе детаљи заплета или комплетан опис књиге!
3Д модел немачке уметничке заједнице PixelPlaza који приказује Бастијана на тавану школе — уводну сцену из романа Бескрајна прича
Корњача Морла из романа Бескрајна прича у парку Михаел Енде (Michael-Ende-Kurpark) у Гармиш-Партенкирхену

Бастијан Балтазар Букс је дечак од десетак година који живи сам са оцем, јер му је мајка недавно умрла. Једнога дана, бежећи од школских другова који га малтретирају, он улази у локалну књижару, где га неодољиво привуче једна необична стара књига чији наслов гласи Бескрајна прича, а на корицама се налази цртеж две змије које једна другој гризу реп. Бастијан обожава књиге, па је и ову морао да прочита. Док је власник књижаре, господин Кореандер, телефонирао, дечак је сакрио књигу под огртач и искрао се из књижаре. Чим је изашао осетио је грижу савести па је уместо кући, отишао на школски таван и почео да је чита. На њеним страницама он открива тајанствени свет Земље Фантазије која лагано пропада. Само људско биће може поново успоставити ред, а тај велики задатак додељен је управо њему.[1] Читајући је он постаје повезан са чаробним светом из књиге. Један део књиге прати догађаје у реалности, а други у имагинарном свету Земље Фантазије. У свету из књиге Бастијан доживљава разне авантуре, упознаје Дечју Царицу и друга различита фантастична бића.

Земља Фантазија је у опасности и њом се шири Ништавило. Становници покушавају да је спасу и надају се да ће им Дечја царица помоћи, али она је болесна и нико не зна како да јој помогне. Лекари су закључили да постоји веза између болести Дечје Царице и Ништавила о ком јављају гласници широм Фантазије. Лекар који је последњи био код Царице изашао звао се Каирон и био је црни кентаур. Око врата је носио златну амајлија која представља две змије које гризу једна другој реп — исти знак као онај који се налази на корицама старе књиге. То је знак онога ко је у служби Дечје Царице и има право да поступа у њено име. Медаљон се звао Аурyн, а називали су га још и Драгуљ, Драги камен или Сјај. По Царичином налогу Кентаур полази да нађе Атреја, коме ће предати Аурyн и послати га у потрагу за спасом. Атреј је, на Каироново изненађење, био дечак од 10 година. Његов задатак је био да пронађе лек за Дечју Царицу и спасити Фантазију. На поласку му Каирон предаје Аурyн. Амајлија дечаку даје моћ, али се он њом не сме служити. Она ће га сам штитити и водити. Атреј нема оца ни мајку. Одгојио га је цео народ, па његово име Атреј значи „син свих”. Бастијан се, за разлику од њега, сматра „ничијим сином“, али се поистовјећује са Атрејем. Неким чудом, захваљујући старом огледалу које је пронашао на тавану, он се обрео у књизи и заједно са Атрејем кренуо у невероватну и магичну авантуру.

У стварном свету време пролази, сат за сатом, а Бастијан не може да се одвоји од књиге. С времена на време враћа се у стварност, па га неки делови књиге подсећају на догађаје из његовог живота. Док чита о болесној Дечјој Царици, сећа се болничког ходника у ком је са оцем чекао да оперишу мајку. Сећа се доктора који је њему и оцу донео тужну вест да она није преживела, али и да од тада отац све мање разговара са њим. Ушао је на таван рано ујутро и упркос томе што је био промрзао и гладан остао тамо све док није прочитао књигу до краја. Сат је откуцавао и пала је ноћ. Када је завршио са читањем и вратио се у стварни свет није схватао колико је времена прошло. Није могао наћи књигу коју је читао, а желео је да је врати у књижару. Кад је сишао са тавана, сат је откуцао 9 сати. Отрчао је кући. Забринути отац га је једва дочекао, јер га није било од када је јуче отишао у школу. Испричао је оцу све шта се догодило и да је хтео да му донесе Воду живота, али ју је путем просуо и тада је отац заплакао. Следећег дана отишао је до књижаре да се извини продавцу што је украо књигу, али му господин Кореандер објасни да он такву књигу никада није имао, али да зна за Земљу Фантазију и Дечју Царицу.[2]

Главни ликови[уреди | уреди извор]

Бастијан – дебељушкаст дечак ког у школи малтретирају. Изгубио је мајку, после чега се покварио његов однос са оцем. Њих двојица ретко разговарају, због чега се осећа отуђеним. Тако усамљен, отуђен и несигуран, спас тражи у књигама. Бастијан воли да чита и вешт је и у измишљању и причању прича. Када и сам постане јунак једне од прича, његов живот се мења. Постаје лепша слика себе, мршав, леп и складан, због чега стиче самопоуздање. Његов измењен физички изглед мења и његов карактер. Постаје слободнији и храбрији, самопоуздан и жељан свега. С временом те његове новостечене особине се кваре. Његово самопоуздање постаје охолост, а храброст постаје лудост. Постаје самодопадљив и тако подложан манипулацији. Губи људе којима је до њега стало и оно најгоре, губи себе. То је приказано на најочигледнији начин, тако што губи свест о себи, својој прошлости, пореклу и свему што га је довело до садашњег стања. Ипак, доброта његовог срца није до краја угушена. Она га ипак доводи до срећног краја, када он спознаје своје праве вредности. То нису ни самопоуздање ни храброст, већ љубав коју има према другима и коју други осећају према њему. Због тога одбацује свој нови изглед и враћа се на старо. Али ни то старо више није исто, јер је остао психички промењен, што је ипак најважније.

Атреј – јунак ког је Дечја Царица послала у потрагу за спасиоцем Земље Фантазије. Он без поговора креће на пут и упушта се у храбре пустоловине како би испунио своју мисију. Тај храбар дечак у Бастијану брзо препозна пријатеља. Настоји му помоћи на његовом путу, па чак и онда када Бастијан постаје несносан, охол и помало зао. Атреј у њему и тада види доброту коју ваља спашавати, па се труди да позитивно утиче на њега у доношењу одлука. Чак и пошто га Бастијан одбаци, Атреј наставља да се бори за њега, његово сећање и повратак кући. На крају његова борба успева и он успева да помогне пријатељу да се врати кући.[2]

Филмска адаптација[уреди | уреди извор]

Године 1980. Михаел Енде и његови издавачи потписали су уговор са младим продуцентом за филмска права за Бескрајну причу. Енде је био незадовољан сценариом и чак је покренуо судски спор да се снимање обустави, али је филм ипак снимљен.[5] Након четири године преговора и спорова филмска верзија Бескрајне приче је коначно завршена 1984. године.[6] Редитељ филма Волфганг Петерсен већ је стекао славу по немачком ратном филму Das Boot (Подморница). Премијера филма била је 6. априла 1984.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „BESKRAJNA PRIČA”. Knjizare Vulkan. Приступљено 20. 6. 2023. 
  2. ^ а б в г N. B. „Priča bez kraja - analiza lektire”. Lektire.hr. Приступљено 20. 6. 2023. 
  3. ^ „Српски језик, четврти разред, 55. час: Михаел Енде - Бескрајна прича (обрада)”. Моја школа. РТС планета. Приступљено 20. 6. 2023. 
  4. ^ Енде 2015
  5. ^ „The Dream of a European Film”. Michael Ende. zvanični veb-sajt. Приступљено 14. 6. 2023. 
  6. ^ „The NeverEnding Story”. IMDb. Приступљено 14. 6. 2023. 
  7. ^ „The Neverending Movie Saga”. Michael Ende. zvanični veb-sajt. Приступљено 14. 6. 2023. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]