Опатица из пакла

С Википедије, слободне енциклопедије

Опатица из пакла
Филмски постер на српском језику
Изворни насловThe Nun
Жанрхорор
РежијаКорин Харди
СценариоГари Доберман
Продуцент
Главне улоге
МузикаАбел Кожењовски
Директор
фотографије
Максим Александар
Монтажа
  • Мајкл Алер
  • Кен Блеквел
Продуцентска
кућа
ДистрибутерWarner Bros. Pictures
Година2018.
Трајање96 минута
ЗемљаСАД
Језикенглески
Буџет22 милиона долара[1]
Зарада365,6 милиона долара[1]
Следећи
Веб-сајтwww.thenunmovie.com
IMDb веза

Опатица из пакла (енгл. The Nun) амерички је хорор филм из 2018. године, у режији Корина Хардија, по сценарију Гарија Добермана. Спиноф/преднаставак је филма Призивање зла 2 (2016) и пети део франшизе Универзум Призивања зла. Главне улоге тумаче Демијан Бичир, Таиса Фармига и Јонас Блоке, уз Бони Аронс која понавља своју улогу Опатице, инкарнације Валака из филма Призивање зла 2.

Приказан је 7. септембра 2018. године у САД, односно 6. септембра исте године у Србији. Критичари су похвалили глумачку поставу и атмосферу, али су критиковали слабу нарацију и недоследну логику. Зарадио је преко 365 милиона долара широм света, поставши филм с највећом зарадом у серијалу. Наставак, Опатица из пакла 2, приказан је у септембру 2023. године.

Радња[уреди | уреди извор]

Када опатица у Румунији одузме свој живот, Ватикан ће послати свештеника и опатицу да истраже њену смрт. Заједно откривају не баш свету тајну. Ризикујући не само своје животе, већ и веру и своје душе, суочавају се са злонамерном силом у облику исте демонске опатице која је терорисала публику у филму Призивање зла 2.

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Демијан Бичир отац Берк
Таиса Фармига сестра Ирена
Јонас Блоке Френчи
Бони Аронс Опатица
Ингрид Бизу сестра Оана
Шарлот Хоуп сестра Викторија
Сандра Телес сестра Рут
Џони Којн Грегоро
Клаудио Чарлс Шнајдер демон
Мајкл Смајли бискуп Паскал

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „The Nun (2018)”. Box Office Mojo. IMDb. Архивирано из оригинала 23. 3. 2017. г. Приступљено 30. 11. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]