Петер Мађар
Википедија на мађарском језику има опширнији чланак о овој теми. |
| Петер Мађар | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Званични портрет (2024) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 16. март 1981. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Будимпешта, НР Мађарска | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Образовање | Католички универзитет Петер Пазмани | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Занимање |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Супружник | Јудит Варга (у браку 2006—2023) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Деца | 3 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Странка | Тиса (од 2024) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале странке | Фидес (2002—2024) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Потпис | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Овај чланак је део серије о |
| Либерализам у Мађарској |
|---|
Петер Мађар (мађ. Magyar Péter; Будимпешта, 16. март 1981) мађарски је адвокат и политичар. Тренутно је на положају председника Владе Мађарске од 2026. године. Као председник странке Тиса предводио је странку до победе на парламентарним изборима 2026.[1][2] Мађар је обављао функцију посланика у Европском парламенту од 2024. до 2026. године.
Као бивши члан владајуће странке Фидес, Мађар је привукао пажњу целе државе када је најавио оставку на све позиције повезане са владом усред скандала са председничким помиловањем Каталин Новак у фебруару 2024. године, након што је изразио дубоко незадовољство начином на који Фидес управља државом. Дана 15. марта 2024. године најавио је жељу да формира нову политичку платформу за оне који су незадовољни како влашћу, тако и естаблишмент опозицијом. Преузео је вођство над до тада непознатом Странком поштовања и слободе (Тиса), брзо се позиционирајући као најистакнутији лидер опозиције.
На европским парламентарним изборима 2024. године, његова странка је освојила друго место иза Фидеса са скоро 30% гласова, што је највећи број гласова и проценат који је освојила било која странка ван Фидеса још од 2006. године. Предводио је Тису до победе на парламентарним изборима 2026. године, освојивши супервећину посланичких мандата како би сменио дугогодишњег премијера Виктора Орбана. Себе је описао као „критичног” проевропљанина и конзервативног либерала.[3]
| Овај чланак је део серије Конзервативизам у Мађарској |
| Конзервативизам у Мађарској |
|---|
Рани живот и образовање
[уреди | уреди извор]Петер Мађар је рођен 16. марта 1981. године у Будимпешти, од оца Иштвана Мађара и мајке Монике Ереш. Завршио је студије у Будимпешти и на Универзитету Хумболт у Берлину у оквиру програма Еразмус,[4] а дипломирао је на Правном факултету Католичког универзитета Петер Пазмани 2004. године. Професионалну каријеру започео је у Метрополитенском суду, а након полагања правосудних испита радио је у међународној правној области. Помагао је мултинационалним компанијама у њиховим инвестицијама у Мађарској у областима корпоративног, трговачког и конкурентског права.
Правна и рана политичка каријера
[уреди | уреди извор]Пре уласка у политику кроз локални одбор Фидеса, који је тада био опозициона странка, Мађар је учествовао у pro bono правном заступању и пружању помоћи антивладиним активистима током протеста 2006. године. Његова ранија улога у Фидесу описивана је као позиција „моћног инсајдера” и „бившег званичника”.[5][6] Након што је Фидес преузео власт на парламентарним изборима 2010. године, именован је на функцију у Министарству спољних послова. Годину дана касније, током мађарског председавања Европском унијом, придружио се Сталном представништву Мађарске при Европској унији. Године 2015. преузео је дужност у Кабинету премијера. У септембру 2018. преузео је управљање Дирекцијом за право ЕУ у државној МБХ банци. Између 2019. и 2022. године био је извршни директор Студентског кредитног центра.[7]

Напуштање Фидеса
[уреди | уреди извор]Мађар је први пут привукао пажњу због својих критика владиних политичара након скандала са председничким помиловањем Каталин Новак. У фебруару 2024. објавио је аудио-снимак своје бивше супруге Јудит Варге, који је тајно снимио без њеног знања или пристанка. Снимак је показао да је председница Мађарске, Каталин Новак, у априлу 2023. године дала председничко помиловање Ендреу Коњи, заменику директора државног дома за децу у близини Будимпеште. Коња је присиљавао децу да прикривају сексуално злостављање од стране његовог надређеног, Јаноша Вашархељија, директора дома.[8] Откриће је довело до антивладиних протеста у којима се тражила оставка Новакове, што је она и учинила 10. фебруара 2024. године.[9] Истог дана, Варга, бивша министарка правде која је супотписала помиловање, такође је најавила повлачење из Националне скупштине и са позиције носиоца листе Фидеса на европским изборима.
Неколико сати након што је Варга најавила повлачење из политике, Мађар је објавио статус на Фејсбуку у којем је изјавио да подноси оставке на своје позиције у два државна предузећа и напушта одбор у трећем, МБХ банци. Написао је да су му протекле године помогле да схвати да је идеал Виктора Орбана о „националној, сувереној, грађанској Мађарској” заправо само „политички производ” који прикрива масовну корупцију и пребацивање богатства људима са правим везама.[10]
У наредним недељама, Мађар је дао низ интервјуа најпопуларнијим новинским организацијама у Мађарској, укључујући Партизан, Телекс и 444, у којима је оштро критиковао владу, посебно министра из Кабинета премијера Антала Рогана. Тврдио је да је током свог мандата на челу Студентског кредитног центра био приморан да фаворизује оне који су блиски Орбану на јавним тендерима и да је био под притиском због развода.[11] Његов први интервју, у којем је рекао да „неколико породица поседује половину земље”, прегледан је више од два милиона пута до марта 2024. године.[12]
Фидес, забринут због нежељене пажње коју су Мађарови наступи привлачили, покренуо је кампање како би га дискредитовао. Оптужбе које су покренуле провладине новине и јавне личности имале су за циљ да окаљају Мађара оптужбама за насиље у породици. Према речима десничарског новинара Жолта Бајера, „ми овде у Фидесу знамо већ око десет година како он третира своју жену”.[13] Полицијски извештај из децембра 2020. је процурео у јавност и широко је преношен у медијима блиским влади. Детаљно је описивао агресивно понашање Мађара према његовој супрузи и полицајцима који су дошли на њен захтев. Мађар је изјавио да је извештај „90% лаж”.[14]
Мађар је наставио да објављује критике на рачун особа повезаних са владом у наредним данима, тврдећи да су људи блиски премијеру, попут његовог зета Иштвана Тиборца, накупили огромно богатство скривено иза домаћих приватних фондова. Дана 15. марта 2024. одржао је митинг на којем је присуствовало десетине хиљада људи у Будимпешти, на којем је најавио формирање нове политичке странке.[15]

Дана 6. априла 2024. Мађар је организовао друге демонстрације против владе, наводећи оно што он назива „феудалним системом” који треба демонтирати. Присуствовале су стотине хиљада демонстраната. Владин труст мозгова Мегафон потрошио је 117 милиона форинти на кампању блаћења против Мађара на Фејсбуку у недељама које су претходиле митингу.
Вођа опозиције (2024—2026)
[уреди | уреди извор]Након избора за Европски парламент 2024. године, странка Тиса постала је најснажнија опозициона странка у Мађарској, а Мађар је нашироко сматран новим лидером опозиције.
Странка Тиса
[уреди | уреди извор]
Мађар се придружио странци Тиса како би учествовао на европским изборима 2024. Одлучио је да преузме постојећу мању странку (уместо да оснује нову) како би превазишао временска ограничења и потенцијалне административне проблеме. Након те најаве, Мађар је брзо стекао националну пажњу и значајну подршку јавности. Иако Тиса званично избегава фиксне идеолошке етикете, Мађарова реторика често одражава центристичке и умерено конзервативне вредности, наглашавајући национално јединство и политичку одговорност изнад страначких подела. Мађар је више пута изјавио да Тиса неће склапати савезе са странкама „старе опозиције”. Једногласно је изабран за лидера националне листе Тисе и кандидата за премијера. Под његовим вођством, Тиса је усвојила слоган „Сад или никад!” (мађ. Most vagy soha!).
Демонстрације
[уреди | уреди извор]
Пре избора за Европски парламент, Мађар је одржао четири велике демонстрације које су привукле десетине хиљада учесника. Након избора, организовао је још осам митинга. Пети велики митинг одржао је 5. октобра 2024. испред седишта мађарског јавног сервиса МТВА, где је поставио плакат са шеснаест захтева који су позивали на слободу медија и одговорност владе.
Шести велики митинг одржао је 23. октобра 2024. обележавајући годишњицу Мађарске револуције 1956. године. Седми митинг одржан је 15. марта 2025. године у Будимпешти, када је најавио покретање јавне консултације под називом „Глас нације”. Након тога уследили су скупови у Панонхалми и Кечеу, где је Тиса званично започела кампању за парламентарне изборе 2026. године. Десети велики митинг, „Национални марш”, одржан је 23. октобра 2025. године.
Дана 13. децембра 2025. године, Мађар је одржао једанаесте масовне демонстрације фокусиране на заштиту деце, након објављивања снимака које је приказао Петер Јухас о наводном злостављању деце у мађарским домовима.

На дан 15. марта 2026. године, током националног празника, Мађар је одржао дванаесте и последње велике демонстрације Тисе пре парламентарних избора, на којима је присуствовало око 500.000 људи, према његовој процени.
Милион корака
[уреди | уреди извор]Након што је премијер Орбан изразио подршку Џорџу Симиону уочи председничких избора у Румунији, Мађар је као одговор покренуо иницијативу „Милион корака”. Најавио је да ће ходати од Будимпеште до Нађварада (Орадее), симболично повезујући Мађарску и Трансилванију, стигавши тамо 24. маја 2025. године.
Парламентарни избори 2026.
[уреди | уреди извор]Мађар је предводио Тису на парламентарним изборима 12. априла 2026. Тиса је убедљивом победом скинула Фидес са власти, освојивши најмање 137 мандата, што је довољно за двотрећинску супервећину која би његовој влади омогућила промене устава. Излазност је била рекордна, преко 79%. У својој првој конференцији за штампу, Мађар је изнео амбициозан програм реформи, укључујући промене устава и ограничење премијерског мандата на два термина (осам година).
Политички ставови
[уреди | уреди извор]
Мађар се често описује као конзервативни либерал, који комбинује тржишно оријентисане економске ставове са нагласком на грађанску одговорност, владавину права и националну културу. Изразио је подршку усвајању евра у Мађарској чим се стекну неопходни економски услови. Мађар себе дефинише као снажног проевропљанина.
Током кампање, Мађар је покушао да постигне деликатан баланс у заузимању одлучнијег и критичнијег става према Русији (за разлику од Орбана), обећавајући да ће окончати зависност Мађарске од руских енергената, али се успротивио убрзаном приступању Украјине Европској унији, упозоравајући да би то повећало шансе за Трећи светски рат.
Јавни имиџ
[уреди | уреди извор]Мађар има препознатљив лежеран стил облачења, који се састоји од беле кошуље или мајице, фармерки и белих патика, што су његови подржаваоци почели да копирају на догађајима. Његово присуство на друштвеним мрежама, посебно на Фејсбуку, представља важан део његове популарности.
Приватни живот
[уреди | уреди извор]Петер Мађар је упознао Јудит Варгу 1. априла 2005. године на једној забави, а венчали су се 2006. године. Имају три сина. Породица је живела у Бриселу неколико година пре него што се вратила у Будимпешту када је Варга добила функцију у Министарству правде. Пар је најавио развод у марту 2023. године.
Његова породица је истакнута у мађарској политици; његов деда Пал Ереш био је судија и водитељ популарне телевизијске емисије о правним питањима, док је његов праујак Ференц Мадл био председник Мађарске од 2000. до 2005. године. У јулу 2025. године, Мађар је објавио извештај о својој имовини, у којем је пријавио четири некретнине, као и уштеђевину у вредности од 86,4 милиона форинти.
Случај Шадл-Велнер
[уреди | уреди извор]У марту 2024. године, Мађар је јавно објавио аудио-запис између њега и његове бивше супруге Јудит Варге, у којем Варга коментарише како је министар Антал Роган фалсификовао доказе уклањањем имена својих сарадника из докумената у вези са корупционашком афером повезаном са председником судских извршитеља Ђерђом Шадлом. Мађар је овај снимак предао тужиоцима.
Истог дана, Варга је објавила тврдње на Фејсбуку да ју је Мађар вербално и физички злостављао током њиховог брака. Такође је тврдила да су изјаве на снимку биле изнуђене. Касније те вечери, Јутјуб канал Frizbi TV објавио је интервју у којем је Варга детаљније објаснила своје оптужбе, укључујући тврдње да ју је закључавао у собу, шетао по кући машући ножем и да је једном приликом лажирао самоубиство.
Мађар је оптужбе назвао клеветом и изјавио да Варгу уцењује влада Виктора Орбана, те да је влада желела да скрене пажњу са аудио-записа. Према објављеном полицијском извештају, Мађар се понашао агресивно према својој жени и полицајцима током породичне свађе, претећи скандалом који би срушио владу.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Kassam, Ashifa; Garamvolgyi, Flora (12. 4. 2026). „Hungarian opposition ousts Viktor Orbán after 16 years in power”. The Guardian. Приступљено 13. 4. 2026.
- ^ „Viktor Orbán concedes with Hungarian opposition on course for landslide election win”. BBC. 12. 4. 2026.
- ^ Kokot, Michał (12. 8. 2025). „Rzucił wyzwanie Orbánowi i ma szansę wygrać. W rozmowie z "Wyborczą" jasno mówi o Polsce, Węgrzech i Ukrainie” [Изазвао је Орбана и има шансу да победи. У интервјуу за „Газету Виборчу” јасно говори о Пољској, Мађарској и Украјини]. Gazeta Wyborcza (на језику: пољски). Приступљено 12. 8. 2025.
- ^ „Magyar Péter - Curriculum vitae”. Европски парламент. Приступљено 31. 7. 2025.
- ^ Lynch, Suzanne (26. 3. 2024). „Orbán faces danger from new enemy brandishing a leaked tape”. Politico (на језику: енглески). Приступљено 27. 3. 2024.
- ^ Thorpe, Nick (14. 2. 2024). „Hungary resignations leave Viktor Orban in biggest crisis yet”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 27. 3. 2024.
- ^ „Diákbarát diákhitel – Interjú Magyar Péterrel”. diakhitel.hu (на језику: мађарски). 13. 11. 2020. Приступљено 4. 10. 2025.
- ^ „Children's home crisis threatens very foundation of Orban regime, say analysts”. www.intellinews.com (на језику: енглески). 14. 2. 2024. Приступљено 30. 3. 2024.
- ^ Thorpe, Nick (10. 2. 2024). „Hungarian President Katalin Novak resigns over child-abuse pardon scandal”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 27. 3. 2024.
- ^ „Varga Judit volt férje: Egy percig sem akarok olyan rendszer részese lenni, amelyben Tónik, Ádámok és Barbarák vígan röhöghetnek a markukba”. Telex (на језику: мађарски). 10. 2. 2024. Приступљено 30. 3. 2024.
- ^ „Orban's reputation tarnished by accusations from a former high-ranking official”. Le Monde.fr (на језику: енглески). 14. 2. 2024. Приступљено 30. 3. 2024.
- ^ Higgins, Andrew (20. 3. 2024). „The Walkway to Nowhere: A Monument to Hungary's Patronage Politics”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 30. 3. 2024.
- ^ Bayer, Zsolt. „Fidesz knew for about ten years how Péter Magyar treated his wife.”. 24.hu. Приступљено 29. 5. 2024.
- ^ Csurgó, Dénes (29. 4. 2024). „Megjelent a teljes rendőri jelentés Magyar Péter és Varga Judit veszekedéséről” [Објављен је цео полицијски извештај о свађи Петера Мађара и Јудит Варге]. Telex (на језику: мађарски). Приступљено 29. 5. 2024.
- ^ „Thousands protest in Budapest as Orban embroiled in corruption scandal”. euronews (на језику: енглески). 26. 3. 2024. Приступљено 30. 3. 2024.