Пређи на садржај

Портал:Београд

С Википедије, слободне енциклопедије
Портал Београд


О Порталу

грб Београда
грб Београда

Портал:Београд посвећен је главном и највећем граду Републике Србије. Налази се на две велике реке Сави и Дунаву и у његовом ширем подручју живи око 1,6 милиона људи.

Средиште је српске администрације, културе, економије, саобраћаја, религије и спорта. Насељен је још од каменог доба. Рушен је и дизан из пепела 38 пута, а 2006. је проглашен градом будућности јужне Европе.

Београдске општине:

Барајево · Вождовац · Врачар · Гроцка · Звездара · Земун · Лазаревац · Младеновац · Нови Београд · Обреновац · Палилула · Раковица · Савски венац · Сопот · Стари град · Сурчин · Чукарица

Изабрана фотографија

Изабрана фотографија


Београђанка у изградњи
Београђанка у изградњи

Изабрани чланак

Храм Светог Саве
Храм Светог Саве

Храм Светог Саве у Београду највећи је српски православни храм и представља највећу православну цркву на свијету која је у употреби. Налази се у општини Врачар, на источном дијелу Светосавског платоа. Планирано је да буде сједиште епископије и главни саборни храм Српске православне цркве. Посвећен је Светом Сави, оснивачу Српске православне цркве и једној од најзначајнијих личности у српској историји. Саграђен је на претпостављеном мјесту гроба Светог Саве.

Идеја за изградњу Храма потекла је у 19. вијеку од стране Матије Бана. Одбор за изградњу храма, на челу са патријархом Варнавом, 1930. године, одабрао је архитекте Богдана Несторовића и Александра Дерока којима ће бити повјерена израда пројекта. Одлука је донијета након другог одржаног конкурса, у раздобљу од 1926. до 1927. године. На овом новом конкурсу, на којем се нису додијељивале прва и трећа награда, Несторовић је добио награду за друго мјесто, а затим је касније одлучено да му се у изради пројекта придружи и Дероко. Одлука је сматрана изненађујућом и подстакла је велику јавну дебату у тадашњој Југославији. Нови планирани изглед храма одступао је од смјерница конкурса које су издате 1926. године и храм је требало да по димензијама и архитектури реплицира Аја Софију. Камен темељац је положен 1935. године. а екстеријер храма је завршен 2004. године. Од тада до данас изводе се радови на уређењу ентеријера. Живописање средишњег дијела храма изведено је у техници мозаика, за шта је била заслужна Руска академија умјетности, а оно је трајало од 2016. до 2020. године.

Да ли сте знали

Изабрани чланци

Галерија

Остали портали на Википедији на српском језику