Портал:Београд/Изабрани чланак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Изабрани чланци слике
[уреди]

Јануар[уреди]

Слика Вагнера Шандора из 19. века која приказује херојство ратника Титуса Дуговића који је спречио османског барјактара да стави султанов туг (коњски реп) на београдске зидине али је затим са својим противником пао са зидина и погинуо.

Опсада Београда 1456. (мађ. Nándorfehérvári diadal, тур. Belgrad kuşatması) је други велики напад Турака на овај град који се десио између 4. и 22. јула. Након пада Цариграда, главни противник Османлија на западу била је Угарска краљевина. Султан Мехмед II покренуо је велику војску са циљем да освоји Смедерево, престоницу српског деспота Ђурђа Бранковића, и Београд, најзначајније угарско упориште на јужној граници.

Велику турску силу нису дочекале уједињене хришћанске снаге чему су се многи надали. Чак ни у самој Угарској није постигнут договор о јединственом деловању. Војску која је бранила београдско утврђење чинили су одреди које је окупио Јанош Хуњади, нешто трупа које је послао деспот Ђурађ, као и одреди слабо наоружаних крсташа.

Значајан догађај током опсаде је разбијање турске флоте на Дунаву 14. јула 1456. године. Увидевши да не могу да одсеку град од река, а самим тим и од Угарске, Турци су се одлучили на жесток јуриш који је изведен 21. јула. Уз велике напоре опсађени су одолели а сутрадан је уследило турско повлачење.

Подневна звона, по налогу папе Калиста III, прослављају овај догађај све до данашњих дана.


даље...


уреди

Фебруар[уреди]

Поглед на Београд из балона

Београд (О овој звучној датотеци изговор ) је главни и највећи град Србије. Један је од најстаријих градова у Европи. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске Винче 4.800 година пре нове ере. Сам Београд су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постао римско насеље Сингидунум. Словенско име „Белиград“ први пут је забележено у 878. године. Београд је главни град Србије од 1403. године и био је престоница разних јужнословенских држава од 1918. па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.

Град лежи на ушћу Саве у Дунав у централном делу Србије, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом. Број становника у Београду према попису становништва из 2002. је износио 1.576.124. Највећи је град на територији бивше Југославије и по броју становника четврти у југоисточној Европи после Истанбула, Атине и Букурешта.

Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом. Његова територија је подељена на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти. Београд заузима преко 3,6% територије Републике Србије, а у њему живи 21% укупног броја Срба (не укључујући Косово и Метохију). Београд је такође економски центар Србије и средиште српске културе, образовања и науке.

даље...


уреди

Март[уреди]

Нови Београд - Сава центар и пословне зграде

Нови Београд је градско насеље, седиште општине Нови Београд (и једино насеље у тој општини) у Граду Београду и заузима површину од 4.074 хектара. Према попису из 2002. било је 217.773 становника (према попису из 1991. било је 224.424 становника).

Општина Нови Београд је једна од 17 београдских општина. Насеље Нови Београд је изграђено након Другог светског рата и развило се у модеран велеград.

даље...


уреди

Април[уреди]

Београдски маратон 2006.

Београдски маратон је највећа и најмасовнија спортска манифестација у Србији. Почео је као идеја групе ентузијаста да се обнови трка која се још давне 1910. трчала од Обреновца до Београда. Први маратон је одржан 8. маја 1988. године на иницијативу Ђока Вјештице, новинара радио станице „Студио Б” и атлетског радника Бране Радовића, у организацији града Београда, а дужина стазе је износила 23 km са неколико пролазних циљева. У првој трци су учествовали само домаћи такмичари.

Стаза Другог маратона износила је 46,7 km, са стартом и циљем испред Дома Народне скупштине Републике Србије. Те године се по први пут пријавило неколико маратонаца из других држава. Сматрајући да је маратон једна од препознатљивости великих светских метропола, Југословенско спортско друштво "Партизан" 1990. године преузима организацију маратона уз помоћ Града Београда и његових служби, комуналних предузећа и извршних органа, Југословенске народне армије, МУП-а Србије, и бројних спонзора. Скупштина града Београда септембра 2003. доноси одлуку којим се Београдски маратон проглашава догађајем од посебног значаја за Град Београд.

Београдски маратон је прилагођен свим узрастима и зато се одржава неколико трка:

  • Дечји маратон, трка намењена најмлађима
  • Трка задовољства, догађај са највећим бројем учесника
  • Полумаратон, урађен је по свим светским стандардима, а намењен је озбиљнијој тркачкој популацији
  • Маратон, главна трка манифестације, намењен најспремнијим тркачима.
даље...


уреди

Мај[уреди]

Пад Београда 1521. године

Пад Београда 1521. године је догађај који је уследио као последица трећег великог турског напада на ово угарско утврђење у османско-угарским сукобима у доба највећег експанзионизма Османлијског царства на запад.

Османски султан, Сулејман Величанственимуслиманској традицији запамћен као Кануни односно Законодавац), одлучио је да први циљеви његових војних похода буду Родос и Београд, места која није успео да освоји његов предак Мехмед II Освајач (14511481). Сулејман је покренуо своју војску половином маја 1521. године, а главни циљ овог похода било је освајање Београда. Угарска држава је била готово у расулу и неспособна да се ефикасно супростави османској војсци. За разлику од претходних похода Сулејман је одлучио да главни правац напада иде са савске стране. Да би ово извела, османска војска је прво морала да заузме Срем, што је на крају и учињено. Браниоци Београда упорно су пружали отпор, али због недостатка људства и ратног материјала морали су да предају град 28/29. августа 1521. године. Пад Београда показао је неспособност угарске власти да се супростави експанзионистичкој политици Османског царства које ће своју надмоћ показати у бици на Мохачком пољу 1526. године.

даље...


уреди

Јуни[уреди]

Деспотова капија

Београдска тврђава представља градску утврду око које се развио данашњи Београд. Подигнута је почетком 1. миленијума као палисада са земљаним бедемима, да би се током векова развијала у римски каструм (II век), византијски кастел (VI и XII век), средњевековну утврђену престоницу Српске Деспотовине (XIII и XV век) и на крају аустријско/османску артиљеријску утврду (XVII и XVIII век). Данас је својеврстан музеј прошлости Београда и са Калемегдански пољем чини јединствену културно-историјску целину у оквиру Калемегданског парка.

даље...


уреди

Јули[уреди]

Београдска арена

Летња универзијада 2009. ће бити XXV летња Универзијада и одржаће се у Београду од 1. јула до 12. јула 2009. године. Отварање Универзијаде обавиће се у Београдској арени. Такмичења у неким спортовима ће се одржати и у Земуну, Панчеву, Обреновцу, Новом Саду, Смедереву и Вршцу.

Очекује се присуство око 9000 учесника из 142 земље. Спортисти ће се такмичити у 15 спортова.

Одлука да се Летња универзијада 2009. одржи у Београду донета је 19. јануара 2005. у Инсбруку. Београд је изабран у конкуренцији Монтереја из Мексика и Познања из Пољске.

даље...


уреди

Август[уреди]

Зграда војног музеја у Београду

Војни музеј Београд је музејска институција која сакупља, проучава и презентује различите предмете за војну употребу а пре свега оружје, униформе, ратне заставе, војна документа и уметничка дела са војном тематиком.Војни музеј у Београду смештен је на првом бастиону југоисточног фронта Београдске тврђаве у згради подигнутој 1924. године за намене Војногеографског института која је 1956. године уступљена Музеју. Окружен градским бедемима и највећим и најлепшим београдским парком Калемегданом представља један од симбола Београдске тврђаве.

даље...


уреди

Септембар[уреди]

Кнез Михалова улица прати некадашње линије Сингидунума

Сингидунум (лат. Singidunum) је био антички римски град, ког су првог населили Скордисци у 3. веку пне, а касније су га утврдили Римљани. У Сингидунуму је рођен будући римски цар Јовијан. Током 5. и 6. века наизменично су га освајали Хуни, Сармати, Источни Готи, Гепиди, Византија и Авари. Византија је повратила град 566. Словенска племена су га освојила око 630. године, а 876. град се први пут помиње под именом Београд. На месту старом Сингидунума данас се налази главни град СрбијеБеоград, који је један од најстаријих градова у Европи.

Град се обнављао из пепела (према легенди и потврђеној историји) 38 пута.

даље...


уреди

Октобар[уреди]

Београдска операција (или Београдска офанзива) представља једну од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату. Операција је трајала од 12. до 20. октобра 1944. године и представљала је део опсежног оперативног плана Трећег украјинског фронта Црвене армије и НОВЈ, надовезујући се без застоја на операције у источној Србији и настављајући се гоњењем непријатеља кроз Срем. Здружене јединице НОВЈ и Црвене армије нанеле су у овој операцији немачкој Армијској групи "Србија" тежак пораз, ослободиле су Београд, главни град Југославије и велики део Србије.

Београдском операцијом окончана је 1287 дана дуга немачка окупација главног града Југославије. За разлику од 12. априла 1941., кад су јединице немачке Друге армије умарширале у град у потпуном миру, без испаљеног метка, у операцији ослобађања погинуло је око 20.000 војника.

Београд је по ослобођењу постао војни, политички и административни центар и седиште владе нове, друге Југославије.

даље...


уреди

Новембар[уреди]

Покретне степенице које воде према подземној станици Вуков споменик.

Изградња београдског метроа, висококапацитетног и потпуно независног шинског система као основе јавног превоза у Београду, планирана је још од педесетих година XX века. У најпознатијем пројекту из 1976. године, било је предвиђено пет самосталних линија метроа и четири линије независног регионалног метроа, са првом фазом од две линије на трасама Стари МеркаторВуков споменик и ДорћолАутокоманда.

Од својих заговорника описиван као у европским милионским градовима „аксиом који се не доказује“ и „алфа и омега приче о саобраћају у Београду“, а од противника као предимензионирани „превазиђени концепт прављен за нека друга времена“, пројекат београдског метроа је слављен, суспендован, поново оживљаван и у ближој прошлости у Генералном урбанистичком плану Београда до 2021. године напуштен у корист лаког шинског система названог „Београдски лаки метро“, међутим крајем 2008. године је поново узет у разматрање.


даље...


уреди

Децембар[уреди]

Библиотека града Београда

Библиотека града Београда (БГБ) је градска библиотека, по типу и функцијама јавна и матична, највећа позајмна библиотека у Србији. Основана је 1931. године, али своје историјске почетке има већ у 19. веку. Године 1986. Библиотека града Београда бива пресељена у адаптирану зграду у Кнез Михаиловој 56, у центру Београда, где се и данас налази. Године 1994. добија статус матичне библиотеке за подручје града Београда. Данас се у њеном саставу налази тринаест општинских библиотека са територије града Београда.

Библиотека располаже фондом од близу 1.800.000 јединица. У састав Библиотеке улази укупно 78 објеката, укупне површине од око 13.000 m², и то: 1 централна зграда са 7 дислоцираних објеката и 13 општинских библиотека са 52 огранка, 2 одвојена дечја одељења и 3 пункта.

даље...


уреди