Персијска мачка

С Википедије, слободне енциклопедије
Персијска мачка
Други називи
Дугодлаки персијанер
Земља порекла
Иран (Персија)
Стандард(и) расе
FIFeстандард
CFAстандард
TICAстандард
AACEстандард
ACFAстандард
ACFстандард
CCAстандард

Персијска мачка (персијски - گربه ایرانی) је једна од настаријих раса домаћих мачака. Почетком 20. века постала је једна од најпопуларнијих чистокрвних мачака и најзаступљенијих раса на изложбама.

Персијска мачка се сматра најмирнијом расом, толерантном према другим мачкама и вернa власнику. Длака је дугачка и густа и захтева свакодневно одржавање, јер недовољна нега доводи до запетљавања длаке и проблема на кожи.

Персијска, егзотичка краткодлака, чинчила и хималајска мачка су идентичне у погледу стандарда тела, а разликују се у дужини и боји длаке. Персијска мачка је дугодлака и нема поинт ген, за разлику од хималајске код које је присутан.

Настанак расе[уреди | уреди извор]

Порекло персијске мачке није познато. Сматра се да потичу из средње Азије, а први пут се јављају у Европи у 18. веку, иако има података да се у Италији постојала у 16. веку. Први пут је приказана на изложби 1871. године у Енглеској. Краљица Викторија је имала плаве персијанере, што је допринело популарности ове расе. У Америци први пут су приказане 1895. године.[1] Иако је раса позната преко 200 година, службена земља порекла данас је Уједињено Краљевство, где је добила стандард крајем 19. века.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Тело персијске мачке је крупно и мишићаво, има јаке кости и изузетне мишиће. Глава је округла и широка. Очи су велике и широко постављене, a боја зависи од боје длаке. Уши су мале, облог врха и широко постављене. Реп је пропорционалан телу и пун, без ломова. Предње ноге су кратке и праве. Шапе су велике, окугле, са чуперцима длака између јастучића. Вилица је широка и снажна, са правилним загризом. Нос је широк колико и дугачак, са врхом у висини доњег очног капка.

Одржавање крзна[уреди | уреди извор]

Персијска мачка има густу, вунасту поддлаку, због чега може доћи до запетљавања. Уколико се длака замрси не може се више четкати, већ се мора исећи. Персијанере треба и купати, јер се чиста длака мање мрси.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Т. Дамњановић, Мачка, БМГ, Београд, 1996. стр. 125

Спољашње везе[уреди | уреди извор]