Музеј револуције у Врбасу

С Википедије, слободне енциклопедије
Део сталне поставке

Музеј револуције у ВрбасуБаза „Центар” је поставка која представља Други светски рат. Отворена је 1986. године. Аутор поставке је била кустоскиња Музеја социјалистичке револуције САПВ, Нада Бошковић. База „Центар“ се налази у дворишном комплексу у улици Миливоја Чобанског 126 у Старом Врбасу.

База „Центар” је споменик од великог значаја, заштићен законом, и споменик из НОР-а. Старост ове куће датира с почетка 19. века и то је једна од четири најстарије куће у Војводини тог типа. Припадала је породици Раданов чији потомци и данас живе у Врбасу.

У делу оставе куће била је за време Другог светског рата, у новембру 1941. године ископана база, касније названа „Центар“, која никада није откривена у време трајања рата. Назив „Центар” је проистекао из значаја ове базе за свеопшти покрет отпора у Бачкој. У овом комплексу, а и самој бази, током рата, боравиле су и скривале су се од окупатора многе познате личности партизанског покрета као што је Жарко Зрењанин Уча, Светозар Марковић Тоза, Геза Тиквицки и други.

Штампарија[уреди | уреди извор]

У Бази је штампан 1942. године двоброј Слободне Војводине а средином 1942. године је одштампан први број Истине и умножава се шеснаести број Пролетера. Штампарија је престала са радом 16. јула 1942. а у пролеће 1943. године, база „Центар” обнавља активности и штампарске делатности. Први одштампани материјал био је летак поводом извршења смртне казне над Светозарем Марковићем − Тозом. Одштампан је двоброј Слободне Војводине, листови Истина, Пролетер и Наша Борба. Младен Секицки је састављао и уређивао листове од првог до седмог броја. После је тај посао преузела Мила Чобански која је уређивала Вести до 36. броја. У бази је од технике остао шапирограф на којем су се извлачиле Вести.[1]

За све време њеног постојања, не рачунајући редовна одржавања њених власника, кућа је обнављана два пута. Првом приликом је обновљена 1985. године, када је уместо тршчаног или сламног крова постављен бибер цреп. У пеиоду од 20 година ова кућа се нашла у руинираном и тешком стању и постојала је опасност од њеног урушавања. Године 2007. кућа је обновљена. Враћен је тршчани кров, офарбан је и обновљен предњи и задњи забат, офарбана дрвенарија, а зидови подзидани ћерпићом и облепљени блатом. База из Другог светког рата која је била ископана испод куће, такође је обновљена.

Галерија[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Гргуровић 2017, стр. 135.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Гргуровић, Весна (2017). Градски музеј Врбас, водич. Врбас: Културни центар Врбас. стр. 135. ISBN 978-86-88271-20-2. 
  • Василије М. Ковачев, „Врбас у народноослободилачком покрету”, Дом културе Врбас, 1971.