Неуронска доктрина
Неуронска доктрина или неуронска теорија говори о томе да се нервни систем састоји од одвојених неурона који међусобно контактирају само преко синапси, а не кроз протоплазматичне везе.
Камило Голџи је пронашао методу бојења неурона и тиме омогућио да се упознају сви његови делови: тело и наставци, дендрити и аксон. На основу дугогодишњег рада и усавршавањем сопствене методе, Голџи своју теорију, између осталог, износи и на предавању које је одржао приликом доделе Нобелове нагаде[1]. По његовом мишљењу нервни систем чине нервне ћелије међусобно повезане тако да граде једну синцицијумску мрежу, другачије речено, све је то једна непрекидна ћелија.
Сантијаго Рамон и Кахал се оваквом тумачењу супротставља износећи подршку неуронској теорији. По његовом тумачењу синапсе су блиски контакти нервних ћелија, а не непрекидне везе између њих. Свака нервна ћелија је издвојена ћелијском мембраном и независна биолошка јединица нервног система. Електронска микроскопија је показала тачност Кахалове теорије.
Овај чланак је недовршен. |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ The Neuron Doctrine – Theory and Fact, Приступљено 15. 4. 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- BioNet škola Архивирано на сајту Wayback Machine (26. октобар 2008)
- The Neuron Doctrine
- The discovery of the neuron