Никола I Санудо

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола I Санудо
Датум смрти1341
РодитељиВилија I Санудо

Никола I Санудо (или Николо; умро 1341. године), био је пети војвода Архипелага од 1323. до његове смрти. Био је син и наследник војводе Вилијама I из династије Санудо.

Војвода Никола I се борио под вођством свог шурака Валтера V, војводе од Атине, у катастрофалној бици код Халмироса 15. марта 1311. године. Био је један од ретких витезова на страни губитника који су побегли за животом и слободом.

Када је Јован од Гравине, кнез Ахаје, дошао у Мореју 1325. године, у покушају да преокрене недавна византијска достигнућа, војвода Никола му је, као вазал Ахаје, притекао у помоћ.[1] Борио се у узалудној опсади замка Каритана од стране кнеза Јована Гравине, а када је кнез Јован напустио Мореју у пролеће 1326. године, поверио је војводи Николи вођење војних операција. У неком тренутку након тога, постигао је успех против бројчано надмоћније византијске војске која је нападала Кнежевину.[2][3] После тога је напустио Мореју. Војвода Никола I је био последњи војвода од Наксоса који је командовао трупама на копну.[4]

Наследио га је брат Јован I. Други брат му је био Марко Санудо, господар Милоса.

Породица[уреди | уреди извор]

Војвода Никола I је био ожењен Јованом од Бријена, ћерком Хуга де Бријена, грофа од Лечеа (око 1240-1296) и грофице Хелене Комнин Дука, ћерке севастократора Јована I Дуке од Тесалије.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Frazee 1988, стр. 38
  2. ^ Bon 1969, стр. 206
  3. ^ Topping 1975, стр. 122–123
  4. ^ Frazee 1988, стр. 39

Литература[уреди | уреди извор]

  • Bon, Antoine (1969). La Morée franque. Recherches historiques, topographiques et archéologiques sur la principauté d'Achaïe [The Frankish Morea. Historical, Topographic and Archaeological Studies on the Principality of Achaea] (in French). Paris: De Boccard. OCLC 869621129.
  • Frazee, Charles A. (1988). The Island Princes of Greece. The Dukes of the Archipelago. Amsterdam: Adolf M. Hakkert. ISBN 9025609481.
  • Loenertz, Raymond-Joseph (1975). Les Ghisi, dynastes vénitiens dans l'Archipel (1207-1390) (in French). Florence: Olschki.
  • Setton, Kenneth M. (1976). The Papacy and the Levant (1204–1571), Volume I: The Thirteenth and Fourteenth Centuries. Philadelphia: The American Philosophical Society. ISBN 0-87169-114-0.
  • Topping, Peter (1975). "The Morea, 1311–1364". In Setton, Kenneth M.; Hazard, Harry W. (eds.). A History of the Crusades, Volume III: The Fourteenth and Fifteenth Centuries. Madison and London: University of Wisconsin Press. pp. 104–140. ISBN 0-299-06670-3.