Портал:Историја
Историја је друштвена наука која се бави проучавањем развоја људског друштва у прошлости, од настанка цивилизације до данашњег дана. Њен задатак је да на основу материјалних, писаних и усмених трагова човековог постојања реконструише прошлост људи на одређеном простору и у одређеном времену. Историја треба да објасни узроке минулих догађаја и уочи законитости друштвених процеса. У томе јој помажу и неке друге науке, које зовемо помоћне историјске науке. Историја (хисторија) је грчка реч и значи прошлост.
Историја се дели на два велика периода времена: праисторију и историјско доба. Праисторија се завршава и историјско доба почиње тренутком људског проналаска писма, почетком IV миленијума пре нове ере.
|
Изабрани чланак
 Античка Грчка је назив који се користи за описивање свијета у којем се говорило грчким језиком у античким временима. Тај назив се не односи само на подручје данашње грчке државе, него и на подручја насељена Грцима у античким временима: Кипар, егејска западна обала Мале Азије (тада позната као Јонија, Дорида и Еолида), Сицилија и јужна Италија (позната као Велика Грчка), та разбацана насеља на обалама данашње Албаније, Бугарске, јужне Француске, Далмације, Либије, Шпаније, као и црноморска обала у данашњој Украјини и Русији. Античку Грчку неки историчари сматрају темељом културе западноевропске цивилизације. Грчка култура је извршила снажан утицај на Римско царство, које је пренијело њен облик по многим дијеловима Европе. Цивилизација античке Грчке је неизмјерно утицала на језик, политику, образовање, филозофију, умјетност и архитектуру модерног свијета, посебно током ренесансе у западној Европи и поново током процвата неокласицизма током 18. и 19. века у Европи и објема Америкама. ...даље... Изабрана слика
Информације
 Споменице
Овде можете видети опширнији списак чланака који недостају или пак оних које треба средити или проширити. Уређивачи
Сродни портали
|
Изабрана биографија
Гроф Клаус Филип Марија Шенк фон Штауфенберг (нем. Claus Philipp Maria Graf Schenk von Stauffenberg) (15. новембар 1907. - 21. јул 1944.) је био немачки аристократа и армијски пуковник током Другог светског рата. Био је једна од главних фигура у 20. јулској завери да се убије Адолф Хитлер. По избијању Другог светског рата распоређен на Источни фронт као официр Вермахта, где није могао да поднесе злодела припадника СС-одреда над Русима и Јеврејима у Украјини, због чега бива пребачен у Ромелов Афрички корпус. На том фронту губи лево око и десну руку. Са поразима у Африци и на Источном фронту, као официр који никада није био члан Нацистичке партије, схватио је да Немачка срља у пропаст и спрема се да изврши државни удар (настојећи да око себе окупи Ромела, Бека итд). Као старији штабни официр Вермахта, са уредним приступом Хитлеру на његовим састанцима, Штауфенберг је преузео главну улогу у завери. Њему је дат задатак да подметне ташну, у којој су били спаковани експлозив и временски механизам, поред Хитлера у његовиј колиби за састанке у војној врховној комадни у Вулфшанцеу (нем. Вучја јама) близу Растенбурга, Источна Пруска (данас Кентшин, Пољска). Иако је четворо људи убијено и скоро сви присутни су рањени, Хитлер је само лакше рањен. Штауфенберг је ухапшен и пресуђено му је истог дана, а погубљен је пола сата после поноћи. Многи завереници су такође погубљени наредних дана. Задаци
Категорије
Сјајни чланци
|
