Надор (титула)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Надор на (франц. palqtin), на (лат. palatinus) је великодостојничка титула са мађарског двора (mađ. nádor, изведено о словенског на двор; lat. Palatinus Regni Hungariae) и означава прву особу по рангу после краља. Може се још рећи и вицекраљ или намесник. Ова титула се користила до 1853. У Пољској ова титула је одговарала војводи.

Титулу је у осамнаестом веку додељивао Хабзбуршки надвојвода за изузетан допринос држави. Последњи носилац ове титуле је био Козулук Иштван (мађ. Közülük István). Надор такође значи и дворски витез, отмен витез, храбар јунак, витез луталица, пустолов. Једно од значења је и крзнени оковратник.

Историја[уреди | уреди извор]

Надор био управитељ краљевског двора . Крајем 12. века представља краља и има улогу врховног судије а касније постаје краљевски гувернер. Првобитно номинован од стране краља потом прихваћен од стране скупштине. 1526. године именовање надором постаје доживотно.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  • Мађарско –српскохрватски речник, 4 издање, Хадрович Ласло, четврто издање, Тера, Будимпешта 1976 и
  • Лексикон страних речи израза, Милан Вујаклија, Просвета, Београд, 1966
  • Мала енциклопедија, Просвета, Београд, 1978