Мрковићи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мрковићи
Mrkovići.jpg
Мрковићи 2008. године. У позадини сарајевско гробље Баре.
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Федерација БиХ
Кантон  Кантон Сарајево
Општина Центар (Сарајево)
Становништво
Становништво
 — (2013) 232
Географске карактеристике
Координате 43°53′45″ СГШ; 18°26′03″ ИГД / 43.8958° СГШ; 18.4342° ИГД / 43.8958; 18.4342Координате: 43°53′45″ СГШ; 18°26′03″ ИГД / 43.8958° СГШ; 18.4342° ИГД / 43.8958; 18.4342
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 1.000 м
Мрковићи на мапи Босне и Херцеговине
Мрковићи
Мрковићи
Остали подаци
Поштански број 71 000
Позивни број (+387) 33

Мрковићи су насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Центар које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Припада мјесној заједници Храстови-Мрковићи.

Географија[уреди]

Насеље се налази на око 15 минута вожње од Башчаршије. Мрковићи се налазе скоро на самој граници између Федерације БиХ и Републике Српске. Налазе се изнад насеља Кошево, а од стадиона Кошево су удаљени 3 км. Из насеља се пружа поглед на Сарајевску котлину, као и на сам град. Од границе са Републиком Српском су удаљени 2.730 м.

Дијелови Мрковића[уреди]

  • Велики и Мали кланац
  • Обарци
  • Планина
  • Горопеч
  • Лучица
  • Црноглав
  • Јаворик
  • Баре
  • Равно
  • Чављак
  • Ропоч

Историја[уреди]

На простору Мрковића налазе се средњовјековни споменици Стећци. Мрковићи се први пут спомињу око 1850. године, када су се налазили под беговатом бега Халачевића, а у џемату Хреша. Тадашљи џематбаша џемата Хреша је био Вукан Марјановић. У Шематизму православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске, за 1882. годину коју је приредио протопрезвитер Ђорђе Николајевић, Мрковићи се спомињу под старим називом Мркојевићи, гдје су наведени као село у саставу парохије Сарајевско Поље, чији парох је био Мићо Станић-Поповић. У Мрковићима је тада живјело 132 становника, распоређиних у 40 кућа.[1]

Одбрамбено — отаџбински рат[уреди]

Мрковићи су од распада Југославије 1991. па до прољећа 1996. били у саставу Републике Српске. Заједно са Нахоревом, Вићом, Пољинама, Радавом и Јагомиром чинили су Српску општину Центар. Мрковћански борци су били у саставу чете „Мрковићи”, батаљона „Хреша”[2] а под командом Сарајевско-романијског корпуса. Од почетка рата па до 1993—1994. године припадали су Кошевској бригади. Након уједињења Кошевске, Рајловачке и Вогошћанске бригаде мрковћански борци су припали 3. сарајевској пјешадијској бригади. Један од командира вода мрковћанске чете је био Лука Марјановић, постхумно одликован златном медаљом за храброст. Српски борци су бранили Мрковиће све до Дејтонског споразума, када су Мрковићи припали Федерацији БиХ.

Мрковићани погинули у одбрамбено-отаџбинском рату[уреди]

  • Лука Марјановић
  • Аћим Марјановић
  • Жарко Марјановић
  • Новица Шалипур
  • Радомир Шалипур
  • Александар Рашевић
  • Деливоје Рашевић
  • Рајко Рашевић
  • Радован Анџић
  • Доброслав Рађеновић
  • Савка Рађеновић
  • Бајо Рађеновић
  • Неђо Драгаш
  • Бојо Драгаш
  • Васо Баричанин
  • Саво Марковић
  • Богдан Марковић
  • Петар Тодић
  • Ђорђе Јешић (дјечак)

Борци погинули у рату су сахрањени на Војничком спомен гробљу — Мали Зејтинлик Соколац.

Туризам[уреди]

Мрковићи су после рата постали значајно излетничко мјесто за Сарајлије. У горњем дијелу села изграђено је више домова који привлаче све више излетника, којима Мрковићи пружају уживање у нетакнутој природи и предивну панораму града Сарајева.

Култура[уреди]

Током 2010. године у Мрковићима је снимана серија Два смо свијета различита.[3]

Образовање[уреди]

Према Одлуци о привременом броју и просторном распореду основних школа у Републици Српској из 1994. којом се утврђује број и просторни распоред основних школа као и број издвојених одјељења основних школа у Републици Српској, на територији Српске општине Центар, егзистирала је Основна школа „Десанка Максимовић” са сједиштем у Нахореву и издвојеним одјељењем у Мрковићима.[a] На територији општине није егзистирала ниједна средњошколска или високошколска установа.

У периоду од 1. фебруара 1993. до 1. октобра 1994. године, дужност вјероучитеља у основној школи је вршио свештеник СПЦ протопрезвитер-ставрофор Лазар Васиљевић.[4]

Национални споменик[уреди]

У Мрковићима се налази национални споменик Босне и Херцеговине под називом Стећак и старо муслиманско гробље. Стећак у Мрковићима припада врсти положеног монолита, који је израђен у форми саркофага. Масивност овог стећка упућују на то да се на локалитету у Мрковићима налазио посебно издвојени гроб извјесног средњовјековног великаша са овога простора, што свакако упућује на закључак да је настанак споментуог надгробника могуће сврстати у период 15. вијека. Поред стећка налази се и старо муслиманско гробље. У гробљу се налази десетак нишана који већином леже на земљи оборени, погнути или оштећени. Масивност, начин обраде нишана, те чињеница да се гробље развило уз стећак казују нам да је ово старо гробље које можемо лоцирати у 16. вијек.[5]

Саобраћај[уреди]

Сваког радног дана аутобуси градског саобраћаја саобраћају на релацији Мрковићи-Сарајево (Сутјеска, Краља Томислава) и то у терминима:

  • У 7 часова из Мрковића за Сарајево
  • Сарајево-12:20 Мрковићи-12:45
  • Сарајево-18:20 Мрковићи-18:45
  • Због школе и распуста термини се некад помјере у интервалу од пола сата-сат.

Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељу је пописано 57 лица.[6] Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 232 становника.

Националност[7] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 231 281 345 339
Југословени 1
Муслимани 4
остали и непознато
Укупно 232 281 349 339
Демографија[7]
Година Становника
1961. 339
1971. 349
1981. 281
1991. 232

Породице[уреди]

Српске породице које живе у Мрковићима су:

  • Марјановић
  • Рашевић
  • Драгаш
  • Рађеновић
  • Шалипур
  • Тодић
  • Баричанин
  • Јешић
  • Анџић
  • Цупара

Млађени, старином Шалипури, чији су се стари — два брата — доселили из Годеша више Пријепоља на Швракино Село, гдје су се подијелили, те су једни одселили у Мрковиће, једни у Сарајево, а зову се старим презименом — Шалипури. Пајдаци су се доселили давно из Мрковића у Долац. Драгаши су старином „од Стара Влаха од Таре, из села Драгаша“, одакле се најприје доселио у Босну на Међушу Станиша Драгаш, а касније се доселио Ристан са синовима. Сада их има у Мрковићима, Међуши и Сарајеву. У Мрковићима се зову Ристановићи. Видићи су старином Рашевићи из Самобора код Гацка, гдје су некад живјела три брата, од којих је један био слијеп, те му се потомци прозову Слијепчевићи, којих и данас има око Гацка. Синови једног од оне друге двојице: Мато, Ђуро и Мијат заваде се са сусједним муслиманима, који се једне ноћи привуку и на спавању им покољу чобане. Ради тога се Рашевићи преселе у Босну, и то у Нахорево. Касније се дијеле и раселе и данас их има у Нахореву, Мрковићима, Мочиоцима, Средњем и зову се старим презименом Шућури су старином из Колашина, из Јелића Долова, гдје су се звали Јелићи. Доселио им прадјед Милован прије 300 година по прилици бјежећи од крвне освете. Прича се да је овај Милован Јелић био врло богат човјек и да је имао велико стадо оваца, које је држао негдје у планини, на стану, подаље од куће. Један пут кад им се нико није трефио од одраслих задругара крај оваца наиђе зулумћар Јехо Скадранин са дружином и одјави му овце. Кад то дојаве Миловану овај позове кума Спасоја Маришијевића, те с њим пресретну Јеху и дружину и побије их из засједе, а овце поврати. Но касније бојећи се крвне освете исели се са задругом и малом у Босну и насели се најприје на Влахово Брдо у Кошеви, недалеко од Сарајева, гдје се намноже, па се касније раселе. Данас их има под именом Шућура у Добрињи, у Неђарићима, Хотоњу, Биоску, Вогошћи. Затим под именом Јешића у Мрковићима.[8]

Мрковћанске породице славе следеће славе: Марјановићи 16. новембра Светог великомученика Георгија — Ђурђиц, Рашевићи 27. јануара Светог Саву — Савиндан, Драгаши 19. децембра Светог Николу — Никољдан, Рађеновићи Лазареву суботу, Тодићи 6. маја Светог великомученика Георгија — Ђурђевдан, Баричанини 20. јануара Светог Јована — Јовањдан, Анџићи 6. маја Светог великомученика Георгија — Ђурђевдан.

Напомене[уреди]

  1. ^ Службени гласник Републике Српске 31/94

Литература[уреди]

  • Николајевић, Ђорђе (1882). Шематизам православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за 1882. годину. Сарајево. 
  • Трифковић, Стјепо, Владимир (1908). Српски етнографски зборник; Сарајевска околина. Београд. 

Референце[уреди]

  1. ^ Николајевић 1882, стр. 8.
  2. ^ „Комшијски разговори преко нишана”. Сенсе трибунал. Приступљено 7. 4. 2018. 
  3. ^ ">http://www.tv1.ba/televizija/press/3639-Dva-smo-svijeta-razlicita---humoristicna-serija-produkciji-TV1-subote-marta-programu-TV1.html Archived 20110814083014 at tv1.ba Error: unknown archive URL
  4. ^ Црквена општина Фоча: Лазар Васиљевић, протопрезвитер-ставрофор[мртва веза] (на језику: српски)
  5. ^ „Стећак и старо муслиманско гробље у Мрковићима, историјско подручје”. Комисија за очување националних споменика БиХ. Приступљено 11. 4. 2018. 
  6. ^ http://www2.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/popis/PreliminarniRezultati_Popis2013.pdf Archived 20140124074931 at www2.rzs.rs.ba Error: unknown archive URL Попис становништва у БиХ 2013.
  7. 7,0 7,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  8. ^ Трифковић 1908, стр. 140-145.

Спољашње везе[уреди]