Светозар Марковић Тоза

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Светозар Марковић (вишезначна одредница).
тоза марковић
Markovic Toza.jpg
Светозар Тоза Марковић
Датум рођења(1913-07-13)13. јул 1913.
Место рођењаТараш, код Бечкерека
 Аустроугарска
Датум смрти9. фебруар 1943.(1943-02-09) (29 год.)
Место смртиНови Сад
 Краљевина Мађарска
Професијарадник
Члан КПЈ од1935.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
У току НОБ-аполитички комесар
Главног штаба НОПО Војводине
Народни херој од5. децембар 1944.

Светозар Тоза Марковић (Тараш, код Бечкерека, 13. јул 1913Нови Сад, 9. фебруар 1943) био је комунистички револуционар, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 13. јула 1913. године у селу Тараш, код Бечкерека. Основну школу је завршио у родном селу, а гимназију је започео у Бечкереку, али је услед лошег материјалног стања морао прекинути школовање. Запослио се у руднику Креки, код Тузле, али је после краћег времена оболео на плућима и вратио се у Војводину, где је живео у колонистичком селу Стајићеву.

Још као средњошколац у Петровграду, учествовао је у раду омладинског покрета, а члан Комунистичке партије Југославије постао је 1935. године. У Петровграду и околини активно је радио на синдикалном организовању пољопривредних радника. Одржавао је бројна политичка саветовања-предавања, покренуо малу политичку библиотеку и издржавао је помоћу прилога симпатизера, сарађивао је и у радничкој и демократски оријентисаној штампи. Запослио се затим у Савезу пољопривредних радника Војводине у Новом Саду.

Године 1937. постао је члан Покрајинског комитета КПЈ за Војводину. А једно време 1938. године радио је у листу Удружене опозиције „Војвођанин“. Почетком 1939. године под руководством Жарка Зрењанина радио је на учвршћивању партијских организација у Војводини. Те године постао је секретар Окружног комитета КПЈ за Северни Банат. На Четвртој покрајинској конференцији ПК КПЈ за Војводину изабран је за члана Бироа Покрајинског комитета. А марта 1941. године постао је члан Секретеријата и организациони секретар ПК КПЈ за Војводину. Више пута је хапшен и прогањан.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, активно је радио на организовању устанка и првих устаничких акција у Банату. Септембра 1941. године заједно са Жарком Зрењанином прешао је у Бачку и тамо наставио партијску активност. Под тешким условима мађарске окупације окупио је у Бачкој и Барањи, готово угашене партијске организације, организовао диверзантске групе и радио на издавању илегалне литературе.

Био је политички комесар Главног штаба НОП одреда Војводине. Један од оснивача Покрајинског Народноослободилачког одбора Војводине, покретач и уредник листова „Истина“ и „Слободна Војводина“. Организовао је и саветовање Обласног комитета КПЈ за Бачку, одржаног у Турији маја 1942. године.

Мађарска полиција је 19. новембра 1942. године открила базу Покрајинског комитета КПЈ за Војводину у Новом Саду, у којој су се налазили Бранко Бајић и Тоза Марковић. Они су тада пружили оружани отпор полицији. После краће борбе, Бранко је погинуо, а Тоза је био тешко рањен и ухваћен. У полицији је мучен, али ништа није одао, због чега је осуђен на смрт. Обешен је 9. фебруара 1943. године у касарни у Футошкој улици у Новом Саду.

Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 5. децембра 1944. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.[1]

Фото галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]