Отпуштање радника

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Fired stamp.gif

Отпуштање радника или давање отказа запосленом је прекид радног односа од стране послодавца. У већини земаља регулисано је законом.

Правни оквир[уреди]

У Србији, отпуштање радника регулисано је следећим прописима:

Према члану 197. Закону о раду ( у даљем тексту: закон), послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдан разлог који се односи на радну способност запосленог, његово понашање и потребе послодавца и то:

  • ако (запослени) не остварује резултате рада, односно нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради;

- ако је правноснажно осуђен за криивчно дело на раду или у вези са радом;

  • ако запослени својом кривицом учини повреду радне обавезе утврђене законом или општим актом;
  • ако запослени не поштује радну дисциплину прописану законом или актом послодавца;
  • ако се запослени не врати на рад код послодавца у року од 15 дана од дана истека рока за мировање радног односа из члана 79. закона односно неплаћеног одсуства из члана 100. закона;

- ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла.

  • ако запослени злоупотреби право на одсуство због привремене спречености за рад;
  • ако запослени одбије закључење анекса уговора о раду у смислу члана 171. став 1. тач. 1-5) овог закона;
=== Најчешћи разлози за отказ ===
  1. Повреда радне обавезе – правнилик о раду као и уговор о раду треба да дефинишу све могуће ситуације у вези са овом повредом јер као што се види у наведеном, Закон о раду не дефинише све могуће ситуације већ само неке опште случајеве, који треба да буду разрађени и прецизно дефинисани од стране свих организација засебно. Неки од примера повреде радне обавезе су: одавање важних информација компаније, напуштање радног места неовлашћено, непоступање по упутствима послодавца и претпостављених, немарно и несавесно извшавање радних обавеза, неоправдано одсуство...
  2. Повреда радне дисциплине – која такође треба да буде регулисана путем општег акта послодавца , за посебне ситуације, примери повреде радне дисциплине су нпр: долазак запосленог у пијанство|алкохолисаном стању или под дејством опојних средстава, физички конфликии са другим запосленима...
  3. Технолошки вишак.

Ситуације у којима радник не може бити отпуштен[уреди]

Оно што не представља разлог за отказ, према члановима 183 и 187. Закона о раду су ситуације када нпр: запослени не долази на посао због болести, када је на породиљском одсуству, када служи војни рок, такође разлог није ни ако је неко од запослених у некој политичкој организацији, синдикату, није разлог ни пол, језик, национална припадност, вероисповест, као ни деловање у својству представника запослених, итд.

Поступак отказа од стране послодавца[уреди]

Кораци у одвијању овог поступка:

  1. Утврђивање чињеница – везаних за радну повреду.
  2. Прикупљање доказа – ти докази могу бити писани, електронска пошта|интернет комуникација, изјаве сведока (осталих запослених, надређеног, клијента, итд); ови докази треба да буду што потпунији и ако је могуће да их има у већем броју, због важења на суду.
  3. Правна квалификација – у овом кораку пожељна је консултација са адвокатом, како би се утврдило да ли је разлог због кога се отпушта запослени довољно озбиљан разлог за отказ, такође у овом кораку треба се осврнути на претходно направљену листу разлога, који се налазе у закону или општем акту послодавца;
  4. Када је утврђено да је запослени својом кривицом учинио повреду радне обавезе или да не поштује радну дисциплину, следећи корак је упозорење, које је регулисано чланом 180.Закона о раду у коме се наводи да запосленог треба упозорити писаним путем на постојање разлога за отказ уговора о раду и треба да му оставити рок од најмање осам дана од дана достављања упозорења да се изјасни на наводе из упозорења. Такође послодавац је дужан да достави доказе и чињенице које указујеу на то да су се стекли услови за отказ.
  5. Запослени може уз изјашњење на упозорење, да приложи и мишљење синдиката ( које му је дато на лићни захтев), а полсодавац је дужан да исто размотри, иако га га оно не обавезује.
Достављање решење о отказу, уколико одговор на упозорење није дао неке доказе на основу којих радник не би требало да буде отпуштен, такође ако нема одговора на упозорење

Решење о отказу има законом прописану форму и садржај, члан 185. Закона о раду, се односи на ово решење. Овим чланом је такође дефинисан и начин достављања овог решења.

Остала значајна правила[уреди]

  • Поступак доставе- регулисан чланом 185. тачке 1-3) закона
  • Рок застарелости - у року од 6 месеци од дана сазнања чињенице коју су основ за давање отказа, односно у року од годину дана од дана наступања чињеница које су основ за давање отказа, овај рок је дефинисан чланом 184.закона;
  • Одјава са социјалног осигурања- у року од 3 дана
  • Обавеза исплате неисплаћених зарада- у року од 30 дана од дана престанка радног односа- члан 186. закона.

Отказни рок[уреди]

Отказни рок на основу чл. члана  189. а у вези члана 179. став 1. тачка 1) закона утврђује се општим актом послодавца или уговором о раду , у зависности од стажа осигурања, не краћи од осам нити дужи од 30 дана. 

Отказни рок почиње да тече наредног дана од дана достављања решења о отказу уговора о раду.

Незаконит отказ[уреди]

Правне послдице незаконитог престанка радног односа регулисане чланом 191. закона.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]