Атинско војводство
| Атинско војводство Δουκᾶτον Ἀθηνῶν | |||
|---|---|---|---|
.svg) Грб
| |||
.svg) Атинско војводство | |||
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Грчка | ||
| Главни град | Атина, Теба | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | Грчки, француски, каталонски | ||
| Религија | Католицизам и Православље | ||
| Политика | |||
| Облик државе | Кнежевина | ||
| — кнез | |||
| Историја | |||
| Историјско доба | Средњи век | ||
| — Оснивање | 1205 | ||
| — Укидање | 1456 | ||
| Догађаји | |||
| — Први пад Цариграда | 13. април 1204. | ||
| — Владавина Арагона | 1318. година | ||
| — Владавина Акиаиола | 1388. година | ||
| — Анексија од стране Османског царства | 1458. година | ||
| Земље претходнице и наследнице Атинског војводства | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
|
| ||
Атинско војводство настало је као једна од крсташких држава формираних на територији Грчке након првог пада Цариграда 1204. године за време Четвртог крсташког рата. Истрајало је све до османског заузимања Атине 1456. године, а током свог постојања од два и по века имало је значајан утицај на развој догађаја у региону. [1]
Војводство је обухватало регионе Атике и Беотије, укључујући и веће градове Тебу и Мегару, поред саме Атине.
Историја
[уреди | уреди извор]Након млетачког освајања Цариграда (13. април 1204. године) Византија се практично распала у потпуној анархији. На рушевинама Цариграда проглашено је Латинско царство.
Крајем 1204. године Бонифације од Монферата освојио је Атину и његова латинска војска је похарала град. Црква Пресвете Богородице Атинске на Партенону је опљачкана и уништена је митрополитска библиотека која је садржала многе вредне рукописе које је креирао митрополит Михаило Хонијат. Он, као и многи други, непосредно након пада Атине под латинску власт напустио је град. [1]
Новоосвојену територију, као и сам град, Бонифације је доделио бургундском племићу Оту де ла Рошу који тамо заводи своју владавину. Био је формални вазал Солунског краљевства.
Своје име војводство добија тек 1260. године.
Снаге плаћеничке Каталанске дружине освајају војводство 1311. године и постављају номиналну власт принчева Сицилије који су држали стварну власт иако је северни део државе освојио српски цар Душан Силни.
До одлучујуће промене долази током средоземних ратова Петра IV Арагонског, а у борби за власт различитих фракција, Атинско војводство осваја фирентинац Нери I из моћне финансијске династије Акиаиуоли (1385). Потомци Нерија владали су војводством као вазали Османског царства или Деспота Мореја до турске анексије 1458. године.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Nicol, Donald M. (1984). The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages (2. expanded изд.). Cambridge University Press.
- Nicol, Donald M. (1993). The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453 (2. изд.). Cambridge University Press.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Поповић, Радомир В.; Перовић, Давид, ур. (2005). 950 година од Великог раскола (1054) и 800 година од пада Цариграда у руке крсташа (1204): Међународни научни симпосион. Београд: Православни богословски факултет.
- Фајфрић, Жељко (2006). Историја крсташких ратова. Сремска Митровица: Табернакл. ISBN 978-86-85269-05-9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
- ^ а б Грчки часопис Катимерини (грч. Η Καθημερινή), чланак о Атинском војводству: Το Δουκάτο της Αθήνας, οι φράγκικες δυναστείες από το 1204 ως την παράδοση της πόλης στους Οθωμανούς