Народни комитет основног народног конгреса

С Википедије, слободне енциклопедије

Народни комитети основних народних конгреса су некадашњи извршни органи основних народних конгреса у Великој Социјалистичкој Народној Либијској Арапској Џамахирији.

Састав[уреди | уреди извор]

Народне комитете основних народних конгреса су састављали секретари тих народних комитета и секретари ресорних народних комитета основних народних конгреса.[1] Бирали су их основни народни конгреси.

Ресорне народне комитете основних народних конгреса су састављали секретари тих народних комитета и најмање четири члана. Бирали су их основни народни конгреси.[2][3][4]

Дјелокруг[уреди | уреди извор]

По Закону бр. (1) о народним конгресима и народним комитетима (2001) народни комитети основних народних конгреса су:[5]

  • извршавали одлуке Општег народног конгреса, као и одлуке основних народних конгреса;
  • извршавали одлуке Општег народног комитета, Општег народног комитета за општине, ресорних општих народних комитета и општинских народних комитета;
  • одржавали безбједност и ред унутар административних граница основних народних конгреса;
  • наплаћивали таксе, локалне дажбине, порез на непокретности, порез на стоку и пољопривредне дажбине, као и све друге буџетске приходе утврђене одлуком Општег народног комитета;
  • били финансијски налогодавци буџета основних народних конгреса;
  • контролисали и надгледали рад управних органа;
  • надгледали производне и услужне дјелатности унутар својих административних граница;
  • надгледали цијене;
  • прегледали захтјеве које су подносили грађани основним народним конгресима зарад коришћења државне својине или земљишта за различите намјене и упућивали их на поступање општинским народним комитетима;
  • утврђивали планове/програме запошљавања у координацији са надлежним институцијама;
  • прегледали захтјеве за регистрацију или спајање акционарских друштава, као и за промјену њихових дјелатности, и упућивали их на поступање општинским народним комитетима;
  • прегледали и друге захтјеве и упућивали их на поступање општинским народним комитетима;
  • доносили мјере којима су омогућавали и подстицали грађане да се баве привредним дјелатностима;
  • припремали завршне рачуне буџета у року од три мјесеца по истеку финансијске године;
  • мирили и арбитрирали између грађана, у складу са законом;
  • вршили права послодавца за раднике запослене у институцијама подређеним основним народним конгресима;
  • предлагали састав управа основних школа и установа примарне здравствене заштите и предлоге упућивали општинским народним комитетима;
  • вршили и друге повјерене надлежности.

По Закону бр. (1) о народним конгресима и народним комитетима (2007) нису постојали народни комитети основних народних конгреса нити ресорни народни комитети основних народних конгреса.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Члан 7. Закона бр. (1) о народним конгресима и народним комитетима (2001)
  2. ^ Члан 6. Закона бр. (1) о народним конгресима и народним комитетима (2001)
  3. ^ Члан 3. Уредбе о извршењу Закона бр. (1) о народним конгресима и народним комитетима (2001)
  4. ^ Masses of the Basic People's Congresses select their Secretariats and People's Committees („mathaba.net“, 18. јул 2004)[мртва веза], Приступљено 1. 10. 2015.
  5. ^ Члан 8. Закона бр. (1) о народним конгресима и народним комитетима (2001)