Операција Плешет
| Операција „Плешет“ | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Арапско-израелски рат, 1948. године | |||||||
 Сателитски снимак Ашдода, 1935. год.'. | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Israel (IDF) |
 Египат Saudi Arabia (volunteers) Судан (добровољци) | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
Лоу Ленарт Шимон Авидан | Мухамад Нагиб | ||||||
| Укључене јединице | |||||||
| (ваздушне снаге) (Гивати бригада) | (2. бригада) | ||||||
| Јачина | |||||||
|
1,150 6 авиона | 2,300 | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
|
45 погинулих 50 рањених 5 заробљених |
7–15 убијених 18–30 рањених | ||||||
Операција Плешет (хебрејски језик מבצע פלשת, читање Mivtza Pleshet) је била израелска војна акција у близини села Ашдод и трајала је од 29. маја до 3. јуна 1948. током арапско-израелског рата 1948. године. Ашдод је био на израелском јужном фронту против египатске војске, а операција је имала за циљ заузимање села и заустављање египатског напредовања ка северу. Док се само ангажмани од 2. до 3. јуна званично називају Операција Плешет, догађаји који су непосредно претходили историографски су јој придружени.
Претходни догађаји су се састојали од ваздушног бомбардовања, праћеног малим израелским узнемиравањем египатских линија, а касније и копненог напада (операција Плешет). Првобитни план је био да се нападне 1-2. јуна, али је овај отказан због предстојећег прекида ватре, а покушај је поново извршен 2-3. јуна. Израелци су, под кровном командом бригаде Гивати, напали у две главне снаге: једну са севера (3 чете) и једну са југа (4 појачане чете). Израелци су имали мало обавештајних података о свом непријатељу и били су приморани да се повуку. Нису успели да заузму територију и претрпели су велике губитке. Међутим, након операције, Египат је променио своју стратегију из офанзивне у дефанзивну, чиме је зауставио своје напредовање ка северу.
Постоје две нерешене историографске дебате које се врте око операције: да ли су Египћани намеравали да напредују ка Тел Авиву, за шта се већина историчара слаже да није случај; и да ли је операција била прекретница на израелском јужном фронту. Традиционална израелска историографија, подржана раним арапским извештајима, тврди да је то била прекретница, док каснији арапски извори и нови историчари то оспоравају.
Последице и значај[уреди | уреди извор]
Укупно је убијено 45 Израелаца, 50 је рањено, а 5 заробљено од стране Египта.[1] Од тога је 29 погинулих и 34 рањених из Журове 54. чете. Египатски извори су известили о 15 погинулих и 30 рањених, иако то не укључује жртве које су претрпела пресретнута појачања из Мајдала. Чак и пре него што су се последње трупе у повлачењу вратиле кући, команда Гиватија је издала ново наређење о операцији, позивајући на обнову артиљерије и ваздушно бомбардовање Ашдода, као и на мале операције узнемиравања. 57. батаљон, који је стекао лошу репутацију након неуспеха у Јибни и Ашдоду, извео је неколико таквих успешних операција, повративши престиж у бригади.[2]
Док су Израелци претрпели велики тактички пораз у операцији Плешет, у Израелу се генерално верује да је стратешки циљ операције - заустављање египатског напредовања - постигнут, а израелска команда у то време није знала. Ово је такође омогућило заузимање арапске Јибне, где су преостали становници очекивали да ће их египатска војска стићи, и углавном су побегли након битке.[3] Пошто је план Уједињених нација о подели Палестине пролазио између Ашдода и Јибне, исход битке је значио да Египћани на обалском појасу нису успели да пређу на територију додељену Држави Израел.[4] Мост преко реке Лакиш од тада је познат као Ад Халом („до сада“).[5]
За разлику од традиционалне израелске историографије, арапски извори уопште не виде то као прекретницу у рату. Они се слажу да су египатске декларације о Тел Авиву као главном стратешком циљу биле разметљиве, а не оперативне.[6] У својој књизи 1948, Нови историчар Бени Морис такође се не слаже са традиционалним израелским ставом и наводи да је представљање операције као катализатора за заустављање Египта грешка.[7] Међутим, у панелу историчара од 15. марта 2007. Морис је рекао да је израелски напад, барем у египатским експедиционим снагама, довео до одлуке да се заустави напредовање.[8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Yitzhaki, Aryeh (1988). A Guide to War Monuments and Sites in Israel (наслов на енглеском језику), Volume 2 - South. Tel Aviv, Israel: Barr Publishers. (хебрејски језик)
- ^ Ayalon, Avraham (1963). Givati Brigade against the Egyptian Invader. Israel: Ma'arakhot Publishing. (хебрејски језик)
- ^ Israel Defense Forces (група аутора) (1950). The Negev Brigade in the Campaign. Ma'arakhot Publishing. (хебрејски језик)
- ^ Lorch, Netanel (1968). The Edge of the Sword: Israel's War of Independence, 1947-1949. Jerusalem: Massada.
- ^ Schiff, Ze'ev (1985). A History of the Israeli Army, 1874 to the Present. Macmillan. ISBN 0-02-607140-1.
- ^ Kabha, Mustafa. The Battle of Ashdod in Arab Sources (pp. 238–243)
- ^ Morris, Benny (2008). 1948. Yale University Press. ISBN 978-0-300-12696-9.
- ^ Bar-On, Mordechai. Historians' Panel – Issues in the Historiography of the War of Independence (pp. 44–113)
Литература[уреди | уреди извор]
- Avnery, Uri (1950). In the Fields of Philistia. Tabersky Publishing. (хебрејски језик)
- Ayalon, Avraham (1963). Givati Brigade against the Egyptian Invader. Israel: Ma'arakhot Publishing. (хебрејски језик)
- Boyne, Walter J. (2002). Air Warfare: An International Encyclopedia. ABC-CLIO. ISBN 1-57607-345-9. http://books.google.com/books?id=FW_50wm8VnMC&printsec=frontcover. Retrieved 2008-12-26.
- Cohen, Avi (2004). The History of the Israeli Air Force in the War for Independence, Vol. 1. Ministry of Defense Publishing. ISBN 965-05-1245-4. (хебрејски језик)
- Gilad, Zrubavel ed. (1955). The Palmach Book. The United Kibbutz. (хебрејски језик)
- Givati, Moshe (1994). In the Path of Desert and Fire. Ministry of Defense Publishing. ISBN 965-05-0719-1. (хебрејски језик)
- Hashavia, Aryeh ed. (2005). Hither To: The Story of the 53rd Battalion. Ministry of Defense Publishing. ISBN 965-05-1304-3. (хебрејски језик)
- Israel Defense Forces General Staff Historiography Branch (1978) [Прво издање из 1959]. History of the War of Independence (20то издање). Israel: Ma'arakhot Publishing. S/N 501-202-72. (хебрејски језик)
- Israel Defense Forces (група аутора) (1950). The Negev Brigade in the Campaign. Ma'arakhot Publishing. (хебрејски језик)
- Lorch, Netanel (1968). The Edge of the Sword: Israel's War of Independence, 1947-1949. Jerusalem: Massada.
- Morris, Benny (2008). 1948. Yale University Press. ISBN 978-0-300-12696-9.
- Nordeen, Lon (1990-11-14). Fighters Over Israel: The Story of the Israeli Air Force from the War of Independence to the Bekaa Valley (1st ed.). Crown. ISBN 0-517-56603-6.
- Rogan, Eugène L. and Shlaim, Avi ed. (2007). The War for Palestine (2. издање). Cambridge University Press. ISBN 0-521-69934-7.
- Gerges, Fawaz A. Egypt and the 1948 War: Internal Conflict and Regional Ambition (pp. 150–175)
- Schiff, Ze'ev (1985). A History of the Israeli Army, 1874 to the Present. Macmillan. ISBN 0-02-607140-1.
- Schiff, Ze'ev (1982). IDF in Its Corps: Army and Security Encyclopedia, Volume 2 - Airforce. Revivim Publishing. (хебрејски језик)
- Shiran, Osnat ed. (2008). A War – Sixty Years After (наслов на енглеском језику). Ministry of Defense Publishing. ISBN 978-965-05-1457-0. (хебрејски језик)
- Shmuelevich, Aryeh ed. (2007). Battlefield: Decisive Battles in the Land of Israel. Tel Aviv: Ministry of Defense Publishing. ISBN 978-965-05-1346-7. (хебрејски језик)
- Wallach, Jehuda; Lorch, Netanel; Yitzhaki, Aryeh (1978). Evyatar Nur. ed. Carta's Atlas of Israel. Jerusalem, Israel: Carta. (хебрејски језик)
- Wallach, Jehuda ed. (2003). Battle Sites in Israel (наслов на енглеском језику). Jerusalem, Israel: Carta. ISBN 965-220-494-3. (хебрејски језик)
- Yitzhaki, Aryeh (1988). A Guide to War Monuments and Sites in Israel (наслов на енглеском језику), Volume 2 - South. Tel Aviv, Israel: Barr Publishers. (хебрејски језик)