Ниарлатотеп
| Ниарлатотеп | |
|---|---|
 Оригинални рукопис | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | Nyarlathotep |
| Аутор | Х. Ф. Лавкрафт |
| Земља | САД |
| Језик | енглески |
| Жанр / врста дела | хорор |
| Издавање | |
| Датум | новембар 1920. |
„Ниарлатотеп” (енгл. Nyarlathotep) је приповетка америчког писца Хауарда Филипса Лавкрафта, написана 1920. и први пут објављена у часопису The United Amateur у новембру исте године.[1][2] Сама прича је суморан поглед на људску цивилизацију у опадању и истражује помешане сензације очаја и пркоса у умирућем друштву.[3]
Радња[уреди | уреди извор]
Прича је писана у првом лицу и почиње описом чудног и необјашњивог осећаја слутње коју доживљава човечанство широм света, у ишчекивању великог непознатог зла.
Прича даље описује појаву Ниарлатотепа у Египту, „старе тамошње крви” и налик на фараона, који тврди да се „подигао из црнила двадесет седам векова” и да прима поруке из других светова. Дошавши на Запад, чини се да дубоко влада наукама, конструише чудесне и недокучиве уређаје и стиче велику славу док путује од града до града демонстрирајући своје изуме и моћи. Где год да Ниарлатотеп крене, сан мештана постаје оптерећен живописним ноћним морама.
Ниарлатотеп долази у град приповедача и он присуствује на једном од Ниарлатотепових скупова, на коме он пркосно одбацује Ниарлатотепово исказивање моћи као обичне трикове. Ниарлатотеп тера групу посматрача из сале и они хистерично тврде једни на другима да се не плаше и да је град око њих непромењен и жив, чак и када електрична улична расвета почне да се гаси. Сви падају у стање транса и одлутају, разилазећи се у најмање три колоне: прва од њих нестаје у уличици иза угла, из које се затим чују одјеци јадиковања; друга силази до станицу метроа уз звук суманутог смеха; трећа група, у којој се налази приповедач, путује ван града. Приповедачева дружина маршира кроз необичне снегове у мрачни процеп, а приповедач последњи улази.
Прича се завршава описом низа ужасних, надреалних призора које је доживео приповедач, у којима хаос и лудило прожимају древни, умирући универзум којим владају безумни, нељудски богови, чији је гласник и „душа” Ниарлатотеп.
Позадина[уреди | уреди извор]
„Ниарлатотеп” је заснован на једном од Лавкрафтових снова.[4] Први пасус приче је писац написао „док је још био у полусну”.[5] Приповетку, у којој се први пут појављује насловни ентитет Ниарлатотеп из Ктулу митова,[6] Лавкрафт је описао као „ноћну мору”.[7] У инспиративном сну, Лавкрафт је прочитао писмо свог пријатеља Семјуела Лавмана које је садржало позив, који је гласио:
| „ | Немојте пропустити да видите Ниарлатотепа ако дође у Провиденс. Он је ужасан − ужаснији од свега што можете замислити − али диван. Прогања вас сатима након тога. Још се најежим од онога што је показао.[8][9] | ” |
Остали медији[уреди | уреди извор]
- Године 2007, прича је адаптирана у истоимени графички роман на француском језику, који је илустровао Жулијен Ноарел, а објавио Akileos.
- У песми „The Dark Eternal Night” бенда Dream Theater, текстописац Џон Петручи описује лик сличан Ниарлатотепу и цитира фразе из Лавкрафтове приче.[10]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Smith, Don G. (2006). H. P. Lovecraft in Popular Culture. Jefferson, North Carolina: McFarland & Company. стр. 13. ISBN 0-7864-2091-X.
- ^ Lovecraft, H. P. (16. 2. 2010). Writings in the United Amateur, 1915–1922. Project Gutenberg. стр. 128. ASIN B0039GL2GI. Приступљено 17. 7. 2018.
- ^ Joshi, S. T. (2001). A Dreamer and a Visionary: H. P. Lovecraft in His Time. Liverpool University Press. стр. 140. ISBN 0-85323-946-0.
- ^ Joshi, S. T. (1996). A Subtler Magick: The Writings and Philosophy of H. P. Lovecraft. Rockville, Maryland: Wildside Press. стр. 68. ISBN 1-880448-61-0.
- ^ Joshi, S. T.; Schultz, David E. (2001). An H. P. Lovecraft Encyclopedia. Westport, Connecticut: Greenwood Publishing Group. стр. 191. ISBN 0-313-31578-7.
- ^ Ramos, Octavio. „Lovecraftian Beasties: The Many Forms of Nyarlathotep”. AXS. Приступљено 17. 7. 2018.
- ^ Burleson, Donald R. (1983). H. P. Lovecraft, a Critical Study. Westport, Connecticut: Greenwood Publishing Group. стр. 73. ISBN 0-313-23255-5.
- ^ Emrys, Ruthanna; Pillsworth, Anne M. (25. 11. 2014). „Deities in Brief: "Azathoth" and "Nyarlathotep"”. Tor.com. Приступљено 17. 7. 2018.
- ^ Khazeni, Dorna. „Church of Monsters”. The Believer. Приступљено 17. 7. 2018.
- ^ Systematic Chaos (CD liner notes). Dream Theater. Roadrunner Records. 2007. RR 7992-8.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Nyarlathotep public domain audiobook at LibriVox- The Gods of Pegāna public domain audiobook at LibriVox
- Time and the Gods public domain audiobook at LibriVox
