Портал:Београд

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Small Coat of Arms Belgrade.svg Портал Београд

PortalBeograd.png


О Порталу

грб Београда

Портал:Београд посвећен је главном и највећем граду Републике Србије. Налази се на две велике реке Сави и Дунаву и у његовом ширем подручју живи око 1,6 милиона људи.

Средиште је српске администрације, културе, економије, саобраћаја, религије и спорта. Насељен је још од каменог доба. Рушен је и дизан из пепела 38 пута, а 2006. је проглашен градом будућности јужне Европе.

Београдске општине:

Барајево · Вождовац · Врачар · Гроцка · Звездара · Земун · Лазаревац · Младеновац · Нови Београд · Обреновац · Палилула · Раковица · Савски венац · Сопот · Стари град · Сурчин · Чукарица

Изабрана фотографија


Новобеоградски блокови под маглом

Новобеоградски блокови под маглом

Изабрана фотографија

Изабрани чланак

Поглед на Аду Циганлију из балона

Ада Циганлија је издужено речно острво на Сави у Београду која је вештачким путем претворена у полуострво. Такође то је име за градски парк и суседно Савско језеро, које је настало преграђивањем Саве и плаже на језеру. Налази се у општини Чукарица, а њом управља ЈП „Ада Циганлија”.

Површина полуострва je 8km2, а поред Савског језера, на њему се налази и природно језеро Ада Сафари.

У прошлости, Ада Циганлија представљала је далеку периферију Београда, а на значају је добијала само у време ратова, током којих се на њеном простору одиграо велики број битака. Током опсаде Београда 1789. године, на овом простору налазио се највећи логор аустријске војске. Ада Циганлија је 1821. године од стране кнеза Милоша Обреновића проглашена државним добром, а у периоду 1920—1956. године на њој се налазио затвор, познат по извршењу смртних казни.

Угоститељску понуду полуострва чини више од 70 ресторана и кафића, као и десетине сплавова, а неки од њених симбола су судијски торањ, водени гејзир, камене скулптуре и Мост на Ади.

На простору Аде Циганлије пописан је велики број птица, 450 врста биљака, 94 врсте инсеката и 250 врста гљива, чије станиште је на полуострву заштићено законом.

Свој данашњи облик, Ада Циганлија добила је 25. маја 1959. године, због чега се овај дан слави као дан Аде Циганлије. До тада је њена северна страна, данас позната као „новобеоградска страна” била ливада.

Савско језеро својим положајем, квалитетом воде, опремљеношћу објеката и дужином стаза веома је погодно за такмичења на мирним водама. Језеро је погодно за пливање, веслање, кајак, ватерполо, скокове у воду, једрење на дасци и друге спортове, па је на њему одржано више светских и домаћих првенстава.

Данас је Ада Циганлија највећи спортски, рекреативни, културни и забавни центар у Београду, који у својој понуди садржи преко 50 отворених спортских игралишта и изузетно популарна вишефункционална рекреациона зона Београда, позната по својим плажама и спортским објектима. Годишње се на Ади Циганлији одржи преко 300 манифестација и промоција, а просечно у току године посети је око четири милиона посетилаца. Због своје популарности Ада Циганлија се често у жаргону назива београдским морем, што је званично прихваћено као рекламни слоган 2008. године, стилизован као Море БеогрАДА.

Адом Циганлијом данас управља општинска управа преко Јавног предузећа „Ада Циганлија”, која одржава терене рекреативних површина, плажу и језеро Сава, а одговорна је и за чистоћу и јавну сигурност.

Да ли сте знали

Изабрани чланци

Галерија

Остали портали на Википедији на српском језику