Орден белог орла

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте страницу Орден Белог орла (Руска Империја).
Орден белог орла
De ster van de Orde van de Witte Adelaar Servie.jpg
Орден белог орла
додељује State Flag of Serbia (1882-1918).svg Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Flag of Serbia.svg
Краљевина Србија
Краљевина Југославија
Република Србија
Тип Тракица цивилног ордена

Тракица војног ордена
Додељује се за У монархији: за заслуге у миру или рату, или за посебне заслуге према круни, држави и нацији
У Републици: нарочите заслуге у изградњи система одбране или нарочите заслуге у командовању и руковођењу војним јединицама, односно војним установама и њиховом оспособљавању за одбрану Републике Србије
Статистика
Установљен 23. јануар 1883.
Прва награда 1883.
Задња награда 1945.
Важносни ред одликовања
Виша награда Орден Таковског крста (до 1883 до 1889 г.)
Орден Светог кнеза Лазара (од 1889 до 1898 г.) (додељиван само монарху)
Орден Милоша Великог (од 1898 г. до 1903 г.)
Орден Карађорђеве звезде (од 1904 до 1945 г.)
Сретењски орден (од 2010 г.)
Нижа награда Орден кнегиње Наталије (од 1878 до 1886 г.)
Орден краљице Наталије (од 1886 до 1903 г.)
Орден Светог Саве (од 1903 до 1930 г.)
Орден Југословенске круне (од 1930 до 1945 г.)
Орден заслуга за одбрану и безбедност (од 2010 г.)

Орден белог орла је државно одликовање у Краљевини Србији (18831918), Краљевини Југославији (19181945) и Републици Србији од 2009. Орден је имао пет степени, а додељиван је српским и југословенским држављанима за заслуге у миру или рату, или за посебне заслуге према круни, држави и нацији. У периоду од 1883. до 1898. године Орден белог орла био је највиши орден Краљевине Србије. Године 1898. постаје старији у рангу од њега краљевски Орден Милоша Великог, а од 1904. привилеговано место заузима Орден Карађорђеве звезде. Орден Белог орла, по мишљењу многих хералдичара, једно је од најлепших срских и југословенских одликовања.

У Републици Србији је 2009. изгласан закон о одликовањима у којем се додељује Орден белог орла са мачевима у три степена за нарочите заслуге у изградњи система одбране или нарочите заслуге у командовању и руковођењу војним јединицама, односно војним установама и њиховом оспособљавању за одбрану Републике Србије.

Историја[уреди]

Кнежевина Србија је проглашена Краљевином 22. фебруара/5. марта 1882. године. Наредне године, 23. јануара 1883, краљ Милан Обреновић потписао је Указ о доношењу Закона о одликоваљима када су основана два српска одличија, установљен је Орден белог орла, као и Орден Светог Саве. Двоглави бели орао са крилима у полету успостављен је као државни грб Краљевине Србије. Представља величанствен симбол који датира из доба владајућих династија Византијског царства, означава универзални симбол хришћанства. Овај симбол су користили у владарским кућама средњовековне Србије, цареви Светог римског царства, цареви Русије и цареви Аустрије; главна разлика је била боја или метал којим се представљао орао. Сребро је било за Србију, злато за Византију, црна боја за Свето римско царство, као и за руске и аустријске цареве. На реверсу ордена су се у време династије Обреновић налазили иницијали краља Милана. После Мајског преврата (1903) Србија је постала парламентарна краљевина на челу са династијом Карађорђевић, краљ Петар I је наставио да у складу са својим овлашћењима додељује орден на основу Указа. Али су иницијали оснивача уклоњени са реверса и замењени годином проглашења краљевине 1882, због тога је и са реверса плавих трака које се спуштају од круне уклоњен датум проглашења краљевине, јер није било више потребе за истим. Тридесет две године после оснивања, 1915. године, у време Првог светског рата, краљ Петар I основао је Орден белог орла за ратне заслуге са мачевима.

Чувене радионице у главном граду Аустроугарске Бечу као што су Роте & Синовац, Винцет Мајер и синови, Карл Фисмајстер и Вилхелм Кунц су израђивале орденске инсигније све до Првог балканског рата. Од 1912. до 1945. године орденске инсигније су израђивале чувене радионице, Артис Бертран у главном граду Француске Паризу и Браћа Игенен из Ле Локла у Швајцарској.

Степени[уреди]

Орден белог орла, по тадашњем закону имао је пет степени. Први степен, Велики крст, по закону је било одређено да могу да добију само пет заслужних личности. Други степен, Велики официр, по закону могло је да добије двадесет лица. Трећи степен, Командир, могло је да добије четрдесет лица. Четврти степен, Официр, њих сто педест. Пети степен Ордена белог орла, Кавалир, могло је да добије три стотине лица.

  • Велики крст (5 чланова)
  • Велики официр (20 чланова)
  • Командир (40 чланова)
  • Официр (150 чланова)
  • Кавалир (300 чланова)

Међу добитницима Ордена белог орла са мачевима 1. степена 2015. године је начелник генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић за нарочите заслуге у изградњи система одбране и командовању и руковођењу војним јединицама.[1]

Знак ордена[уреди]

Орден Белог орла
Велики крст 1. степен Велики официр 2. степен Командир 3. степен Официр 4. степен Кавалир 5. степен
Badge of the Order of the White Eagle (Serbia) with ribbon.jpg Star of the Order of the White Eagle (Serbia) 1st grade.jpg
Орден белог орла са мачевима
Велики крст 1. степен Велики официр 2. степен Командир 3. степен Официр 4. степен Кавалир 5. степен
Twee kruisen van de Orde van de Witte Adelaar met de zwaarden Servie 1915-1918.jpg

Занимљивости[уреди]

  • Славни амерички поп певач Мајкл Џексон се током судског процеса 2004. године појавио у судници носећи на реверу сакоа британски орден који је био додељиван за херојство у Првом светском рату и са Орденом белог орла око врата.[2]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]