Портал:Историја/Изабрани 34 2011

С Википедије, слободне енциклопедије
Ваза геометријског стила, око 750. п. н. е. Археолошки музеј Атине.
Ваза геометријског стила, око 750. п. н. е. Археолошки музеј Атине.

Мрачни век, Мрачни век Античке Грчке или често позната као Геометријска ера је транзитни период грчке историје измећу периода пропадања Микенске цивилизације и Архајске ере Античке Грчке. Мрачни век је добио назив из разлога зашто очигледно ништа није познато о том периоду у историји Античке Грчке и било какве спекулације о том периоду се заснивају претежно на археолошким открићима. Традиционално сматра се да је Мрачни век Античке Грчке почео током велике Дорске сеобе у јужну Грчку која се десила највероватније током 12. и 11. века п. н. е. и која се често сматра као један од разлога пропасти Микенске цивилизације. Мрачни век Античке Грчке се завршава након отприлике око 700. године п. н. е. мада често не постоји одређен датум краја Мрачног века. Данас се сматра да је током Мрачног века уследио дугачан период политичке, економске као и културне стагнације и релативног друштвеног назадовања у односу на еру Микеснке Грчке. Тај период је често називан и Геометријском ером из разлога зашто шаблони и облици на вазама из тог периода су претежно геометријског стила. Мрачни век је данас сматран као транзициони период између опадања хеленског бронзаног доба и доба првобитног појављивања града-државе као основне политичке јединице на хеленским просторима. Археолошка ископавања су доказала да ипак су постајале одређене трговинске везе након 900. п. н. е. нарочито са Блиским истоком. Та ископавања су нарочито исказана у местима попут Лефкандија и Еубеје где су пронађени археолошки остаци који указују културолошку везу са Истоком. Мрачни веке Античке Грчке се данас сматра првим периодом старогрчке историје.

...даље...