Неуронска доктрина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Цртеж Рамона и Кахала: нервне ћелије малог мозга пилета из "Estructura de los centros nerviosos de las aves", Мадрид, 1905.

Неуронска доктрина или неуронска теорија говори о томе да се нервни систем састоји од одвојених неурона који међусобно контактирају само преко синапси, а не кроз протоплазматичне везе.

Камило Голџи је пронашао методу бојења неурона и тиме омогућио да се упознају сви његови делови: тело и наставци, дендрити и аксон. На основу дугогодишњег рада и усавршавањем сопствене методе, Голџи своју теорију, између осталог, износи и на предавању које је одржао приликом доделе Нобелове нагаде[1]. По његовом мишљењу нервни систем чине нервне ћелије међусобно повезане тако да граде једну синцицијумску мрежу, другачије речено, све је то једна непрекидна ћелија.

Сантијаго Рамон и Кахал се оваквом тумачењу супротставља износећи подршку неуронској теорији. По његовом тумачењу синапсе су блиски контакти нервних ћелија, а не непрекидне везе између њих. Свака нервна ћелија је издвојена ћелијском мембраном и независна биолошка јединица нервног система. Електронска микроскопија је показала тачност Кахалове теорије.

Референце[уреди]

  1. The Neuron Doctrine – Theory and Fact, Приступљено 15. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]