Побуна jамака

Побуна jамака избио је 25. маја 1807 и довела је до детронизације султана Селима III и ликвидације реформи низам-и-џедида за време његове владавине, чији је циљ, према њиховим инспиратерима, био да модернизује Османско царство и, према побуњеницима, ликвидирају традиционалне османске институције које су преживеле временом и су доказали своју ефикасност, укључујући нарочито јањичаре. [1]
Побуна је имала и скривену сврху, а то је да угуши Први српски устанак и задржи Београдски пашалук у саставу Османског царства.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ История на Османската империя от Ахмед Садулов, стр. 201-202. Фабер, Велико Търново. 2000.