Операција Попај
Операција Попај (Пројекат контролисања времена Попај / Моторпул / Посредник-Сународник) енгл. Operation Popeye (Project Controlled Weather Popeye / Motorpool / Intermediary-Compatriot) је био војни пројекат засејавања облака који су извеле америчко ваздухопловство током рата у Вијетнаму 1967–1972 године. Високо поверљиви програм покушао је да продужи сезону монсуна на одређене области Хо Ши Миновог пута, како би прекинуо северновијетнамске путање снабдевање омекшавањем површина пута и изазивањем клизишта.
Бивши амерички министар одбране Роберт С. Макнамара био је свестан да би међународна научна заједница могла изнети примедбе, али је у допису председнику рекао да такве примедбе у прошлости нису биле основа за спречавање војних активности у интересу националне безбедности САД.
Програм хемијске измене времена спроведен је са Тајланда преко Камбоџе, Лаоса и Вијетнама, а наводно су га спонзорисали државни секретар Хенри Кисинџер и ЦИА без овлашћења тадашњег секретара одбране Мелвина Лерда, који је категорички негирао Конгресу постојање програма измене временских прилика као тактичког оружје.[1]
Развој програма[уреди | уреди извор]
Извештај под називом Изазивање кише у ЈИАЗИЈА (енгл. Rainmaking in SEASIA) описује употребу јодида олова и јодида сребра распршених из авионима у програму који је развијен у Калифорнији на војно-ваздушној станици Чајна Лејк и тестиран на Окинави, Гуаму, Филипинима, Тексасу и Флориди у студији о ураганима током програм под називом Пројекат Стормфури.[2][3]
Циљеви[уреди | уреди извор]
Циљ операције Попај био је повећање количина падавина у пажљиво одабраним областима како би се вијетнамском непријатељу, односно војним камионима за снабдевање, ускратило коришћење путева:[4]
- Омекшавање коловозних површина
- Изазива клизишта дуж коловоза
- Испирање речних прелаза
- Одржавање засићених услова тла изван нормалног временског распона.
Циљ операције био је продужење периода падавина за око 30 до 45 дана сваке сезоне монсуна.[5]
Имплементација[уреди | уреди извор]
54. метеоролошка извиђачка ескадрила извела је операцију под слоганом „прави блато, а не рат“.[6] Почевши од 20. марта 1967. године и настављајући кроз сваку кишну сезону (од марта до новембра) у југоисточној Азији све до 1972. године, летеле су оперативне мисије за засејавање облака. Три авиона Ц-130 Херкул и два авиона Ф-4Ц Фантом са седиштем у бази тајландског краљевског ваздухопловства Удон Тани на Тајланду су летели два лета дневно. Авион је званично био у мисијама извиђања времена, а посаде авиона су као део своје уобичајене дужности такође генерисале податке из извештаја о времену. Посаде, све из 54. извиђачке ескадриле за временске прилике, редовно су ротиране у операцију са Гуама. Унутар ескадриле, операције стварања кише су носиле кодни назив "Моторпул".[7]
Обелодањивање[уреди | уреди извор]
Репортер Џек Андерсон је у марту 1971. године објавио причу о операцији Попај (иако се у његовој колумни звала Посредник-Сународник). Назив Операција Попај (Поп ај енгл. Pop Eye) доспео је у јавност кроз кратко спомињање у Пентагонским папирима[8] и кроз чланак у Њујорк Тајмсу од 3. јула 1972. године.[9]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Rainmaking used as a Weapon in SE Asia”. Daytona Beach Morning Journal. Daytona Beach, Florida. The New York Times News Service. 19. 5. 1974.
- ^ SEASIA Rainmaking (Извештај). Department of Defense. 1974. Архивирано из оригинала 12. 6. 2009. г.
- ^ Project Stormfury (PDF) (Извештај). United States Department of the Navy. мај 1971. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 2. 2014. г.
- ^ „ENMOD and the US Congress”. Sunshine-project.org. Архивирано из оригинала 27. 8. 2009. г. Приступљено 25. 7. 2009.
- ^ The Encyclopedia of the Vietnam War A Political, Social, and Military History. ABC-CLIO. 2011. стр. 921.
- ^ Thomas, Will. „Weather Warfare/Global Dominance Over Weather/Full Spectrum Dominance By Us Over Weather”. Willthomas.net. Архивирано из оригинала 23. 2. 2007. г. Приступљено 25. 7. 2009.
- ^ THE AIR WEATHER RECONNAISSANCE ASSOCIATION GALLERY FOR JANUARY 2005
- ^ „The Pentagon Papers, Gravel Edition, Volume 4, Chapter 2, "US Ground Strategy and Force Deployments, 1965-1968, pp. 277-604, 3rd section”. Mtholyoke.edu. Архивирано из оригинала 12. 06. 2009. г. Приступљено 2009-07-25.
- ^ Seymour M. Hersh (3. 7. 1972). „Rainmaking Is Used As Weapon by U.S.; Cloud-Seeding in Indochina Is Said to Be Aimed at Hindering Troop Movements and Suppressing Antiaircraft Fire Rainmaking Used for Military Purposes by the U.S. in Indochina Since '63”. New York Times. Приступљено 2009-07-25.