Вирус Добрава-Београд — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Добрава-Београд вирус''' ([[Енглески језик|енг.]] ''Dobrava-Belgrade virus'' '''DOBV''') такође познатији и као ''Добрава вирус'', је РНК вирус из групе ''Hantavirus'', породице ''Bunyaviridae''. Изолован је у [[Добрава (Радече)|селу Добрава]] 1988. године, [[Словенија]]; у тадашњој [[Југославија|Југославији]], из плућа [[Жутогрли миш|жутогрлог миша]] (''Apodemus flavicollis''). Изолован је још и код [[Пољски миш|пољског миша]] (''Apodemus agrarius'') као и код [[Apodemus ponticus|црноморског пољског миша]] (''Apodemus ponticus''). Филогенетском анализом се дошло до закључка да постоје два антигенска типа овог вируса (''Добрава'' и ''Куркино'') али до сада је само Добрава регистрована код пацијената.
'''Добрава-Београд вирус''' ({{јез-енг|Dobrava-Belgrade virus, DOBV}}) такође познатији и као ''Добрава вирус'', је РНК вирус из групе ''Hantavirus'', породице ''Bunyaviridae''. Изолован је у [[Добрава (Радече)|селу Добрава]] 1988. године, [[Словенија]]; у тадашњој [[Југославија|Југославији]], из плућа [[Жутогрли миш|жутогрлог миша]] (''Apodemus flavicollis''). Изолован је још и код [[Пољски миш|пољског миша]] (''Apodemus agrarius'') као и код [[Apodemus ponticus|црноморског пољског миша]] (''Apodemus ponticus''). Филогенетском анализом се дошло до закључка да постоје два антигенска типа овог вируса (''Добрава'' и ''Куркино'') али до сада је само Добрава регистрована код пацијената.
Један је од изазивача [[Хеморагична грозница са бубрежним синдромом|хеморагичне грознице са бубрежним синдромом]].
Један је од изазивача [[Хеморагична грозница са бубрежним синдромом|хеморагичне грознице са бубрежним синдромом]].


Ред 18: Ред 18:
* [http://www.viprbrc.org/brc/home.do?decorator=bunya Virus Pathogen Database and Analysis Resource (ViPR): Bunyaviridae]
* [http://www.viprbrc.org/brc/home.do?decorator=bunya Virus Pathogen Database and Analysis Resource (ViPR): Bunyaviridae]
* [http://www.paho.org/English/AD/DPC/CD/hantavirus-1993-2004.htm Occurrences and deaths in North and South America]
* [http://www.paho.org/English/AD/DPC/CD/hantavirus-1993-2004.htm Occurrences and deaths in North and South America]

[[Категорија:РНК вируси]]

Верзија на датум 25. децембар 2014. у 23:25

Добрава-Београд вирус (енгл. Dobrava-Belgrade virus, DOBV) такође познатији и као Добрава вирус, је РНК вирус из групе Hantavirus, породице Bunyaviridae. Изолован је у селу Добрава 1988. године, Словенија; у тадашњој Југославији, из плућа жутогрлог миша (Apodemus flavicollis). Изолован је још и код пољског миша (Apodemus agrarius) као и код црноморског пољског миша (Apodemus ponticus). Филогенетском анализом се дошло до закључка да постоје два антигенска типа овог вируса (Добрава и Куркино) али до сада је само Добрава регистрована код пацијената. Један је од изазивача хеморагичне грознице са бубрежним синдромом.

Епидемиологија

Вирус природно кружи одржава се међу шумским глодарима. Резервоар и извор узрочника су разне врсте мишоликих глодара-шумски, пољски, домаћи миш, домаћи пацов и други. Заражени глодари преко својих излучевина (пљувачке, мокраће, измета) загађује спољашњу средину (земљиште, воду и предмете). Уколико је доступна, храна привлачи глодара као и приликом директног контакта- хватање, убијање и слично. Најчешће обољевају особе које због природе свог посла долазе у контакт са мишоликим глодарима, њиховим секретима и екскретима (шумски радници, ловци, пољопривредници, војници на терену-логоровању). Нису регистровани случајеви интерхуманог преношења тј. болест се не преноси са човека на човека.

Карактеристике обољења

Инкубација (време од момента зараживања до појаве знакова болести) износи 3-45 дана, најчешће 3-4 недеље. Болест почиње нагло, са високим температурама (до40 °C), дрхтавицом, главобољом, боловима у крстима. Јавља се и бол у стомаку, повраћање, слабост. жеђ и сувоћа уста, црвенило лица и коњуктива, тачкаста крварења по кожи, смањено излучивање урина. У малом проценту инфицираних обољења може да има и тежи ток, са израженим крварењима и развијеним хеморагичним синдромом, када се обољење и региструје и захтева болничко лечење. Смртни исход код компликованих, а самим тим и регистрованих случајева се јавља у 5-12%.

Спољашње везе