Паикули натпис

С Википедије, слободне енциклопедије

Паикули натпис (курдски: پەیکوڵی, романизован: Peykulî,,[1] персијски: پایکولی, на арапском: بيكولي) је двојезични партски и средњеперсијски текстуални корпус који је уписан на камене блокове зидова куле Паикули; потоњи се налази у данашњем јужном делу Ирачког Курдистана, у близини модерног села Баркал, у покрајини Сулејманија, Ирак (35° 5′53,91 ″ С 45° 35′25,95 ″ ЕКординате: 35° 5′53,91 ″ С 45° 35 '25,95 ″ И). Ови уписани камени блокови сада се налазе у музеју Сулејманија; поље садржи само камење које је коришћено за изградњу куле..[2] Постављен је као споменик у част победе, и говори како и зашто је сасанидски цар Нарзес (такође написан и Нарсес) збацио свог унука са власти.[3]

293. године Нарзес је марширао из Јерменије у отвореном устанку против свог нећака с мноштвом присталица и савезника, чија су имена записана на натпису Паикули.[4]

Позадина[уреди | уреди извор]

Паикули натпис Нарзеса показује да је Асуристан (Вавилонија) барем био у персијским рукама, али ништа не говори о Нисибису и Сингари.[5]


Чињеница да је Амр ибн Адијево вазалство према Нарзесу постојало и да је о томе сачуван податак у натпису Паикули.[6]



У 19. веку, када га је посетило неколико путника, састојао се од рушевина велике, квадратне куле која је првобитно са свих страна била прекривена каменим блоковима, неки су садржали натписе, али су у то време лежали раштркани свуда около споменик.

Сасаниди[уреди | уреди извор]

Код Табарија и изворима који прате његово дело, а такође и у натпису Паикули Нарзеса, Папаков син зван Шапур спомиње се као његов наследник, мада је текст натписа Паикули у којем се појављује краљ Шапур нејасан због дугих празнина. Неки сугеришу да је Нарзес у натпису покушао да упореди његово наследство на престолу са наслеђем свог деде Ардашира, баш као што је Ардашир наследио Шапура.

Галерија[уреди | уреди извор]

Музеј Сулејманија у ирачком Курдистану отворио је 10. јуна 2019. године нову галерију, посвећену кули Паикули, његовом натпису и краљу Нарзесу. Музеј Сулејманија је једини музеј који приказује остатке торња Паикули.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „پەیکوڵی: شوێنەوارێکی گرنگ... دەقێکی لە بیر کراو،”. 2011 (на језику: курдски): 11—36. Приступљено 25. 12. 2019. 
  2. ^ Amin, OSM. „Visiting the Paikuli Tower Built by the Sasanian King Narseh”. www.ancient.eu. Ancient History Encyclopedia. Приступљено 19. 3. 2015. 
  3. ^ Jacob Neusner, A History of the Jews in Babylonia, Vol. 12, p. 3.
  4. ^ Alan K. Bowman, Peter Garnsey, and Averil Cameron, The Cambridge Ancient History, p. 494.
  5. ^ C. E. V. Nixon and Barbara Saylor Rodgers, In Praise of Later Roman Emperors: The Panegyric Latini, p. 69.
  6. ^ Joel L. Kraemer, Israel Oriental Studies, p. 21.
  7. ^ P.O. Skjærvø and H. Humbach, The Sassanian Inscription of Paikuli, Wiesbaden, 1983, p. 44.
  8. ^ "The narrative structure of the Paikuli Inscription," Orient 30-31 (1995): 182-193.
  9. ^ „Sapienza in Iraq: Italo-Kurdish Collaboration to Protect the Archaeological Heritage of Paikuli”. Sapienza University of Rome. Приступљено 18. 3. 2020. 

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • P.O. Skjærvø and H. Humbach, The Sassanian Inscription of Paikuli, Wiesbaden, 1983.

Спољне везе[уреди | уреди извор]