Партеногенеза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Средњи гуштер разможава се партеногенезом. Средње је величине, у чему се огледа баланс између веће и мање верзије гуштера са полним начином размножавања.

Партеногенеза је ембрионално развиће организма из неоплођене јајне ћелије (зигота). Као реч, води порекло од грчких речи parthenos што значи девица и genes што значи рођен. Она се сусреће код неких животиња као нормална појава (нпр. дафнија). Може се изазвати експериментално код организама који у нормалним условима не врше партеногенезу. Тзв. вештачка партеногенеза може се изазвати уз помоћ разних хемијских агенаса као што су:

  • различите соли
  • уреа
  • механички
  • убодом игле
  • електричним и температурним шоковима
  • и ултравиолетним зрачењем

Код инсеката је партеногенеза или случајна или обавезна за извесно време (нпр. код паличњака) или се јавља циклично, тј. организам се развија прво партеногенезом затим полно (нпр. биљне ваши). Организми код којих се најчешће јавља су:

Такође, и код биљака је партеногенеза апомиктичко развиће ембриона из неоплођене јајне ћелије (нпр. код Alchemilla, Hieracium, Taraxacium). Углавном је јајна ћелија диплоидна, јер је при образовању ембрионове кесице изостала редукциона деоба. Такође може настати и из хаплоидне јајне ћелије (нпр. код Datura и Nicotiana) али је много чешћа појава код биљака ниже организације.

Литература[уреди]

  • Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
  • Поповић, С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990
  • Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, Београд, 1989
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд
  • Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија. научна књига, Београд, 1986
  • Швоб, Т. и сурадници:Основе опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.
  • Мозаик знања — биологија, разни аутори, Београд 1973.