Инкубација (болест)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Инкубација (лат. incubare) је временски период који протекне од продирања клица болести или агенаса радијације у организам неке особе до појаве првих знакова и симптома болести. Периоди трајања инкубације су разлићити и најчешће варирају код различитих али и истих болести због различитих подтипова патогена, имунолошког стања болесника, начина продора патогена у организам, узраста оболеле особе (инкубација обично дужа код одраслих него код деце) итд.

Фактори који утичу на трајање инкубације[уреди]

На дужину трајања инкубације и даљи ток болести утиче већи број фактора, међу којима су најважнији:

Вируленција је један од битних фактора који утиче на дужину инкубације
Вируленција или патогеност инфективног агенса

Оптималан ниво вируленције неког патогена је одређена максималним нивоом који он достигне од почетка преноса и максималним трајањем инфекције. У многим инфекцијма вирусима (нпр. ХИВ и грип), бактеријским (туберкулоза) и прионима (БСЕ и ЦВД), болешћу изазвана смртност јавља се дуго након заражавања домаћина, што говори о томе да је вируленције веома зависна од еволуције преноса патогена и патологије у организму домаћина након инфекције. Према томе еволуција и патолошке промене након инфекције могу повећати или смањити вируленцију патогена, па самим тим и трајање периода инкубације, након појављивања у новом домаћину.

Путеви инокулације

Патогени микроорганизми могу се локализовати на примарном месту адхеренције за епителне ћелије, где се умножавају и продукују токсин који путем крви стиже до циљних органа или могу пенетрирати до субепителног ткива, лимфних чворова и даље лимфотоком и крвотоком до циљних органа.

Број репликација инфективног агенса

Број патогена потребан да доведе до појаве манифестација болести (инфекције) инфективна доза, која нпр. за неке познате патогене износи: 105 за Салмонеле (висока инфективна доза), 1.010 за Колеру, 200 за Шигеле, или само 1 бацил за Кугу (мала инфективна доза).

Преосетљивост организма на одрђени патоген и стање имунолошког одговора.

У клиничком смислу трајање инкубације као и саме инфекција (или њена вирулентност) је манифестација сложених односа патогена и домаћина, и првенствено зависе од особина микроорганизма са једне стране и одбрамбених снага (или преосетљивости) домаћина са друге.

Трајање периода инкубације код појединих болести[уреди]

  • Грозница Западног Нила - 2-14 дана
  • Пнеумонија - 0-2 дана
  • Антракс - 1-3 дана
  • Грип - 1-3 дана
  • Гонореја - 2-3 дана
  • Колера - 1-4 дана
  • Менингитис (упала можданица) - 1-4 дана
  • Дифтерија - 2-5 дана
  • Куга - 2-5 дана
  • Жута грозница - 3-5 дана
  • Дизентерија (бациларна) - 2-7 дана
  • Шарлах - 2-8 дана
  • Велики кашаљ - 3-8 дана
  • САРС - 0-10 дана
  • Слинавка и шап - 9-10 дана
  • Тетанус - 4-14 дана
  • Дечија парализе - 7-14 дана
  • Мале богиње - 8-14 дана
  • Рубеола - 16-20 дана
  • Маларија - 7-21 дана
  • Тифусна грозница - 7-21 дана
  • Тифус - 8-21 дана
  • Сифилис - 14-21 дана
  • Варичела - 14-21 дана
  • Дизентерија (амебна) - 21-24 дана
  • Ифективна мононуклеоза - 28-42 дана
  • Заразна жутица - 10-35 дана

Извори[уреди]

  • Sharara, A.I., Chronic hepatitis C, Southern Medical Journal, 1997, 90(9):872–7.
  • Basic Information about HIV and AIDS, Centers for Disease Control and Prevention, cdc.gov. Accessed 2012-05-28. See also Kahn, J. O. and Walker, B. D., Acute Human Immunodeficiency Virus type 1 infection, New England Journal of Medicine, (1998) 331(1):33–39. doi:10.1056/NEJM199807023390107. PMID 9647878.
  • Godsey, M.J., M. Blackmore, N. Panella, K. Burkhalter, K. Gottfried, L. Halsey, R. Rutledge, S. Langevin, R. Gates, and K. Lamonte (2005). West Nile virus epizootiology in the southeastern United States, 2001. Vector Borne and Zoonotic Diseases. 5(1): 82-89. ISSN: 1530-3667.
  • Batalis, N.I., L. Galup, S.R. Zaki, and J.A. Prahlow (2005). West Nile virus encephalitis. American Journal of Forensic Medicine and Pathology 26(2): 192-196.
  • Davis, L.E., R. DeBiasi, D.E. Goade, K.Y. Haaland, J.A. Harrington, J.B. Harnar, S.A. Pergam, M.K. King, B.K. DeMasters, and K.L. Tyler (2006). West Nile virus neuroinvasive disease. Annals of Neurology 60(3): 286-300.

Литература[уреди]

  1. Jawetz E i sar. Medicinska mikrobiologija, Informator, 1998. Beograd
  2. Švabić-Vlahović M. i sar: Medicinska bakteriologija, Savremena administracija, Beograd, 2005.
  3. Marković Lj. i sur: Opća Virusologija, Medicinski fakultet Zagreb, 1995.
  4. Krstić Lj. Medicinska Virusologija, Štampa Čigoja, 2000.
  5. Kranjčić-Zec I. i sar. Medicinska parazitologija, Informator, 1993. Beograd
  6. Jovanović T. i sar. Praktikum iz mikrobilogije i imunologije, Informator, 2000. Beograd
  7. Tasić G: Virusološka dijagnostika, Institut za zaštitu zdravlja Niš, 1999.
  8. Troy Day, Andrea L Graham, Andrew F Read Evolution of parasite virulence when host responses cause disease doi: 10.1098/rspb.2007.0809 Proc. R. Soc. B 7 November 2007 vol.274 no.1626 2685-2692Abstract, Full Text Free
  9. S. Cornet, N. Franceschi, L. Bollache, T. Rigaud, and G. Sorci Variation and covariation in infectivity, virulence and immunodepression in the host-parasite association Gammarus pulex-Pomphorhynchus laevis Proc R Soc B December 7, 2009 276:4229-4236 Abstract (PDF)
  10. Gandon et al. (2002) Imperfect vaccines and the evolution of pathogen virulence, Nature, 414, 751-756
  11. Freeman Scott, Herron Jon C. Evolutionary Analysis edition 4th New Jersey Pearson Prentice Hall 2007
  12. Levin Bruce R, Bergstrom Carl T Bacteria are different: Observations, interpretations, speculations, and opinions about the mechanisms of adaptive evolution in prokaryotes. Proc Natl Acad Sci U S A 20 June 2000. vol.97 ,13 pages 6981–6985

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).