Наредба за вешање (Лењин)

С Википедије, слободне енциклопедије

Нареба за вешање је телеграм бољшевичког вође Владимира Лењина којим се наређује сузбијање и погубљење заробљених учесника кулачке побуне у губернији Пенза. Америчка Конгресна библиотека га је први пут назвала „Наредбом вешања“.[1] Телеграм је упућен комунистима из Пензе Василију Курајеву (председник Совјетског Савеза у Пензи), Јевгенији Бош (председавајућа комитета губерније Пенза) и Александру Минкину (председник Пенза исполкома) и датиран је 11. августа 1918. године.

Историјат[уреди | уреди извор]

Током лета 1918, многи централни градови Русије, укључујући Москву и Петроград, били су одсечени од региона за производњу житарица у Украјини, северног Кавказа и Сибира због грађанског рата. Као резултат тога, стотине хиљада људи било је на ивици глади. Губернија Пенза је била критична у снабдевању градова храном и влада је користила ефикасне мере, као што је продразвјорстка (присилна реквизиција), за прикупљање жита од кулака. Централни комитет је послао Јевгенију Бош да надгледа прикупљање жита.[2][3]

Прва и последња страница наредбе

Сељачка побуна је 5. августа 1918. избила у Кучкинској волштини Пензенског округа, у супротности са реквизицијом, и убрзо се проширила на суседне регионе. Док се председник Совјетског Савеза у Пензи Курајев противио употреби војне силе и тврдио да би пропагандно деловање било довољно, Бош је инсистирао на употреби војске и масовних погубљења.[4] До 8. августа 1918. совјетске снаге су сломиле побуну, али је ситуација у губернији остала напета, а побуна коју су предводили чланови Социјалистичке револуционарне партије избила је у граду Чембар 18. августа. Лењин је послао неколико телеграма у Пензу захтевајући оштрије мере у борби против ових кулака, сељака који подржавају кулаке и побуњеника левичарских СР.[5][6]

Телеграм од 11. августа 1918.[уреди | уреди извор]

У једном телеграму (од 11. августа 1918.) наложено је комунистима који су деловали у области Пензе да јавно обесе најмање сто кулака, да објаве њихова имена, да им заплене жито и да одреде одређени број људи који ће постати таоци. Да ли је неко заиста обешен по овом наређењу остаје непознато. О Лењиновом такозваном „Наредби за вешање“ расправљало се током контроверзе о ББЦ- јевом документарцу Лењинови тајни досијеи (1997) заснованом на налазима Роберта Сервиса у совјетским архивама.

Дана 19. августа 1918, Лењин је послао још један телеграм у Пензу изражавајући огорчење и модификујући своја претходна упутства.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Library of Congress Translation
  2. ^ Loginov, Vladlen (1999). "Послесловие" [к сборнику "В. И. Ленин. Неизвестные документы. 1891-1922гг."]. Ленин В.И. Неизвестные документы. 1891-1922 гг (на језику: руски). Rospen. Приступљено 21. 4. 2010. 
  3. ^ Poluboyarov, Mikhail. Preface to Vasily Kurayev diary (на језику: руски). Архивирано из оригинала 12. 08. 2020. г. Приступљено 07. 05. 2023. 
  4. ^ Poluboyarov, Mikhail. Preface to Vasily Kurayev diary (на језику: руски). Архивирано из оригинала 12. 08. 2020. г. Приступљено 07. 05. 2023. 
  5. ^ Lenin Collected Works, Progress Publishers, 1971, Moscow, Volume 36, page 489. "Telegram to Yevgenia Bosch"
  6. ^ "An exchange of letters on the BBC documentary Lenin's Secret Files"
  7. ^ Telegram to the Penza Gubernia Executive Committee of the Soviets in J. Brooks and G. Chernyavskiy's, p.77, Lenin and the Making of the Soviet State: A Brief History with Documents (2007). Bedford/St Martin's: Boston and New York: p.77