Атинско војводство
| Атинско војводство Δουκᾶτον Ἀθηνῶν | |||
|---|---|---|---|
.svg) Грб
| |||
.svg) Атинско војводство | |||
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Грчка | ||
| Главни град | Атина, Теба | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | Грчки, француски, каталонски | ||
| Религија | Католицизам и Православље | ||
| Политика | |||
| Облик државе | Кнежевина | ||
| — кнез | |||
| Историја | |||
| Историјско доба | Средњи век | ||
| — Оснивање | 1205 | ||
| — Укидање | 1456 | ||
| Догађаји | |||
| — Први пад Цариграда | 13. април 1204. | ||
| — Владавина Арагона | 1318. година | ||
| — Владавина Акиаиола | 1388. година | ||
| — Анексија од стране Османског царства | 1458. година | ||
| Земље претходнице и наследнице Атинског војводства | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
|
| ||
Атинско војводство је била једна од крсташких држава формирана на територији Грчке након првог пада Цариграда 1204. године за време Четвртог крсташког рата. Обухватала је регионе Атике и Беотије. Освојили су га Турци у 15. веку.
Историја[уреди | уреди извор]
Након млетачког освајања Цариграда (13. април 1204. године) Византија се практично распала у потпуној анархији. На рушевинама Цариграда проглашено је Латинско царство. Користећи овакву ситуацију, бургундски племић Ото де ла Рош осваја Атину и тамо заводи своју владавину. Био је формални вазал Солунског краљевства. Своје име војводство добија тек 1260. године. Снаге плаћеничке Каталанске дружине освајају војводство 1311. године и постављају номиналну власт принчева Сицилије који су држали стварну власт иако је северни део државе освојио српски цар Душан Силни. До одлучујуће промене долази током средоземних ратова Петра IV Арагонског, а у борби за власт различитих фракција, Атинско војводство осваја фирентинац Нери I из моћне финансијске династије Акиаиуоли (1385). Потомци Нерија владали су војводством као вазали Османског царства или Деспота Мореја до турске анексије 1458. године.
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Nicol, Donald M. (1984). The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages (2. expanded изд.). Cambridge University Press.
- Nicol, Donald M. (1993). The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453 (2. изд.). Cambridge University Press.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Поповић, Радомир В.; Перовић, Давид, ур. (2005). 950 година од Великог раскола (1054) и 800 година од пада Цариграда у руке крсташа (1204): Међународни научни симпосион. Београд: Православни богословски факултет.
- Фајфрић, Жељко (2006). Историја крсташких ратова. Сремска Митровица: Табернакл. ISBN 978-86-85269-05-9.
