Портал:Медицина/Изабрани чланак мај 2014.
Ангиогенеза је физиолошки процес неоваскуларизације који се карактерише растом нових крвних судова из већ постојећих малих венула и капилара. Она је регулисана деликатном равнотежом између проангиогених и антиангиогених молекула, која настаје као природни одговор тела на исхемију у ткивима. Ангиогенеза је сложен биолошки процес, који обухвата четири повезана и прецизно координисана стадијума; вазодилатацију и увећање пропустљивости зида крвног суда, дестабилизацију крвног суда и разградњу матрикса, пролиферацију и миграцију ендотелних ћелија и Формирање и стабилизацију новог крвног суда. Ангиогенеза је интегрални део како у нормалним развојним процесаима у организму, тако и у бројним патолошким стањима као што су туморски раст и метастазирање, инфламаторне и васкуларне болести, повреде, ране.
Процес ангиогенезе може се одвијати на два начина; неоваскуларизацијом и/или мобилизацијом прекурсора или прогенитора ендотелних васкуларних ћелија (енгл. endothelial progenitor cells (EPCs)) из костне сржи.
Ангиогенезу треба разликовати од васкулогенезе у којој се из прекурсора хемангиобласта формирају нови крвни судови. Васкулогенеза означава спонтано формирање крвних судова током ембрионалном развој, за разлику од термина ангиогенеза којим се означава;... процес формирање нових крвних судова у одраслих особа умножавањем (рачвањем) из већ постојећих (претходном васкулогенезом формираних крвних судова). Зато се термин васкулогенеза користи за формирање крвних судова, а термин интусуусцепција за настајање крвних судова одвајањем од постојећих.
Иако је ангиогенеза нормални витални (физиолошки) процес раста и развоја организма и процеса зарастање рана и гранулације ткива, она може бити и патолошки процес који је изражен у фази интензивног раста тумора као један од битних фактора малигнитета (метастазирања). Ангиогенезу као узрочника експанзије тумора први су описали Гринблат и Шубик (Greenblatt и Shubik) у 1968.