Пређи на садржај

Мултидисциплионарност

С Википедије, слободне енциклопедије

Мултидисциплинарност представља мешавину различитих дисциплина где свака задржава своје сопствене методе и претпоставке без посредовања других дисциплина. Стручњаци који заједно раде на неком мултидисциплинарном задатку сарађују имајући заједничке циљеве. [1]

Мултидицсиплинарност се сасвим јасно разликује од интердисциплинарности према томе који однос имају дисциплине укључене у процес. У мултидисциплинарности тај однос може бити "узајаман и акумулативан али не и интерактиван"[2], док интердисциплинарност комбинује праксе и претпоставке дисиплина укључених у процес. Дакле, интердисциплинарност подразумева већи степен интеграције.[3]

Постоји доста примера где се може видети како се нека одређена тема скоро истовремено појављује у различитим дисциплинама. Један од примера био би померање фокуса са "специјализованих сегмената пажње" (усвајање одређене перспективе) ка идеји "тренутне сензорне свести о целини", пажњи ка целовитом пољу/области, осећају за целокупни модел форме и функционисања као једне јединице, илити "целовита идеја о структури и конфигурацији". Оваква парадигма јавља се у сликарству (кубизму), физици, поезији, комуникацији и теорији едукације. Према Маршалу Маклуану, за ову промену парадигме заслужна је смена са ере механизације, која је подразумевала секвенцијалност, ка ери тренутне брзине, која подразумева симултаност.[4]

Када се термин мултидисциплионарност користи у области здравствене заштите, он означава да специјалисти здравствене заштите различитих професија раде заједно да би пружили дијагнозе, процене и омогућили одговарајући третмане, путем колаборације, где сваки дела у оквиру области за коју је компетентан.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Jaúregui, Jorge Mario. Urbanismo y Transdisciplinariedad. Intersecciones (Puntuaciones en relación con el abordaje de la articulación de lo formal y lo informal en América Latina)
  2. ^ Augsburg, Tanya. (2005), Becoming Interdisciplinary: An Introduction to Interdisciplinary Studies. pág. 56
  3. ^ Psicología social aplicada: teoría, método y práctica. Alipio Sánchez Vidal. Editorial Pearson Educación, 2002. ISBN 8420534501 Pág. 266
  4. ^ Marshall McLuhan (1964) Understanding Media, стр. 13 [1].