Морнаричка академија у Ријеци

С Википедије, слободне енциклопедије
Морнаричка академија у Ријеци
K. u. k. Marine-Akademie
Зграда Академије с крај 19. века
Типдржавни
Оснивање1866.
ЛокацијаРијека, Аустроугарска

Морнаричка академија у Ријеци или у оригиналу (нем.K. u. k. Marine-Akademie, хр. Carska i kraljevska mornarička akademija) је била поморска школа за обуку подофицира и официра за потребе аустроугарске морнарице. Ова Академија је непрекидно обучавала помореце од 1866. до почетка Великог рата 1914. године.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Значајнија организација школовања поморскога кадра у европским поморским земљама започела је у 18. веку, када је Велика Британија већ је у првој половини 18. века организовала школовање сопственог војно-поморског кадар. Потом и Француска и Италији оснивају поморске установе за школовање официра ратне морнарице, односно само настављају школовања већ раније школованог морнаричкога кадра у другим школама нижег ранга.

Предуслови[уреди | уреди извор]

Млетачка република основала је 1774. у Венецији поморску школу, али је њен рад убрзо прекинут распадом Млетачке републике. Школовање официра настављено је под Аустријским царством у Венецији 1802. године у ноовооснованој Поморској кадетској школи (Cesarea regia scuola dei cadetti di marina). Иако је Школа је била добро организована она је била слабијега програма наставе, јер су у њој превладавали курсеви из математике и наутике. Без обзира на квалитет ове школе она је означила почетак компетентнога школовања подофиицирског и официрског кадра на простору севернога Јадрана. Због губитка приморских поседа у Наполеоновим ратовима, школа некада под Аустријским царством је затворена 1805. године.

Морнаричко образовање поновно је успостављено 1815. године након оснивања Морнаричког колеџа (K. k. Marine-Collegium). Када је током 1820. године извршена реорганизација морнарице назив Морнарички колеџ је промењен у Морнарички кадетски колеџ (K. k. Marine-Cadetten-Collegium).

Оснивање Морнаричког академије у Трсту[уреди | уреди извор]

Оснивањем у Пули главне поморске луке аустријске морнарице, 1863. године било је од значаја за пресељење Хидрографског института из Трста у Пулу и Морнаричке академије у Ријеку.

Бројна превирања на простору Италије с краја 1840-тих, утицала су на то да Пула постане главна ратна лука, уместо Венеције. У склопу ове одлуке, а из стратешких разлога, 1848. године, пресељен је и Морнарички колеџ из Венеције у Трст у коме сада ради под новим називом - Тршћански поморски кадетски колеџ (K. k. Triester Marine-Cadetten-Collegium). У овом колеџу настава је значајно побољшана, увођењем у наставу бројне техничке и наутичке садржаје.

Реорганизацију наставе у Тршћанском поморском кадетском колеџу спровео је 1850-их управник Aleksander Mühlwerther, који се изборио за статусно изједначавање овог колеџа с војним академијама у Бечком Новом Месту и Бечу. Након реорганизације обуке Тршћански поморски кадетски колеџ је 1852. године преименован у Морнаричку академију (K. k. Marine-Akademie), а од 1867. године у K. u. k. Marine-Akademie), Академија је након ових промена била подређена Врховном војној команди.

Пресељење Академије у Ријеку[уреди | уреди извор]

Зграда Морнаричке академије у Ријеци 1908. године (бела зграда лево)

Због изградње тршћанске железничке станице, након краћег трагања за новом локацијом, донета је одлука да се Академија пресели у Ријеку.

Камен темељац за зграду Академије у Ријеци свечано је постављен 1856. на земљишту породице Ciotto, а међу званицама били су надвојвода Фердинанд Максимилијан (1832−1867) и тадашњи ријечки гувернер Јосип Јелачић (1801−1859).

Академија је свечано отворена 3. октобра 1857. године, Настава се одржавала тек једну годину, када је надвојвода Фердинанд Максимилијан, с намером да се образовање више усмери ка практичном, издвојио одржавање наутичких и других практичних предмета на ратним бродовима, док се теоријски део наставе одржавао у школи.

Од 1858. године настава се одржавала у унајмљеној згради у Барцолију поред Трста на фрегати Белона, а од 1860. до 1866. године на фрегати Венус.

Од 1860. управници школе више нису носили овај назив, већ назив команданти, а чинили су их махом високи морнарички официри, капетани бојних бродова и контраадмирали.

Академија је имала и поморску библиотека., односно Царско-краљевску морнаричку библиотеку, са изузетно богатим фондом опште, техничке и специфичне стручне литературе из војних дисциплина. Она је била организована за потребе високо професионалне обуке морнаричког особља, и играла је веома важну улогу у морнарици и Академији у Ријеци.[2]

Од 1866. Академија коначно прелази у Ријеку и у њој делује у континуитету до 1914. године, када је током Великог рата пресељена у Беч.

Опште информације о Академији[уреди | уреди извор]

Колеџи

Школовање се састојало од 31 колеџа у трајању од четири године.

Колеџи Морнаричке академије у Ријеци
Стручни колеџи Општи колеџи Колеџи личних вештина
  • Математика,
  • Физика,
  • Механика,
  • Практична (примењена) геометрија,
  • Елементи диференцијалног и интегралног рачуна,
  • Аналитичка геометрија,
  • Парне машине,
  • Бродоградња,
  • Наутика,
  • Метеорологија,
  • Физика мора и др.
  • Поморско право,
  • Бродска администрација,
  • Поморска тактика,
  • Историја,
  • Наука о природи
  • Географија
  • Лично наоружање,
  • Мачевање,
  • Пливање,
  • Плес,
  • Певање,
  • Свирање,
  • Друштвено опхођење

У завршноме делу школовања, везано уз истраживање мора и метеоролошка мерења, настава се изводила у сарадњи са Хидрографским заводом у Пули (Hydrographisches Amt der K. u. k. Kriegsmarine),[3] Морнаричком библиотеком у Пули (К. у. к. Марине-Библиотхек),[4][5] и Морнаричком звездарницом у Пули(K. u. k. Marine-Bibliothek),[6] у којој је радило више Академијиних професора.

Наставни план

Наставни план, је био обимана за четири године школовања, тако да је 1868. године вицеадмирал Wilhelm von Tegetthoff (1827−1871), школски је програм ускладио са програмом више реалне школе. Настава се одржавала на немачком језику, а од осталих језика питомци су учили италијански, француски, енглески и илирски (од 1899. српско-хрватски) језик.

Оснивањем Морнаричко-техничкога одбора у Пули 1885. године (K. u. k. Marine-technisches Komitee), као научно-техничке установе Морнаричког одсека при Министарству рата у Бечу, Академија је заједно с Морнаричком библиотеком и Хидрографским заводом постала ослонац за изградњу ратне флоте.

Смештајни услови

Простори Академије (учионице, вежбалишта, спаваонице, рекреативни простори и др.), испуњавали су све потребе услове, а постојала је и мала лука.

Наставнички кадар

Наставници Академије, претежно контраадмирали и адмирали, били су врсни стручњаци али и научници:

  • Ferdinand Attlmayr (1839−1926) био је дугогодишњи професор нацртне геометрије, хидрографије и картографије, а иноватор неколико уређаја за хидрографска мерења, међу којима и инструмента за мерење струјања помоћу магнетске игле.
  • Emil Stahlberger (1829−1906) врстан стручњак у области ратнога права и стратегије,
  • Emil Stahlberger (преминуо 1875) стручњак за мерења плиме и осеке ријечког подручја и температуре, салинитета и садржаја гасова у Јадранском мору.
  • Josef Koettstorfer (1835−1910) који се бавио изучавањем хемијски хсастав воде и масти, а посебан допринос остварио је и бактериолошким испитивањем квалитете воде ријечких бунара.
  • Peter Salcher , професор механике и физике, био је руководилац Академијине метеоролошке станице, који је током истраживања експериментално доказао теорију ударнога таласа Ернста Маха.
Старосна граница кадета за упис на Академију

У почетку су Академију уписивали кадети у доби од 12 до 15 година. Развојем цивилнога основног школства, старосна граница је подигнута на 15 година, па су се могли уписати ученици са завршеном нижом гимназијом, али и они са већ завршеном вишом реалном школом.

Распоређивање кадета на службу

Након завршетка школовања, кадети су се распоређивали претежно на службу бродских подофицира и млађих официра, а зависно од потреба војнопоморске делатности могли су напредовати до рада у министарствима у Бечу и њиховим одељењима широм Аустрогарске монархије. Академија је попуњавана кадетима са целога подручја Аустоугарске, па тако и са Хрватима из Приморја и Далмације.

Издавачка делатност Академије[уреди | уреди извор]

Професори Академије, уз објављивање радова у Морнаричком часопису у Пули и издањима бечке Академије наука, аутори су бројних стручних монографија и уџбеника, од којих су значајнији:

  • Техничко цртање (Das Technischer Zeichen, E. Mayer, 1866),
  • Основе практичне геометрије (Grundzüge der praktischen Geometrie, E. Mayer, 1871),
  • Плима и осека у Ријечком заливу (Die Ebbe und Fluth in den Rhede von Fiume, E. Stahlberger, 1874),
  • Елементи теоријске механике (Elemente der teoretischen Mechanik, P. Salcher i C. Gerold, 1881),
  • Приручник из океанографије и поморске метеорологије (Handbuch der Ozeanographie und maritimen Meteorologie, F. Attlmayr, 1883),
  • Основе океанографије и поморске метеорологије (Grundzüge der Ozeanographie und maritimen Meteorologie, A. Haus, 1891),
  • Историја Морнаричке академије (Geschichte der k. u. k. Marine-Akademie, P. Salcher, 1902) и др.

Значај Академије за Ријеку[уреди | уреди извор]

Захваљујући високом квалитету наставе, Академија се може сматрати првом техничком високошколском установом на подручју Истре и данашње Хрватске. Педесет године рада Академије знатно је утицао и на развој града Ријеке, који је пратило утростручење броја становника, и развој друштвеног и културног живота.

Процењује се да је на ријечкој Академији, образовано око хиљаду кадета, од којих стотинак с подручја данашње Хрватске, претежно из приобаља. Неки од њих били су контраадмирали и адмирали.[а] Кадет Академије био је и адмирал Антон Хаус (1851−1917), пореклом Словенац, морнарички официр у Пули, који је 1916. произведен у чин великог адмирала аустријске ратне морнарице, чин који је у Монархији додељен једином и то њему.

Професори Академије популарним предавањима ширили су сазнања о светским достигнућима и били међу првим оснивачима и активним члановима Клуба природних наука (Club di scienze naturali).

Академија у Ријеци за собом је оставила темеље, на којима су касније основане Виша поморска школа у Ријеци (касније и Поморски факултет у Ријеци) 1949. године, Стројарски факултет (данас Технички факултет) 1960. године, и други факултети,чиме је започело школовање сопственог факултетски образованог инжењерског кадра.[7]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Контраадмирали су били: Јанко Вуковић Подкапелски, Алојз-Вјекослав Бачић (1864−1950), Вито Вончин (1867–1935), Ричард Салхер (1875−1956) и Франз Карл Лауфер (1869−1951), а адмирали: Максимилијан Његован и Драгутин Прица (1867−1960).

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jecić, S. „Mornarička akademija u Rijeci”. Portal hrvatske tehničke baštine. Приступљено 11. 4. 2021. 
  2. ^ Više autora, Monografija Tehničkog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, Rijeka, 2000.
  3. ^ J. Mokrović: Hidrografski ured u Puli. Almanah Bošković, 27(1976), str. 125–131.
  4. ^ R. Lukin: Mornarička knjižnica. K. u. k. Marine-Bibliothek. Pula, 1986.
  5. ^ W. Wagner, B. Dobrić: Mornarička knjižnica. Knjižnica austrougarske Mornarice – K. u. k. Marine-Bibliothek. Pula, 1997
  6. ^ E. Puh: Zvjezdarnica u Puli 1871–1991. Pula 1991.
  7. ^ Sveučilište u Rijeci. Tehnički fakultet. Rijeka, 2000.

Литература[уреди | уреди извор]

  • P. Salcher: Geschichte der k. u. k. Marine-Akademie. Pula, 1902.
  • Sveučilište u Rijeci. Tehnički fakultet. Rijeka, 2000.
  • E. Dubrović: Vojno-pomorska akademija u Rijeci 1866.−1914. Rijeka, 2011.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Морнаричка_академија_у_Ријеци&oldid=26944182”