Позориште лутака Ниш
| Позориште лутака Ниш | |
|---|---|
 | |
| Бивши називи | Марионетска секција Пионирског дома (1951—1958) Дечје позориште (1958—1962) |
| Локација | Булевар др Зорана Ђинђића 7[1] Ниш  |
| Координате | 43° 18′ 57″ С; 21° 53′ 59″ И / 43.3159° С; 21.8997° И |
| Тип | Луткарско позориште |
| Макс. број гледалаца | 212 |
| Конструкција | |
| Отворено | 2. децембар 1951. (прва представа) 23. јун 1958. (као Дечје позориште) |
| Период активности | 1951—данас |
| Архитекта | Јањић |
| Власник | Град Ниш |
| Директор | Ивана Савић |
| www | |
Позориште лутака Ниш је дечје луткарско позориште, које је прерасло из Марионетске секције Пионирског дома „Станко Пауновић” у професионално позориште за децу и једино професионално луткарско позориште за децу и младе у Граду Нишу.[2]
Називи
[уреди | уреди извор]Марионетске секције Пионирског дома „Станко Пауновић” (1951 — 1958) · Дечје позориште, са луткарском и живом сценом (1958 — 1962) · Позориште лутака Ниш (1962).[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Основано као аматерска Марионетска секције Пионирског дома „Станко Пауновић”, почело је са радом 2. децембра 1951. године извођењем комада „Друг за друга” аутора Божане Беговић, и режији Вере Амар.[3] Те године на иницијативу Михајла Вучковића отворена је не само ова луткарске секција у Пионирском дому већ и неколико позоришних секција у нишким школама што је имало велики значај за дањи раѕој културе у Нишу.[2]
Као аматерска секција позориште је радило седам година у сали пионирког дома у нишкој тврђави, и у том периоду извело 28 премијерних представа и стотине реприза.
Одлука о прерастању аматерска секција у Дечје позориште, са луткарском и живом сценом, донета је 23. јуна 1958, када је за првог руководиоца постављен Јордан Пауновић, наставник музичког васпитања. Позориште које је радило у просторијама Дома омладине „Јосип Колумбо” у Нишу. Прве професионалне представе са глумцима - професионалцима биле су:
- Прва професионална марионетска представа, „Златни петлић”, Марије Кулунџић у режији Ивана Шнауца
- Прва премијера на живој сцени, „Чиполино авантуре” Ђанија Радрија, у режији Душана Родића.
Дечје позориште, са луткарском и живом сценом, 1962. године је прерасло у Позориште лутака и исте године са представом „Со вреднија од злата” Бедриха Сватон, у режији Јордана Пауновића, први пут наступило на првим Сусретима професионалних позоришта лутака Србије.
У сопствену позоришну салу са 150 седишта, позорницом, добрим светлосним уређајима, малом ротацијом. Релативно задовољавајући услови, и све квалитетниј представ омогућиле су позоришту изласка и на иностране сцене, и стивање бројних првих награда и признања на сусретима и фестивалима. У том периоду, „бавећи се претежно марионетама, глумачки ансамбл је достигао завидну вештину анимације и израза прилагођеног захтевима луткарске уметности и афинитетима дечје публике.”
У наменску зграду, у којој се Позориште лутака налази и данас, колектив позоришта уселио се на Дан ослобођења Ниша, 14. октобра 1977. године. Како су у овој згради створени су врхунски услови за рад, до још већег изражаја дошли су како сви облици уметничког изражавања, тако и пуноћа, маштовитост и оригиналност представа.
У новим условима и са пуно елана, почело је примена различите луткарске технике: марионета, гињол, црни театар, театар сенки ...
Спремане су и комбиноване представе са живим глумцима на сцени, па и комплетне живе представе као вид делатности којим се желе придобити старији узрасти дечје публике. Све те, нимало лаке задатке остварује врло добра глумачко-аниматорским екипа. Временом устаљени глумачки ансамбл није више довољан сам себи.
Концепција позоришта
[уреди | уреди извор]Концепција Луткарског позоришта Ниш заснована је пре свега на неговању традиције и културне баштине Ниша и Србије. Негујући ту традицију ансамбл позоришта деци указују на идентитет и наслеђе из ког потичу. Такође постављајући на луткарску сцену разноврсну тематику и мотиве из светске културне баштине, они деци Ниша и Југа Србије указују и на то да су грађани Европе и света.
Репертоар и продукција
[уреди | уреди извор]
На репертоару Позориште има годишње око тридесет представа у свим жанровима које познаје луткарска уметност. За децу и млади, месечно се приказује 25-30 представа, а годишње 240. У представама просечно учествује 8 а 10 глумаца.
У сарадњи са вртићима и школама и за све рањиве групе у Нишу и окружењу, позориште на свом репертоару има и хуманитарне представе и акције, што раду у овом позоришту даје посебну димензију.
Просечан број гостовања у другим позориштима месечно је 1-2 (20 годишње)
Просечан број гостовања других позоришта је 10 годишње
Радно време
[уреди | уреди извор]Представе за децу и младе, организују се радним данима у преподневним и подневним сатима у 9:30 11:30 16:00, а за оганизоване посете школа и вртића, четвртком у 18:00.
Недељом у 11:30 позориште је отворено за слободну посету.
Нерадни дан позоришта је субота.
Благајна позоришта ради од 8:00 до 21:00
Ансамбл
[уреди | уреди извор]
|
|
Бивши глумци
[уреди | уреди извор]
|
|
|
Галерија
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Pozorište lutaka Niš”. hocupozoriste.rs. Приступљено 22. 1. 2026.
- ^ а б в „Историјат, Позориште лутака Ниш”. Позориште лутака Ниш. Архивирано из оригинала 09. 03. 2017. г. Приступљено 10. 3. 2017.
- ^ „Pozorište lutaka Niš”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 28. 3. 2025.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Веб страница Позориште лутака Ниш Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (25. фебруар 2012)
- Глумци - Ансамбл Позориште лутака Ниш Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (12. март 2017)
- Gran-pri i još 5 nagrada za predstavu niškog Lutkarskog na festivalu "Mali Joakim" www.juznevesti.com 16. 5. 2021.
