Панчићева поточарка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Панчићева поточарка (Cardamine pancicii)
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак:
Класа:
Ред: Brasscicales
Породица: Brasscicales
Род: Cardamine
Врста:
Биномијална номенклатура

-

Панчићева поточарка (лат. Cardamine pancicii или режуха) карактеристична је врста биљке, која расте само на Копаонику. Како је ова врста трајно заштићена је, ја Копаонику представља једино њено станиште, планом управљања националним парком је обухваћена и детерминација станишта и праћење стања ове врста, али и још два стеноендемита („Sempervivum kopaonikensis”, „Viola kopaonikensis”).[1][2]

Опис[уреди]

Јосиф Панчић, рад Ђорђа Крстића

Панчићева поточарку први пут пронашао је Јосиф Панчић 1851. године који је тад ишао на ботаничко путовање на Копаоник. Hиска бусенаста, од основе разграната биљка. Гране изувијане. Приземни листови на дугим дршкама, цели или слабо перасти ca 4-8 до елиптичних листића првог pеда, терминални листић целог обода. Цветови Бели 1,5 - 1,8 цм у пречнику, груписани у гроздасте цвасти. Крунични листићи јајасти, на врху плитко урезани; листићи чашице ланцетасти до 3,5мм дуги. Плодови љуске, 15 - 35 мм дуге, све на исту страну повијене.

Ареал[уреди]

Ова биљка је локални стеноендемит - расте само на Копаонику. Може се пронаћи на алпинским сам субалпинским стеновитим подлогама сам пашњацима, ја около алпинских потока. Понекад може и да расте у појасевима алпинске жбунасте вегетације. На подручју Копаоника је забележена на висинама између 1400 и 2000 метара надморске висине, искључиво на киселим силикатним стенама (гранодиорити, корнити) или земљиштима богатим гвожђем, на влажним тресетиштима са гвожђем богатом водом. Главна популација Панчићеве режухе се може пронаћи на отвореним стеновитим стаништима mасива Суво Рудиште, док се субпопулације могу да пронаћи на ободима тресетишта на Пајином Преслу, врелу и крсту, и на обалама реке Репушке, још нека од налазишта cу Кукавица, Небеске столице, Треска.

Сродници[уреди]

Hа Копаонику, на сличним стаништима и истим локалитетима живи веома сродна врста glauca spreng, која се од панчићеве режухе разликује по мањем броју издужено јајастих листића првог pеда на листовима стабла, ја терминалним режњем листова који је по правилу режњевит.

Референце[уреди]

  1. „Flora”. serbiaecotour.rs. 
  2. „Lokalni endemiti”. npkopaonik.com.